-
- Popularno:
- Ćaci sa jahtom ili blokader bez diplome?
- Zašto pristalice diktature mnogo...
- Na pomolu koalicija Nestorovića...
- Danska je upravo pomerila starosnu...
- Migranti pucali na policiju kod Šida...
- AI kapitulirao i priznao je da su ljudi...
- Kina već ove godine postaje najveći...
- Kako ispraviti ogromnu gresku iz...
- Napad kosovske policije na srpskog...
- Opozicija vs studenti, ko vam je draži?
Konačno objavljeno skenirano pismo Krsta Zrnova Popovića kralju Aleksandru
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
- Poruka
- 5.939
Ма овај и не зна шта је народ.
Њему си део истог народа само ако се знате из виђења или чији сте.
Њему си део истог народа само ако се знате из виђења или чији сте.
VoSlavu
Ističe se
- Poruka
- 2.786
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Zajedničko svim nacijama je kontinuitet teritorija, prirodne granice, jezična zajednica, ekonomsko jedinstvo, istorijsko i kulturno jedinstvo i nacionalna svijest.
E sada neka svak nađe sebe.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 101.983
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 101.983
Napisao sam jednu veliku temu o tome. Najbolje ju je definisao crnogorski akademik Dimitrije-Dimo Vujović u svome radu o konstituisanju crnogorske nacije, i na tom djelu sam se ponajviše bazirao (preporučujem svima da ga pročitaju, uz ograde na pojedine greške i pristrasnosti Vujovićeve kao velikog partizana i člana SK CG).
Al' na ovoj temi mjesto nije u svakom slučaju.
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
pored svih obrazlozenja niko mi nije dao ni jednu primedbu ni zamerku ,ali niko se nije ni slozio pogotovo mislim na crnogorce ,ovde je dzaba pisati ...cim izadjes sa argumentom i jasnim stavom nema diskusije
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 101.983
Povodom D U K Lj A N I Nove iluzije da nije srbomrzac, a tražio je na ovoj temi da ga citiramo - što više puta i jesmo - ovdje ispada da je srpska narodna trobojka za njega fašistička zastava.
Акај
Elita
- Poruka
- 15.630
Interesantno,zaista... Dukljanin je proglasio pola Evropljana fasistima,ali to verovatno nije do sada shvatio...
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
А какве то везе има са Крстом Зрновим господине "Ајде доста" ?
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
krsto je bio srbin koji je bio za kralja nikolu i bio je protiv toga da crna gora nebude ravnopravna srbiji ...u sustini to je to ...
D U K Lj A N I N
Ističe se
- Poruka
- 2.958
Ja bih rekao da si ti isti postavio video clip da su fasist voljeli trobojku.
Pušti ti Dima Vujovića.
Ako priznajes crnogorsku naciju, objasni njeno porijeklo, kako je definises?
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
suvise je u 21veku nekoga ne priznati za naciju ,dovoljno je da se dovoljan broj ljudi izjasnjava i usaglasava sa tim sta zele da budu i logicno je da budu priznati ,ali sa istoriske tacke gledista to je vec nesto drugo ,mozemo se sloziti da postoji nova nacija crnogoraa ali se nemozemo sloziti o njenom poreklu i istoriji ,kao i o tome kada je nastala
verujem da i slaven slicno misli
- Poruka
- 5.939
Родила се из љубави морске пјене и планинског крша и из те љубави се родише национални несрпски Дукљани, са душом широком и слободном као море, а чврсти и постојани као стијење. И онда основаше своју аутоћефалну православну цркву, своју аутоћефалну краљевину и сви живјеше као браћа, свјесни да су један народ, једно племе и једна крв која ничег заједничког нема ни са ким на свијет.
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.220
Zanimljiv tekst u današnjim Večernjim novostima...
Nasilje nad jezikom
Odlukom Saveta Ministarstva prosvete Crne Gore odobrena gramatika crnogorskog jezika. Najpre je u Ustav ušlo ime jezika, pa pravopis
PODGORICA - Ovo nije “neka”, već najbolja gramatika - jer druge nema!
Ovo je u ponedeljak na sednici Saveta za opšte obrazovanje Ministarstva prosvete Crne Gore bilo ključno obrazloženje dr Adnana Čirgića, jednog od autora gramatike crnogorskog jezika zašto treba usvojiti tu gramatiku iza koje, uz njega, stoje još samo hrvatski lingvisti Josip Silić i Ivo Pranjković. I odobrena je, uz žestoko protivljenje profesorica Božene Jelušić i Slavice Perović, jedinih članova Saveta iz lingvističke struke!
Tako je kompletiran osnov za definitivnu standardizaciju i kodifikovanje crnogorskog jezika, jer je prethodno, u julu prošle godine, u ovdašnjem Službenom listu objavljeno rešenje o pravopisu i rečniku crnogorskog jezika. Istina, i pre formalnog proglašavanja, crnogorski je u Ustavu proglašen za službeni jezik, a na nikšićkom Filozofskom fakultetu od 2008. postoji katedra za crnogorski jezik, na kojem 15 studenata uveliko studira - doduše, iz udžbenika na dobrom starom srpskom...
Dok se čeka da “Gramatika” ugleda svetlo dana u pisanoj formi, pažnju javnosti privlači i činjenica da su njeni autori jedan lingvista iz Crne Gore - Čirgić (koji je “crnogorski jezik” inače doktorirao u Osijeku na tezi “Govor podgoričkih Muslimana”), i dvojica profesora iz Hrvatske. Čirgić kaže da se to desilo jer u Crnoj Gori “nije bilo interesovanja lingvista”. Ali, valja podsetiti da su na sličan način skrojeni i “Pravopis” i “Rječnik”, čiji autori su dr Milenko Perović sa novosadskog Univerziteta, po struci filozof, dr Ljudmila Vasiljeva, lingvista iz Ukrajine i, opet, dr Josip Silić.
Ako se ide još malo unazad, može se otkriti zašto crnogorski jezik stvaraju stranci: svojevremeno formirani “Savet za standardizaciju crnogorskog jezika” bukvalno se raspao zbog neslaganja članova oko toga da li treba uvesti dva nova slova, možda ukinuti jedan padež, da li zadržati jotovanje iz standardnog srpskog, ili ga prilagoditi novom jeziku...
Krenulo se od lani, dakle, gotovo navrat-nanos, jer su rečnik, pravopis i gramatika baza za štampanje udžbenika za crnogorski koji se u školama još zove maternji jezik.
- Sve radnje “novokodifikatora” zasnovane su na tezi da crnogorski jezik mora da postoji. Odnosno: “Ako smo se džilitnuli, moramo postići cilj, da naši dušmani ne seire” - komentariše za “Novosti” dr Jelica Stojanović, profesor na nikšićkom fakultetu. - Najpre je u Ustav ušlo ime jezika koji ne postoji, pa pravopis, pa su usvojili dva nova glasa i pravilo da svako može da govori kako želi, po pravilima babe Smiljane! Ali, sve to neće biti dugog veka, takvo nešto može da opstaje samo pod kontrolom sile i nasilja.
Lingvisti imaju i konkretne primedbe, od uvođenja imperfekta potencijala, spajanja d i j u đ, a t i j u ć, do mora arhaizama i “hrvaštica” koji se uzimaju kao primeri normi. Posebno se nasilje nad jezikom vidi u forsiranju dva nova slova koja se, istina, ponekad koriste u “narodskom” ali nikada u književnom govoru.
I zaista, kada se primene novokomponovana gramatika i pravopis može se stići i do ovakve rečenice: “Uzeo škatulu furmina i žiže po ćuhometu, ne patiše, a za gatnjik zapasa ljevor”. Ili, u “prijevodu” na srpski: “Uzeo kutiju šibica i neprestano ih pali po vetrometini, a za pojas okačio pištolj”. Za književne su proglašene i reči šnjegovi, ožljeda, simidžija, poneđeljak, začamati, vrćeti, ulećeti, ćešitelj, ćeskoban, šljeme, rašćepkanost, prijevoz, prijevara, svugđe, neđeljni, snabđeti, međed, đečak... a Deda Mraz je postao Snješko Bijelić!
- Trebalo bi odložiti usvajanje gramatike i preispitati njen sadržaj, jer ovakva kakva je savremenog govornika vraća nekoliko stotina godina unazad - kazala je profesor Slavica Perović, dižući ruku protiv nove gramatike u Savetu za opšte obrazovanje.
Sve u svemu, eksperti strahuju da će brzopotezno standardizovanje i kodifikovanje novog jezika izazvati “pravopisnu anarhiju”, a ceo “slučaj” nije i bez političke senke. Jer, četiri godine posle osamostaljenja Crna Gora još nije dobila i svoj jezik koji bi, valjda, trebalo da bude vrhunski dokaz da je sa srpstvom završeno. Možda se zato i žuri, pa azbuka od 32 slova, recimo, i godinu dana od proglašenja, više služi za šalu nego što se koristi.
NE PREKO KOLENA
JEZICI ne nastaju preko noći, niti preko kolena - prvi je komentar lingviste prof. dr Dragoljuba Petrovića na vest da je Savet za opšte obrazovanje u Podgorici prekjuče usvojio Gramatiku crnogorskog jezika.
- U Savetu za opšte obrazovanje, jedino su koleginice Slavica Perović i Božena Jelušić svesne da se jezici ne stvaraju ni preko noći ni preko kolena - rekao je profesor Petrović “Novostima”.
Ugledni novosadski lingvista podseća da je srpskom jeziku trebalo desetak vekova da stigne do današnjeg oblika, te da se Hrvati “već decenijama trude da sa svoga jezika skinu Vukove (i Daničićeve) brkove, “Bošnjaci” se na tome poslu okušavaju poslednjih petnaestak godina. Ali i jedni i drugi - sa slabim rezultatima, jer, kako kaže Petrović, ne može se od lipe i(li) vrbe napraviti orahovina.
- O hrvatskom i bošnjačkom jeziku moći će da se govori kada se progovori “austrijski” (a ne nemački), “meksički” (a ne španski), “kanadski” (a ne engleski), “alžirski” (a ne arapski). Tada će se možda moći progovoriti i “crnogorski”, ali će to morati da uredi neka drukčija, temeljitija i racionalnija pamet - uveren je profesor Petrović. (J. S.)
Nasilje nad jezikom
Odlukom Saveta Ministarstva prosvete Crne Gore odobrena gramatika crnogorskog jezika. Najpre je u Ustav ušlo ime jezika, pa pravopis
PODGORICA - Ovo nije “neka”, već najbolja gramatika - jer druge nema!
Ovo je u ponedeljak na sednici Saveta za opšte obrazovanje Ministarstva prosvete Crne Gore bilo ključno obrazloženje dr Adnana Čirgića, jednog od autora gramatike crnogorskog jezika zašto treba usvojiti tu gramatiku iza koje, uz njega, stoje još samo hrvatski lingvisti Josip Silić i Ivo Pranjković. I odobrena je, uz žestoko protivljenje profesorica Božene Jelušić i Slavice Perović, jedinih članova Saveta iz lingvističke struke!
Tako je kompletiran osnov za definitivnu standardizaciju i kodifikovanje crnogorskog jezika, jer je prethodno, u julu prošle godine, u ovdašnjem Službenom listu objavljeno rešenje o pravopisu i rečniku crnogorskog jezika. Istina, i pre formalnog proglašavanja, crnogorski je u Ustavu proglašen za službeni jezik, a na nikšićkom Filozofskom fakultetu od 2008. postoji katedra za crnogorski jezik, na kojem 15 studenata uveliko studira - doduše, iz udžbenika na dobrom starom srpskom...
Dok se čeka da “Gramatika” ugleda svetlo dana u pisanoj formi, pažnju javnosti privlači i činjenica da su njeni autori jedan lingvista iz Crne Gore - Čirgić (koji je “crnogorski jezik” inače doktorirao u Osijeku na tezi “Govor podgoričkih Muslimana”), i dvojica profesora iz Hrvatske. Čirgić kaže da se to desilo jer u Crnoj Gori “nije bilo interesovanja lingvista”. Ali, valja podsetiti da su na sličan način skrojeni i “Pravopis” i “Rječnik”, čiji autori su dr Milenko Perović sa novosadskog Univerziteta, po struci filozof, dr Ljudmila Vasiljeva, lingvista iz Ukrajine i, opet, dr Josip Silić.
Ako se ide još malo unazad, može se otkriti zašto crnogorski jezik stvaraju stranci: svojevremeno formirani “Savet za standardizaciju crnogorskog jezika” bukvalno se raspao zbog neslaganja članova oko toga da li treba uvesti dva nova slova, možda ukinuti jedan padež, da li zadržati jotovanje iz standardnog srpskog, ili ga prilagoditi novom jeziku...
Krenulo se od lani, dakle, gotovo navrat-nanos, jer su rečnik, pravopis i gramatika baza za štampanje udžbenika za crnogorski koji se u školama još zove maternji jezik.
- Sve radnje “novokodifikatora” zasnovane su na tezi da crnogorski jezik mora da postoji. Odnosno: “Ako smo se džilitnuli, moramo postići cilj, da naši dušmani ne seire” - komentariše za “Novosti” dr Jelica Stojanović, profesor na nikšićkom fakultetu. - Najpre je u Ustav ušlo ime jezika koji ne postoji, pa pravopis, pa su usvojili dva nova glasa i pravilo da svako može da govori kako želi, po pravilima babe Smiljane! Ali, sve to neće biti dugog veka, takvo nešto može da opstaje samo pod kontrolom sile i nasilja.
Lingvisti imaju i konkretne primedbe, od uvođenja imperfekta potencijala, spajanja d i j u đ, a t i j u ć, do mora arhaizama i “hrvaštica” koji se uzimaju kao primeri normi. Posebno se nasilje nad jezikom vidi u forsiranju dva nova slova koja se, istina, ponekad koriste u “narodskom” ali nikada u književnom govoru.
I zaista, kada se primene novokomponovana gramatika i pravopis može se stići i do ovakve rečenice: “Uzeo škatulu furmina i žiže po ćuhometu, ne patiše, a za gatnjik zapasa ljevor”. Ili, u “prijevodu” na srpski: “Uzeo kutiju šibica i neprestano ih pali po vetrometini, a za pojas okačio pištolj”. Za književne su proglašene i reči šnjegovi, ožljeda, simidžija, poneđeljak, začamati, vrćeti, ulećeti, ćešitelj, ćeskoban, šljeme, rašćepkanost, prijevoz, prijevara, svugđe, neđeljni, snabđeti, međed, đečak... a Deda Mraz je postao Snješko Bijelić!
- Trebalo bi odložiti usvajanje gramatike i preispitati njen sadržaj, jer ovakva kakva je savremenog govornika vraća nekoliko stotina godina unazad - kazala je profesor Slavica Perović, dižući ruku protiv nove gramatike u Savetu za opšte obrazovanje.
Sve u svemu, eksperti strahuju da će brzopotezno standardizovanje i kodifikovanje novog jezika izazvati “pravopisnu anarhiju”, a ceo “slučaj” nije i bez političke senke. Jer, četiri godine posle osamostaljenja Crna Gora još nije dobila i svoj jezik koji bi, valjda, trebalo da bude vrhunski dokaz da je sa srpstvom završeno. Možda se zato i žuri, pa azbuka od 32 slova, recimo, i godinu dana od proglašenja, više služi za šalu nego što se koristi.
NE PREKO KOLENA
JEZICI ne nastaju preko noći, niti preko kolena - prvi je komentar lingviste prof. dr Dragoljuba Petrovića na vest da je Savet za opšte obrazovanje u Podgorici prekjuče usvojio Gramatiku crnogorskog jezika.
- U Savetu za opšte obrazovanje, jedino su koleginice Slavica Perović i Božena Jelušić svesne da se jezici ne stvaraju ni preko noći ni preko kolena - rekao je profesor Petrović “Novostima”.
Ugledni novosadski lingvista podseća da je srpskom jeziku trebalo desetak vekova da stigne do današnjeg oblika, te da se Hrvati “već decenijama trude da sa svoga jezika skinu Vukove (i Daničićeve) brkove, “Bošnjaci” se na tome poslu okušavaju poslednjih petnaestak godina. Ali i jedni i drugi - sa slabim rezultatima, jer, kako kaže Petrović, ne može se od lipe i(li) vrbe napraviti orahovina.
- O hrvatskom i bošnjačkom jeziku moći će da se govori kada se progovori “austrijski” (a ne nemački), “meksički” (a ne španski), “kanadski” (a ne engleski), “alžirski” (a ne arapski). Tada će se možda moći progovoriti i “crnogorski”, ali će to morati da uredi neka drukčija, temeljitija i racionalnija pamet - uveren je profesor Petrović. (J. S.)
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Zanimljiv i po meni objektivan tekst.
Ali, kako autor reče, to nije lak posao, već ga stručnjaci za jezik stvaraju godinama i decenijama i ponovo se javljaju greške.
Dobro je i onaj Adnan rekao- ta gramatika je najbolja, jer druge nemamo.
A sada se postavlja pitanje:
Šta je bolje?
Početi raditi na tome ili uzeti nešto što je već uglavnom napravljeno a za tebe nije prilagođeno i kao takvo je sa greškom?
Zato ja sve ovo smatram kao početak velikoga i važnoga posla.
Ubacivanje onih prastarih riječi, koje se jedva sjetih šta znače (furnice=šibice i slično) a za koje sam čuo jedino od najstarijih ljudi je vjerovatno problematično i nepotrebno jer to neće biti prihvaćeno u narodu.
Jedino sam u dilemi zbog ona dva slova, koja omogućavaju pisanje nekih posebnih riječi, koje se i danas tako izgovaraju u CG vrlo često i koje ima samo još u poljskom jeziku i izgovoru.
Te riječi će se sigurno izgovarati tako u običnom razgovoru i dalje, bez obzira, dali će biti u gramatici i pravopisu ili ne.
Primjer: šjedi,ižjedi,šjutra, ižzjelica, međed, đed,đetić,đevojka.... Vidite, da bez ona dva slova, to se ne može napisati.
Smeta mi što taj Adnan možda pokušava da ubaci neke riječi koje su izgovarali stari podgorički muslimani, kao da je to izvorni crnogorski jezik. To nikad neće biti prihvaćeno, jer su to turcizmi a ove riječi koje sam ja gore naveo su izvorne crnogorske bez izvlačenja iz negog stranog jezika.
Zato je to, kao što rekoh, vrlo odgovoran i težak posao, koji se radi decenijama.
I u Hrvatskoj su ubacili 1991 neke stare-nove riječi kao recimo (zrakomlat=helihopter, ledilica=frižider ili hladnjak, perilica= mašina za pranje veša itd ).
To niko nije prihvatio i niko danas ne izgovara te riječi jer im djeluju čudno i strano.
Vjerovatno će se to desiti i u CG, pa mnoge te riječi niko neće koristiti a sa nekima će se čak i sprdati, kao u Hrvatskoj sa zrakomlatom ili kućnim otočalom(oluk).
Ali sve će to na kraju narod pozlatiti i ispraviti.
Sada se nešto sjetih, kako je mogao onaj američki ambasador u CG onako dosta dobro naučiti crnogorski jezik?
TO je čudo jedno kako pokušava izgovarati i one riječi, koje mogu samo rođeni Crnogorci da izgovore (šjedi, šjutra....).
Ali, kako autor reče, to nije lak posao, već ga stručnjaci za jezik stvaraju godinama i decenijama i ponovo se javljaju greške.
Dobro je i onaj Adnan rekao- ta gramatika je najbolja, jer druge nemamo.
A sada se postavlja pitanje:
Šta je bolje?
Početi raditi na tome ili uzeti nešto što je već uglavnom napravljeno a za tebe nije prilagođeno i kao takvo je sa greškom?
Zato ja sve ovo smatram kao početak velikoga i važnoga posla.
Ubacivanje onih prastarih riječi, koje se jedva sjetih šta znače (furnice=šibice i slično) a za koje sam čuo jedino od najstarijih ljudi je vjerovatno problematično i nepotrebno jer to neće biti prihvaćeno u narodu.
Jedino sam u dilemi zbog ona dva slova, koja omogućavaju pisanje nekih posebnih riječi, koje se i danas tako izgovaraju u CG vrlo često i koje ima samo još u poljskom jeziku i izgovoru.
Te riječi će se sigurno izgovarati tako u običnom razgovoru i dalje, bez obzira, dali će biti u gramatici i pravopisu ili ne.
Primjer: šjedi,ižjedi,šjutra, ižzjelica, međed, đed,đetić,đevojka.... Vidite, da bez ona dva slova, to se ne može napisati.
Smeta mi što taj Adnan možda pokušava da ubaci neke riječi koje su izgovarali stari podgorički muslimani, kao da je to izvorni crnogorski jezik. To nikad neće biti prihvaćeno, jer su to turcizmi a ove riječi koje sam ja gore naveo su izvorne crnogorske bez izvlačenja iz negog stranog jezika.
Zato je to, kao što rekoh, vrlo odgovoran i težak posao, koji se radi decenijama.
I u Hrvatskoj su ubacili 1991 neke stare-nove riječi kao recimo (zrakomlat=helihopter, ledilica=frižider ili hladnjak, perilica= mašina za pranje veša itd ).
To niko nije prihvatio i niko danas ne izgovara te riječi jer im djeluju čudno i strano.
Vjerovatno će se to desiti i u CG, pa mnoge te riječi niko neće koristiti a sa nekima će se čak i sprdati, kao u Hrvatskoj sa zrakomlatom ili kućnim otočalom(oluk).
Ali sve će to na kraju narod pozlatiti i ispraviti.
Sada se nešto sjetih, kako je mogao onaj američki ambasador u CG onako dosta dobro naučiti crnogorski jezik?
TO je čudo jedno kako pokušava izgovarati i one riječi, koje mogu samo rođeni Crnogorci da izgovore (šjedi, šjutra....).
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 101.983
Nisu "voljeli trobojku", već su vratili crnogorsku zastavu. Cilj je bio da se pokaže da niko nije bježao od trobojke - bio bjelaš, crnolatinaš, zelenaš, federalista, komunista, republikanac, monarhista, demokrata, radikal, klubaš, pravaš, narodnjak, zemljoradnik, omladinac, opozicionaš, itd...bez ikakvih izuzetaka. Neki su osporavali trobojku i Drljeviću Sekuli njegovim ljudima, međutim ovaj snimak je pokazao da ni to nije tačno, jer to nije (bilo) tačno niti za jednog jedinog Crnogorca.
Neću da 'puštim' zato što je ono značajno kvalifikovanija osoba od mene. Ja ne želim da vrijeđam njegovo veliko ime i samo referišem na druge, koji su i bi - to uradili znatno bolje od mene.
Pročitaj Vujovićev rad.
? Nikako. Pojedinačne nacije se ne 'definišu'.
Takođe treba izbjegavati temu crnogorskog nacionalnog pitanja, barem od strane nas istoričara, što se tiče moderne tačke gledišta, bar dok se konačno to pitanje ne riješi samo od sebe u samoj Crnoj Gori.gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
Nisu "voljeli trobojku", već su vratili crnogorsku zastavu. Cilj je bio da se pokaže da niko nije bježao od trobojke - bio bjelaš, crnolatinaš, zelenaš, federalista, komunista, republikanac, monarhista, demokrata, radikal, klubaš, pravaš, narodnjak, zemljoradnik, omladinac, opozicionaš, itd...bez ikakvih izuzetaka. Neki su osporavali trobojku i Drljeviću Sekuli njegovim ljudima, međutim ovaj snimak je pokazao da ni to nije tačno, jer to nije (bilo) tačno niti za jednog jedinog Crnogorca.
Neću da 'puštim' zato što je ono značajno kvalifikovanija osoba od mene. Ja ne želim da vrijeđam njegovo veliko ime i samo referišem na druge, koji su i bi - to uradili znatno bolje od mene.
Pročitaj Vujovićev rad.
? Nikako. Pojedinačne nacije se ne 'definišu'.
zlazem se ,korektno receno ...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 101.983
Ovo i nije baš tačno, ima i drugdje izvan Crne Gore da se tako izgovara - kao što Tandoori pokazao.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Од чега ли вас праве, живота ти?
Него, да ти ја предложим нешто, да пишеш ти тамо у "Побједу" са идејом да се убачи још једно слово
ЖЊ
које се уклапа у ријечник Црне горе, јер само тако може да се напише реченица: "Црна Гора ИЖЊЕДРИЈЕЛА Морачанина". Гарантујем ти да ће да те предложе за министра образовања или да те директно пријебаче на Академију.
Poslednja izmena:
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
u pravu si ,i kod nas se izgovaralo tako ,shekira ,shutra ,shecanje itd...
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
u krajini vojnoj ...slavonija,dalmacija ,lika ,kordun ,banija ,za baranju nisam siguran kako se pricalo ...
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
moj djed i dan danas tako prica ,shekira ,shedi ,shutra ,sheci ,sheko i jos milon reci ...
John McClane
Ističe se
- Poruka
- 2.390
obilo im se o glavu ,crnogorski jezik i gramatiku je izmislo bosnjak da se strucno izrazim ,coveka smatraju za covrka koji je stvaralac crnogorskog jezikaadnan neznam kako se preziva ...eto sad mogu sa bosnjacima da komuniciraju na istom ,kahva ,rahtluk
У истину, мене то стварно и чуди, јер кроз доста тема и дискуја на подфоруму Историја, помињало се и то да су Црногорци почели да осећају националну свест још за време борбе против Турака ( које су трајале рецимо од 17. века - мислим на интезивније борбе ), у Горском Вијенцу ако се не варам описује се борба против потурица, а ево сад им исте те потурице се црногорче.