Коначно идеално решење за насиље у породици

И да, нисам написала шта је испровоцирало овакав мој став. У Мојрином посту је описан случај да жена није хтела да га пријави јер је он отац њене деце. Па зар она није мајка његове деце, а добија батине као во.
Нисам никада трпела такво насиље и даће Бог да то не доживим, али такав став вероватно не бих имала, јер једино што не бих дозволила то је да ме неко удари. Сматрам да смо ми разумна бића и да разговором, па некада и свађом ако треба, можемо да решимо све, али батине - е, ту не бих била тако разумна и милосрдна.
Ја имам само овај један живот, не бих дозволила да га проведем у страху, нити бих дозволила да моје дете то гледа.

Мхм. И шта би урадила?
Како ти то ''не би дозволила да те неко удари''?
Тренираш салате, кунг-фу, кик-бокс и имаш црни појас у оригамију па си спремна у сваком тренутку да спречиш нечији ударац?
 
Мхм. И шта би урадила?
Како ти то ''не би дозволила да те неко удари''?
Тренираш салате, кунг-фу, кик-бокс и имаш црни појас у оригамију па си спремна у сваком тренутку да спречиш нечији ударац?

Прво, ја не знам одакле модераторки толика количина цинизма и сарказма када су моји коментари у питању, као и толико горчине када су њени одговори у питању. Можда су изазвани тиме што сам рекла да нисам имала такво искуство, ако је тако, ево, жао ми је што га нисам имала. Лично. Али моја мајка јесте.
Друго, изразила сам се погрешно. Не бих дозволила да ме неко удара, дакле, поново и поново и поново. Може се десити само једном, али не бих остала у тој кући да проверавам да ли је то последица стреса и афекта или трајнијег поремећаја у понашању.
Дискусију са модераторком сам на ову тему завршила, сем уколико на лагеру нема још неки заједљиви коментар који би додала.
 
Прво, ја не знам одакле модераторки толика количина цинизма и сарказма када су моји коментари у питању, као и толико горчине када су њени одговори у питању. Можда су изазвани тиме што сам рекла да нисам имала такво искуство, ако је тако, ево, жао ми је што га нисам имала. Лично. Али моја мајка јесте.
Друго, изразила сам се погрешно. Не бих дозволила да ме неко удара, дакле, поново и поново и поново. Може се десити само једном, али не бих остала у тој кући да проверавам да ли је то последица стреса и афекта или трајнијег поремећаја у понашању.
Дискусију са модераторком сам на ову тему завршила, сем уколико на лагеру нема још неки заједљиви коментар који би додала.

Ја имам право да коментаришем и полемишем на темама као и ти, то што сам модератор не ограничава ме да кажем своје мишљење чак и ако се оно некоме не допада, да поставим питање, па чак и ироничан коментар. А горчина је, можда, са покрићем...ниси помислила на то?
Ако си се, као што признајеш, изразила погрешно, онда би требало да имаш разумевања за оне који су те тако - погрешно и схватили, зар не?

Замисли ситуацију: једном те неко удари, и ти онда, како кажеш, одмах одеш из његове куће...али он ти не дозволи да поведеш децу и почне на све начине да те спречава да будеш у контакту са њима! И онда? Када, по нашем законодавству, после 100 година дође до првог рочишта он има аргумент: оставила је децу! Центар за соц. рад онда каже: у интересу деце је да не ремете своје навике, да живе у својој кући, а не да се потуцају у некој изнајмљеној собици...и тако даље? Има ли шамар тада цену?
Или: он те једном ошамари и ти одеш. А он те зове и прети да ће те убити, сачекује те испред куће, на послу, прети ти, прогања те... Ти позовеш полицију - они му кажу ''но, но''....а он настави да те прогања и прети ти, а немаш никаквих доказа... Живиш у страху од тога да ће те убити, да ће учинити и деци нешто нажао.... Јеси ли сигурна да је шамар нешто најгоре што може да се деси и преко чега не може да се пређе?
Или: живиш на селу, радиш око куће, стоке, живине, на њиви... али ниси запослена, немаш никаквих некретнина, немаш егзистенцију, а твоји неће ни да чују да се вратиш код њих јер је то ''срамота''... Можеш ти да одеш после првог шамара...али где???

Лако је причати напамет. Покушај само мало да се ставиш у позицију жртве:
- жртва УВЕК мисли да је сама крива (и не само жртва него и околина - то смо видели и из твог поста и на то сам и реаговала),
- жртва се ПЛАШИ насилника, и тај страх је блокира...лакше јој је да претрпи једне батине него да помисли шта би још горе могло да се деси, а увек има и горе....
- жртва је често УЦЕЊЕНА, и нема снаге ни храбрости да се суочи са насилником....
- наши судови су спори, процеси трају и по годину-две а за то време насилник је на слободи и врши притиске....
- чак и када насилник буде осуђен то су најчешће условне казне, забране приласка на годину-две, а ређе неке краће затворске казне одакле се насилник бесан и спреман да се свети....

Свако од нас може да каже ''ја никад не бих'', ''мени се то никада не би могло десити'', ''ја не бих дозволила'''....али НИКО не може да зна како би се осећао и како би реаговао док се не нађе у таквој ситуацији....

'Чини ми се вековима, вук са овцом нешто има,
кад је види како пасе, вук напросто не зна за се,
овца кад му види очи, ни да бекне ни да скочи,
ОВЦА НЕ СМЕ ДА СЕ БРАНИ, ВУК СЕ ЊЕНИМ СТРАХОМ ХРАНИ!''
:(
 
Poslednja izmena:
Свако од нас може да каже ''ја никад не бих'', ''мени се то никада не би могло десити'', ''ја не бих дозволила'''....али НИКО не може да зна како би се осећао и како би реаговао док се не нађе у таквој ситуацији....


:(

Apsolutno tačno, što ja kažem nije isto razmišljati trezveno, "šta bi bilo kad bi bilo" ili u trenutku kad ti se nešto desi kako ćeš reagovati i sebe odbraniti.
 
Кажу жене, жртве насиља, да су трпеле док су оне саме биле жртве, али да су морале да реагују кад је почело и малтретирање деце..Е, сад, која је ту разлика, деца трпе и када нису директно и константно физички и психички злоставњана ако расту у таквој породици и родитељ је за њих одговоран,што касније реагује и затражи заштиту, агонија се само продужава.
 
Кажу жене, жртве насиља, да су трпеле док су оне саме биле жртве, али да су морале да реагују кад је почело и малтретирање деце..Е, сад, која је ту разлика, деца трпе и када нису директно и константно физички и психички злоставњана ако расту у таквој породици и родитељ је за њих одговоран,што касније реагује и затражи заштиту, агонија се само продужава.

У праву си скроз, али има логике.
Као што већ рекох: жртва увек негде, макар подсвесно, мисли да је сама крива за насиље, да га је нечим испровоцирала или заслужила. С друге стране, у нашем народу је и дан данас раширен култ ''породице'' (намерно стављам под знаке навода) по којем човек (а нарочито жена) мора СВЕ да истрпи, СВЕ да поднесе и СВЕ да жртвује ''због деце'' и да би породица остала на окупу! Тако многе жене трпе батине мислећи како чине добру ствар за своју децу јер им омогућавају да расту у породици (а не виде да им тиме чине медвеђу услугу). Тек кад насилник удари на децу - онда се јавља мајчински заштитнички инситикт који је јачи од свих патријархалних норми....
 
У праву си скроз, али има логике.
Као што већ рекох: жртва увек негде, макар подсвесно, мисли да је сама крива за насиље, да га је нечим испровоцирала или заслужила. С друге стране, у нашем народу је и дан данас раширен култ ''породице'' (намерно стављам под знаке навода) по којем човек (а нарочито жена) мора СВЕ да истрпи, СВЕ да поднесе и СВЕ да жртвује ''због деце'' и да би породица остала на окупу! Тако многе жене трпе батине мислећи како чине добру ствар за своју децу јер им омогућавају да расту у породици (а не виде да им тиме чине медвеђу услугу). Тек кад насилник удари на децу - онда се јавља мајчински заштитнички инситикт који је јачи од свих патријархалних норми....
:worth:
 
У праву си скроз, али има логике.
. С друге стране, у нашем народу је и дан данас раширен култ ''породице'' (намерно стављам под знаке навода) по којем човек (а нарочито жена) мора СВЕ да истрпи, СВЕ да поднесе и СВЕ да жртвује ''због деце'' и да би породица остала на окупу! Тако многе жене трпе батине мислећи како чине добру ствар за своју децу јер им омогућавају да расту у породици (а не виде да им тиме чине медвеђу услугу). Тек кад насилник удари на децу - онда се јавља мајчински заштитнички инситикт који је јачи од свих патријархалних норми....

Sazem se sa tvojim misljenjem ali nemogu da shvatim roditelje tih zena, ja sam moze se reci mladja generacija imam 30 i nesto god, kad sam se udavala roditelji su mi rekli nemoj "ciganisati" i razilaziti se za svaku sitnicu ali ako ikad digne ruku na tebe ili ako vise nemozete zajedno uvjek imas gdje da se vratis. Pa i te zene su necija djeca zasto njihove majke i ocevi ne odreaguju ako vide da je vrag odneo salu. Uvjek se moze pogresiti ali niko netreba biti prinudjen da zivi u zajednici sa nasilnikom a treba pokazati snagu muskarci koji tuku zene su u vecini slucajeva kukavice, posaljes rodjake da ga nauce pameti nece se vise sjetiti da ti preti, pustice i tebe i djecu bez i jedne rijeci samo kad shvati da ima ko da te stiti a sve dotad ce da glumi neku silu.
 
Ovo sto ti pises je logicno za nekog i necije roditelje koji su oslobodjeni mita porodice sto bi Hellen rekla. Najcesce majke koje "zbog sramote" nece da prime cerku nazad su i same trpele zlostavljanje.

U svojoj praksi sam cesto sretala parove koji "se svima svide" i kada dodje do razlaza jer je kap prelila casu (ne mora da bude nasilje u pitanju jednostavno vise ne mogu zajedno) svi se pitaju "jao odkud ODJEDNOM tako su srecno IZGLEDALI"... E ovo je problem. Uglavnom se glumi pred svetom da ne bismo bili osudjeni, da nam ego ne bi bio povredjen, zato sto su nas tako vaspitali i slicno...

Samo dovoljno karakterno jaka i emocionalno zrela osoba moze izaci iz zacaranog kruga nasilnistva. O teoriji naucene bespomocnosti i neurozi sudbine (sto bi rekao cika Frojd) da ne govorim, jer ovo moze da se primeni kako na individuu tako i na deo i celo drustvo (kolektivno nesvesno).

Idealno resenje za nasilje u porodici ne postoji, razvod i odlazak od nasilnika su samo dovoljno dobra resenja. Sto se kazni tice, i dalje stojim na stanovistu kao sa pocetka teme da bi kazna zatvora u kombinaciji sa terapijom dala najbolje resenje. Ili zabrana pristupa + terapija kod "laksih" slucajeva.
 
Лако је причати напамет. Покушај само мало да се ставиш у позицију жртве:
- жртва УВЕК мисли да је сама крива (и не само жртва него и околина - то смо видели и из твог поста и на то сам и реаговала),
- жртва се ПЛАШИ насилника, и тај страх је блокира...лакше јој је да претрпи једне батине него да помисли шта би још горе могло да се деси, а увек има и горе....
- жртва је често УЦЕЊЕНА, и нема снаге ни храбрости да се суочи са насилником....
- наши судови су спори, процеси трају и по годину-две а за то време насилник је на слободи и врши притиске....
- чак и када насилник буде осуђен то су најчешће условне казне, забране приласка на годину-две, а ређе неке краће затворске казне одакле се насилник бесан и спреман да се свети....

Свако од нас може да каже ''ја никад не бих'', ''мени се то никада не би могло десити'', ''ја не бих дозволила'''....али НИКО не може да зна како би се осећао и како би реаговао док се не нађе у таквој ситуацији....

Хелен, ја сам ову тему и поставила да бисмо разговарали о томе како таквим насилницима стати на пут. Не желим да је сведем на лични ниво, али већ сам рекла да је моја мајка неке од ових ствари доживљавала, те зато сматрам да могу да кажем:
- не мисле све жртве и увек да су криве (моја мајка бар није),
- није се плашила толико да би је страх блокирао, чак је била спремна и да узврати,
- баш зато што је наш систем овакав, разговарамо о овоме,
- и знам да би свако у тој ситуацији реаговао на различите начине, јер 2 исте ситуације чак и не постоје, постоји шаблон са много варијабли и модификација.
 
Sazem se sa tvojim misljenjem ali nemogu da shvatim roditelje tih zena, ja sam moze se reci mladja generacija imam 30 i nesto god, kad sam se udavala roditelji su mi rekli nemoj "ciganisati" i razilaziti se za svaku sitnicu ali ako ikad digne ruku na tebe ili ako vise nemozete zajedno uvjek imas gdje da se vratis. Pa i te zene su necija djeca zasto njihove majke i ocevi ne odreaguju ako vide da je vrag odneo salu. Uvjek se moze pogresiti ali niko netreba biti prinudjen da zivi u zajednici sa nasilnikom a treba pokazati snagu muskarci koji tuku zene su u vecini slucajeva kukavice, posaljes rodjake da ga nauce pameti nece se vise sjetiti da ti preti, pustice i tebe i djecu bez i jedne rijeci samo kad shvati da ima ko da te stiti a sve dotad ce da glumi neku silu.

******, mnogi roditelji imaju principe jače od roditeljske ljubavi
ne odobravam ih ni ja, jer smatram da roditelj treba, ako ništa drugo da bude lojalan svome detetu i uvek ne detetovoj strani, bez obzira šta dete, u odraslom dobu odluči, čak i ako roditelji smatraju da je ta odluka pogrešna
mogu da daju smernice, da se ne slože sa svojim detetom, i da razgovaraju sa njim o tome, ali ne dati podršku detetu kad mu je potrebna je bzvz
 
odgovor na uvodni post: moze da bude delotvorno u nekim slucajevima, ali ne u svim
nije zamena za zatvorsku kaznu i ne garantuje uspeh
ovo pitanje je duboko i slojevito a niko ne zeli istinski njime da se bavi
tuzna cinjenica je da zene zrtve nasilja nemaju gde realno da se sklone i da su sto je zalosno cesto odbacene od sredine i na totalnoj margini
ovaj problem se gura pod tepih, a svakog dana procitamo za jos po neki novi slucaj zlostavljanja zena i dece
nadam se da ce institucije nakon izbora da pocnu da se bave problemom nasilja u porodici na pravi nacin a to je kroz promenu svesti u drustvu i poboljsanje polozaja zena u svim sferama cime bi muskarci u globalu poceli vbise da vrednuju zenu kao bice
 
Nasilja je uvek bilo i bice.
Ne samo fizickog nego i psihickog.
Zena je ta koja treba i mora da presece i stavi tacku,kao sto je neko napisao ima roditelje,snaci ce se nekako,bez obzira na sve.
U mom slucaju je bilo psihicko maltretiranje,priznajem trebalo mi je vremena da skupim snage,pokupim decu,razvedem se i pocnem nov zivot.
Nije lako,ali je moguce,zena onda postaje svesna koliki je teret skinula sebi i deci i koliko je sad zivot bolji,mirniji.
Ja i moja deca sada mirno spavamo,smejemo se,zajedno resavamo probleme,tu su i moji roditelji i prijatelji koji nas podrzavaju i cine nas zivot lepim.
 
Јуче сам, поводом два невезана догађаја у којима је исход исти - муж убио жену, на ТВ-у чула коментар неке наше "стручњакиње" (да ли се сада тако каже?), која нас обавештава да ће ускоро бити донет закон, према коме насилници у породици неће ићи у затвор, већ ће бити послати на психо-социјално лечење. То је, каже она, пракса у многим европским земљама, и ваљда је таква, a priori, савршена.
Сад ја вас питам, да ли заиста мислите да такав кретен, по изласку са третмана, неће одмах насрнути на жену и децу, онако исфрустриран и бесан?
И да ли жене сада неће помислити да више заиста нема ко да их заштити, па ће преузети правду у своје руке?


Valjda im ostalo viška para od sigunih kuća, pa da se ne baci....:mrgreen:

Mada, mislim da bi to više trebalo onim izmaltretiranim ženama, da se povrate malo.:think:
 
Pa medutim ako ima sopstveni stan onda ne zavisi ni od koga? :think:
Kakva je to zena koja svojevoljno se stavlja na milost i nemilost roditelja i supruznika
to nije nezavisna individua

А која је од нас сама зарадила стан, ауто и целокупан независни живот?
Колико је таквих жена у Србији, и колико година у просеку могу да имају?
 
А која је од нас сама зарадила стан, ауто и целокупан независни живот?
Колико је таквих жена у Србији, и колико година у просеку могу да имају?

Pa sorry ali ja nisam fan robovlasnsitva. Zao mi je, ko sebe stavlaj na milost i nemilost supruznika bez izlaza je manej vise u ropskom stanju.
 
Stan svoj, i jos malo diplomu : D

Извини што сам индискретна, али чиме се бавиш?
Мислим, волела бих баш да знам да саветујем деци да упишу ту средњу школу са којом ће, без факултетске дипломе и већ са двадесетак година (значи за само пар година рада) зарадити толико да могу да купе сопствени стан...
То је веома ретко и у најбогатијим државама света, а у Србији је, признаћеш, такорећи немогуће...
Драго ми је да изузеци као ти постоје.
 
Poslednja izmena:
Извини што сам индискретна, али чиме се бавиш?
Мислим, волела бих баш да знам да саветујем деци да упишу ту средњу школу са којом ће, без факултетске дипломе и већ са двадесетак година (значи за само пар година рада) зарадити толико да могу да купе сопствени стан...
То је веома ретко и у најбогатијим државама света, а у Србији је, признаћеш, такорећи немогуће...
Драго ми је да изузеци као ти постоје.

Pa vrlo je lako, samo nasledis LOLOLOLOLOL
 
e pa, znači nisi stekla i ipak si zavisila od tuđe volje, jer je taj mogo da stan prepiše opštini, crkvi ili nekom trećem
imala si sreće :kafa:

Pa ne bas. Imam i onu drugu stvar a to je jos malo diplomu, so znaci da cu imati svoj posao, a ako imam svoj posao u kranju ruku mogu i iznajmiti stan, tajko da nikako nisam u skirpcu : D
ZEna koja je ekonomski nezavisna retko kad moze biti napravljena robom i dozivljavati nasilje,. msm moze ona ako je neki mazohista itd. Ali u suprotnom nikako : D
 

Back
Top