Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
А Бог је рекао Не
Замолио сам Бога да ме избави од гордости, али ми је Бог рекао “Не”. Рекао ми је да не треба Он да ме од ње избавља, него да треба сâм да се одрекнем своје гордости.
Замолио сам Бога да излечи моје болесно дете, али ми је Бог рекао “Не”. Рекао ми је да је његов дух здрав, а да његово тело живи само привремено.
Замолио сам Бога да ми подари трпљење, али ми је Бог рекао “Не”. Рекао ми је да је трпљење резултат страдања и да оно зато није нешто што се даје, него да се кроз страдње стиче.
Замолио сам Бога да ми подари срећу, али ми је Бог рекао “Не”. Рекао ми је да ми даје Свој благослов, а да моја срећа зависи од мене самога.
Замолио сам Бога да ме избави од бола, али ми је Бог рекао “Не”. Рекао ми је да ме болести удаљавају од земних брига и да ме к Њему приближавају.
Замолио сам Бога да духовно узрастем, али ми је Бог рекао “Не”. Рекао ми је да треба самостално да узрастам а да ће он уклонити све оно што је сувишно и што омета моје духовно узрастање.
Упитао сам Бога да ли ме воли и Бог ми је рекао “Да”. Рекао ми је да ми је дао Сина Свога, јединога и љубљенога, Који је умро за мене и да ћу једнога дана бити у Небеским насељима зато што верујем.
Замолио сам Бога да ми помогне да друге волим онако како Он мене воли и Бог ми је рекао: “Ех, коначно си схватио шта од тебе желим…”
 
Задржите се у самоћи, не говорите да постите. Не прекоравајте, не осуђујте., не мрзите никог. Немојте се хвалити својом вером и Православљем, него га живите у самоћи. Тада ћете осетити плодове.

отац Милош Весин
 
Понекада у себи побркамо ствари и мислимо да је духован живот то да си добар човек, да не крадеш, да не убијаш, да не одлазиш на лоша места и са лошим пријатељима, да недељом идеш у Цркву, да будеш тамо када почне да се пева славословље, или бар на ,, Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа", да проучаваш духовне књиге.
Не, духовни живот није само то. Духован човек, истински хришћанин, јесте онај који је својим Крштењем, и после, када одрасте, и срцем својим Богу дао завет да ће свагда бити поред Њега и са Њим. Духован човек је подвижник који је изронио из живота, који се међу мноштвом људи истиче, и који свом брзином душе своје хита да би освојио Небо, и да би трудом могао задобити и зграбити Царство Небеско. Духован човек је онај ко је, светла погледа и права стаса, своје кормило лађе управио ка Небу и хита да се успне на њега. Није само "добар човек".

Старац Емилијан Симонопетритски
 
14463295_1128095947271925_1416104396101772146_n.jpg
 
Прелест је озлојеђеност природе људске лажју. Прелест је стање свих људи, без изузетка, изазвано падом праотаца наших. Сви смо ми у прелести.
Ђаво се налази у близини и окружује почетнике и самовољне, постављајући замке помисли и погубних маштарија, припремајући поноре пропасти. Дејства благодати су јасна, демон их не може дати: он не може дати ни кротост, ни тихост, ни смирење, ни слободу од овога света, он не кроти сласти и славољубље како то чини благодат Божија. Његово дејство је надимање - надменост, извештаченост, високоумље, страховање - речју, сви видови злобе. Стање сваког острашћеног човјека, у општим цртама, јесте прелестно. За сваког, ко се није очистио од страсти, може се рећи да се он у извесној мери налази у прелести, то јест неке ствари не прима како би требало.

Преподобни Симеон Нови Богослов
 
У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако.

Старац Порфирије Кавсокаливит
 
...Можда тај неко сутра доживи преображај. Или можда у последњем моменту свога живота, у самом самртном часу доживи преображај. Јер однос Бога и човека то је заиста тајна, и нема тог који може да проникне у однос једне душе са Богом. До те мере неко ко је споља заиста био далеко од Бога, далеко од Цркве, водио развратан живот, био злочинац и не знам шта све не, кад на самртном часу угледа лице Божије може да доживи већи преображај и осети већу пуноћу и радост због момента сусрета са Христом него неко ко је читав свој живот живео у Цркви.

митрополит Порфирије
 
Христа треба да осећамо као свог пријатеља. Он и јесте наш пријатељ. У то нас и Сам уверава када каже: „Ви сте пријатељи моји" (Јн. 15, 14). Гледајмо на Њега као на пријатеља и приступајмо Му као пријатељу. Падамо ли духовно, грешимо ли? Са присношћу, љубављу и поверењем похитајмо к Њему не са страхом да ће нас казнити него са поуздањем које нам да је осећање да у Њему имамо пријатеља. рецимо Му: Господе, учинио сам грех, пао сам; опрости ми! Али истовремено треба да осећамо да нас Он љуби, да нас прима нежно и са љубављу и да нам опрашта. Нека нас грех не одваја од Христа! Када верујемо да нас Он љуби и када се трудимо да и ми Њега љубимо, онда се нећемо осећати туђима Њему и одвојенима од Њега чак ни када грешимо. Ми смо обезбедили за себе љубав Његову: како год да се владамо, знамо да нас Он љуби.

Старац Порфирије Кавсокаливит
 
И на Светој Гори, као и пре монаштва, моја је молитва више пута била прекидана богоборачким помислима. Тако сам у једном тренутку мучног стојања на суду Божије речи осетио колико сам, уза све своје старање, немоћан да пребивам у духу Његових заповести. Тада сам говорио следеће безумне речи: „Ти немаш право да ми судиш. Да би могао бити мој судија, Ти би најпре требало да будеш у мојој ситуацији, да живиш под истим условима… Ти си безграничан у сили беспочетног Бића, а ја сам у својој тварности сличан црву“.
Моја молитва је била обраћена Богу „уопште“. Али сам ипак и на њу добио одговор у свом срцу. Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину… јер је Син Човечији (Јн. 5,22-27). До тада сам много пута прочитао те речи, али их нисам разумевао у том смислу. Био сам посрамљен, облио ме је стид: увек сам живео у условима кудикамо лакшим од оних у којима је протекао земаљски живот Христа. Заиста, Он има право да суди целом свету. Нема никога ко би Њега превазишао својим патњама. Споља гледано, многи су поднели и до дана данашњег подносе ужасна мучења међу зидовима савремених тамница, али је по својој врсти Његов пакао, „пакао љубави“, болнији од свих осталих.

свети старац Софроније
 
НЕ СПАВАЈ
Не спавај: Вода не спава, ни Сунце, ни месец. а памет у нашој души већином спава. Ко год живи без страха Божјег, тај спава. Пробудиће се последњег часа. Савест ће његова тада рикнути као жедан лав. Јер види: Сви греси постали су живи, у облику сатанске војске. Врше последњи јуриш. Грешник је целог живота бацао своју душу у пакао. Тамо је и његово благо: Псовке, гадне хуле на Бога, тамо је његов дом. Ко није у стању сам своја прљава дела осудити и покајати се, роб је ђаволима.
Свако вече дајмо Богу рачуна, шта смо преко дана радили, да нас Бог једном не запита, шта смо целог живота радили.
 
ПОСЛЕДЊА ПОРУКА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Праштање
Два брата су наследила велико богатство од својих родитеља. Посвађали су се око тога и отишли на суд, и са нижег суда на виши, док нису проћердали своје наслеђе. Остала је само заједничка расправа и мржња. Да ли је то добро? Не: то је сигурно против Христових заповести и против њихове сопствене среће.
...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top