Породично насиље је слично болестима зависности, а насилник је веома сличан по много чему, на пример, алкохоличару. Вероватно то није случајно да те две ствари често иду заједно. Насилник ће се кајати, молити, плакати, заклеће се да неће никад више и искрено ће то мислити, а онда ће једном све то да понови.
Обично није реч о томе да неко нон-стоп бије жену и децу, него има и периода нежности и посвећености, и та жена која га можда воли и нада се да ће он да се поправи и верује да тај (пијани) агресивац није прави он...
Пишем ово да покажем због чега жене опстају дуго у таквим везама и да слика није црно-бела.
Онда, постоје жене које уживају у претераним емоцијама. Помислите само на класичну причу где мушкарац бије жену па се неко умеша (можда чак и полиција) а онда жена стане на мужевљеву страну с аргументацијом "шта се ти мешаш".
С тим у вези, постоје парови где је насиље мушкарца уствари привидно, него је реч о узајманој тучи (није необично ни жена да буде иницијатор), па када као слабија извуче дебљи крај, онда испада да је она жртва насиља у породици.
Зато кажем да је некад примереније да обоје иду на терапију. И наравно
+ sramota igra mislim, presudnu ulogu
sramota što su se udale za pogrešnog...to se doživljava kao veliki životni poraz i neuspeh
Ако ће неко због срамоте да трпи да га туку цео живот, то ми такође личи да је за терапију.
То је велики број у основи различитих ситуација и зато не верујем у решење у коме ће мушкарце који су означени као насилници држати у затворима/лудницама. Биће превише не тако кривих у затвору а прави манијаци још на слободи.