Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
О СТРАДАЊИМА ХРИСТОВИМ

krst-golgota-i-raspece-1.jpg

Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим, и при том је горко плакао. Једном, јави му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства. Од Великог Четвртка увече, рече, па до погреба испустио је 109 срдачних уздаха. Из Тела Мојега истекло је 225 хиљада капи крви. Оружаних војника било је 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.

Три су ме војника водили на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу, и вукли су ме. 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врта па до дома Ане архијереја. Седам пута ударили су ме по устима, а по образима 105 пута; 20 удара песницом у лице претрпео сам; ћушки и трзања од почетка и краја поднео сам 707, а јаких удараца свега 1199. Кад су ми положили трнов венац на главу ударили су ме свом снагом штаповима и палицама 40 пута. Од ових удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга, од њих се три заломише и остадоше у глави Мојој, те са тиме бих и погребен. Од убода трња по глави истече 3000 капљи крви, а рана од трња по глави беше 1000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе. Када сам вођен од Претора на Голготу носећи крст пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада смртних удараца 21, дижући ме од земље повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (на Голготи) док ме нису дигли на крст. Пљувотина на лице примио сам 73, удараца по врату 25, а по лицу и по устима још 5. Од ових удараца истече ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише, међу очи ме ударише 3 пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прси и у главу 38. Но, три ми беху највеће муке за време мог страдања, и то :

· Што не видех никога да се каје, те се моја крв као залуду проливаше;



· Гледајући жалост Моје мајке, која код крста стајаше и горко плакаше;

· И када распињући ме на крст уковаше ексере у Моје руке и ноге (по речи пророчкој: «Избројаше све кости моје»...)

+++
 
ДОБРОТОЉУБЉЕ
БЛАЖЕНИ АВА ТАЛАСИЈЕ
АВА ТАЛАСИЈЕ ПРЕЗВИТЕРУ ПАВЛУ,
О ЉУБАВИ, УЗДРЖАЊУ И ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
​

1. Користи се телом као слугом заповести, пазећи да је,по могућности, несластољубиво и без болести.
82. Побуна тела се дешава због немара у молитви, уздржању у храни и добром безмолвију.
83. Добро безмолвије рађа добра чеда - љубав, уздржање и чисту молитву.
84. Читање и молитва чисте ум, а љубав и уздржање чисте страдални [тј. желатељни и раздражајни] део Душе.
 
Лаж, увреда или клевета ваше личности олакшавају духовне тегобе вашем непријатељу, само уколико и ви одговарате, односно прихватате контакт са злим дусима. Уколико те контакте не прихватамо, те исте клевете и увреде као какав бумеранг се враћају на самог клеветника и повређују читаво његово биће.

Отац Тадеј
 
Мир Божији није исто што и мир човечији. Један је мир који долази одозго а друго је мир који долази одоздо. Без мира Божијег не можемо ништа чинити. А ја за благодат говорим. Боље је од Бога тражити боловање неког органа, неголи болест живаца. Ничег горег нема од тог немира. Заразан је. Све болести које се догађају једнима не преносе се другима, али немир је таква болест која кад се једном појави брзо се одрази и на другога увлачећи га у своју јаму. Боље да испашта један део човека неголи цео човек. Шкргут зуба је много гори од многих операција, и немир пред операцију гори од самог акта операције. Најтежи је немир којег ништа не узрокује но човек сам себе повређује. Има и оног којег други повређује а човек ћути са изгризањем свога бића. И један и други су немир истог порекла али у другачијим пројавама. Човек без мира је човек без здравља. Ко има мир сви се за њега отимају, а ко га нема сви од њега беже. Ово искуство показује у свим друштвеним делатностима. Мир није тамо где постоје утрнуће и званичност, но љубав и радост Духа Светога. Немирни људи траже спокојне да би отпочинули у њиховом друштву од страсти које их раздражују у многим релацијама са пословима и односа са људима. Неретко и од свог унутрашњег човека који је најнемирнији у целој причи. Јер када би имали мира он би се одразио на све са чим улазимо у додир.
 
Литургија сама по себи не може никада да постане летаргија јер њено биће превазилази суштину постојећих и пропадљивих ствари. Пре би се рекло да је проблем у оку посматрача. Навикавши се да мери све према својој нарави, човек покушава да рефлектује на Литургију своју летаргију уместо да сам буде преображен њоме (Литургијом). За аутентичног црквеног човека таква пала перспектива не постоји јер он созерцава Суштог као присутног - не закопава се у самосозерцање које га у нечему оптерећују (нпр. бриге, обавезе, нечији карактер или грех, политичка или економска криза, итд.).
Има и таквих људи, такође, који - били црквени или не - више воле да се занимају секундарним стварностима Цркве уместо самом Литургијом, те тиме и својим обожењем. Битнији су им неки догађаји, ствари и људи - у оном негативном оцрњивању других - од благодатног присуства Божијег. Тако и почиње летаргија да се манифестује унутар Литургије.
Ако, дакле, Литургија јесте пројава Божијих нестворених енергија и успостављање Царства Божијег унутар овог света, због чега човек жели да буде преокупиран нечим што Бог није? И притом, да још пожури не само ван Цркве него и унутар Сабрања да спекулише и полемише о стварима које чине заборав (да ли и протеривање?) примљене благодати док још Литургија траје? Уместо да уносимо Царство у себе, ми у њега уносимо оно што не одговара карактеру Есхатона. Опет, дакле, покушавамо да обликујемо Бога према себи а не себе према Богу. То ради и летаргија са Литургијом.
Још можемо рећи: за живог - Литургија је жива, а за мртвог - Литургија је мртва! Али, Литургија не уме и не може бити обамрле онтологије јер пројављује Онога ко јесте извор живота. Ради се о пријемчивости коју слободна воља човека диктира и обликује према могућности избора. Дакле, од срца човечијег зависи на ком темељу ће градити своју личност: да ли на Литургији или на летаргији?
Ако Литургија не може некога да обрадује, то није због Литургије - која је преизобилна у Тројичним харизмама - него због онога ко већу веру, љубав и идентитет полаже у жалост и пролазност овога света.
На Васкршњу стварност Литургије може да буде имун само онај ко је одавно мртав. Иронија над иронијама је само ако не зна да је мртав...
 
Тajna vere se ne svodi samo na nauku već i na mistagogiju,na tajnovidjenje vernih u Crkvi - sv.Kirilo Aleksandrijski
Јedinstvo svih stvari i ljudi je sa Bogočovekom Hristom u Crkvi - sv.Ignjatije Bogonosac
Spasenje podrazumeva zajednicu čoveka sa Bogom - sv.Irinej Lionski
Poznanje božanske suštine jeste osećanje Njegove neshvatljivosti - sv.Vasilije Veliki
Covek je provodnik božanskih energija u svet - sv.Grigorije Niski
Crkva predstavlja „Treći Zavet“,zavet Svetoga Duha,tek se u crkvi otkriva u Duhu i Duhom punoća Otkrivenja Svete Trojice kroz naš opit - sv.Grigorije Bogoslov
Bog je stvorio svet radi slobodnog zajedništva i punoće života tvari sa Tvorcem - sv.Atanasije Veliki
Dostojanstvo čoveka kao slike Božije je u slobodnoj volji koja znači i samoodgovornost i potrebu za podvigom i vrlinom - sv.Jovan Zlatousti
Dogmat vaskrsenja je osnov svih svetih Tajni u Crkvi - sv.Jefrem Sirijski
U čoveka je Bog usadio nešto od sopstvene blagodati da bi čovek sličnim poznao slično - sv. Vasilije Veliki
Sila Božija se ne može sagledati telesnim očima kao što gledamo živa bića već samo umno,um ljudski bez Duha Svetoga nije u stanju da pozna i razume Boga - sv. Justin Filosof
Boga mogu videti samo oni čista srca,ali ni to nije dovoljno jer Bog Svojim osobinama nadilazi ljudsko iskustvo - sv. Teofilo Antiohijski
Duše treba da u saznanju svoje udaljenosti od Boga čiste sebe radi vraćanja u predjašnje rajsko stanje koje su izgubile - Origen
Sudija je osudjen – sv.Meliton Sardski
Pažnja na sebe znači pažnju na Boga i pažnja na Boga znači pažnju na sebe - sv.Vasilije Veliki
Hristos je Crkva, On je sjedinjenje svih u jednog savršenog - sv.Kirilo Aleksandrijski
 
Koliko poznajete ljubav, toliko postajete ljubav. Ljubav je više od osećaja. To je prirodna sila i stoga se u njoj nalazi istina. Kada kažete reč "ljubav", možete da naslutite njen smisao, ali njena suština ne može se izreći. Najčistija ljubav nalazi se tamo gde je najmanje očekujete - u nevezivanju.

Dipak Čopra
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top