Ved_Ran
Aktivan član
- Poruka
- 1.160
СВЕТОСАВСКА ОМЛАДИНСКА ЗАЈЕДНИЦА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
БРЧКО
НОВИ СВЈЕТСКИ ПОРЕДАК И КОНТРОЛА ПРИРАШТАЈА
Кад год почне да се говори о тзв. '' планираном смањењу рађања '', чуће се неко да вели : '' Да, наравно, БиХ то не треба. Нас је и тако и овако све мање и мање. Али, шта ћемо са Кинезима и Индијцима ? Ко ће њих да храни ? Гдје да се они смјесте ? Ко ће за њих да нађе посла ? Не смањивати број становника у тим земљама значи изазивати глад, злочине и ратове.''
Пропагатори мита о пренасељености, поред конкретних манипулација, користе и једну, да тако кажемо, основну : они друштвено богатство приказују у виду '' медењака '' којих '' нема за све ''. При томе, медењаци су већ печени, спремни, и зато, што мање уста, то више медењака.
То је типична тачка гледишта западног малограђанина – паразита. А у самој ствари све је обратно. Друштвено богатство, те '' медењаке '', неко стално треба да пече.То није манна са небеса, него производ људског рада. И што више пекара, то више '' медењака ''. Наравно, ако се производња нормално организује. Уз то, што више рођених, то већа шанса да се појаве таленти, генији, који ће открити нове начине исхране, изворе енергије и остало, што ће обезбједити живот и нове ресурсе за '' медењаке ''.
Лаж о пријетњи пренасељеношћу оповргло је на стотине научника. Један од најугледнијих је демограф – економиста Колин Кларк. Изучивши стање ствари у мноштву земаља у развоју, открио је да је темпо раста друштвеног производа већи управо тамо гдје брже расте број становника.
Године 1987. у Јужној Кореји густина насељености била је четвероструко већа него у Кини, а на Тајвану петероструко. У Кореји је национални доходак по глави становника био седам пута већи него у Кини, а на Тајвану осам пута. Уз то, Колин Кларк је анализирао могучности исхране становништва планете на основу обрадиве земље. Високо технолошке методе обраде земље још прије десет година дозвољавале су да се на Земљи прехрани 35,1 милијарди људи. То би било могуће ако би се људи хранили на '' амерички начин ''. Ако би се упражњавао јапански начин исхране, који је скромнији, било би могуче прехранити 105 милијарди уста.
Роџер Ревел, бивши директор харвардског центра за демографска истраживања, слаже се са Кларком. По његовим процјенама, сеоска привреда свијета могла би пуноврједно ( 2500 калорија дневно ) да храни 40 милијарди људи. Уопште, мит о глади као посљедици пренасељености не може да издржи никакву критику. Исто се може рећи и о миту о пренасељености као узроку злочина. Можемо навести мноштво примјера слабо насељених земаља у којима је стопа криминала висока с једне и густо насељених земаља, попут Непала, гдје је криминал минималан. Тамо не само да не убијају и не краду, него се и не разводе. Иако је развод законски допуштен, развода нема – НИЈЕДНОГ !
Уништење '' сувишних људи '' ( нарочито путем абортуса, контрацепције и стерилизације ) снажније од свега спроводи се у земљама чије слабљење одговара САД. У '' Меморандуму о националној безбједности САД '' озбиљно се разматрало колико је потребно смањити становништво Египта да би Израел ( а са њим и Америка ) сачували кључне позиције на Блиском Истоку, с обзиром на све већи природни прираштај Арапа. Било је изражено жаљење што је због сукоба у Источном Пакистану дошло до уласка мноштва избјеглица у Индију. Шта је огорчило писце '' Меморандума '' ? Ево : '' Долазак нових девет милиона емиграната поништио је осмогодишње напоре Асоцијације за планирање породице, захваљујући којима је успјело да се спријечи рађање девет милиона дјеце.''
Читаш, и по ко зна који пут си запањен '' политичком коректношћу '' новог нацизма. У Хитлеровој Њемачкој масовно уништење људи називало се санацијом ( оздрављењем ). У данашњој Колумбији убијање дјеце – бескућника називају '' социјалним чишћењем ''. А у Бразилу се тим '' племенитим послом '' баве тзв. '' Комитети пажње ''.
У књизи Жаклин Кејзун '' Рат против становништва '', објављеној 1988. у САД, постоји поглавље '' Међународна помоћ САД и контрола становништва ''. У њој пише да је од 1965. до тада Америка уложила у смањење броја становника у разним земљама свјета двоструко више него све остале државе узете скупа. Управник Агенције за међународни развој др Рајмерт Т. Равенхолт у свом интервјуу листу '' Сент Луис Поуст Диспеч '', од 22.априла 1977. изјавио је да је, зарад остварења економских интереса САД, потребно стерилисати четвртину жена свијета способних да рађају.
Међутим, у Индији ( и у неким другим земљама ), стерилизовали су не само жене, него и мушкарце. Још 1966.године, прије него што је Америка развила широку кампању у области '' економије рађања '', предсједник Џонсон је неколико пута одбио да пошаље зрно пшенице Индусима који су умирали од глади. Захтјевао је претходно да индијска влада пристане на широко заснован програм ограничавања рађања. Када су, на крају, власти Индије пристале, Џонсон је извјесно вријеме оклијевао, чекајући да види да ли се програм спроводи. За то вријеме, Индуси су наставили да умиру од глади. На другом мјесту, у књизи такође америчког аутора, Едварда Полмана, '' Како убијати становништво '', описује се стерилизација Индуса на најразличитијим јавним мјестима, све до аутобуских станица. На сваком стерилизацијском пункту вршено је по 20 вазектомија ( стерилизација мушкараца ) на сат !
Наравно, добровољност ове акције била је веома условна. У једном индуском селу сто посто брачних парова способних за рађање сагласило се да '' испланира породицу '' ( углавном путем вазектомије ) да би село добило – нови бунар ! У другим селима сиромашним сељацима давали су малу надокнаду за то што је 75 % мушкараца пристајало на то да буду стерилизовани.
Али Американци су жељели да '' економисање дјецом '' буде брже, па је добровољно – принудна стерилизација постала ПРИНУДНА ! За шест мјесеци у Индији је, 1976. године, стерилисано три милиона људи. Многи су, послије примјене тог '' најпоузданијег начина контрацепције '' постали инвалиди или умрли. Шта да се ради ? Нема реформи, као што ми у БиХ сада знамо, без жртава. Зато су урођеници захваљујући америчким парама добили бунар по највишим стандардима цивилизованог свијета.
Програм стерилизације у Салвадору, који финансира Агенција за међународни развој АМП, подразумјева 20.000 стерилизација годишње. А у Бангладешу програм АМП директно повезује смањење рађања са '' заштитом мајчинства и дјеце ''. Дјецу су лијечили од дијареје само под условом да њихове мајке пристану на стерилизацију. Рачуница је била прецизна : Бирајући између живота и смрти већ рођеног дјетета, жене су биле спремне да више никад не рађају.
А ево како су прошле '' развијене сеоске области '' у Индонезији. Американци су тамо пробали такозвани сеоски систем ( '' village system '' ), покривши земљу мрежом са 30.000 пунктова за планирање породице. ''Центар'' ( влада Индонезије ) је постављао циљ : у том и том року толики и толики проценат грађана обухватити контрацепцијом. Активисти који су то спроводили добијали су премије за испуњену норму. А села – додатну храну, медицинску помоћ и остала добра.
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
БРЧКО
НОВИ СВЈЕТСКИ ПОРЕДАК И КОНТРОЛА ПРИРАШТАЈА
Кад год почне да се говори о тзв. '' планираном смањењу рађања '', чуће се неко да вели : '' Да, наравно, БиХ то не треба. Нас је и тако и овако све мање и мање. Али, шта ћемо са Кинезима и Индијцима ? Ко ће њих да храни ? Гдје да се они смјесте ? Ко ће за њих да нађе посла ? Не смањивати број становника у тим земљама значи изазивати глад, злочине и ратове.''
Пропагатори мита о пренасељености, поред конкретних манипулација, користе и једну, да тако кажемо, основну : они друштвено богатство приказују у виду '' медењака '' којих '' нема за све ''. При томе, медењаци су већ печени, спремни, и зато, што мање уста, то више медењака.
То је типична тачка гледишта западног малограђанина – паразита. А у самој ствари све је обратно. Друштвено богатство, те '' медењаке '', неко стално треба да пече.То није манна са небеса, него производ људског рада. И што више пекара, то више '' медењака ''. Наравно, ако се производња нормално организује. Уз то, што више рођених, то већа шанса да се појаве таленти, генији, који ће открити нове начине исхране, изворе енергије и остало, што ће обезбједити живот и нове ресурсе за '' медењаке ''.
Лаж о пријетњи пренасељеношћу оповргло је на стотине научника. Један од најугледнијих је демограф – економиста Колин Кларк. Изучивши стање ствари у мноштву земаља у развоју, открио је да је темпо раста друштвеног производа већи управо тамо гдје брже расте број становника.
Године 1987. у Јужној Кореји густина насељености била је четвероструко већа него у Кини, а на Тајвану петероструко. У Кореји је национални доходак по глави становника био седам пута већи него у Кини, а на Тајвану осам пута. Уз то, Колин Кларк је анализирао могучности исхране становништва планете на основу обрадиве земље. Високо технолошке методе обраде земље још прије десет година дозвољавале су да се на Земљи прехрани 35,1 милијарди људи. То би било могуће ако би се људи хранили на '' амерички начин ''. Ако би се упражњавао јапански начин исхране, који је скромнији, било би могуче прехранити 105 милијарди уста.
Роџер Ревел, бивши директор харвардског центра за демографска истраживања, слаже се са Кларком. По његовим процјенама, сеоска привреда свијета могла би пуноврједно ( 2500 калорија дневно ) да храни 40 милијарди људи. Уопште, мит о глади као посљедици пренасељености не може да издржи никакву критику. Исто се може рећи и о миту о пренасељености као узроку злочина. Можемо навести мноштво примјера слабо насељених земаља у којима је стопа криминала висока с једне и густо насељених земаља, попут Непала, гдје је криминал минималан. Тамо не само да не убијају и не краду, него се и не разводе. Иако је развод законски допуштен, развода нема – НИЈЕДНОГ !
Уништење '' сувишних људи '' ( нарочито путем абортуса, контрацепције и стерилизације ) снажније од свега спроводи се у земљама чије слабљење одговара САД. У '' Меморандуму о националној безбједности САД '' озбиљно се разматрало колико је потребно смањити становништво Египта да би Израел ( а са њим и Америка ) сачували кључне позиције на Блиском Истоку, с обзиром на све већи природни прираштај Арапа. Било је изражено жаљење што је због сукоба у Источном Пакистану дошло до уласка мноштва избјеглица у Индију. Шта је огорчило писце '' Меморандума '' ? Ево : '' Долазак нових девет милиона емиграната поништио је осмогодишње напоре Асоцијације за планирање породице, захваљујући којима је успјело да се спријечи рађање девет милиона дјеце.''
Читаш, и по ко зна који пут си запањен '' политичком коректношћу '' новог нацизма. У Хитлеровој Њемачкој масовно уништење људи називало се санацијом ( оздрављењем ). У данашњој Колумбији убијање дјеце – бескућника називају '' социјалним чишћењем ''. А у Бразилу се тим '' племенитим послом '' баве тзв. '' Комитети пажње ''.
У књизи Жаклин Кејзун '' Рат против становништва '', објављеној 1988. у САД, постоји поглавље '' Међународна помоћ САД и контрола становништва ''. У њој пише да је од 1965. до тада Америка уложила у смањење броја становника у разним земљама свјета двоструко више него све остале државе узете скупа. Управник Агенције за међународни развој др Рајмерт Т. Равенхолт у свом интервјуу листу '' Сент Луис Поуст Диспеч '', од 22.априла 1977. изјавио је да је, зарад остварења економских интереса САД, потребно стерилисати четвртину жена свијета способних да рађају.
Међутим, у Индији ( и у неким другим земљама ), стерилизовали су не само жене, него и мушкарце. Још 1966.године, прије него што је Америка развила широку кампању у области '' економије рађања '', предсједник Џонсон је неколико пута одбио да пошаље зрно пшенице Индусима који су умирали од глади. Захтјевао је претходно да индијска влада пристане на широко заснован програм ограничавања рађања. Када су, на крају, власти Индије пристале, Џонсон је извјесно вријеме оклијевао, чекајући да види да ли се програм спроводи. За то вријеме, Индуси су наставили да умиру од глади. На другом мјесту, у књизи такође америчког аутора, Едварда Полмана, '' Како убијати становништво '', описује се стерилизација Индуса на најразличитијим јавним мјестима, све до аутобуских станица. На сваком стерилизацијском пункту вршено је по 20 вазектомија ( стерилизација мушкараца ) на сат !
Наравно, добровољност ове акције била је веома условна. У једном индуском селу сто посто брачних парова способних за рађање сагласило се да '' испланира породицу '' ( углавном путем вазектомије ) да би село добило – нови бунар ! У другим селима сиромашним сељацима давали су малу надокнаду за то што је 75 % мушкараца пристајало на то да буду стерилизовани.
Али Американци су жељели да '' економисање дјецом '' буде брже, па је добровољно – принудна стерилизација постала ПРИНУДНА ! За шест мјесеци у Индији је, 1976. године, стерилисано три милиона људи. Многи су, послије примјене тог '' најпоузданијег начина контрацепције '' постали инвалиди или умрли. Шта да се ради ? Нема реформи, као што ми у БиХ сада знамо, без жртава. Зато су урођеници захваљујући америчким парама добили бунар по највишим стандардима цивилизованог свијета.
Програм стерилизације у Салвадору, који финансира Агенција за међународни развој АМП, подразумјева 20.000 стерилизација годишње. А у Бангладешу програм АМП директно повезује смањење рађања са '' заштитом мајчинства и дјеце ''. Дјецу су лијечили од дијареје само под условом да њихове мајке пристану на стерилизацију. Рачуница је била прецизна : Бирајући између живота и смрти већ рођеног дјетета, жене су биле спремне да више никад не рађају.
А ево како су прошле '' развијене сеоске области '' у Индонезији. Американци су тамо пробали такозвани сеоски систем ( '' village system '' ), покривши земљу мрежом са 30.000 пунктова за планирање породице. ''Центар'' ( влада Индонезије ) је постављао циљ : у том и том року толики и толики проценат грађана обухватити контрацепцијом. Активисти који су то спроводили добијали су премије за испуњену норму. А села – додатну храну, медицинску помоћ и остала добра.
