Коначно идеално решење за насиље у породици

Да ли то онда значи да ћемо опет уводити законе који су се у Европи показали као лоши?
Слажем се да насилника треба склонити од породице, а не породицу трпати у сигурне куће, из којих кад изађу и на тренутак опет нису сигурне.

treba videti koji je tacno predlog zakona i koji su amandmani, mozda kod nas direktno predju na taj sistem uklanjanja nasilnika iz kruga porodice.
ne mora zena da nastavi zivot sa njim, moze da se razvede u medjuvremenu i da joj se dodeli stan ili kuca jer su deca kod nje.
e sad ako nece da se razvodi, ne moze drzava da bude pametna umesto nje, ipak treba i neki minimum licne inicijative. mada, zena koja je skupila hrabrost i prijavila nasilje u porodici i kojoj se da 6 meseci zivota bez njega tesko da ce pozeleti da ostane u braku.
 
А најважнији аспект те приче смо и занемарили. Деца која све то гледају и преживљавају.
У какве ће људе деца израсти, јер неретко и деца попију који шамар, ако се усуде да бране мајку!
 
Јуче сам, поводом два невезана догађаја у којима је исход исти - муж убио жену, на ТВ-у чула коментар неке наше "стручњакиње" (да ли се сада тако каже?), која нас обавештава да ће ускоро бити донет закон, према коме насилници у породици неће ићи у затвор, већ ће бити послати на психо-социјално лечење. То је, каже она, пракса у многим европским земљама, и ваљда је таква, a priori, савршена.
Сад ја вас питам, да ли заиста мислите да такав кретен, по изласку са третмана, неће одмах насрнути на жену и децу, онако исфрустриран и бесан?
И да ли жене сада неће помислити да више заиста нема ко да их заштити, па ће преузети правду у своје руке?

Па, пре ће из затвора изаћи исфрустриран и бесан и насрнути да се свети....
Терапија би требало да му помогне да се избори са тим емоцијама и да превазиђе такав начин реаговања, да увиди последице свог агресивног понашања и да изнађе начине да се на други начин суочава са пробелмима....
 
mislim da tu nisu problem nekontrolisane emocije, nego nedostatak istih. pitala sam se i sama koliko nekome ko je odrasla osoba bez osecanja to moze zaista da pomogne. cini mi se da terapija ima za cilj da pomogne coveku da kontrolise ponasanje sto je samo korigovanje simptoma ali je i to za porodicu ili partnera mozda dovoljno.
a da se sustinski problem coveka resi time, ne verujem da moze.
 
Мислим да и у градовима жене које трпе насиље чине то из истих разлога као и жене са села. Немају где или немају од кога да траже помоћ.
.
+ sramota igra mislim, presudnu ulogu
sramota što su se udale za pogrešnog...to se doživljava kao veliki životni poraz i neuspeh
dovoljno je da joj majka i otac, ako ona misli da se vrati kod njih, jednom kažu: e ćero, lepo smo ti rekli
mada se često ne završava samo na jednom "lepo smo ti rekli" nego se to pretvara u svakodnevno zvocanje u: sama si kriva, mora da si ga izazvala....a lepo smo ti rekli da je Mika sa traktorom bolja prilika.......
Па, пре ће из затвора изаћи исфрустриран и бесан и насрнути да се свети....
Терапија би требало да му помогне да се избори са тим емоцијама и да превазиђе такав начин реаговања, да увиди последице свог агресивног понашања и да изнађе начине да се на други начин суочава са пробелмима....

trebalo bi, :kafa:
a da li ti misliš da je u praksi stavrno tako? da to uspeva?
 
Породично насиље је слично болестима зависности, а насилник је веома сличан по много чему, на пример, алкохоличару. Вероватно то није случајно да те две ствари често иду заједно. Насилник ће се кајати, молити, плакати, заклеће се да неће никад више и искрено ће то мислити, а онда ће једном све то да понови.

Обично није реч о томе да неко нон-стоп бије жену и децу, него има и периода нежности и посвећености, и та жена која га можда воли и нада се да ће он да се поправи и верује да тај (пијани) агресивац није прави он...

Пишем ово да покажем због чега жене опстају дуго у таквим везама и да слика није црно-бела.

Онда, постоје жене које уживају у претераним емоцијама. Помислите само на класичну причу где мушкарац бије жену па се неко умеша (можда чак и полиција) а онда жена стане на мужевљеву страну с аргументацијом "шта се ти мешаш".

С тим у вези, постоје парови где је насиље мушкарца уствари привидно, него је реч о узајманој тучи (није необично ни жена да буде иницијатор), па када као слабија извуче дебљи крај, онда испада да је она жртва насиља у породици.

Зато кажем да је некад примереније да обоје иду на терапију. И наравно

+ sramota igra mislim, presudnu ulogu
sramota što su se udale za pogrešnog...to se doživljava kao veliki životni poraz i neuspeh

Ако ће неко због срамоте да трпи да га туку цео живот, то ми такође личи да је за терапију.

То је велики број у основи различитих ситуација и зато не верујем у решење у коме ће мушкарце који су означени као насилници држати у затворима/лудницама. Биће превише не тако кривих у затвору а прави манијаци још на слободи.
 
Јуче сам, поводом два невезана догађаја у којима је исход исти - муж убио жену, на ТВ-у чула коментар неке наше "стручњакиње" (да ли се сада тако каже?), која нас обавештава да ће ускоро бити донет закон, према коме насилници у породици неће ићи у затвор, већ ће бити послати на психо-социјално лечење. То је, каже она, пракса у многим европским земљама, и ваљда је таква, a priori, савршена.
Сад ја вас питам, да ли заиста мислите да такав кретен, по изласку са третмана, неће одмах насрнути на жену и децу, онако исфрустриран и бесан?
И да ли жене сада неће помислити да више заиста нема ко да их заштити, па ће преузети правду у своје руке?
Paaaa, mislim da neće, pošto ih je već pobio, zbog čega je i bio, par meseci, na " lečenju " !!!
 
Укидање брака ми је иначе занимљива идеја али не видим како то овде помаже. Па наравно да свако улази у заједницу на своју одговорност, свеједно да ли је брачна или ванбрачна. Држава не преузима никакву посебну одговорност брачну заједницу.
 
Ne preuzima odgovornost, ali hipotetički preuzima troškove, pod uslovom ako bi stvarno došlo do psihijatrijskog zbrinjavanja problematičnih, što je isto. Post je inače dovođenje do absurda žalosne ideje početnog posta, koji implicira da je nasilje u porodici ultra masovna pojava i da ako se ti "krivci" ne pošalju u psihijatrijske ustanove ne učini nastupiće pokolj. Smejurija, prvo zato što su to pojedinačni slučajevi, a u ovom provizorijumu od države ni pravi psihijatrijski bolesnici, opasni svo vreme nisu zbrinuti.
 
Poslednja izmena:
Ne preuzima odgovornost, ali hipotetički preuzima troškove, pod uslovom ako bi stvarno došlo do psihijatrijskog zbrinjavanja problematičnih, što je isto. Post je inače dovođenje do absurda žalosne ideje početnog posta, koji implicira da je nasilje u porodici ultra masovna pojava i da ako se ti "krivci" ne pošalju u psihijatrijske ustanove ne učini nastupiće pokolj. Smejurija, prvo zato što su to pojedinačni slučajevi, a u ovom provizorijumu od države ni pravi psihijatrijski bolesnici, opasni svo vreme nisu zbrinuti.
То што нешто није ултра-масовна појава не значи да треба да се гурне у запећак и да се о томе не прича.
Ја нисам говорила о геноциду мушкараца над женама, али ћете признати (а можда и нећете, јер мушкарци о овој теми очигледно имају другачије мишљење) да није за занемаривање.
Говорим о томе да како смо кренули, ускоро ћемо лечити и убице и силоватеље и педофиле, јер смо хумано друштво.
Затвори ће нам бити непотребни, а гробља и психијатријске клинике пуни. У том случају, места за праве психијатријске случајеве неће бити. Заузеће их квази болесници, које квази брижно друштво лечи из хуманих разлога.
Неко је овде упоредио насилност са алкохолизмом. Слажем се. Ни једно ни друго се не може излечити.
Често ћете за некога чути "Престао је да пије", али не "Излечен је", јер врло често за пар година, а можда и пре, опет посегне за алкохолом. Са овим проблемом имала сам свакодневан контакт у ближој околини.
Дакле, ускоро ћемо чути и "Престао је да је бије", што не значи да је већ сутрадан неће олешити од батина.
 
Paaaa, mislim da neće, pošto ih je već pobio, zbog čega je i bio, par meseci, na " lečenju " !!!

Не, него је човек после 40 година брака решио да убије жену, а да је пре тога све било у савршеном реду и никада је није ни пипнуо, а камоли тукао.
 
Алкохолизам је један од узрока агресивности, као и психозе, епилепсија и сличне промене које не условљавају само повремено афективно деловање, што каже Мина, него се одвијај у континуитету. Нису ствар расположења и афекта него дијагнозе. Зато су глупости приче да је то сасвим безазлена и ретка појава. У породицама са поремећеим односима и са насиљем нема поправке, повратка на старо, након учињених тешких кривичних дела. Дела се ретко пријављују, у минут до 12, а сада ће бити и ређе. Мора да постоји самостално дело насиља у породици које би се санкционисало пре него што дође до велике и ненаднокадиве штете. Психотични се и у самим затворима смештају у посебна одељења или институције.
Као, порески обвезник, у крајњој линији, што је опет важно, не желим да финансирам експерименте државе и одлазак силеџија код лекара свакодневно по дозу лекића за умирење...
 
cuj, retka pojava :confused:
kod mene je policija intervenisala u 2 000 000 slucajeva nasilja u porodici i oko 75 000 silovanja a od toga je nekih 750 000 slucajeva i repertorisano (370 000 slucajeva nasilja nad zenama u braku u 2010.) - a sta se sve ne prijavi i ne zna, bog te pita. na svaka 4 dana umre po jedna zena od batina a ja jos zivim u razvijenoj zemlji gde nasilje prijavljuje ko stigne. oko 10 % muskaraca takodje prijavljuje nasilje pretrpljeno od strane zena i naravno, stvarna sifra je mnogo visa - na svakih 13 dana umre po jedan muskarac od telesnih povreda koje mu je nanela zena. racuna se da je ukupan broj muskaraca izlozenih nasilju oko 280 000. ni jedno ni drugo nisu nikakva retkost, samo je muskarce jos i vise sramota da to prijave. ovde se zna da ima oko 40% zena koje su trpele ili trpe i dalje nasilje u porodici, pa to je skoro pola jedne evropske zemlje u kojoj je zastita ipak na visokom nivou a sankcije ostre.
 
cuj, retka pojava :confused:
kod mene je policija intervenisala u 2 000 000 slucajeva nasilja u porodici i oko 75 000 silovanja a od toga je nekih 750 000 slucajeva i repertorisano (370 000 slucajeva nasilja nad zenama u braku u 2010.) - a sta se sve ne prijavi i ne zna, bog te pita. na svaka 4 dana umre po jedna zena od batina a ja jos zivim u razvijenoj zemlji gde nasilje prijavljuje ko stigne. oko 10 % muskaraca takodje prijavljuje nasilje pretrpljeno od strane zena i naravno, stvarna sifra je mnogo visa - na svakih 13 dana umre po jedan muskarac od telesnih povreda koje mu je nanela zena. racuna se da je ukupan broj muskaraca izlozenih nasilju oko 280 000. ni jedno ni drugo nisu nikakva retkost, samo je muskarce jos i vise sramota da to prijave. ovde se zna da ima oko 40% zena koje su trpele ili trpe i dalje nasilje u porodici, pa to je skoro pola jedne evropske zemlje u kojoj je zastita ipak na visokom nivou a sankcije ostre.

Не знам о којој земљи говориш, али бих волела више да сазнам о систему заштите и санкцијама.
Уколико и поред свега тога имамо оволике бројке о којима говориш, како ли би тек било да нема таквог система.
Али то за неке није алармантно и тему треба гурнути под тепих, јер шта је неколико убијених људи (небитно да ли су мушкарци или жене), спрам толико важних тема као што је састављање фудбалске репрезентације или... заправо, не знам која је тема важнија од фудбала.
 
u francuskoj sam.
sifre su realne ali se povecava svake godine broj prijava, sto cini da izgleda kao da se broj zrtava povecava a rast je u stvari sasvim slab. kampanje vlade su jake i sokantne, na tv-u gledamo klipove sa prebijenim zenama, postoje brojevi telefona sa savetnicima za zrtve nasilja a pozivi su besplatni.
ono sto je dobro je sto se u skolama i radnim organizacijama sve vise obraca paznja na znake nasilja u porodici pa je dovoljno da se zna da porodica prolazi kroz krizu da bi intervenisala socijalna radnica (dacu ti primer, ja sam se razvela prosle godine i cim su to culi na radnom mestu poslali su mi soc. radnika da me obavesti sta je najbolje za mene u takvoj situaciji, sta treba da radim ako mi bivsi postane nasilan, dala mi je brojeve telefona koji bi mogli da mi zatrebaju a svi su obratili paznju da li dolazim redovno na posao, kako izgledam i sta se desava. meni hvala bogu nije zatrebalo, ali mi je znacilo da znam da drzava vodi racuna o tome). eto to je ono sto treba, to je drustveni problem a ne licni i tako se i tretira.
 
Сећам се да су Словенци још у СФРЈ имали кривично дело соловања у браку, имали изједначена ванбрачне и брачне заједнице и заштиту жртава породичног насиља.
Ми не можемо без ефикасних санкција да прелазимо на сигурне куће, на лечење насиља које се не лечи, превенција је изолација насилника.
Интересантно је да последњих 10-ак година нон-стоп врше измене породичног закона, кривичног законидавства које је питање како и са чим је у ствари усаглашено, а константно расте број случајева насиља у породици..
 
usput, daju ti i broj besplatne pravne pomoci (imala sam svog advokata ali nema ga svako) pa broj besplatne psiholoske podrske (ja sam isla privatno, mnogo mi je znacilo - ali nekome ko nema para za taj luksuz moze puno da pomogne), dobijes broj socijanog radnika za tvoju struku, one za opstinu, one za okrug i jos puno drugih informacija. obaveste te o siframa nasilja u slucaju razvoda, sto znaci da mozes da ocekujes tako nesto u jednom momentu iako nisi imala takvih problema pre i kazu ti da mozes da zoves bilo kada, uvek ima nekoga ko ce moci da ti pomogne. obaveste te u kojim centrima ima slobodnih soba za prvo vreme ako treba da izadjes iz kuce - i to je meni bilo sasvim dovoljno. mislim iskreno da drzava ne moze da uradi vise na prevenciji od onoga sto trenutno radi ovde, bar sto se tice nas zaposlenih. kada su nezaposlene zene u pitanju, drugacija je procedura i tu je u stvari tesko intervenisati.
 
u francuskoj sam.
sifre su realne ali se povecava svake godine broj prijava, sto cini da izgleda kao da se broj zrtava povecava a rast je u stvari sasvim slab. kampanje vlade su jake i sokantne, na tv-u gledamo klipove sa prebijenim zenama, postoje brojevi telefona sa savetnicima za zrtve nasilja a pozivi su besplatni.
ono sto je dobro je sto se u skolama i radnim organizacijama sve vise obraca paznja na znake nasilja u porodici pa je dovoljno da se zna da porodica prolazi kroz krizu da bi intervenisala socijalna radnica (dacu ti primer, ja sam se razvela prosle godine i cim su to culi na radnom mestu poslali su mi soc. radnika da me obavesti sta je najbolje za mene u takvoj situaciji, sta treba da radim ako mi bivsi postane nasilan, dala mi je brojeve telefona koji bi mogli da mi zatrebaju a svi su obratili paznju da li dolazim redovno na posao, kako izgledam i sta se desava. meni hvala bogu nije zatrebalo, ali mi je znacilo da znam da drzava vodi racuna o tome). eto to je ono sto treba, to je drustveni problem a ne licni i tako se i tretira.
Такви клипови се приказују и овде и свиђа ми се што се све више јавно говори о томе, јер решење нису сигурне куће, ако за време и после боравка у њима, држава не учини нешто да насилника одврати од те породице.
Овај систем о коме причаш ми се допада, мада се плашим да би и то код нас успело да се протумачи као цинкарење или мешање у туђ живот, а бојим се да би било и злоупотреба. Али од нечега се мора почети и мислим да би то показало да је држави стало.
Само ме још занима, шта да је било потребно да се интервенише, како би те заштитили? Шта би се са твојим бившим десило да је постало насилан?
 
Сећам се да су Словенци још у СФРЈ имали кривично дело соловања у браку, имали изједначена ванбрачне и брачне заједнице и заштиту жртава породичног насиља.
Ми не можемо без ефикасних санкција да прелазимо на сигурне куће, на лечење насиља које се не лечи, превенција је изолација насилника.
Интересантно је да последњих 10-ак година нон-стоп врше измене породичног закона, кривичног законидавства које је питање како и са чим је у ствари усаглашено, а константно расте број случајева насиља у породици..

Ја сам и покренула ову тему како бих видела шта људи мисле о томе какве мере би требало предузети да се жртве насиља заиста заштите, јер заиста сумњам у излечење насилника психо-социјалном терапијом.
 

Back
Top