Katastrofe i kataklizme, o kojima govore neuki vernici, postojale su mnogo pre postanka čoveka. Sudari nebeskih tela širom univerzuma odvijali su se po prirodnim zakonima (koje je nesumnjivo postavila preuzvišena božanska ličnost), s tim što u redu postoji i haos, pa je iz tog haosa nastajalo mnogo kataklizmi. I ona čuvena katastrofa, od pre 65 miliona godina, kad je meteor uništio dinosauruse i 97% živog sveta na našoj planeti, nema nikakve veze sa čovekom, niti pak sa đavolom koga uporno propagiraju. Čovek je nastao 64 miliona godina kasnije. Da ja pišem ono što oni pišu, u najmanju ruku bi me bilo sramota.
Ovaj život, samo jedan u nizu života (uzastopnih reinkarnacija), je posledica pobune i pada, ali polupismeni vernici vole da se bave posledicama a ne uzrocima. Život ili materijalna egzistencija je osuda a ne blagoslov, a „večni život” je najveća (i uzgred sebična) zabluda ljudskog uma.
Kada bi prosečan čovek znao kakve se sve misli motaju ljudima po glavama, verujem da ne bi smeo da proviri među ljude, jerbo bi se osećao kao krmenadla među zombijima. E, ali bog ih blagoslovio, pa ne mogu sve da znaju, jerbo blagosloveni su siromašni duhom...
To je rezon da imate štakore na Zemlji, ali i leteće štakore - golubove. Gu gu. Gu gu.
Zar vredi oženiti se ako ćeš se razvesti. I šta žabljem paru znači bilo šta to što su u vezi ili braku, ako kad prelaze preko ulice žaba stane, a žabac potrči preko ulice, naiđe BMW, a on umesto da joj kaže - „Pazi ide BMW” - on joj vikne - „Pazi ide... be-e-e…”
i da se njihova uloga u religioznom sistemu poveća.
