Malograđanstva i diletantizma moramo se apsolutno kloniti: jer ono ne otvara oči za spasonosno razumevanje i, samim tim, za lečenje, nego naprotiv, zavezuje nam oči; ono umiruje um i raspiruje strast, umiruje ne putem shvatanja, nego putem lošeg surogata. Upravo su takvi svi uobičajeni emigrantski razgovori o tome da je revolucija prosto rezultat zavere, svejedno čije (jedni vele engleske, drugi nemačke, treći jevrejske; masoni kažu katoličke, katolici kažu masonske). Odatle: svetom upravljaju zaverenici, svesilni, svemogući, koji sve vuku za nos. A nama ostaje da jurcamo za posledicama njihovih postupaka i da ih, razobličavajući ih, registrujemo – svuda podozrevajući jezuitu, masona, Jevrejina, Engleza ili Nemca.
Tog vulgarnog i demagoškog pristupa ja se sasvim odričem. Uopšte ne zbog toga što mislim da jezuiti i masoni ne utiču na događaje; ne, oni nesumnjivo utiču – jedni na jednu, drugi na drugu stranu, najčešće sasvim suprotnu. Nego se odričem zato što to nije objašnjenje, nego tobožnje objašnjenje; to nije pozivanje na uzrok, nego na jednu od projava uzroka. Ono čoveka onesvešćuje udarcem po njegovoj maniji gonjenja (a ona u zametku postoji u svakom od nas); ona vara čoveka, sugerišući mu da je on tobož nešto shvatio, mada je on ustvari odveden u tamno ćoše i onesvešćen udarcem po temenu. I ako je ikad postao nesposoban da shvata bilo šta o uzrocima, to se desilo upravo posle ove operacije koja ga je pomutila. To bi bilo isto kao kada bi se bolest tumačila bakterijama koje su se pokvareno dogovorile da je izazovu, a uz to su svemoćne, nakon čega ostaje samo da se sve dezinfikuje i da se drhti da možda na stolnjaku, šporetu, bundi koji nisu dezinfikovani ima na milijarde bakterija. Ali bakterije nisu uzrok bolesti, one su samo njeni izazivači. Razlog je u organizmu, njegovoj slabosti, njegovom funkcionalnom rastrojstvu; bakteriološka analiza nije dijagnoza, dijagnoza je dijagnoza bolesnog organizma. To je lažan zadatak – juriti svuda sa lupom i mikroskopom i pretvarati fiziologiju i terapeutiku u lov na bakterije (za to je neophodna sanitarija – i to učena i iskusna sanitarija, to jest suptilan rad policije, a ne diletantska i neznalačka graja o svemoći bakterija).
Rečju: pozivanje na svemoćne, tajne i pokvarene organizacije – ništa ne objašnjava; ono precenjuje snagu zavera čovečanskih, i sugeriše strah, ne dajući poznanje. Jer – a to je glavno – stihija života je iracionalna i neverovatno složena, a delovanje zaverenika je ipak – ljudsko delovanje, delovanje ljudske namere i samovolje. Život se kreće po tajanstvenim i složenim zakonima prirode – materijalne, psihološke, socijalne, privredne. Ako su jezuita, mason, Jevrejin i Englez u nečemu jaki, oni su jaki pre svega po tome što su proučili te zakone i zato ih mogu uspešno koristiti na svoju korist – oni znaju zakone ljudskih strasti i slabosti, zakone vlasti, berze i tržišta. Ti zakoni su založeni u prirodu; oni su dostupni svima, pa i nama; zašto ih mi ne koristimo tako vešto? Upravo zato što ili uopšte ništa ne mislimo, ili mislimo o tome da je sav problem u tuđoj zaveri. Mi smo kao pokvareni i lenji pastiri, koji niti umeju da pasu ovce, niti umeju da ih šišaju. I sve nesreće svoje nepostojanosti, sopstvenog neznanja, sopstvene neumešnosti, beskarakternosti i nečasnosti – svaljujemo na zaveru vukova iz šume. I svaki put kad se desi nesreća zbog naše kolebljivosti – potežemo objašnjenje o zloj intrigi podlih zaverenika. Svaki put kad se pojavi opasnost da će ljudi videti našu ružnu njušku – počinjemo da besnimo protiv ogledala, koje je zlo, magijsko i tajanstveno. Stari seljački metod – na đavola sve svaljivati: “Ja sam vam znalac, iskusan, pošten, trezven, ali mi đavo vezuje ruke i noge!”; “đavolja rabota”, “vezuje”, “vodi”. To demagoško pozivanje na Đavolju Silu ja kategorički odbijam. To nije objašnjenje nego zbunjivanje. To nije put prema snazi i pobedi, nije kretanje po liniji najvećeg otpora, nego put prema slabosti i porazu, kretanje po liniji najmanjeg otpora.
I na kraju, još jedna reč: znači li to da ja poričem delovanje i uticaj jezuita, masona, Engleza i Jevreja u toku rata i revolucije? Ne znači! Znači li to da ja poričem svrsishodnost i neophodnost naučnog istraživanja njegove delatnosti? Ne, ne znači! Šta ja poričem?
1. Kompilatorsko brbljanje o tome iz druge i treće ruke, nenaučno i demagoško;
2. Mogućnost da se time objasne uzroci svetske i ruske revolucije;
3. Korist za rusku nacionalnu stvar ako bilo ko počne da samorazobličavanje zamenjuje – tobožnjim razobličavanjima tuđeg zločinaštva, počinje da zamenjuje ozbiljnu dijagnozu – bakteriološkom manijom gonjenja (“ti si bakterija, on je mikrob, svuda su bacili!”, “ti si jezuita, on je mason, oni su iluminati!” – i posle svega: “Samo sam ja pravednik, koji sve to razobličava!”)
Je l' ga mesas sa osusenim bosiljkom od svecenja vodice ili gruvas koncentrovani? 