Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
ČULA, RAZUM I UM

Razum ima na službi pet čula, um ima jedno čulo. Čulo uma jeste razum.
Razumni su oni ljudi, kod kojih razum gospodari čulima.
Umni su ljudi viši od razumnih, kao što su razumni ljudi viši od čulnih.

Umni su oni ljudi, kod kojih um potpuno gospodari razumom, to jest kod kojih um samo prima iskustvo, koje mu donosi razum, kao sirov materijal, koji on pretvara u nešto sasvim drugo, što i ne liči na razumom doneto mu iskustvo. Kao što stomak prima spolja hranu i pretvara je u krv, to jest u nešto što i ne liči na primljenu hranu!

Ljudi pak, kod kojih razum preovladava umom i iskustvo razuma ostane jedini – nesvareni – sadržaj uma, postaju bezumni. Kao što se govori o pokvarenom stomaku i nesvarenoj hrani, tako se može govoriti o pokvarenom umu i nesvarenom – neživotvorenom – iskustvu. I kao što jedan organizam mora da propadne pri ogromnoj količini hrane, no bez moći svarivanja, tako i um mora da se pomrači pri ogromnoj količini iskustva i znanja, kad izgubi moć kontrole obim i moć preobraćanja ovoga u nešto sasvim neslično.
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
Čime se hvališ?

Zlatom? To isto zlato držala je planina u sebi i nije se hvalila.
Odelom? Tu istu svilu nosila je gusenica u sebi i nije se hvalila.
Zdravljem? Još bolje zdravlje ima vuk u gori, no ne hvali se.
Apetitom? Mravojed s apetitom jede mrave do smrti, a potom mravi njega jedu.
Srećom? Gle, lisica je nepoverljivija prema sreći. I kad stoti put uspe da uhvati kokoš, ona u strahu osluškuje s koje će strane pući puška.
Konjima? Kako možeš visoko misliti o svojim konjima, kad oni ne misle visoko ni o sebi, niti – o tebi?
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
NE VERUJ SREĆI

U bogatstvu misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi siromaštinu.
U sreći misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi nesreću.
Kada te ljudi hvale misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi njihove poruge.
A celoga života misli, kako ćeš s dostojanstvom umreti.
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
"Идите на Свету Литургију, шта год вам се дешава. На Литургији се свака човекова молитва прима! Зато што се на Литургији Сам Христос моли за нас и приноси Себе Богу Оцу, а Њега Отац не може да не услиши! Донесите све ваше муке, туге, тешкоће, мољења, и све пренесите Господу и услишиће вас. Нешто пре, нешто касније, али све што је корисно за вас што није противно вољи Божијој добићете. "
Старац Тадеј
 
SKRIVATI SEBE – SLABITI SEBE

Poneki čovek skriva svoje slabosti od onih, koji ga vole da ga se ne bi zgnušali.
I skriva sebe od onih, koji ga hvale, da ga ne bi naružili.
Dvojako se greši. Prvo, jer ne zna da, kad bi otkrio svoje slabosti, oni koji ga vole i hvale ne bi ga manje voleli i hvalili.
Otkriju li pak ovi sami njegove slabosti, onda će neminovno doći gnušanje i poruga, kojih se on toliko boji.
Drugo, jer zaboravlja da jedno Oko sve vidi, sve zna i sve prokazuje.
Bolje, dakle, otkriti svoje slabosti ranije nego ostaviti ih da narastu i same se otkriju docnije. Jer je lakše podneti stid u mladosti, nego u starosti.
 
PROŠETAJ MISLI PO NEBU

Misli tvoje, koje se po nebu ne prošetaju, ostaju kržljave i bolesne. Reči tvoje, koje ne udare o nebo,
ostaće bez eha i biće kao kotrljanje kamena, koje zada strah okolini i ne donese nikakvu blagodat dolini.
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
"Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
Učenici su razmišljali neko vreme:
"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
" Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj, "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
Učenici su davali neke odgovore, ali ni jedan nije zadovoljavao učitelja.
Naposletku je objasnio:
"Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova srca se jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugo, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća."
-"Šta se dogodi kada se dve osobe zavole?
Ne viču jedan na drugog, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
-"A šta se dogodi kada se još više zavole?
Ne govore. Samo šapuću i još više se zbližuju u svojoj ljubavi.. Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve duše koje se vole."
Onda je rekao:
"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doće dan kad će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad"
Patrijarh Pavle
 
VERA I VERA

Što god više neverovanja u neverujućih to jača vera u verujućih.
Izgnavši dobru veru iz sebe neverujući ostaju sa zlom verom. Izgnana pak dobra vera iz njih nevidljivim putevima prethodi u verujuće.
Izgnavši zlu veru iz sebe verujući ostaju samo sa dobrom verom. Izgnana pak zla vera iz njih nevidljivim putevima prethodi u verujuće.
Što god zla vera dobija u množini to dobra vera dobija u jačini. I obratno.
I tako od uvek do uvek ista je mera vere u svetu.
Ne boj se, dakle, za veru u Boga. Nikad se ne boj onoga čega se Bog ne boji.
 
BOG I PRIRODA

Bog stvara, priroda gradi.
Bog stvara i majstore i materijal, i majstori su jedan drugom materijal. No, ni majstori ni materijal ne mogu ništa sagraditi bez neprestane, sveprisutne pomoći Tvorca.

Pitati: Gde je Bog više prisutan u prirodi, spolja ili iznutra, znači koliko i pitati: Gde je voda više mokra, spolja ili iznutra? Ili, gde je so više slana, spolja ili iznutra? Ili, gde je med više sladak, spolja ili iznutra?
 
- Никад не причај превише о себи другима!
Запамтите да у тренуцима зависти слеп прогледа, неми почињу да говоре, а глуви почињу да чују...
- Запамти, радости моја!
Човеку захвалног срца никад ништа не недостаје.
- Покушајте да се не расправљате.
Али за веру, стоји до смрти...
- Наше мисли и речи имају велику снагу на свет око нас!
Молите се сузама за све - болесне, слабе, грешне, за оне за које нема ко да се моли!
Старац Николај Гурјанов
 
DIMENZIJE ČOVEKA

Nije ono čovek, što se može smestiti u jedan grob, no ono što se ne može smestiti ni u vasionu.
Misli naše u istini znaju se na onolikoj daljini na koliko se pružaju.
Osećanja naša rasprostiru se i objavljuju u onolikim bićima i svetovima, na koliko su upućena.
Naša dobra volja, ako doseže do angelskih krugova, stvara oko nas krug od vasione, tako da sve što je u tom krugu oseća je.
Ako ne svesno, a ono podsvesno duša svih bića oseća naše misli, naša osećanja i našu dobru volju, u većoj ili manjoj meri, što zavisi i od tih bića i od nas samih.Vaistinu, nije ono čovek, što se može smestiti u jedan grob, no ono što se ne može smestiti ni u vasionu.
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
Не би требало да се удаљујемо од Бога, јер се то не може учинити без муке.
Помислите да се ангео - чувар читавог живота труди да у човеков ум положи позитивне помисли, и да трпи, да страда и да се жалости кад човек греши, да би на крају сам ангео стао пред Бога празних руку. Ви само размислите о томе! То је веома горко. Већ из самог тог разлога нико не би требало да се удаљује од Бога. Односно, не би требало да преступа заповести Божије. Покажимо мало усрдности.
Кад бисмо видели нашег ангела и колико нам је он близу, никад се не бисмо осећали усамљено. Ми имамо још пријатеља: Јована Претечу, херувиме, серафиме и саму Пресвету Богородицу.
Старац Пајсије Светогорац
 
OPET TO MALO DRUKČIJE

Ne možeš poznati deo, dok ne poznaš celinu.
Ko ne zna kola, ne može znati ni točak. Ko poznaje kola, poznaće i točak.

Ko ne zna kola, pa nađe točak u polju, trudiće se da pozna točak. On će meriti točak, brojati mu sastojke, probati mu osobine, u ležanju i u pokretu i čuditi se nad njim. On može ispitati točak bolje i detaljnije nego i sam vozar kola, ali on ne može poznati točak, ako nikad nije video kola. A vozar će, sa manje ispitivanja točka, poznati točak na prvi pogled. Jer vozar poznaje kola.

Ne možeš poznati bubreg, dok ne poznaš celu ovcu.
Ne možeš poznati ni ogradu oko svoje kuće, dok ne poznaš svet.

Kako li ćeš tek poznati čoveka, dok ne poznaš jednu celinu više od sveta, jednu celinu, preko koje ni misli čovekove ne mogu ići dalje? Jer dokle se god prostiru misli čovekove, dotle se prostire čovek.

Ne preskaču li i tvoje misli, Anatole, svaki dan i svaki čas sve granice i ograde vasione?
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
RAJ I PAKAO

Da li može učiniti dobro ono što ne postoji?
Gle, koliko je dobra učinio čovečanstvu Pakao!
Koliko je zlikovaca obratio u pokajnike! Koliko grešnika u svetitelje!
Koliko zloumišljaja zadržao od ostvarenja!
Da li može učiniti neko dobro ono što ne postoji?

Gle, koliko je dobra učinio čovečanstvu Raj! Koliko je plemenitih dela inspirisao!
Koliko žalosti pretvorio u radost! Koliko suza izbrisao! Koliko plemenitih uzdaha izvukao!
Koliko božanskih sećanja osvetlio i božanskih težnji zažegao!
Filimone, da li ono što ne postoji može učiniti neko dobro?
 
IZMIRENJE SA SUDBOM

Šta znači „izmiriti se sa sudbom“?
Prvo značenje: kao vo, bespomoćno i bezprotestno ići na klanicu smrti.
Drugo značenje: kao izmučen sin žuriti radosno preko smrti, kao poslednje prepreke u naručje ocu.
 
Никад не губи наду у Божји промисао!
Кад демон овлада човеком он му пре свега одузима разум. Лоше је кад језик трчи напред, а разум заостаје.
Никада не губи наду у Божији Промисао. Постоји допуштење, воља и Божији Промисао.
Допуштење је када Бог даје човеку слободу. Човек тада ради оно што жели.
Када делује воља Божија, човек ради оно, што наређује Бог. Воља Божија увек доноси добро.
Божији промисао управља: да ли да се деси допуштење, да ли воља. Када не можеш да решиш питање и не знаш шта да радиш, - препусти се Божијем Промислу и не размишљај више о томе.
- Старац Гаврило Грузијски
 
OD BOGA SE NE POBEŽE

Ako begaš od Boga, on te neće juriti, ali će te čekati.
Kojim god putem hodiš, srešćeš Boga. No, ako ne budeš poznao Boga pri susretu, tvoje putovanje pratiće čamotinja, kao putovanje ka groblju.
Na koja god vrata kucaš, Bog će ti otvoriti. Ako ti Bog ne otvori, nijedna ti se vrata neće otvoriti.

Poznanje živoga Boga ima kao prvu grandioznu posledicu, nadmoć života nad smrću. Nepriznanje Boga ima kao prvu strašnu posledicu nadmoć smrti nad životom. U prvom slučaju može se reći: sve ovo svetlucanje života kroz tamu smrti završiće se jednim veličanstvenim požarom života, u kome će smrt sagoreti. U drugom slučaju može se reći: sva ova nasilja smrti nad nejakim iskrama života završiće se nepokretnom tamom i tišinom, u kojoj će se smrt večno odmarati.

Ako izbrišeš Boga iz vasione, izbrisao si razliku između života i smrti, i predao si se smrti, definitivno uništenje sve i sva od obale do obale vremena i prostranstva.

Zalud begaš od Boga, ne možeš se sakriti. On te istina neće goniti, ali će te čekati. No, on te neće čekati samo na mestu gde si ga ti ostavio, on će te čekati na svim linijama i uglovima sveta.
Lakše ćeš protrčati ispod meseca nego mimo Boga. Zaista, lakše ćeš pobeći od vazduha, nego od Boga.
 
PILATOVA PRAVDA

O kakvoj pravdi to govoriš? Ne zadužuje li Bog nas svaki dan više nego što mi možemo platiti? Pa ipak se Bog ne žali na nevraćanje.
O kakvim zakonima ti govoriš? Ko nije u stanju ispuniti i onaj minimum dužnosti, što od njega zakoni traže,
ne može se nazvati ni građaninom, još manje herojem, a najmanje svetiteljem.

Jerusalimska klika, na čelu sa Pilatom, neće odgovarati za neispunjenje državnih zakona, ali će odgovarati za raspeće Boga.
Kad čovek ispuni sve zakone, onda može reći: Dostigao sam životinju. Jer životinja precizno živi po određenom joj zakonu.
Ko nije dostigao životinju, kako će dostići Boga?
 
502619132_3969237123405883_4267168731551850876_n.jpg
 
PET IMPULSA

Ima pet glavnih impulsa, kojim se rukovode ljudi u svojim delima:
– lična dobit
– rodbinska ili krvna veza
– zakoni zajednice
– savest, i
– osećanje prisustva živoga Boga.

Prva tri impulsa postoje i kod životinja, pretposlednji kod mnogih ljudi, a poslednji kod nekih ljudi.
Da se izrazimo vojničkim jezikom:

Peti impuls je kao prva borbena linija, koju kad čovek izgubi odstupa i pada u drugu borbenu liniju (odnosno na četvrti impuls), koju kad čovek izgubi, odstupa i pada u treću borbenu liniju (odnosno na treći impuls), koju kad čovek izgubi odstupa i pada u četvrtu borbenu liniju (odnosno na drugi impuls), koju kad čovek izgubi odstupa i pada u petu borbenu liniju (odnosno u prvi impuls).Tako ide dekadenca čoveka, dekadenca i propast. Velimo i propast, jer čovek može izgubiti i poslednju borbenu liniju (odnosno i prvi impuls) i onda mu ništa ne preostaje do tupog indiferentizma prema svemu, i očajanja
 
VREDNOSTI
Kad neko odbaci Boga kao glavnu vrednost, onda mu priroda postaje glavna vrednost.
Kad neko odbaci prirodu kao glavnu vrednost, onda mu kultura postaje glavna vrednost.
Kad neko odbaci kulturu kao glavnu vrednost, onda mu pojedine grupe ljudi ili predmeta ili pojedini ljudi i pojedine stvari postaju glavna vrednost.
No, odbaciti Boga kao glavnu vrednost i istaći potom dela Božija ili dela ljudska kao glavne vrednosti, znači isto toliko koliko i usitniti jedan zlatnik u srebro i zavoleti srebro više nego iščezli zlatnik; i usitniti srebro u bakar i zavoleti bakar više nego iščezlo srebro.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top