Дух је у души, душа у телу, тело у свету. Дух је покретач душе, душа је покретач тела, а тело је покретач других тела. Какав је дух, онакви и покрети душе; каква је душа, онакви и покрети тела. Добар дух покреће душу на добро, и тело испуњава вољу душе. Зао дух покреће душу на зло; и опет тело испуњава вољу душе. Човече и сине човечији, нека ти Бог испуни душу Својим Духом. Јер те је Створитељ твој и створио за то, да се испуниш Његовим Духом, те да би кроз тај Дух и у томе Духу био једно са Њим и са свима чедима Његовим на небесима и на земљи. Знај и упамти, човече и сине човечији, чији си духом испуњен, једно си са њим: ако Духом Божијим – једно си са Богом, ако ли духом зла – једно си са пакленим противником Бога и Оца твојега.
-
- Popularno:
- Novi zavet za početnike i neznalice
- Pokrov Presvete Bogorodice: Praznik...
- Iz jedne stare knjige o adventistima
- Nissan Note
- Poslednja šansa za Srbiju
- Forumasi u horor filmovima
- Počinju srednjoškolske blokade
- Evropa živi na kredit?
- Počeo otvoreni tarifno - trgovački rat...
- Srbija poklonila 5000000e Rusiji
Корисне духовне поуке
- Začetnik teme b.brdo
- Datum pokretanja
- stanje
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.475
Evo stojim na vratima i kucam.
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 45.096
„Љубав је жртва.
Колико жртвујемо себе ради другог човека толико га волимо“ .
Отац Георгије Максимов
Колико жртвујемо себе ради другог човека толико га волимо“ .
Отац Георгије Максимов
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 45.096
Велики је благослов Божији да неко гледа своје родитеље.
Старац Пајсије Светогорац
Старац Пајсије Светогорац
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 45.096
„Колико су у заблуди људи који траже срећу ван себе - у страним земљама и путовањима, богатству и слави, великој власти и насладама, задовољствима и у испразним стварима које као свој крај имају горчину! Градити здање среће ван сопственог срца исто је што и градити дом на мјесту које се подвргава честим земљотресима. Срећа се налази у нама самима и блажен је човјек који је то разумио...Срећа је чисто срце, јер такво срце постаје престо Божији. Господ за људе који имају чисто срце говори: „Уселићу се у њих и живјећу у њима и бићу им Бог и они ће бити Мој народ'' (2 Кор. 6:19). Шта њима још може недостајати? Ништа, заиста ништа! Јер у свом срцу имају највеће благо - Самог Бога.''
Свети Нектарије Егински
Свети Нектарије Егински
ПОУКЕ СВЕТИХ
Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)
Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)
Границе
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)
Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина
Вера – темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)
Слобода
Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро – јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)
Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро – јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)
Слобода Златна
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)
Слобода и зло
На питање како је постало зло? – Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? – Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)
На питање како је постало зло? – Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? – Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)
Слобода у Богу
Слобода у Богу а не од Бога – то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.“ (Св. Николај Жички)
Слобода у Богу а не од Бога – то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.“ (Св. Николај Жички)
Твој избор
Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону – гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.
Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)
Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону – гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.
Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)
Злато
Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти)
Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти)
Жена
Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)
Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)
Задовољства
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)
- Poruka
- 397.708
Povratak u zemlju otačastva kao da beše nasut samim obiljem počasti.
Koliko god ih je Sava (Sveti Sava) obilazio,opreza radi skromnijim
stazama krečući,mnogi izlaziše pred njega - da mu se poklone,
ruku celivaju,prilože iskrenu radost svoju ili iskažu čestitanja
što sestrinsku crkvu Srpsku ovenča samovlasnošću.
Međutim,da nema puta kojim se može tek tako,olako proći -
- potvrdio i je jedan događaj,na nekom naoko neznatnom raskršću.
Naime,na ovome mestu,kao da ga je od Vaskrsa čekao,pred noge Savine
ničice pade čovek odeven u široke halje,lica sasvim skrivenog kapu-
ljačom i njenom senom.Velikim rečima slaveći mudrost preosveštenog,
nepoznati mu rukavima obgrli kolena,ne dopuštajući da arhiepiskop
i njegova pratnja načine makar još korak dalje.Prođe sam dan,
zametnu se noć,jedva se razjutri,petlovi su sedam puta morali da se
javljaju,a prilika je uporno držala Savu,neprestane hvale govoreći.
Da je koji drugi bio na tome raskršću - odatle se doveka ne bi pomerio,
tako je birano govorio nepoznati.Monasi su posedali uokolo,udivljeno
slušajući,ne prozirajući šta ih je obuzelo.U neko doba,pletivo zasede
poznade samo Sava.On se prenu,strže strančevu kapuljaču i svi videše
da pod njom nema baš nikoga,da je ona odeća sasvim pusta,samo glasom
sujete naduta prema ljudskom obličju.U isti čas,prazne haljine se
sklupčaše u prašini,raskršća nestade,put se ispravi,kakav je tuda od
starine i prolazio.Tek u narednom selu bratija doznade da je zapravo
prošla mimo mesta stradanja,gde brojni nikada nisu smogli snage da se
otmu opakom zagrljaju taštine.
Goran Petrović
"Opsada crkve Svetog Spasa"- (Žiča)
Koliko god ih je Sava (Sveti Sava) obilazio,opreza radi skromnijim
stazama krečući,mnogi izlaziše pred njega - da mu se poklone,
ruku celivaju,prilože iskrenu radost svoju ili iskažu čestitanja
što sestrinsku crkvu Srpsku ovenča samovlasnošću.
Međutim,da nema puta kojim se može tek tako,olako proći -
- potvrdio i je jedan događaj,na nekom naoko neznatnom raskršću.
Naime,na ovome mestu,kao da ga je od Vaskrsa čekao,pred noge Savine
ničice pade čovek odeven u široke halje,lica sasvim skrivenog kapu-
ljačom i njenom senom.Velikim rečima slaveći mudrost preosveštenog,
nepoznati mu rukavima obgrli kolena,ne dopuštajući da arhiepiskop
i njegova pratnja načine makar još korak dalje.Prođe sam dan,
zametnu se noć,jedva se razjutri,petlovi su sedam puta morali da se
javljaju,a prilika je uporno držala Savu,neprestane hvale govoreći.
Da je koji drugi bio na tome raskršću - odatle se doveka ne bi pomerio,
tako je birano govorio nepoznati.Monasi su posedali uokolo,udivljeno
slušajući,ne prozirajući šta ih je obuzelo.U neko doba,pletivo zasede
poznade samo Sava.On se prenu,strže strančevu kapuljaču i svi videše
da pod njom nema baš nikoga,da je ona odeća sasvim pusta,samo glasom
sujete naduta prema ljudskom obličju.U isti čas,prazne haljine se
sklupčaše u prašini,raskršća nestade,put se ispravi,kakav je tuda od
starine i prolazio.Tek u narednom selu bratija doznade da je zapravo
prošla mimo mesta stradanja,gde brojni nikada nisu smogli snage da se
otmu opakom zagrljaju taštine.
Goran Petrović
"Opsada crkve Svetog Spasa"- (Žiča)
Демонски напади
Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други – да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи – да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти – да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих – да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао.“ (Свети Максим Исповедник)
Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други – да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи – да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти – да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих – да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао.“ (Свети Максим Исповедник)
Принципи добра
Ако непријатељу душе бива дозвољено да се поиграва људским животом, зар то није зато што раније у том човеку нису били чврсти принципи добра, без којег нема благодати која нас штити? (Св. Филарет Московски)
Ако непријатељу душе бива дозвољено да се поиграва људским животом, зар то није зато што раније у том човеку нису били чврсти принципи добра, без којег нема благодати која нас штити? (Св. Филарет Московски)
Христови људи
Свет је нешто што треба савладати. Чиме? – Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? – Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? – Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски)
Свет је нешто што треба савладати. Чиме? – Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? – Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? – Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски)
Док је душа жива…
Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)
Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)
Доследност
Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Св. Григорије Богослов)
Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Св. Григорије Богослов)
Искушења и увреде
Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља – преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.
Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.
Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.
Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.
А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од
њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.
Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.
(Преподобни Нил Сорски)
Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља – преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.
Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.
Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.
Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.
А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од
њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.
Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.
(Преподобни Нил Сорски)
Сваког дана
Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их носимо на души, и са тим сећањем завапити: „Подај, Господи!“
Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде, која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту. (Св. Теофан Затворник)
Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их носимо на души, и са тим сећањем завапити: „Подај, Господи!“
Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде, која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту. (Св. Теофан Затворник)
- stanje