Originalni Kineski kordiceps!
Više od 1200 godina u Kini se primenjuje kordiceps kao sredstvo za preventivu i učvršćivanje zdravlja. Pre mnogo vekova Kinezi su priznavali kordiceps kao božje čudo, talisman. Kineski lekari su govorili da kordiceps pomaže ljudima u rešavanju mnogih zdravstvenih problema.
Kordiceps uspeva u visokim brdima Kine: u provincijama Sičuanj, Junjnanj, Cinhaj i Tibet.
Kordiceps uspeva u visokim planinama na visini 3500 m iznad morskog nivoa. Larva kordicepsa ima natprirodnu sposobnost preživljavanja, hrani se korenčićima planinskih biljaka, uključujući višebojni dvornik, astragal, ofiopogon. U toku dvogodišnjeg razvoja pod zemljom larva kordicepsa podnosi dugo gladovanje, hladnoću i nedostatak kiseonika. Telo kordicepsa bogato je hranjivim materijama i specifičnim biološkim komponentama koje se nalaze u biljkama visokih planina.
Sastav: fermentisani micelijum kordicepsa u prahu (100%).
Imunomodulatorni efekti
Veliki broj istraživanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima kordicepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se ojača ili oslabi, zove se imunomodulacija i čini se da potiče iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste.
Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekom sa hiper-imunitetom, kao što je to slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne ćelije proizvode se u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. One napuštaju koštanu srž kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i T-ćelije..
Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih ćelija koji signalizira telu gde treba da pošalje nezrele ćelije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koje se bavi načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili povećanje imuniteta.
Uticaj Cordycepsa na bubrege
Pacijenti sa hroničnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega često pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snižen za 15%, a značajno je smanjena i količina proteina. Pored toga, primećen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrđenim smanjenjem seruma lipopeorksida, sugeriše mogućnost neutralisanja slobodnih radikala, što rezultira manjim oštećenjem ćelija (Jiang i Gao, 1995).
U drugoj kliničkoj studiji, sprovedenoj na 57 pacijenata sa oštećenjem bubrega izazvanim gentamicinom, bolesnici su tretirani sa 4-5 ml Cordycepsa dnevno, ili nekim drugim, uobičajenim metodama. Nakon šest dana, grupa koja je primala Cordyceps uspostavila je 89% normalne funkcije bubrega, dok je kontrolna grupa povratila samo 45% normalne funkcije bubrega. Vreme potrebno za oporavak grupe koja je uzimala Cordyceps bilo je znatno kraće nego kod kontrolne grupe.
Hipoglikemijski efekat
Još jedna oblast u kojoj su vršena mnoga istraživanja jeste efekat Cordycepsa na metabolizam glukoze u krvi. Dijabetes se tradicionalno deli na dva osnovna tipa (tip 1 i tip 2). Kod bolesnika sa dijabetesom tipa 1 bolest se javlja u ranom životnom dobu, a nastaje kada imuno-sistem napadne i uništi ćelije pankreasa koje proizvode insulin, zbog čega je pacijent primoran da ovaj hormon do kraja života unosi u organizam putem injekcija. Ovaj tip dijabetesa ima oko 10% obolelih od ove bolesti dok ostalih 90% oboleva od tipa 2, koji se javlja kod odraslih. Dijabetes tipa 2 uzrokuje otpornost ćelija na dejstvo insulina. Najverovatnije se radi o preteranom konzumiranju šećera i rafinisanih ugljenih hidrata tokom dugog vremenskog perioda. Iako je ova uzročno-posledična veza još uvek prilično kontroverzna, sve je više dokaza da preveliki unos rafinisanih ugljenih hidrata izaziva stanje hronične hiperinsulinemije, a ona opet izaziva gubitak osetljivosti na insulin na ćelijskom nivou. Bez obzira na klasifikaciju i način njegovog nastanka, dijabetes je veoma ozbiljna bolest. Osnovni je uzrok slepila, krajnjeg stadijuma teških oboljenja bubrega i amputacije donjih udova. Takođe, povećava rizik od moždanog udara, visokog pritiska, povećanja holesterola u krvi i bolesti kardiovaskularnog sistema.
Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i životinjama testiran i kao potencijalni agens za regulišanje nivoa šećera u krvi, i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 ml tečnog ili 3 gr suvog Cordycepsa dnevno, videlo se poboljšanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi tretiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleženo poboljšanje. Zajednička nit rezultata ovih ispitivanja je pojačana osetljivost na insulin i povećanje proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima uz jetre koji regulišu nivo glukoze. Kratko rečeno, Cordyceps može biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima.
Uticaj Cordycepsa na funkciju srca
Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa, i ispravljanja srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, makar delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990). Cordyceps sadrži značajnu količinu adenozina, deoksiadenozina i sličnih nukleotida. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu čirkulaciju (Toda i ostali, 1982) (Bern 1980). Premda nijedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slučajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasičnoj terapiji. Još uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i čini se da je zbog svoje netoksičnosti izvanredan izbor u lečenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji srčanih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar.
Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobičajenom terapijom - digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljšanja kvaliteta života pacijenata, u poređenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opšte fizičko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srčana funkcija (Chen, 1995).
Uticaj Cordycepsa na jetru
Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljšava funkcionisanje ovog važnog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hroničnog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih pečuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobičajeni antivirusni lek koji se koristi u terapiji hepatitisa. U toj studiji je grupa koja je dobijala ekstrakte Cordycepsa i ostalih medicinskih gljiva pokazala bolje rezultate u kratkom vremenskom periodu od kontrolne grupe koja je uzimala samo lamivudin (Wang i ostali, 2002).
Cordyceps i seksualna disfunkcija kod muškaraca/žena
Cordyceps se vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini kao lek za muški i žensku seksualnu disfunkciju, poput hipolibidinizma i impotencije. Preklinički podaci dobijeni eksperimentima na miševima pokažali su da ova gljiva ima efekte slične seksualnim steroidima (Wan i ostali, 1988). Klinička testiranja na ljudima potvrdila su delotvornost Cordycepsa u borbi protiv smanjenog seksualnog nagona. Rezultati jedne takve studije (Yang i ostali, 1995) pokažali su da je kod pacijenata tretiranih Cordycepsom tokom 24 sata došlo do povećanja 17-keto-steroida u urinu. Sve to ukazuje da je moguće da CS-4 ima uticaja na seksualni nagon, bilo preko sistema seksualnih hormona ili direktnog dejstva na polne organe, a paralelno sa efektima na hipotalamo-pituitarno-drenokortikalnu osu. (Zhu, 1998) Postoje hipoteze da aminokiseline, vitamini, cink i ostali elementi koje sadrži Cordyceps utiču na veću izdržljivost sperme, što se pokazalo u na kliničkim i prekliničkim studijama (Guo, 1986).
Doziranje
S obzirom da su klinički podaci o Cordycepsu relativno novi, preporučena doza može da varira. Uopšteno, klinička ispitivanja su vršena sa 3 ml - 4 ml do 5 ml Cordycepsa dnevno, osim u slučajevima teških obolenja jetre kada je doza obično povećavana na 6 ml - 9 ml dnevno. Poznati su i lekari koji su svojim pacijentima obolelim od raka davali 20 ml pa i 30 - 50 ml dnevno. Mada ta količina može da se učini prevelikom, klinički rezultati postignuti tom terapijom su izvanredni, i nije prijavljena-zabeležena toksičnost Cordycepsa.
Više od 1200 godina u Kini se primenjuje kordiceps kao sredstvo za preventivu i učvršćivanje zdravlja. Pre mnogo vekova Kinezi su priznavali kordiceps kao božje čudo, talisman. Kineski lekari su govorili da kordiceps pomaže ljudima u rešavanju mnogih zdravstvenih problema.
Kordiceps uspeva u visokim brdima Kine: u provincijama Sičuanj, Junjnanj, Cinhaj i Tibet.
Kordiceps uspeva u visokim planinama na visini 3500 m iznad morskog nivoa. Larva kordicepsa ima natprirodnu sposobnost preživljavanja, hrani se korenčićima planinskih biljaka, uključujući višebojni dvornik, astragal, ofiopogon. U toku dvogodišnjeg razvoja pod zemljom larva kordicepsa podnosi dugo gladovanje, hladnoću i nedostatak kiseonika. Telo kordicepsa bogato je hranjivim materijama i specifičnim biološkim komponentama koje se nalaze u biljkama visokih planina.
Sastav: fermentisani micelijum kordicepsa u prahu (100%).
Imunomodulatorni efekti
Veliki broj istraživanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima kordicepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se ojača ili oslabi, zove se imunomodulacija i čini se da potiče iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste.
Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekom sa hiper-imunitetom, kao što je to slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne ćelije proizvode se u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. One napuštaju koštanu srž kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i T-ćelije..
Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih ćelija koji signalizira telu gde treba da pošalje nezrele ćelije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koje se bavi načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili povećanje imuniteta.
Uticaj Cordycepsa na bubrege
Pacijenti sa hroničnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega često pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snižen za 15%, a značajno je smanjena i količina proteina. Pored toga, primećen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrđenim smanjenjem seruma lipopeorksida, sugeriše mogućnost neutralisanja slobodnih radikala, što rezultira manjim oštećenjem ćelija (Jiang i Gao, 1995).
U drugoj kliničkoj studiji, sprovedenoj na 57 pacijenata sa oštećenjem bubrega izazvanim gentamicinom, bolesnici su tretirani sa 4-5 ml Cordycepsa dnevno, ili nekim drugim, uobičajenim metodama. Nakon šest dana, grupa koja je primala Cordyceps uspostavila je 89% normalne funkcije bubrega, dok je kontrolna grupa povratila samo 45% normalne funkcije bubrega. Vreme potrebno za oporavak grupe koja je uzimala Cordyceps bilo je znatno kraće nego kod kontrolne grupe.
Hipoglikemijski efekat
Još jedna oblast u kojoj su vršena mnoga istraživanja jeste efekat Cordycepsa na metabolizam glukoze u krvi. Dijabetes se tradicionalno deli na dva osnovna tipa (tip 1 i tip 2). Kod bolesnika sa dijabetesom tipa 1 bolest se javlja u ranom životnom dobu, a nastaje kada imuno-sistem napadne i uništi ćelije pankreasa koje proizvode insulin, zbog čega je pacijent primoran da ovaj hormon do kraja života unosi u organizam putem injekcija. Ovaj tip dijabetesa ima oko 10% obolelih od ove bolesti dok ostalih 90% oboleva od tipa 2, koji se javlja kod odraslih. Dijabetes tipa 2 uzrokuje otpornost ćelija na dejstvo insulina. Najverovatnije se radi o preteranom konzumiranju šećera i rafinisanih ugljenih hidrata tokom dugog vremenskog perioda. Iako je ova uzročno-posledična veza još uvek prilično kontroverzna, sve je više dokaza da preveliki unos rafinisanih ugljenih hidrata izaziva stanje hronične hiperinsulinemije, a ona opet izaziva gubitak osetljivosti na insulin na ćelijskom nivou. Bez obzira na klasifikaciju i način njegovog nastanka, dijabetes je veoma ozbiljna bolest. Osnovni je uzrok slepila, krajnjeg stadijuma teških oboljenja bubrega i amputacije donjih udova. Takođe, povećava rizik od moždanog udara, visokog pritiska, povećanja holesterola u krvi i bolesti kardiovaskularnog sistema.
Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i životinjama testiran i kao potencijalni agens za regulišanje nivoa šećera u krvi, i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 ml tečnog ili 3 gr suvog Cordycepsa dnevno, videlo se poboljšanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi tretiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleženo poboljšanje. Zajednička nit rezultata ovih ispitivanja je pojačana osetljivost na insulin i povećanje proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima uz jetre koji regulišu nivo glukoze. Kratko rečeno, Cordyceps može biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima.
Uticaj Cordycepsa na funkciju srca
Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa, i ispravljanja srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, makar delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990). Cordyceps sadrži značajnu količinu adenozina, deoksiadenozina i sličnih nukleotida. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu čirkulaciju (Toda i ostali, 1982) (Bern 1980). Premda nijedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slučajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasičnoj terapiji. Još uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i čini se da je zbog svoje netoksičnosti izvanredan izbor u lečenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji srčanih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar.
Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobičajenom terapijom - digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljšanja kvaliteta života pacijenata, u poređenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opšte fizičko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srčana funkcija (Chen, 1995).
Uticaj Cordycepsa na jetru
Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljšava funkcionisanje ovog važnog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hroničnog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih pečuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobičajeni antivirusni lek koji se koristi u terapiji hepatitisa. U toj studiji je grupa koja je dobijala ekstrakte Cordycepsa i ostalih medicinskih gljiva pokazala bolje rezultate u kratkom vremenskom periodu od kontrolne grupe koja je uzimala samo lamivudin (Wang i ostali, 2002).
Cordyceps i seksualna disfunkcija kod muškaraca/žena
Cordyceps se vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini kao lek za muški i žensku seksualnu disfunkciju, poput hipolibidinizma i impotencije. Preklinički podaci dobijeni eksperimentima na miševima pokažali su da ova gljiva ima efekte slične seksualnim steroidima (Wan i ostali, 1988). Klinička testiranja na ljudima potvrdila su delotvornost Cordycepsa u borbi protiv smanjenog seksualnog nagona. Rezultati jedne takve studije (Yang i ostali, 1995) pokažali su da je kod pacijenata tretiranih Cordycepsom tokom 24 sata došlo do povećanja 17-keto-steroida u urinu. Sve to ukazuje da je moguće da CS-4 ima uticaja na seksualni nagon, bilo preko sistema seksualnih hormona ili direktnog dejstva na polne organe, a paralelno sa efektima na hipotalamo-pituitarno-drenokortikalnu osu. (Zhu, 1998) Postoje hipoteze da aminokiseline, vitamini, cink i ostali elementi koje sadrži Cordyceps utiču na veću izdržljivost sperme, što se pokazalo u na kliničkim i prekliničkim studijama (Guo, 1986).
Doziranje
S obzirom da su klinički podaci o Cordycepsu relativno novi, preporučena doza može da varira. Uopšteno, klinička ispitivanja su vršena sa 3 ml - 4 ml do 5 ml Cordycepsa dnevno, osim u slučajevima teških obolenja jetre kada je doza obično povećavana na 6 ml - 9 ml dnevno. Poznati su i lekari koji su svojim pacijentima obolelim od raka davali 20 ml pa i 30 - 50 ml dnevno. Mada ta količina može da se učini prevelikom, klinički rezultati postignuti tom terapijom su izvanredni, i nije prijavljena-zabeležena toksičnost Cordycepsa.