("Када имамо проблема са здрављем, да ли је довољно да се ослонимо на Божију помоћ, или треба да тражимо помоћ и од медицине?") Од Бога је и једно и друго. Лекару треба дати место које му припада, јер је и њега створио Господ. Зато немој избегавати лекара, када ти је потребан. Има време када је излечење у рукама лекара, а и они такође треба да се моле Господу да им дарује да поставе праву дијагнозу и да излече болесника, да би му сачували живот, јер "излечење је од Свевишњега... Господ је створио лекове од земље, и мудар човек их не одбацује" (Сирах. 38, 14). Прибегавање медицини не искључује прибегавање Божијој помоћи. Према томе, хришћани се, не одбацујући медицинску помоћ, морају молити Богу да просветли лекаре да поставе правилну дијагнозу, да изврше неопходна испитивања и да одреде одговарајућу терапију. Хришћани би, такође, требало да моле Бога да их просветли да сарађују са лекарима, да их укрепи у дуготрпљењу, тако да могу да задобију корист за душу своју из свога страдања и да их, ако је таква воље Његова, и ради узрастања душе, ослободи болести.
(Старац Епифаније Атински)
Ако се човек сам не потруди по својој сили и не присаједини сопствени труд молитвама Светих, он никакве користи неће имати од тога што се Свети за њега моле.
(Преподобни Варсануфије Велики)