Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Hristove price

„Gle, iziđe sejač da seje. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih; A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto,
a jedno po šezdeset, a jedno po trideset. Ko ima uši da čuje neka čuje.“

Evanđelje po Mateju, 13:3-9 (prevod Vuka Karadžića)

Representation_of_the_Sower%27s_parable.JPEG



Dakle,sejte svoje seme kud god da krenete,jer nikada ne znamo,koje ce dati ploda i obasjati sledeca pokolenja
 
Била једна девојчица која је ослепела од болести и никако није схватила да је слепа.Она се срдила што јој куд год пође ,све на путу смета и о све се удара.Мислила је да не удара она у ствари,него да ствари ударају у њу.То исто дешава се са људима, када ослепе за духовни живот.Њима се чини да све што се њима дешава чине други њима упркос ,па се срде на људе и не схватају да је њима као и оној лудици зло, стога што су слепи за духовни живот и живе само за тело,а не стога што им други чине зло.

Што већим сматра човек себе од других,тим лакше се срди на људе.Што је човек смиренији,тим је бољи и мање се срди.

Толстој
 
Људи у младости не знају праву сврху живта,која се састоји у сједињавању љубављу,па стога постављају себи за сврху задовољавање телесних жеља.Добро би било кад би та заблуда остала само заблуда ума,али ствар је у томе, што задовољавање телсених жеља каља душу,тако да човек,кад укаља душу похотљивим животом,изгуби такође способност да налази своје добро у љубави.То је као кад би човек,да би добио чисту воду за пиће,опоганио суд којим треба да црпи ту воду.

Толстој
 
Не могу једни људи да поправе живот других људи.Сваки човек може само да поправи свој живот.

Истинско добро нико не може да учини другоме.Истинско добро може човек да учини само себи.Истинско добро је само у једном: у животу за душу,а не тело.

Чинити добро је једино дело за које поуздано можемо рећи, да нам је несумњиво од користи.

Толстој
 
Тајна љубави према човеку почиње у тренутку када га гледамо без жеље да га поседујемо, без жеље да њиме владамо, без жеље да на било који начин искористимо његове дарове или његову личност – само гледамо и дивимо се лепоти која нам се открила.
 
Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске. Но, радовати се туђој радости могу само деца и они који су невини као деца.
 
У неким болестима лекари препоручују што већу дозу лека, као на пример: Пиј воде што више можеш.Вера је сигуран лек нашој души само када се узима у највећи дози. Веруј што више можеш!
 
Слугу је могуће некад привезати страхом,али сапутницу живота,матер дечију,виновницу свих породичних радости треба привезати за себе не страхом и претњама,него љубављу и расположеношћу.
 
На питање како је постало зло? - Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? - Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)
 
Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив... Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ... Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)
 
Kad se na nekoga srdimo,obično tražimo opravdavanje za svoju srdnju i staramo se da vidimo samo zlo u onoga na koga se srdimo.I time pojačavamo svoju mržnju.A treba sasvim obrnuto: što više se srdimo, time pažljivije treba da tražimo sve što je dobro u onoga na koga se srdimo.Ako nam pođe za rukom da nađemo dobra u tom čiveku i da ga zavolimo,ne samo da ćemo oslabiti svoju srdnju,nego ćemo i osetiti i osobitu radost.

Ljubav je neophodna za opštenje sa ljudima.Da ne bi opštenje sa ljudima bila patnja i za tebe i za njih,nemoj sa njima da opštiš,ako ne osećaš ljubav prema njima.

Tolstoj
 
Моли се и љуби. Љуби Бога и људе. Зар овде не видиш шта чини љубав Христова? Не питај се у себи "да ли ме воле други?" Ако ти први волиш, знај да ће и други тебе исто толико да воле.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top