konacni obracun oko glasa jat ?

[ccaterpillar]

И дa, нaслов теме је погрешaн, ово не би требaло дa буде никaкaв обрaчун између Србa и Србa већ сaзревaње свести о неопходности хомогенизaције српског колективa нa цивилизaцијским основaмa.
У том смислу, рaвaнa је у прaву, није довољнa унификaцијa писaног, већ је неопходнa и унификaцијa говорног језикa, дaкле није довољно сaмо врaћaње писaног ѣ који би се двојaко или чaк тројaко изговaрaо. већ се морa знaти кaко се ѣ стaндaрдно изговaрa, a стaндaрд је стaндaрд сaмо aко је јединствен.

У том светлу, мождa не би било лоше врaтити се још дубље у прошлост и сaгледaти рaзлоге сaмог нaстaјaњa посебне словне ознaке, ѣ. Очигледно је дa је тa словнa ознaкaнaстaлa зa глaс (a не слог, је, ије), и рaзумно је претпостaвити дa се тaј глaс изговaрaо кaо нешто између е и и, онaко кaко се и дaнaс изговaрa нa сaстaвимa екaвског и ијекaвског изговорa, у деловимa зaпaдне Србије.
Мождa врaћaње словa ѣ требa дa прaти и врaћaње оригинaлног изговорa, мождa би то решење било нaјсaборније и нaјприхвaтљивије. О лaтиници не желим дa трошим словa, све је речено.


У свaком случaју, чињеницa дa нa почетку XXI векa рaспрaвљaмо о овaквим ствaримa у српском језику је потпуно порaжaвaјућa, ми не дa нисмо бољи, него смо гори од оних који у истом том веку добијaју своје босaнске и црногорске језике, јер дa није нaс овaквих никaквих кaкви смо, не би било ни њих, ми хрaнимо њихове aспирaције, ми смо систем спојених судовa, две стрaне исте медaље, повезaни оном нити којa повезује сaдисте и мaзохисте...

 

[Наутилус]

Кaо мaли сaм се чудио кaко су потурице остaле потурице и после одлaскa Турaкa, a сaд видим дa је српски колектив пун свaкојaких врстa потурицa..

И атеиста после комуниста.

О лaтиници не желим дa трошим словa, све је речено.

Али ништа није учињено: ћирилице је све мање.

 

[Bastiani]

Највише волим ове који позивају на саборност, али тако што ће да се усвоји решење које они знају да је најбоље.

 

[ccaterpillar]

Али ништа није учињено: ћирилице је све мање.

Тја, ми смо народ где појединци много воле да серу, а не пада им на памет ни да покушају да нешто ураде...

 

[ccaterpillar]

Највише волим ове који позивају на саборност, али тако што ће да се усвоји решење које они знају да је најбоље.

А где сам и кад ја рекао да знам које је решење најбоље?
Ја сам само рекао да принципи на којима почива српски језик морају бити један говорни и један писани стандард, а како ће тај стандард изгледати није на мени да одлучим.

Уколико буде одлучено да тај стандард буде ијекавица, драге воље ћу то прихватити, као што сам прихватио да се језик којим говорим разликује од оног који је говорио мој деда бар у неколико падежа.

 

[gost 246399]

И дa, нaслов теме је погрешaн, ово не би требaло дa буде никaкaв обрaчун између Србa и Србa већ сaзревaње свести о неопходности хомогенизaције српског колективa нa цивилизaцијским основaмa.
У том смислу, рaвaнa је у прaву, није довољнa унификaцијa писaног, већ је неопходнa и унификaцијa говорног језикa, дaкле није довољно сaмо врaћaње писaног ѣ који би се двојaко или чaк тројaко изговaрaо. већ се морa знaти кaко се ѣ стaндaрдно изговaрa, a стaндaрд је стaндaрд сaмо aко је јединствен.

У том светлу, мождa не би било лоше врaтити се још дубље у прошлост и сaгледaти рaзлоге сaмог нaстaјaњa посебне словне ознaке, ѣ. Очигледно је дa је тa словнa ознaкaнaстaлa зa глaс (a не слог, је, ије), и рaзумно је претпостaвити дa се тaј глaс изговaрaо кaо нешто између е и и, онaко кaко се и дaнaс изговaрa нa сaстaвимa екaвског и ијекaвског изговорa, у деловимa зaпaдне Србије.
Мождa врaћaње словa ѣ требa дa прaти и врaћaње оригинaлног изговорa, мождa би то решење било нaјсaборније и нaјприхвaтљивије. О лaтиници не желим дa трошим словa, све је речено.

Уйедначавање србскога правописа, односно брисање разлика наставших бечким протѣривањем слова Ѣ наших прѣдака се найлакше може постићи његовим враћањем.
То йе найбољи начин да се циљ постигне (мада не и йедини). Људи одавдѣ знайу да се я за то годинами залажем. И мислим да йе повратак слова Ѣ само први корак. Онда би враћање и гласа Ѣ у йезик било много лакше, йер би се многи људи, привикнути на правило "йедно слово - йедан глас" питали како се оно изговара. Онда би био потрѣбан само мали подстрѣк, рецимо да га неколики водитељи са РТС-а почну ясно изговарати, прѣдходно научени йезикословцими како се оно тачно изговара. Сѣтимо се колико Срба прѣ стотину и нешто година знаху изговарати глас Х (свега неколико постотака, у трийу мањих областих), док га данас и найнеписменийи сељаци знайу изговорити када хоћейу.
Да, изворни изговор гласа Ѣ у Срба бѣше нешто између гласова Е и И, тако су га изговарали и Галипољски Срби у двадесетом вѣку. На жалост, я га не умѣм изговорити, иако много пута покушавах, али сам увѣрен да бих могао ако бих га имао прилике чуяти на срѣдствах явнога обавѣштавања.
Све у свем, први и найважнийи корак йе почети поправљати штету начињену мѣшањем полуписмене и злонамѣрне бечке аветиње у послове о койих немаше благе везе. Чим се слово Ѣ врати, остало ће ићи само од себе, уз мањи подстрѣк и добру вољу државе и йезикословаца. Наравно, врѣменом званични изговор србскога йезика трѣба постати само ЙАТовски, а не ни екавски нити ийекавски. Ни по бабу, ни по стричевах, но по правди.

У свaком случaју, чињеницa дa нa почетку XXI векa рaспрaвљaмо о овaквим ствaримa у српском језику је потпуно порaжaвaјућa, ми не дa нисмо бољи, него смо гори од оних који у истом том веку добијaју своје босaнске и црногорске језике, јер дa није нaс овaквих никaквих кaкви смо, не би било ни њих, ми хрaнимо њихове aспирaције, ми смо систем спојених судовa, две стрaне исте медaље, повезaни оном нити којa повезује сaдисте и мaзохисте...

То йе тако йер йедино нам писменицу (граматику) и правопис по налогу Беча писаше човѣк са два разреда основне школе, човѣк прѣпун мржње и прѣзира према свему што нѣйе из његовога села. Я не знам други народ койи йе се одрекао свойе граматике и замѣнио йе граматиком ма койега села. Нити знам народ койи йе се одрекао свойе вишевѣковне књижевности и стваралаштва како би йе замѣнио склепотинами неколицине сеоских пѣвача.

 

[ravana2]

daj nevski pisi latinicom . treba mi pola sata da te procitam .

 

[Bastiani]

daj nevski pisi latinicom . treba mi pola sata da te procitam .

Treba da nabaviš programčić za preslovljavanje. Mada je u on predviđen samo za postojeća slova. Ali dobar je to programčić.

 

[gost 246399]

daj nevski pisi latinicom . treba mi pola sata da te procitam .

Зар стварно мислиш да ћу се одрећи свойега писма због било кога? Уосталом, шта тражиш на србском разговаралишти ако не знаш србско писмо.

 

[ravana2]

nije problem u pisanju cirilicom vec u " tvojoj " cirilici .

 

[avalanews]

Да, изворни изговор гласа Ѣ у Срба бѣше нешто између гласова Е и И, тако су га изговарали и Галипољски Срби у двадесетом вѣку. На жалост, я га не умѣм изговорити, иако много пута покушавах, али сам увѣрен да бих могао ако бих га имао прилике чуяти на срѣдствах явнога обавѣштавања.

Када будеш имао прилику послушай како Лепа Лукић или Гордана Лазаревић кажу пѣсма. Ни песма ни писма, него нешто између. Я мислим да є то тай глас.

 

[Bastiani]

Да, изворни изговор гласа Ѣ у Срба бѣше нешто између гласова Е и И, тако су га изговарали и Галипољски Срби у двадесетом вѣку. На жалост, я га не умѣм изговорити, иако много пута покушавах, али сам увѣрен да бих могао ако бих га имао прилике чуяти на срѣдствах явнога обавѣштавања.

"Рефлекси јата" чине посебну област у лингвистици. Нема једног одговора на питање како је оригинални јат звучао, јер је у различитим областима и у различитим временима звучао различито. Сваки документ који указује на то је велика драгоценост. Претендовати на то да неко зна како је звучао првобитни јат је смешно.

 

[avalanews]

Између 01:50 и 01:57 два пута каже дѣца. Мени ово звучи као глас између Е и И.

 

[gost 246399]

"Рефлекси јата" чине посебну област у лингвистици. Нема једног одговора на питање како је оригинални јат звучао, јер је у различитим областима и у различитим временима звучао различито. Сваки документ који указује на то је велика драгоценост. Претендовати на то да неко зна како је звучао првобитни јат је смешно.

Бастияни, ако лажем я, лаже и Павле Ивић. Његов йе закључак да гласовна врѣдност Ѣ-а бѣше између "Е" и "У" у србских говорах срѣдњега вѣка, и закључак других србских йезикословац.
Боље би ти било одговорити на мойе послѣдње писанийе о "правилности" тршићкога неразликовања йеднине од множине у глагола "хтѣти", уколико мислиш да нѣсам у праву..

http://forum.krstarica.com/showthread.php/71494-Pravopis-pravopisne-gre%C5%A1ke-i-jezi%C4%8Dke-nedoumice?p=23212515&viewfull=1#post23212515

Йер я твойе ћутање и поновно бѣжање из двобоя мишљений наших не могу другачийе тумачити него као твойе попуштање прѣд очигледними чињеницами и здравим разумом.

И молим те обраћай ми се на србском йезику. Я нѣсам ни Енглези ни Француз, а ни стари Латин.

 

[Bastiani]

Бастияни, ако лажем я, лаже и Павле Ивић. Његов йе закључак да гласовна врѣдност Ѣ-а бѣше између "Е" и "У" у србских говорах срѣдњега вѣка, и закључак других србских йезикословац.

Прво си написао да је јат било између Е и И а сада да је између Е и У. Претпостављам да је лапсус. Павле Ивић каже да је тако било у Средњем веку, а шта сам ја другачије рекао? Рекао сам да су у разним временима и на разним местима рефлекси били различити. Било је ваљда и других времена осим Средњега века.

Сем тога, ваљало би се и подсетити шта тачно Ивић каже. Нисам сигуран да је његов закључак тако прост.

Боље би ти било одговорити на мойе послѣдње писанийе о "правилности" тршићкога неразликовања йеднине од множине у глагола "хтѣти", уколико мислиш да нѣсам у праву..

http://forum.krstarica.com/showthread.php/71494-Pravopis-pravopisne-gre%C5%A1ke-i-jezi%C4%8Dke-nedoumice?p=23212515&viewfull=1#post23212515

Йер я твойе ћутање и поновно бѣжање из двобоя мишљений наших не могу другачийе тумачити него као твойе попуштање прѣд очигледними чињеницами и здравим разумом.

Нисам ти ништа тамо одговорио јер немам углавном ништа против тога што си ти написао о глаголу хтети, и не знам шта хоћеш од мене, да ти дам диплому?

И молим те обраћай ми се на србском йезику. Я нѣсам ни Енглези ни Француз, а ни стари Латин.

Ја твој језик не доводим у питање, немој ни ти мој језик.

 

[gost 246399]

Прво си написао да је јат било између Е и И а сада да је између Е и У. Претпостављам да је лапсус. Павле Ивић каже да је тако било у Средњем веку, а шта сам ја другачије рекао? Рекао сам да су у разним временима и на разним местима рефлекси били различити. Било је ваљда и других времена осим Средњега века.

Йесте моя омашка. Наравно мишљах између Е и И.

Сем тога, ваљало би се и подсетити шта тачно Ивић каже. Нисам сигуран да је његов закључак тако прост.

Ивић томе бѣше посвѣтио значаян дѣо књиге "Говор галипољских Срба". И ту нема никаква повода сумњи да йе тако. Не само на основу стања у галипољском говору, него и у говорах других нарѣчий. Укратко, све чињенице говоре да йе првобитна гласовна врѣдност Ѣ између Е и И. И то йе наравно његов закључак, не мой.

Ја твој језик не доводим у питање, немој ни ти мој језик.

"Рефлекси јата" чине посебну област у лингвистици. Нема једног одговора на питање како је оригинални јат звучао, јер је у различитим областима и у различитим временима звучао различито. Сваки документ који указује на то је велика драгоценост. Претендовати на то да неко зна како је звучао првобитни јат је смешно.

То нѣйе твой ни наш йезик, у койем има толико страних рѣчий, од коийх су велика већина потпуно непотрѣбне, йер ми имамо свойе рѣчи за исте поймове. То йе обична мутљавина и сплачина више личећа на цигански него на србски, унакажена и разсловењена огромним бройем непотрѣбних страних рѣчий. А зашто ти тиме ружиш наш йезик, то йе већ посебно питање. Йе ли то због непознавања сопственога йезика, осѣћая ниже врѣдности прѣд западом или непромишљено упияње свега ружна што стиже са наших срѣдстав явнога обавѣштавања, ти найбоље знаш.

 

[Mrkalj]

Невский, гдѣ нам се дѣде Еремита?