На старом месту, на почетку пролаза, седела је стара продавачица цвећа. Око њених ногу били су распоређени букети свежег цвећа на раширеном новинском папиру. Продавачица цвећа се смешила, а њено старо, изборано лице сјајило је неком унутрашњом радошћу.
Без много размишљања млада жена се окренула, изабрала је један букет и упитала: „Данас сте изгледа срећни?“ „Зашто да не, одговорила је старица. Све је добро. Зар не?“ Била је јадно одевена и веома стара, њен одговор је изненадио жену. „Па ви овде седите већ годинама. И увек сте насмешени. Изгледа да се добро носите са својим невољама?“ „Па не можете доживети ове моје године, а да немате невоље. Године и невоље иду увек заједно“, одговорила је. „Али све вам је то као Исус и Велики петак“, а онда је застала. „Као шта?“ упитала је жена. „Као Исус и Велики петак. Када је Исус умро на крсту у петак, био је то најгори дан за Исуса. И кад се појаве невоље, ја се увек тога сетим. Јер тада себе подсетим и шта се догодило са Исусом три дана касније. Тада је Исус устао из гроба – васкрснуо је из мртвих. Када ствари пођу како не треба, научила сам да не гунђам већ чекам три дана, јер тада све некако изађе на добро.“ Млада жена се насмешила у знак поздрава и пошла даље. Понела је са собом малу лекцију о стрпљењу, и кад год дођу невоље или неприлике увек се сети речи: „Дај Богу прилику да ти помогне. Причекај три дана.“
