Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
wirdz:
"Koliko je samoisticanje pogubno, toliko je, naprotiv, samoukorevanje spasonosno. To se vidi na primeru obućara, o kome je Sveti Antonije imao ukazanje sviše. Sveti Antonije se nalazio na molitvi u svojoj keliji kad je čuo glas koji mu je govorio: "Antonije, ti još nisi dospeo do mere obućara iz Aleksandrije". Sveti Antonije je pošao u Aleksandriju, našao obućara i ubedio ga da mu otkrije šta je to tako posebno u njegovom životu. Ovaj je rekao: "Ja ne znam da sam ikad u životu učinio išta dobro. Ustajući izjutra sa postelje i pre nego što sednem za posao, ja govorim: "Svi iz ovog grada od malog do velikog će ući u Carstvo Božije zbog svojih dobrih dela, a jedino ću ja zbog svojih grehova biti osuđen na večne muke". To isto sa svom iskrenošću srca ponavljam i uveče pre nego što legnem da spavam". Čuvši to, Sveti Antonije je shvatio da zaista nije dospeo do takve mere."
Kliknite za proširenje...

.....
 
Kada je Glaukon rekao Sokratu da ne veruje da igde na zemlji postoji idealan grad, društvo ili život koji je Sokrat opisivao, Sokrat mu je odgovorio: "Nije važno da li takav grad postoji na nebu ili da li će ikada postojati na zemlji, mudar čovek će živeti načinom tog grada, odbijajući da ima bilo Šta s drugim i na taj način ugledajući se na njega dovešće svoju vlastitu kuću u red".
 
50085589_1638948752917063_7946062282614318152_n.jpg
 
„…Da bi stvari bile jasne, moraš disciplinovano živeti. Samo tada ćeš znati da je bilo koji put samo put, i nema uvrede ni za tebe, ni za druge ako ga napustiš, pod uslovom da ti to tvoje srce nalaže. Ali na tvoju odluku da istraješ na jednom putu ili da ga napustiš, ne sme da utiče ni strah, ni ambicija. Upozoravam te. Razmotri svaki put dobro i razumno. Isprobaj ga koliko god puta misliš da treba. Onda postavi sebi pitanje: ima li taj put srca? Svi su putevi isti: nikuda ne vode. To su putevi koji te vode kroz šumu ili u šumu. Mogu reći da sam u životu prešao duge, duge pute, ali nigde nisam stigao.Pitanje sad ima smisla. Ima li ovaj put srca? Ako ga ima, to je dobar put; ako ga nema, ne valja. Ni jedan, ni drugi put nikuda ne vode, ali jedan ima srca, a drugi nema. Na jednom je putovanje radosno, dokle god se po njemu krećeš, dokle god si sa njim sjedinjen. Drugi put će te naterati da proklinješ svoj život. Jedan ti daje snagu, drugi ti je oduzima…“
 
ПРАШТАЊЕ

Све важно за наш живот садржано је у молитви "Оче наш".
И то су нам и растумачили многи Оци.
"Оче наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја, и на земљи као и на небу..."
Шта ми радимо на свакој Литургији ако се не молимо заједничком Оцу који је и са нама али надилази и време и простор? Сви смо ми деца заједничког Оца, међусобно браћа и сестре. Шта радимо кад изађемо са Литургије ако не покушавамо да унесемо у свој живот и поступке вечни живот Царства Божијег? Шта радимо ако не покушавамо да своју вољу подредимо Божијој, као његови анђели?
"Хлеб наш насушни дај нам данас.."
Шта радимо ако се на Литургији не причешћујемо Небеским Хлебом за вечност? И ако тај Хлеб Живота свакодневно не чувамо као оно најважније? Не тражимо више од основног, од хлеба земаљског који нам је неопходан за живот земаљски. А преко основног ће бити колико се трудимо и колико Бог да.

А ове покладне недеље, недеље праштања, посебно се подсетимо овог дела свакодневне молитве "Оче наш" која стоји иза свих наших молитви:
"и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим..."
Као што и ми опраштамо дужницима својим...
Баш као што и ми опраштамо дужницима својим.
Понешто, мало, много, све...
Мера нашег ослобађања од таме и греха је мера коју сами успостављамо праштајући. Праштајмо, људи. Праштајмо браћо и сестре, децо Оца Небеског.
У јеванђељу за ову недељу Господ нам каже:
"ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша".
Бог је Љубав и безгранично је његово праштање које је и нама заповедио. Бог је непојмљив и ван времена и простора, али Он је и у свакоме од нас колико му својом вољом остављамо места. Не можемо га лако раздвојити од свега онога што се у нама преплиће. Треба и себи да опростимо. А ако не праштамо другима, нећемо ни себи моћи да опростимо. Бог који нас држи у постојању, Који је у нама и толико изнад нас, неће нам опростити јер је то наш избор. Унутрашњи. Од нас зависи.

Последњи део молитве шапућемо целог живота, али ћемо га посебно бити свесни у посним данима пред нама:
"и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла".
Недавно су римокатолици најавили промену у овим речима молитве.
Сматрају да је "не уведи нас у искушење" засновано на не сасвим тачном преводу и да треба у ствари да гласи "не препусти нас искушењу".
И православни Оци праве разлику између искушења која нам Бог даје да би нас према нашим даровима и могућностима ојачао и искушења која нису од Бога него од Злог. Утолико не одбацујемо сва искушења, али молимо Бога да нас не уведе у искушење које нећемо моћи да издржимо, признајемо своју слабост и оглашавамо да Он наш једини Избавитељ.
Постићемо, покушаћемо да живимо за време поста у мало већем подвигу него иначе, подвигу - двигу и по, кретању и по ка Царству Божијем иствовремено ширећи Царство Божије у нама и око нас, али не треба да заборавимо да је Он наша снага, наша доброта, наша љубав. Ако то не заборавимо, неће нам се десити да меримо једни другима подвиг, ко како пости или не пости, ко је у посту колико бољи или гори. И постићемо радосно, јер није циљ да се изолујемо и некако усамљенички преправимо, него да заједнички у време поста јаче осветлимо трагове Будућег Царства у ономе како данас живимо.

"Јер је Твоје царство, и сила, и слава у векове векова. Амин."

о. Ненад Илић
 
Није нам заповеђено да испитујемо и анализирамо да ли је тај и тај човек достојан наше помоћи, да ли он заслужује нашу бригу. Није нам речено да треба да испитујемо зашто је неко бачен у тамницу, и зашто је гладан, и зашто је наг. Речено нам је да идемо к њему са љубављу, да у тој и таквој љубави – без икаквог запиткивања о заслугама, достојности, погледу на свет и убеђењима - сусрећемо свакога кога је Бог послао у наш живот, мој живот.

Протојереј Александар Шмеман
 
Šta možemo učiniti?
u svom najboljem izdanju, ima blagosti u Čovečanstvu
ponekog razumevanja i, ponekad, čina hrabrosti
ali sve u svemu to je masa, bezoblilčni pire u kome nema
previše ničega.
ono je kao velika zver
duboko u snu i
gotovo ništa ne može da je probudi.
kada se aktivira najbolja je u brutalnosti,
sebičnosti, nepravednoj osudi, ubijanju.
šta da radimo s tim, s ovim Čovečanstvom?
ništa.
izbeći ga što je više
moguće.
tretirati ga kao što bi
nešto otrovno, začarano
i bezumno.
ali budi oprezna, jer donelo je zakone za zaštitu
sebe od tebe
može te ubiti bez razloga
i da pobegneš moraš biti suptilna
malo ih pobegne.
to je na tebi da pronađeš plan
Nisam upoznao nikog ko je pobegao.
Sreo sam neke od velikih i
poznatih, ali oni nisu pobegli
jer oni su samo veliki i poznati unutar
Čovečanstva.
Nisam pobegao
ali nisam pogrešio da ne pokušavam ponovo i
ponovo
pre moje smrti nadam se da ću zadobiti moj
život.

Čarls Bukovski
 
'Florinda mi je pričala da je sloboda potpuno odsustvo brige o sebi, odsustvo brige koje se postiže kada se oslobodi ogromna količina energije koja je zarobljena u nama. Ona je rekla da se ta energija oslobađa jedino onda kada smo u stanju da obuzdamo previsoko mišljenje koje imamo o sebi, o svojoj važnosti. Važnost koju osećamo ne sme biti uništena ili ismejana.
Zuleikin glas je bio jasan ali je zvučao kao da dolazi iz velike daljine kada je dodala, "Cena slobode je vrlo visoka. Sloboda se može dostići isključivo sanjanjem bez nade, spremnošću da se izgubi sve, čak i san."
"Sanjati bez nade, boriti se bez cilja je za neke od nas jedini način da sustignu pticu slobode."
 
"Јер неверник се у гомили осећа јак и одаје глас.У самоћи га једе и страх и немоћ.А верник кад је у гомили дели немоћ гомиле,а у самоћи дели моћ с Тобом;зато је самоћа његова снага и његова песма"
Вл.Николај
 
»Pa... da li smo jednaki?« upita. »Dabome da smo jednaki«, rekoh. Bio sam, prirodno, snishodljiv prema njemu. Ga jio sam vrlo topla osećanja prema njemu, iako po katkad nisam znao šta da radim s njim. A ipak sam još i tada u podsvesti živeo u uverenju, mada to nikad ne bih rekao, da sam ja, budući studentom univerziteta, čovek rafiniranog zapadnog sveta, bolji od jednog In dijanca. »Ne«, reče mirno, »nismo.« »Zašto, svakako jesmo«, pobunih se. »Ne«, reče tihim glasom. »Nismo jednaki. Ja sam lovac i ratnik, a ti si svodnik.«
 
‚‚Polarizacija Straha još je u usponu, i ako želimo da je razrešimo i da krenemo dalje, svako od nas mora lično da učestvuje. Moramo da pratimo svoje misli i očekivanja vrlo pažljivo i da sebe uhvatimo svaki put kad sa drugim ljudskim bićem postupamo kao sa neprijateljem. Možemo da se odbranimo i obuzdamo određene ljude, ali ako ih dehumanizujemo, oni povećavaju Strah."
 
Beseda na gori

Zato vam kažem: Ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti, ili šta ćete piti; niti telom svojim, u šta ćete se odenuti. Nije li duša pretežnija od hrane, i telo od odela?

Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih?

A ko od vas brinući se može pridodati rastu svome lakat jedan?

I za odelo što se brinete? Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti predu.

Ali ja vam kažem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odenu kao jedan od njih.

Pa kada travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?

Ne brinite se, dakle, govoreći: Šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti?

Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaše nebeski da vama treba sve ovo.

Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati.

Ne brinite se, dakle, za sutra, jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga.


Isus Hristos (Matej, 6:25-34)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top