Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Pokojni patrijarh Pavle često je govorio da budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi. Ovo je deo besede koju je izrekao u Beogradu pre 25 godina.

Reči koje su u nastavku ovog teksta su iz besede održane 21. februara 1995. godine u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog u Beogradu, u kojoj blaženopočivši patrijarh Pavle savetuje nama Srbima da budemo mudri i bezazleni.

„Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove.

A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće. A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci.
I danas, i kroz vekove, koliko je puta dolazila misao mnogima da se među vucima ne može opstati drukčije nego samo kao vuk – među Turcima samo kao Turčin! I koliko je njih koji su zbog toga odlučili da se poturče i poturčili su se! Ali oni drugi naši preci, braćo, ostali su ovce Hristove u ime ljubavi Njegove.

Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu, sve više i više, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost.
Ni jedno ni drugo više, nego da „budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“.

„I mene su gonili, i vas će goniti“,govori Gospod. S tim moramo biti načisto i pripremiti se da i pri tom ostanemo onako kako treba, kakvi su i preci naši bili: ljudi Božiji, narod Božiji.
I onda, kad dođe kraj života našega, ući ćemo u radost blaženstva Carstva Nebeskoga. To i jeste smisao i cilj našeg života.

Bog vas blagoslovio!“

Izvor: In4s.net
 
Materijalno bogatstvo smetnja spasenju i ubica duše

Bogastvo samo po sebi nije ni zlo ni dobro, ali može biti i zlo i dobro. To zavisi od njegovog vlasnika, od toga kako on njim upravlja. Po rečima svetih otaca, bogastvo može biti dobar sluga, ali i gospodar, može vlasniku poslužiti kao sredstvo spasenja, ali i kao uzrok večne muke.

Bogastvo je korisno kad nije udruženo sa grehom (Sirah 13,30). Kad je stečeno poštenim trudom i kad se njime upravlja po Božjem zakonu. Kad se na njega gleda kao na dar Božji (Prop. 58), dat radi pomaganja bližnjima u nevolji, kako je činio pravedni Jov: „Bejah oko slepome i noga hromome i otac ubogima… Stranac nije noćivao napolju, vrata svoja otvarao sam putniku“ (29,15-16,32). U ovakvom slučaju bogastvo je dobar sluga, jer služi i bližnjima.

Bogastvo može biti smetnja spasenju i ubica duše. To biva kad se ono stiče nepoštenim načinom: otimanjem od drugih, krađom, prevarom i lihvom. Kad čovek postane njegov rob i počne ropski da mu služi, da ga sve više umnožava, zgrće na gomilu i zatvara, praveći se da ne vidi nevolje bližnjih i ne čuje njihove molbe za pomoć. Jer bogastvo kad pređe u strast, okameni srce čovekovo i ono postane samoživo, grubo i neosetljivo prema patnjama i nevoljama bližnjih. Zato car David savetuje: „Kad raste bogastvo, ne dajte da vam srce prione za njega“ (Ps. 62,10). Ono čoveka sputava i vezuje za Zemlju, za ovaj prolazni život i ubija dušu.
 
Molitva Gospodu za blagoslov dece

Svaka majka treba ove reči da zna

Oče sveti, Besmrtni, iz koga izlazi sva dobrota i blagost, skrušeno Ti se molim za decu koju Si mi podario da rodim.
Sačuvaj ih u Tvojoj milosti i svetosti, da bi se Tvoje Ime proslavljalo u njima.
Uputi me Tvojom milošću, kako da ih podignem za slavljenje Tvoga Svetog Imena, a na korist ostalih ljudi.
Obdari me potrebnim strpljenjem i snagom za to.
O Gospode, prosveti razum moje dece Tvojom Premudrošću, da nauče dušom i mišlju da Tebe vole.
Usadi u srca njihova stah i odvratnost prema svakom poroku, da bi mogli ići pravim putem bez gresnosti.
Ukrasi duše njihove čistotom, dobrotom, poniznošću, marljivošću, strpljenjem i svakom vrlinom.
Čuvaj usne njihove od svih kleveta i laži.
Blagoslovi moju decu, da bi mogli napredovati u vrlinama i svetosti i rasti pod Tvojom zaštitom, a u ljubavi poštenih ljudi.
Neka bi njihovi Anđeli čuvari bili sa njima i čuvali ih u mladosti od varljivih pomisli, zlih i grešnih kušanja ovoga sveta i od zamki nečistih duhova.
A kad moja deca pogreše pred Tobom, ne okreni Svoje Lice od njih, nego, prema tvome velikom Milosrđu budi milostiv i njima, jer Ti si jedini koji čistiš ljude od svakog greha.
Nagradi moju decu svim zemaljskim dobrima i svim što im je potrebno za spasenje.
Sačuvaj ih od razjarenosti, gneva, nesreće, zla i muka kroz sve dane života njihovog.
O, Dobri Gospode, ja Ti se molim, nagradi i mene radošću i veseljem od moje dece.
Sačuvaj me u čestitosti i pravednosti da sa svojom decom mogu stati pred Tebe u dan Strašnog Suda Tvoga, i da Ti bez staha kažem:
Evo me Gospode, sa decom koju si mi dao, da zajedno sa njima veličam Tvoje najsvetije Ime Oca i Sina i Svetoga Duha, sve dok traje ovog sveta,
Amin.
 
Recite: „mogu Bože, hoću Tvoje darove“.

Šta znači prepustiti se čudu? To znači da otvaram vrata onome što nisam ni zamišljao da će mi se dogoditi u životu. Čudo nije spektakl, već pogled na Božji svet, pun iznenađenja, čuda i paradoksalnih pojava, koje prave „šalu“ od naše merljive logike. Um ne zna, samo srce zna.

Petar je poverovao i bacio mreže nazad u more. I šta se onda desilo? Mreže je kidalo mnoštvo riba. Ovo se dešava kada pojmite Boga, kada pređete granice svog uma.

Kada dozvolite Bogu da sanja u vama, tada su „mreže“ vašeg života ispunjene radošću i blagoslovima. Verujte Hristu, slušajte glas u sebi koji vam govori: „…i ako se čini da je sve gotovo, ne veruj, svaki dan počinješ ispočetka. Bacite mrežu u more života i Bog će vas ispuniti blagoslovom…“

otac Papadopulos
Izvor: Zivereci.com
 
Reči Psalma 116 su divne i lepe. NJihova jednostavnost i preciznost prilagođavaju dušu i um najvišoj duhovnoj harmoniji.
«Ljudska duša stiče osobine koje odgovaraju njenoj delatnosti», piše sv. Ignjatije (Brjančaninov).

Zato je toliko važno da svoju dušu neprestano vodite iz tame ka svetlosti, iz neverovanja u veru.
Prema Ignjatiju (Brjančaninovu), «svi utisci koji čine vlasništvo duše u času njene smrti ostaju njeno vlasništvo zauvek, služe kao garancija ili njenog večnog blaženstva ili njene večne nesreće».

***
«O Gospode, ja sam sluga tvoj, ja sam sluga tvoj, sin sluškinje tvoje; raskovao si s mene okove moje. Žrtvu za hvalu prinijeću tebi, i ime Gospodnje prizvaću».
Gospode, oslobodio si me od praznih i nepotrebnih radnji i reči, od neprestanog traganja za stvarima tuđim mojoj duši, uklonio si od mene rukom Svojom sve štetno i pogubno.
Ispunio si Sobom sve praznine mog srca i pokazao mi svetlost Istine, dajući istinsku radost i utehu.
Pomogao si mi da izbacim iz života sve što je vuklo dole, opterećivalo moj duh, sve površno i beskorisno. A ti si zauzeo njihovo mesto. Uzeo si na sebe moje nemoći i iz ništavila i bezumlja prizvao moju volju.
Ispunio si moj život smislom, postavši njegov glavni Smisao.
«Vjerovah kad govorih: U ljutoj sam nevolji».
Kažem ovo jer verujem. A Ti si jedina briga duše moje. Moje starateljstvo.
Ja žalim za vremenom kada se nisam odazvao na Tvoj poziv, kada Tebe nisam bio pun.
«Svaki je čovjek laža».
Osećajući sve jače Tvoje prisustvo i Tvoju blagodatnu pomoć, shvatam da je u poređenju sa veličinom, dobrotom, Tvojom istinom, svaka osoba, pa i ona najbolja, lažljiva i beznačajna. Stoga je moja nada samo u Tebe, Gospode.
Odnos između Tvorca i tvorevine nikada se neće porediti sa odnosom jedne tvorevine prema drugoj.

«Bog je dalji od nas i istovremeno bliži nam od bilo kog drugog bića. On je dalje od nas, jer je sama razlika između onoga koji ima osnovno načelo Svog bića u Sebi i onoga kome se ovo osnovno načelo mora dati takva da je u poređenju sa njim razlika između arhanđela i crva beznačajna. On je tvorac, a mi smo stvorenje. On je original, a mi smo derivat. Ali u isto vreme, i iz istog razloga, bliskost između Boga i najgorih stvorenja je viša od bilo koje bliskosti između dva stvorenja», primetio je Klajv Luis.

Ljubav prema Bogu je data čoveku pri njegovom stvaranju. To je koren života, bez kojeg nema samog života. Svaki trenutak je dar Stvoritelja, naše biće svetluca samo zahvaljujući Njegovim energijama i Njegovoj volji, naše misli su vođene Njegovom snagom koja nam je saopštena.

Tvorac je savršen. Njegove tvorevine su genijalne i majstorske i savršene u Njemu, Njegovoj ljubavi. Ako se žalimo na svoju sudbinu, svoje predodređenje, onda u ovom slučaju ne težimo onoj ljubavi koja je veća, već onoj koja je manja.

Samo vera u Gospoda i Njegovu volju i svesna želja da joj se povinujemo, vraćaju svakoga na prvobitno zamišljeni plan Boga za nas.
Ovo je početak početka. Početak našeg sjedinjenja sa Bogom, koji duši otvara vrata večnog blaženstva.

Mitropolit Antonije (Pakanič)
Izvor:zivereci
 
Na osnovu etimologije reči, sujeverje je lažno, isprazno verovanje. Tada nastaje zbunjenost: ako čovek sebe smatra sujevernim, onda otvoreno priznaje da uzalud veruje. Kako se onda on uopšte može nazvati razumnim bićem?

Sujeverje se zasniva na želji da se izbegne odgovornost, da se ona prebaci na drugu osobu, životinju, predmet, događaj, okolnost, pa čak i na Boga. Prema tome, u hrišćanstvu nema mesta za sujeverje. Ovde je važna svaka doktrina, svaka rečenica Svetog pisma, svaka izgovorena reč.

Prava religioznost se gradi na stalnom radu i odgovornosti. Ali, nažalost, sujeverje se uvlači u hrišćanski život. Opasnost od sujeverja leži u tome što zasenjuje um, menja prioritete u duhovnom životu, a zatim zamenjuje pravu veru.

Sujeverja sežu do najintimnijeg – do Svetih Tajni. Uzmimo, na primer, krštenje. Čak i mnogi crkveni ljudi ne mogu u potpunosti da objasne zašto je potrebno krštenje, šta ono znači. Većina će se ograničiti na tvrdnju da tako treba da bude, tako je Hristos zapovedio, tako se postaje član Crkve. Sve je ovo, naravno, tačno, ali navodi ove vrste ne otkrivaju dubinu, svetost Tajne.

Što se tiče necrkvenog naroda, ovde je sve mnogo prozaičnije: krste se deca da ne obole, protiv uroka, da se detetu silama zla ne poseče Anđeo Čuvar, dok će roditelji sa kumovima piti za njihovo zdravlje itd.

Još jedno veoma često sujeverje je da posle pričešća ne treba celivati ikone. Ne znam kakvih se posledica ljudi plaše u ovom slučaju, ali ću ipak ubaciti svoj komentar. Mislim da ikone ne treba celivati pre pričešća jer, ikona je slika, a Telo i Krv Hristova nisu figurativni, nisu simbolični, oni su pravi. Ali ako je Liturgija završena i želite da se poklonite nekoj ikoni, stanete i pomolite se blizu nje, onda u tome nema ničeg za osudu.

Sledeće sujeverje vezano je za smak sveta. Tačnije, smak sveta nije sujeverje, ali strahovi prisutni kod ljudi su definitivno nepotrebni. LJudi i dalje stiču strahove od čitanja knjiga na ovu temu. Sujeverje preuzima umove nekih hrišćana, pomera akcenat u duhovnom životu sa Hrista na antihrista, ispunjava ih strahovima, što se ogleda u celom njihovom životu i odnosima sa najbližima. U stvari, nemamo čega da se plašimo, jer je Bog sa nama. „Hej, dođi, Gospode Isuse!” (Otkr. 22,20) – Apostol Jovan završava svoju Knjigu.

Hajde sada da pričamo o "jednostavnijim" sujeverjama. Na primer, strah od bacanja u smeće ljuske od jaja osvećenih za Uskrs, jezgra od jabuka osvećenih za Preobraženje itd. Ovde odmah treba napomenuti da ovi proizvodi ne postaju sveti. U suštini, proizvodi osvećeni za praznike se ne razlikuju od onih jela koja mi, molitvom i znamenjem krsta, blagosiljamo pre svakog doručka, ručka i večere. Dakle, nije greh baciti otpad od hrane u smeće i nema potrebe da se toga plašite.

Neki hrišćani ponekad hitno zahtevaju da se osvešta kuća u kojoj je neko umro. Podsetimo, osvećenje stana nije egzorcizam za zidove i nameštaj, već blagoslov za život za one koji žele da dobiju ovaj blagoslov. A ako je neko umro u našoj kući, to ne znači da su kroz njega u nas upali demoni ili neke druge mračne energije.

Dozvoljavamo nečistim duhovima da nam priđu našim gresima, uključujući neverovanje u svemoć Božiju, koja je u stanju da zaštiti svakog vernog hrišćanina.

Postoji mnogo više primera sujeverja, pogotovo što se ona mogu veoma razlikovati u različitim regionima. Potrebno je da se pravilno stavi naglasak na duhovni život, da se da bezuslovni prioritet Bogu. Samo u ovom slučaju, sva sujeverja će nestati sama od sebe, a nova se neće ni pojaviti. Sujeverje je uvek povezano sa strahom, kome nema mesta u pravom hrišćanskom životu.

Protojerej Vladimir Dolgih
pravlife.org
 
Čoveče, razmotri prirodu bogatstva. Zbog čega si toliko zadivljen pred zlatom? Zlato je kamen, srebro je kamen i biser je kamen. Kamen je i svaki drugi [vid] dragog kamenja: hrisolit, viril, ahat, jakint, ametist, jaspis. To su, dakle, cvetovi bogatstva. Jedan njihov deo čuvaš u tajnosti, pokrivajući tamom najprozračnije kamenje, dok drugi deo nosiš na sebi, prevaznoseći se sjajem svojih dragocenosti. Objasni mi kakvu korist imaš od okretanja ruke koja blista od [dragog] kamenja? Zar ti ne crveniš što, slično bremenitim ženama, želiš kamenje? One, naime, čežnjivo ištu kamenčiće. [Međutim, zašto] ti žudiš za cvećem kamenja i tragaš za sardoniksom, jaspisom ili ametistom? Koji bi gizdavac mogao dodati svom životu makar jedan dan? Da li je smrt nekoga poštedela zbog bogatstva? Da li je bolest nekoga zaobišla zbog novca? Dokle će zlato biti omča za dušu, udica smrti, mamac greha? Dokle će bogatstvo služiti kao uzrok rata, zbog koga kuju oružje i oštre mačeve? Zbog njega rođaci zaboravljaju na prirodne veze, a braća ubilački gledaju jedan na drugoga. Zbog bogatstva pustinje ugošćuju ubice, more pirate, a gradovi potkazivače.



Ko je otac laži? Ko je uzročnik lažnih potpisa? Ko je izrodio krivokletstvo? Zar nije – bogatstvo? Zar nije briga za bogatstvo? Šta se događa s vama, ljudi? Ko je vaš imetak upotrebio kao sredstvo da vas ulovi? Bogatstvo vam je dato kao sredstvo za život, a ne kao zaliha za zlo. Ono vam je dato za iskupljenje duše, a ne kao uzrok njene propasti. „Bogatstvo je nužno zbog dece“. Eto pogodnog izgovora za lakomce. Pozivajući se na decu vi, u stvari, objavljujete [raspoloženje] svog srca. Nemoj kriviti nevinoga. Dete ima svog Vladiku i svog Domostrojitelja. Od drugoga je dobilo život: od NJega i očekuje sredstva za život. Zar su Jevanđelja pisana samo za one koji nisu u braku? Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima (Mt. 19,21). Moleći Gospoda da ti podari dobar porod i da se udostojiš da postaneš otac dece, da li si dodavao i sledeće reči: „Daj mi decu da bih prestupio zapovesti tvoje. Daj mi decu da ne bih ušao u Carstvo nebesko“. Ko može jemčiti za proizvoljenje svog sina, tj. da će dolično upotrebiti ono što mu je dato? Bogatstvo je mnogima poslužilo kao sredstvo za raspusnost. Zar ne slušaš šta kaže propovednik: Videh ljuto zlo: bogatstvo koje se čuva na zlo onoga kome pripada (Prop.5,13), i: Ostaviću ga čoveku koji će doći nakon mene… i ko zna hoće li biti mudar ili nerazborit (Prop. 2,18-19).

Pazi, dakle, da bogatstvo koje si sabrao uz mnogo truda drugima ne pripremi građu za grehe, te da budeš dvostruko osuđen: i što si činio nepravdu, i što si i drugoga snabdeo [i dao mu mogućnost da greši]. Osim toga, zar ti duša nije bliža od dece? Zar ti ona nije srodnija negoli sve ostalo? Njoj prvoj pruži najbolji deo nasleđa, njoj osiguraj bogata sredstva za život i potom podeli imetak svojoj deci. Čak i kad ništa nisu nasleđivala od roditelja, deca su često sebi gradila domove. Ko će se, međutim, sažaliti nad tvojom dušom ukoliko je ti napustiš?

patmos.rs
 
Чистота спољашња доликује човеку. Но то је мала чистота. Чистота унутрашња несравњено је важнија од чистоте спољашње. То је велика чистота. Један суд може корисно послужити само ако је он изнутра опран и чист, ма споља био гарав и пепељав. Ако је чаша изнутра прљава, њена спољашња чистота никога неће привући да из ње пије. Ако је здела изнутра гарава и пепељава, ко ће се усудити да из ње једе? Више је у свету учитеља и примера спољашње него унутрашње чистоте. Јер је лакше и учити и примером показати чистоту спољашњу него унутрашњу.

Свети владика Николај - „Охридски пролог”
 
Ћелија душе твоје једини је стан у који нико не може ући без твоје воље. Међутим, многи људи чувају и штале и оборе своје боље него ли тајну одају душе своје. Уђи у ћелију своју и затвори врата cвoja, каже Спаситељ. Не дај мислима својим да блуде по свету. Сабери их у срце своје. Ту је састанак са Богом Твојим. Победи расејаност. и бићеш прави победилац. И примићеш венац славе.
 
Шуму не види од дрвећа! – гласи једна народна изрека. То се може рећи за све оне који од многих ствари у природи не виде Бога, Спасиоца свога. И Адам се изгуби међу дрвећем у врту, када му се грехом помрачи душа за Бога. Нека се не помрачи душа твоја. Ти ниси више Адамов него Христов. Адам је загњурио себе и своје потомство у сенку од створене природе, а Христос је узнео на небо и уздигао своје следбенике изнад природе. Извео их је из природе као Мојсеј Израиља из Мисира. Иди дакле за Победиоцем Христом и бићеш учасник Његових победа. И примићеш венце и радоваћеш се. Ко побиједи, добиће cвe.
 
Kadjenje i molitva u hrišcanstvu

Nemoguće zamisliti bilo koje bogosluženje Crkve Pravoslavne na kome se ne prinosi, kao žrtva Bogu, miris miomira duhovnoga, odnosno na kome nije prisutno kađenje.

U svojim domovima, kada govore molitve, tj. vrše kelijno pravilo, vernici često čine to isto, okadivši prethodno svoj dom. Zbog čega su kađenje i molitva toliko neodvojivo povezani u svesti Pravoslavnih hrišćana? Razloga za to sigurno ima mnogo.

Jedan od njih je sigurno i taj što nam kađenje na simboličan način pokazuje kakvo dejstvo ima molitva na nas. Kao što se, nakon kađenja, prepoznatljivi miris tamjana još dugo oseća u prostoriji gde je vršeno kađenje, tako i blagodat Božja koja nas posećuje kada se molimo Gospodu, dugo ostaje i dejstvuje u nama.

U današnje vreme sve češće se može čuti iz medicinskih i drugih naučnih krugova kako tamjan ima i dezinfekciono dejstvo. Sasvim sigurno da su hrišćani toga bili svesni, jer briga o čistoći našeg životnog prostora (ekologija), pa samim tim i vazduha, jeste bila u fokusu Crkve od najranijih vremena. Prozba mirne jektenije za blagorastvorenje vazduha to možda najbolje dokazuje. Čestim kađenjem Crkva kao da, na sebi svojstven način, opominje na potrebu za „dezinfekciju“ vazduha i prostora u kome živimo. Podseća nas dalje, Crkva, kroz kađenje, da se molitvom postiže i duhovno, unutrašnje pročišćenje. Time što je sva opomena i poziv na zaštitu životne sredine povezana sa sveštenoradnjom i molitvom, prisećamo se da nije dovoljna briga za čistim vazduhom i životnom sredinom, već je potrebno i da učinimo nešto po tom pitanju, a iznad svega potrebna je molitva Tvorcu i Svedržitelju, jer smo svesni istine da ako Gospod ne sačuva grad,uzalud ne spava čuvar (Ps. 126,1).

(jerej Veljko Vasiljev, izvor: „Vinograd Gospodnji“)
 
14d654642e97e745d921d8c766ad2ec4-1_orig.jpg
 
Опомињите се жене Лотове, рече Господ. Изишавши из Содома, она се окренула да се поврати у Содом, па се окаменила. И ти не окрећи се и не повраћај се ка слабостима својим које си једном победио. Опомињи се свих чудеса Божјих, које Бог учини у животу твоме од колевке до сада, па не сумњај у моћ и милост Бога твојега. Прилепи се уз Њега, и с мислима о победи корачај смело напред. Бог у теби побеђиваће место тебе. Њему приписуј све победе, а себи задржавај радост.
 
MOLITVA ZA BOLESNIKA

Blagosloven si, Gospode Bože naš, lekaru duša i tela, koji i nemoći i bolesti naše na telu svom ponese, čijom se ranom mi iscelismo, pastiru dobri, koji dođe da izgubljenu ovčicu tražiš i koji iznemoglima daješ utehu i život sa vaskrsenjem; Ti si se u poslednje vreme učovečio i Bog Reč se sa telom na zemlji javio i sa ljudima poživeo radi ljudskog spasenja.

O, Gospode, Ti na visinama živiš i na smirene gledaš; kao što si nekada primio Jezekijinu molitvu i suze, podigao ga sa bolesničkog odra, i produžio mu život za petnaest godina; kao što si preko proroka Jeliseja očistio od gube Neemana Sirca, i vaskrsao Sunamićankina sina; i kao što si Petrovu taštu od groznice izbavio; i zapovešću svojom gubave isceljivao; i dodirom haljine svoje iscelio od bolesti ženu, bolesnu dvanaest godina od tečenja krvi; i zbog vere kapetanovog slugu ozdravio; i udovičina jedinca sina iz mrtvih vaskrsao i predao ga majci njegovoj živa i zdrava; i Hananejkinu kćer od svirepog zloduha oslobodio; i pomazavši kalom oči slepom od roćenja, vid mu povratio; i četvorodnevnog i ljubljenog prijatelja tvog Lazara oživeo i dao ga sestrama njegovim; kao što si nekada dao vlast Apostolima tvojim da bolesne isceljuju i gubave čiste; kao što si carinike opravdao, i prikovan na krstu, raj si obećao razbojniku, Ti koji uzimaš na sebe grehe sveta; kao što si preko vrhovnih Apostola tvojih Petra i Jovana kod Krasnih vrata hromoga iscelio, i Tavitu iz mrtvih vaskrsao, i Evtiha Pavlom oživeo, i od gujina ujeda Pavlovu ruku nepovređenom sačuvao, i preko Pavla apostola tvoga krepkom rukom svojom oca Puplijeva od vatre i groznice iscelio, tako i sada, neiskazanim čovekoljubljem svojim i uobičajenim milosrđem svojim isceli slugu tvoga (ili: sluškinju tvoju) (ime) od njegovih (ili njenih) duševnih patnji. Molimo Ti se i preklinjemo Te, razreši, oprosti sluzi tvome (ili: sluškinji tvojoj) sva bezakonja za koja Te moli, i isceli ga od strasti, očisti od svake prljavštine tela i duše, ugasi vatru u njemu (ili u njoj) rosom milosti tvoje; oprosti mu ako koju zapovest tvoju naruši kao čovek koji telo nosi i telesno živi, ako sagreši pred Tobom danju ili noću, voljno ili nevoljno, svesno ili nesvesno, ili se um njegov povredi pogledom očiju ili sluhom ušiju ili mirisanjem ili nečim drugim, te sagreši i telom i duhom, i otuđi se od volje tvoje, no Ti sam, Gospode, kao blag i čovekoljubiv, podigni ga od opake bolesti i patnje.

O, Vladaru Gospode, usliši nas grešne sada, i kad god Te prizovemo; pogledaj kao blag i ne pomeni bezakonja njegova prva, i izbavi njega (ili nju) i nas od večnih muka, i očisti njega i nas od svake rđave namere, i usta njegova (ili njena) neka veličaju Tebe, i usne njegove neka slave Tebe, i ruke njegove (ili njene) ukrepi na vršenje zapovesti tvojih, i noge njegove povedi putem tvojim, i sve udove i razum njegov (ili njen) utvrđujući molitvama prečiste Majke Tvoje i svih Svetih tvojih.
Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.

Amin.
 
Највећи непријатељ самом себи сам ја. Нико не може мени бити већи непријатељ од мене. То је илузија, то је фантазија, то је изговор. Сви смо негде у том тешком стању, где свако од нас има у својој непосредној околини много непријатеља, које смо ми измислили, па нам онда дође нека "видовита" жена и каже: "Нека црна жена у породици вам је лоша, или у комшилуку", па ми кажемо: "А, да, то је та..." И онда стално зазиремо од нечега, стално смо у некој пакости, у неком хаосу, у ничему... И пролази један пост, други пост, причешћујемо се, исповедамо се: "ништа нисам урадио..." А, да ли мрзиш? "Па, то је људски". Па, није... Хришћанство нас уводи у богочовечанску динамику, изводи нас из тих људских релација. И осмишљава те људске релације, да на прави начин волимо, и свога брата, и своју сестру, и оца, и мајку, и пријатеља, и кума, у исто време, и сваког другог човека, који је опет нечији отац, нечија мајка, нечије дете. Не можемо ми са целим светом бити у комуникацији, не можемо са свима остварити исте нивое љубави: родбинске, породичне, брачне и све остале. Али, човекољубље је хришћанска стварност. Не идеал, не само идеал, него стварност. протојереј Љубивоје Стојановић
 
Анђели су створени пре људи. У почетку створи Бог небо и земљу – стоји написано у Књизи Постања. Под небом су светитељи Божји једнодушно разумевали ангеле, то јест свет светих духова, војске бестелесних сила. Према Божјем Откривењу и визији светитеља, као што су били свети Јеротеј и свети Дионисије, ангели се врстају у девет кола према сили и власти и мудрости која им је дарована од Створитеља. Тих девет огромних кола називају се: Престоли, Начала, Власти, Серафими, Херувими, Господства, Силе, Архангели и Ангели. Ум људски не може ни замислити величину и славу ангела, нити рачуница људска израчунати број њихов. Само се срце људско може радовати својој већој и старијој и савршенијој браћи – браћи, кажемо, јер је један небесни Отац и ангела и људи.
 
Блажен је сваки онај ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос. Ако се питаш, какав је Бог, погледај у Исуса Христа и добићеш одговор. Бог је онакав какав је Исус Христос. А то значи: Бог је свемоћан, свемудар, свеблаг. Његовој моћи не може бити отпора, Његовој мудрости не може се ставити противразлог, Његовој благости мора се покорити свака злоба. Ако желиш моћи, прибегни к Богу; ако желиш мудрости, стани уз Бога; ако желиш благости или милости и доброте и љубави, прилепи се уз Бога. Знај и упамти, да само немоћ и лудост и злоба устају против Бога. Но све што устаје против Бога, осуђено је, на крају, на пораз и пропаст, а што стоји уз Бога, на крају ликује и радује се и вечно живи. Све је то показано кроз личност и судбу Господа Исуса Христа као и кроз судбу Његових следбеника и Његових непријатеља. Зато и кажемо: Блажен је свак ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос.
 
„ВОЛИМ ТЕ“ Шта је то љубав? Љубав која је основни мотив; сви кажу да из љубави ступају у брак. Али, како је онда могуће да врло брзо, недопустиво пребрзо, рекао бих, многи бракови, многи парови дођу до оног степена, када већ само, после две или три или пет година, а још је то премало за неко брачно искуство, када многи кажу: више љубави нема. Ако дођу до тога, па кажу: више љубави нема, то им је онда мерило да љубави – праве љубави – никад није ни било. Јер, љубав није еротска привлачност. Љубав није заљубљеност; заљубљеност јесте онај први, почетни степен, који је и те како добродошао; без заљубљености и нема уласка у љубав. Али, љубав није романтика. Љубав је осећај одговорности, љубав је осећај за жртву, љубав је осећај за непрестано давање и, што је најважније, љубав је спремност на опраштање. И, када се у тим дефиницијама посматра љубав, онда видимо колико је заиста љубав нешто и велико и одговорно. Јер, мој брачни друг, како ми то уобичајено кажемо и чујемо, друга страна мене самог, је неко ко је поверен мојој љубави. И то, чини ми се, много тога објашњава. Данас су многе речи изгубиле и своју важност, изгубиле и на вредности, некако су постале свакодневне. Једна од тих речи, тачније, израза јесте и оно чувено „волим те“, која се чује на сваком кораку. Поготово млади људи, у заносу своје младости, у заносу заљубљености, врло су спремни да често кажу једно другом, и то је лепо, рећи то „волим те“. Међутим, треба то „волим те“ умети рећи и после 5 година брака, и после 10 година, и после 15 година, и после 30, и после 50. И, ако се неко пита, а требало би да се пита: шта, заправо, за нас, православне хришћане, значе речи „волим те“, онда би једина православна дефиниција тих речи могла да буде: „Рећи некоме: волим те, значи рећи му: ти никада нећеш умрети“. И то је оно што се заснива на нашој вери, на вери у Васкрсење, које је камен-темељац свега онога што ми, заправо, јесмо. О. Милош Весин о смислу брака
 
Свет је загризао више у грехе и у зло, па повезао љубав и страсти, а љубав и страсти немају ништа заједничко. Љубав је Бог, а страсти су страсти, то је заробљавање од духова злобе. Они гледају да заробе човека не само за живо биће, него и за предмете и ето невоље. Духови под небом гледају да нас заробе за предмете, за личности, да не буде наше срце везано са Богом, јер они знају ако се наше срце сједини са Богом онда они немају могућности да нам се приближе. Онај ко је у пуној Благодати Божијој, сједињен љубављу Господњом, то јест Божанском љубављу, огњем Божанским је ограђен и они (духови под небом) не могу да приступе, они убацују своје мислене радијусе, али они не допиру, одбијају се, зато што смо ограђени благодаћу Божијом. Љубав је најјаче оружје које постоји, нема те силе и тог оружја које ће моћи против љубави да се бори, све се ту руши.
Старац Тадеј Витовнички
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top