Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
"Tesko je ponekad ziveti i sa ljudima, a kamoli sa neljudima."

Patrijarh Pavle

"...У томе смислу, да заједнички разговарамо у јединству у Христу Господу, ево су нам овде данас присутна и браћа по Христу, римокатолички бискупи из Србије и Црне Горе..."

Патријарх Павле

Одговор тој мудрости:

PREPODOBNI TEODOSIJE PECERSKI(1074.)-"oni(katolici)mnozinom svojih jeresi,obescastise celu zemlju,oni koji zive u latinskoj veri nece zadobiti vecni zivot"...

SVETI MARKO EFESKI(1475.)-"mi smo odbacili Latine,ni zbog ceg drugog,nego zbog cinjenice da su jeretici,zato je pogresno sjedinjavati se sa njima"...

Katolici,luterani,reformatori;su odpali od Hrista i Njegove Crkve...ne postuju postove,iskrivljuju dogmate spasiteljske vere.Oni nisu sa nama,oni su protiv nas i protiv Hrista".SVETI PRAVEDNI JOVAN KRONSTATSKI(1908.)
 
"...У томе смислу, да заједнички разговарамо у јединству у Христу Господу, ево су нам овде данас присутна и браћа по Христу, римокатолички бискупи из Србије и Црне Горе..."

Патријарх Павле

Одговор тој мудрости:

PREPODOBNI TEODOSIJE PECERSKI(1074.)-"oni(katolici)mnozinom svojih jeresi,obescastise celu zemlju,oni koji zive u latinskoj veri nece zadobiti vecni zivot"...

SVETI MARKO EFESKI(1475.)-"mi smo odbacili Latine,ni zbog ceg drugog,nego zbog cinjenice da su jeretici,zato je pogresno sjedinjavati se sa njima"...

Katolici,luterani,reformatori;su odpali od Hrista i Njegove Crkve...ne postuju postove,iskrivljuju dogmate spasiteljske vere.Oni nisu sa nama,oni su protiv nas i protiv Hrista".SVETI PRAVEDNI JOVAN KRONSTATSKI(1908.)


Izvini, ali ne bih da spamujem temu...

A posebno sto ne vidim sta je problematicno i u nastavku. I ja sam za razgovor sa svima, a za dogovor - e to je vec drugo pitanje...!
 
Izvini, ali ne bih da spamujem temu...

A posebno sto ne vidim sta je problematicno i u nastavku. I ja sam za razgovor sa svima, a za dogovor - e to je vec drugo pitanje...!
"Православно свештенство као да је стекло навику и као да се укоренило својство,
да о овој ствари(ЛАТИНСКОЈ ЈЕРЕСИ) говори увијено. А можда су неки због свакодневног општења са иноверцима,
а више од читања њихових дела почели снисходљивије да размишљају о нади на спасење и других вероисповести".

Свети Амвросије Оптински

"Да ли је пастир јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и недај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије. "
Св. Фотије Велики
 
"Православно свештенство као да је стекло навику и као да се укоренило својство,
да о овој ствари(ЛАТИНСКОЈ ЈЕРЕСИ) говори увијено. А можда су неки због свакодневног општења са иноверцима,
а више од читања њихових дела почели снисходљивије да размишљају о нади на спасење и других вероисповести".

Свети Амвросије Оптински

"Да ли је пастир јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и недај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије. "
Св. Фотије Велики

Izvini, ali u svakodnevnom zivotu ne mozes da se tako izolujes...
 
Izvini, ali u svakodnevnom zivotu ne mozes da se tako izolujes...

Све се може, кад се хоће. :D

"Изиђите од њих и одвојте се, и нечистоте не дотичите се; и Ја ћу вас примити" (2. Кор. 6.17)

"Разум непокорни учењима Цркве и Светих Отаца сеје раздоре међу хришћанима и рађа многобројне јереси и расколе. Зато, ко хоће да буде истинити син Православне Цркве, нека укроти непокорство својег разума црквеним законима(канонима) и нека се у свему повинује својој Мајци Цркви."
Свети Јован Златоуст

П.С. Ако видиш да у теби нема хтења, воље и снаге за духовни преображај(на боље), моли се Богу да ти их дометне, искрена молитва је велика сила, чак и већа него што можемо да замислимо.
 
Све се може, кад се хоће. :D

"Изиђите од њих и одвојте се, и нечистоте не дотичите се; и Ја ћу вас примити" (2. Кор. 6.17)

"Разум непокорни учењима Цркве и Светих Отаца сеје раздоре међу хришћанима и рађа многобројне јереси и расколе. Зато, ко хоће да буде истинити син Православне Цркве, нека укроти непокорство својег разума црквеним законима(канонима) и нека се у свему повинује својој Мајци Цркви."
Свети Јован Златоуст

П.С. Ако видиш да у теби нема хтења, воље и снаге за духовни преображај(на боље), моли се Богу да ти их дометне, искрена молитва је велика сила, чак и већа него што можемо да замислимо.

Ali ne znam cemu "preobrazenje" kada ti ljudi npr. katolici uopste nisu losi...niti se doticemo religijskih tema...?:(
 
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic života, moguce je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumljivo bih mislio sve što kažem. Stvari bih cenio, ne po onom što vrede, vec po onom što znace. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo 60 sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore i kako bih uživao u sladoledu od cokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadic života, oblacio bih se jednostavno, izlagao se potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dušu. Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu i cekao da izgreje Sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruže suzama da bih osetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica. Bože moj, kada bih imao jedan komadic života. Ne bih pustio da prode ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim, da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poducavao da smrt ne dolazi sa starošcu, vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi… Naucio sam da citav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nažalost poceti da umirem…

Gabrijel Garsija Markes
 
"Želiš li usrećiti nekoga kome želiš mnogo dobra... učini to danas za života, brate, za života...
Želiš li darovati cvijet? Daruj ga danas s ljubavlju... za života, brate, za života...
Želiš li reći "volim te" svojim ukućanima, prijatelju bliskom ili dalekom, reci to za života, brate, za života...
Ne čekaj da ljudi umru da im očituješ dobrotu i da osjete tvoju ljubav: za života, brate, za života... to učini.
Bit ćeš veoma sretan naučiš li dijeliti sreću svima koje poznaješ za života, brate, za života...
Umjesto da posjećuješ groblja, umjesto da puniš grobove cvijećem, ispuni srca ljubavlju za života, brate, za života... "

Anamaria Rabatte
 
"U legendama niko Sveti Gral nije osvojio silom. To je uspelo Persivalu, neznom vitezu, koji je usao u razrusenu kapelu i nasao sto su drugi prevideli, tako sto je prosto seo i mirovao.

Mislim sada da sloboda nije biti ni mocan ni bogat, ni omiljen ni bez obaveza, vec biti u stanju da volis. Voleti drugoga toliko da makar i za tren zaboravis na sebe, to znaci biti slobodan.

Mistici i crkvenjaci govore o odbacivanju ovog tela i njegovih zudnji, o odbijanju da robujes puti. Ne kazu da se kroz put (telesno) oslobadjamo. Da ce nas zudnja za drugim uzdici iz nas samih potpunije no ista bozansko.

Mlak smo mi svet i nasa ceznja za slobodom, ceznja je za ljubavlju. Da imamo hrabrosti da volimo, ne bismo toliko cenili sve te ratne cinove.

Ljubav je, kazu, ropstvo, a strast je demon i mnogi su se zbog ljubavi izgubili. Znam da je ovo istina, ali znam da i bez ljubavi samo pipamo kroz tunele svojih zivota i nikad sunca ne vidimo.

Kad sam se zaljubio, to je bilo kao da sam prvi put pogledao u ogledalo i video sebe. U cudu sam podigao ruku i dotakao svoje obraze, svoje grlo. To sam bio ja. A kad sam se video i privikao se na to ko sam, nisam se bojao da poneki deo sebe mrzim, jer sam zeleo da budem dostojan onoga u koga je ogledalo.

Tada, posto sam prvi put osmotrio sebe, osmotrio sam svet i video da je raznolikiji i lepsi no sto sam mislio. Kao i vecina ljudi uzivao sam u toplim vecerima, u mirisu hrane i pticama koje probadaju nebo, ali nisam bio ni mistik ni Bozji covek i nisam osecao zanos o kojem sam citao.

Ceznuo sam za osecanjima, mada vam u to vreme ovo ne bih umeo reci. Reci kao sto su strast i zanos... svi ih naucimo, ali one ostaju mrtve na stranici.

Ponekad ih prevrcemo, da saznamo sta je s druge strane, i svako ima svoju pricu o nekoj zeni ili nekom bordelu, o opijumskoj noci ili ratu. Toga se bojimo. Bojimo se strasti i smejemo se prejakoj ljubavi i onima koji previse vole.

A opet, ceznemo da nesto osetimo."

Dzenet Vinterson
 
"Jedan ratnik prihvata poraz. Ne odnosi se prema njemu ravnodušno, niti pokušava da ga preokrene u pobedu. On teško podnosi bol gubitka, pati zbog ravnodušnosti, i očajava zbog samoće. Kad prođe kroz sve to, oliže svoje rane i započne sve iznova. Jedan ratnik zna da je rat sazdan od mnogih bitaka i ide napred.
Stradanja se dešavaju. Možemo otkriti njihov uzrok, okrivljavati druge, zamišljati kako bi naši životi sasvim drugačije izgledali bez njih. Ali to nema nikakvog smisla: ona su se već dogodila, i tačka. Počev od tog trenutka moramo zaboraviti strah koji su ona u nama izazvala, i pristupiti obnovi."
~Paulo Koeljo~
 
„Некада су јеретици били јавни, а сада је Црква пуна скривених јеретика. Одступили су људи од истине, по сврбењу својих ушију (2 Тим 4,3). Сви са задовољством слушају само ласкаве [јеретичке] речи на удовољење властите сујете. А речи исцељујуће нико не прихвата. Многи су одступили од исправних схватања, и одабирају удобност зла, не желећи да се окрену ка добром. Сада је то одступништво [од вере], после кога треба очекивати ђавола. И већ је он почео да шаље своје претходнике, да му припреме пут погибљи. Зато треба водити рачуна о себи, о људима, и јачати душу своју.“ (Поуке за оглашене)

+Свети Кирил Јерусалимски+
 
Део "Небеске литургије" од Николаја Велимировића.Није класична "поука",али јесте више него поучно,упутно и описно и за данашње време.

Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал ниједну право не вјерују,
Православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже Цркву задужбину,
Не диже јс Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.

Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не саломи,

Нит сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.


Свештеници Вером ослабили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,

Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником Цркву испуњује,
Празне Цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и Цркве;
Свуд се црни црно беззакоње.
Стид ме једе и стид ме изједе.
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу себе.
Зато плачем мој Предраги Спасе,
Вјечност ми јс кратка за плакање,
Волио бих и у паклу бити,
Само Срби да се Богу врате".
 
Moja vera u Boga ne smeta mi da usvojim svu pravu nauku od alfe do omege? Najbolja nauka stoji u savršenoj harmoniji sa najboljom verom. A najbolji se nikad ne prepiru: najbolji se razumeju i ljube. Niski ili nejednaki se prepiru i glože i uživaju u prepiranju i gloženju. No prepiranje i gloženje psevdovere i psevdonauke pokoleba mnoge proste duše u veri.
SvVladikaNikolaj
 
Проповед оца Павла (Груздева) / ИЗВОР/ нема интернет извора /
о томе: Како је Спаситељ долазио у госте

Проповед је изговорио архимандрит Павле, 24.јуна 1985.г. на дан празновања иконе Пресвете Богородице '' Достојно Јест '' у селу Верхне-Никуљско.

У једном месту се пронео глас, да Спаситељ долази у тај град. Сам Христос. А ко је добар човек, доћи ће му у госте.
Једна жена је редовно одлазила у Цркву, сваки дан је читала Јеванђеље, молила се, водила ревностан живот, али је била горда.
И говори она сама себи: '' Спаситељ ће код мене доћи, сигурно ће доћи ''. Поспремила кућу, спремила храну. Чека Спаситеља. Самовар распалила, јело скувала, пирошке напекла, гибаницу припремила, наравно јер, Спаситељ ће доћи.
Иде малишан-сусед и каже:
- Тета Мања, Христа ради, дођи да помогнеш, мами је јако лоше. Јауче, а ја не могу да је подигнем.
- Не могу! Сваки час Господ треба да ми дође у госте. А ти безобразниче идеш овуда у прљавој обући. Бежи!

Отерала је дечака. Шта да се ради. Малишан се вратио кући, мајчино стање се поправило. Слава Ти Господе!
А Марија и даље чека, она је чврсто веровала истинитој речи Христовој.

Прошао је ручак. Нема Га. Кад, долази из другог села сељак:
- Марија, крава нам се тели, али није добро. Хајде, помози Христа ради, ти умеш да помогнеш стоци.
-Одлази, Гост само што ми није дошао, чекам Госта.
Отерала је сељака. Сељак је дошао кући, крава се отелила. Добро је.
А Марија чека Христа, али никако да дочека. Већ је касно увече. Долази сељак и каже:
-Слушај тетка, одавно сам остао удовац и пропио сам се. А, као што и сами знате – '' чашица по чашица – збогом разуме ''. Сва одећа ми се подерала.
-Одлази, торњај се! – отерала га је – ја чекам Госта.
Госта нема. На јело су навалиле мухе, пирошке се стегле као дрво, у самовару сав угаљ изгорео. Нема Госта, Христос није дошао. Заспала је.
Види у сну. Дошао Спаситељ к њој. Она каже:
- Господе, ја верујем Твојим истинитим речима, јер је свака Твоја реч истинита. И како су рекли да ће Христос доћи, чекала сам Те.

Он јој каже:
-Да, Марија, Ја сам ради твог благочестивог живота, ради твоје љубави према храму Божијем, најпре теби дошао. Ја Сам ти три пута долазио и ти си Ме три пута отерала.
-Господе, па то се није десило.
-Читаш ли Јеванђеље?
-Господе, свакодневно.
-Кад је тако, слушај шта овде пише: '' Болестан бејах и посетисте ме. '' То Сам ти Ја долазио а не Васко, то Сам Ја долазио к теби, а ти си Ме отерала.
-Нисам знала, Господе. А када је било други пут?
-Други пут ти је дошао сељак и молио те. Тог сељака Сам Ја послао, Ја Сам допустио ту невољу са кравом да бих испитао твоју веру. '' У невољи бејах и помогосте ми ''. А ти си Ме отерала.
-Господе, нисам знала! А трећи пут, када Господе?
-И трећи пут сам долазио к теби. '' Наг бејах и оденусте ме ''.
-Нисам знала, Господе!
Како ниси знала! Зато што је ту написано: '' Ко учини једноме од најмањих Мојих, Мени је учинио ''. А ти Јеванђеље читаш.

Ето, рођени, ево из овог примера, из ове поуке, учините пример за себе.
 
"Pre nego što su naša bela braća došla da nas civilizuju, mi nismo znali za zatvor, pa nismo imali ni prestupnike. Bez zatvora, nema ni prestupnika. Nismo imali brave ni ključeve, pa nije bilo ni lopova. Kad je neko bio tako siromašan da nije imao konja, šator ili ćebe, on bi, u tom slučaju, sve to dobio na poklon. Bili smo isuviše necivilizovani da pridajemo važnost privatnoj svojini. Nismo znali za novac, a samim tim ni ljudski život nismo merili njegovim bogatstvom.
Nismo imali pisanih zakona, ni advokata, političara, i kako bismo onda varali i obmanjivali jedni druge. Bili smo u tako jadnom stanju kad je beli čovek došao da ne znam kako da objasnim kako smo uopšte opstali ne znajući te osnovne stvari, bez kojih se (kako nam kažu) u civilizovanom društvu ne može. "
John Fire Lame Deer - Sioux Lakota 1903-1976
 
Pismo poglavice Sijetla

Kad Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju, previše od nas traži. Kako možete kupiti nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nama je strana. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti? Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaka maglica u tami šume, sveti su u mislima i iskustvu mog naroda. Sokovi koji teku kroz drveće nose sećanje na crvenog čoveka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svog rođenja kada odu u šetnju među zvezdama. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je ona majka crvenog čoveka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas! Mirisne trave naše su sestre, jelen, konj, veliki orao, svi su oni naša braća. Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek - svi pripadaju istoj obitelji.

Tako, kad Veliki poglavica iz Vašingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto tako da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se setiti da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanja mog naroda. Žubor vode glas je oca mog oca.

Reke su naša braća, one nam utoljuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti i učiti vašu decu da su reke naša braća, i vaša, i morate od sada dati rekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu.

Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kad je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci - zemlji i prema bratu - nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderaće zemlju i ostaviti samo pustoš.

Ne znam. Naš način je drugačiji nego vaš. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. A možda je to jer crveni čovek je divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta da se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krila kukaca. A možda je to jer sam divlji i ne razumem. Buka mi vređa uši.

Šta je život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom.

Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli isti dah - životinja, drvo, čovek. Beli čovek ne izgleda kao da primećuje vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupeo na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mesto gde će i beli čovek moći doći da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća.

Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postaviću jedan uslov: beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza.

Ja sam divljak i ne razumem kako dimeći gvozdeni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi.

Šta je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Šta god se dogodilo životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku.

Sve stvari su povezane.

Morate naučiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Da bi poštovali zemlju, recite vašoj deci da je zemlja s nama u srodstvu. Učite vašu decu kao što činimo mi s našom da je zemlja naša majka... Šta god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. To mi znamo: zemlja ne pripada čoveku; čovek pripada zemlji! To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje obitelj. Šta god snađe zemlju snaćiće i sinove zemlje.

Čovek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome. Šta god čini tkanju čini i sebi samome.

Čak i beli čovek, čiji Bog govori i šeta s njim kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet iz zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća posle svega. Videćemo. Jednu stvar znamo, koju će beli čovek jednog dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost jednaka je za crvenog čoveka kao i za belog. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi zemlji jeste prezirati njenog stvoritelja.

Beli će ljudi nestati možda i pre ostalih plemena. Zaprljajte vaš krevet i jedne noći uguši ćete se u vlastitom smeću. Ali u vašoj propasti svetlećete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom.

Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kada će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni kutevi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gde je guštara? Otišla je. Gde je orao? Otišao je.

To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje.
 
Девојка је чекала авион у чекаоници једног великог аеродрома. Пошто је требала дуго да чека, одлучила је да купи књигу и да прекрати време до поласка авиона.

Поред књиге, купила је и пакетић кекса. Села је у чекаоницу. Поред ње била је столица са кексом, а са друге стране седео је господин, који је читао новине. Када је она узела кекс и господин је узео један кекс. Она се шокирала, али није ништа рекла.
Наставила је да чита књигу, а у себи је помислила: ма гледај ти ово, да само имам мало више храбрости, до сада бих га већ ударила. Сваки пут када је она узимала кекс и господин, који је седео поред ње, не обазирући се, узимао је кекс.

Наставили су тако, док није остао само један кекс у пакетићу. Девојка је помислила, шта ли ће сада да уради? Човек узе тај кекс и подели га на пола.

Девојка је била шокирана. Покупила је своје ствари, узела књигу и пошла у другу чекаоницу. Нашла је друго место где није било никога поред ње. Када се мало прибрала и када је прошао бес, отворила је торбу да врати књигу и у торби је видела пакетић кекса, који је био нетакнут.

Постидела се као лопов и тек тада је схватила да је кекс, исти као њен, био од господина, који је седео поред ње, али који је без шокирања, нервозе или препотенције поделио и свој последњи комад са њом, сасвим супротно од ње, која се чак осећала повређеном у сопственом поносу и осећањима.


Колико пута смо у нашем животу појели туђ кекс, а да тога нисмо били свесни и никада нећемо сазнати. Пре него што дође до брзоплетог закључка, пре него почнете да мислите лоше, погледајте са пажњом детаље. Врло често ситуација није онаква како нам изгледа на први поглед.
 
Беседа Аве Јустина 1942. године

Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него данас; Никада мање Бога на земљи него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу. Да ли се ико сећа да је земља икада била рај? Данашњи пад човеков је неизмерно већи од првог пада; онда је човек отпао од Бога, а данас је распео Бога, убио Бога. Човече, како ти је име ако не ђаво? Но, шта ја говорим? То је увреда за ђавола. Ђаво никада није био тако зао, тако уметнички зао као човек. Господ Христос је и у пакао сишао, али Га тамо распели нису. А ми смо Га распели. Зар људи нису гори од ђавола; зар земља није пакленија од пакла? Из пакла нису протерали Христа; а људи су Га данас протерали са земље, протерали из тела свог, из душе, из града свог.

У зеницу душе моје, браћо упило се као змија злобно питање, и злурадо ме пита: Зар је човек икада био добар кад је могао Христа распети? Ти верујеш у човека; хвалиш се њиме; оптимист си? Ох, погледај човека, погледај човечанство са зенита Великог петка, погледај човека како убија Богочовека и реци: Јеси ли сада оптимист? Не стидиш ли се што си човек? Не видиш ли да је човек гори од ђавола?

Заборавите све дане пре и све дане после Великог петка; сведите човека у границе Великог петка - није ли он зеница свију зала, тркалиште свију искушења, стециште свих гадости? Није ли данас земља полудела у човеку? Није ли данас човек, убијајући Богочовека, доказао да је он заиста - лудило земље?

Ни Страшни суд, браћо, неће бити страшнији од Великог петка. Не, он ће бити несумњиво мање страшан, јер ће онда Бог судити човека, а данас човек суди Бога. Данас је Страшни суд за Бога; суди му човечанство. Данас човек оцењује Бога; оцењује га са 30 сребрника! Зар је то последња цена? Зар је Јуда наша последња реч о Христу?

Данас је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Ни пали анђели то учинили нису. Данас је извршен Страшни суд над Богом. Никада невинијег осуђеника, никада безумнијег судију свет видео није. Исмејан је Бог страшније него икад, "Јад всесмехливиј" уселио се данас у човека, и исмејао Бога и све што је Божје. Исмејан је данас Онај Који се никада смејао није. Веле да се Господ Исус никада смејао није, а често су Га виђали где плаче. Посрамљен је данас Онај Који је дошао да нас прослави; мучен је данас Онај Који је дошао да нас избави од муке; предаје се данас на смрт Онај Који нам је донео живот вечни.

Човече, има ли краја твоме безумљу? Има ли дна твоме паду?

Крст - најсрамнији дар, даровали смо Ономе Који нам је даровао вечну славу. Губавче, Он те очистио од губе, зар му зато крст дарујеш? Слепче, Он ти је очи отворио, зар зато да би видео начинити крст и распети га на њему? Мртваче, Он те је васкрсао из гроба, зар зато да Њега сатераш у свој гроб? Благим вестима засладио је Сладчајши Исус горку тајну живота нашег, браћо за коју Га од њих дарујемо таквом горчином?

Лудие мои, что сотворих вам? Не испуних ли Јудеју чудесима? Не васкрснух ли мртваце једном речју? Не исцелих ли сваку болест и недуг?...
 
Gdje ste se uputili?

Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu.
Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.
"Ne treba nam dugo" - odgovoriše ribari.
"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
"Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?"
"Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodne siestu provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen."
Gospodin turista im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod."
"I šta onda?"
"Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan. Čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York ! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!"
"Koliko bi nam vremena trebalo za to?"
"Dvadeset do dvadeset pet godina".
"I onda?"
"Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!"
"Milione? Stvarno? A onda?"
"Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu."
"Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?" - upitaše Meksikanci.


Pouka: U životu uvek moraš znati kamo si se uputio, jer, možda si već tamo!!!
 
Obeduj s Bogom!

Dečak je želeo da vidi Boga o kome je puno slušao. Mislio je da treba dugo putovati do mesta gde on živi, pa je zato spremio svoj prtljag s omiljenim kolačićima i pakovanjem od šest boca vocnog soka te započeo svoju pustolovinu.

Kad je odmakao tri reda kuća, susreo je nekog starca. Sedeo je u parku i mirno hranio nekoliko golubova.
Dečak je seo blizu njega i otvorio svoj prtljag. Kada je hteo da popije voćni sok spazio je da starac izgleda gladan, pa mu ponudi jedan kolačić.
Starac ga je zahvalno primio i nasmešio se dečaku. Njegov je osmeh bio tako prijateljski da je dečak zaželeo ponovno da ga vidi, pa mu je sada ponudio bočicu voćnog soka.

Starac mu se ponovno nasmešio. Dečak je bio izvan sebe. Sedeli su čitavo popodne jedući i smejući se, a da nisu izgovorili jednu jedinu reč.
U međuvremenu se smračilo, dečak je osetio umor i ustao je da pođe, ali tek što je napravio nekoliko koraka okrenuo se, potrčao natrag do starca i snažno ga zagrlio. Starac mu je darovao najveći smešak do sada.

Kada je dečak ubrzo otvorio vrata svoje kuće, majka je bila iznenađena radošću na njegovom licu. Upitala ga je: "Šta je to što si danas učinio da te je tako razdragalo?"
Odgovorio je: "Podelio sam užinu sa Bogom". No, pre nego sto je njegova majka išta odgovorila, dodao je: "Znaš šta! Bog ima najlepši osmeh koji sam ikada video".

U međuvremenu starac, takođe prožet radošću, vratio se kući. Njegov je sin bio začuđen odsjajem mira na njegovom licu i upitao ga je: "Tata, šta je to što si danas učinio da te je tako razdragalo?"
Odgovorio je: "Jeo sam kolačiće u parku s Bogom". I pre nego što je njegov sin odgovorio, dodao je: "Znaš šta! Puno je mlađi nego što sam mislio."


Možda ovu priču već znate. Mislim da svako svog boga treba da nađe u blizini. Bog ima formu koju smo mi spremni da prihvatimo.
 
Али, докажи ти, хришћанине, на делу да си заиста хришћанин, да су заповести Божије скривене у срцу твоме и да су ти драгоценије од сваког блага, сваке плотске страсти, сваке земаљске користи. . .
СветиЈованКронштатски
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top