Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Сад баш читам један текст публицисте Владимира Димитријевића и наишао сам на нешто занимљиво:
" Протестантски пастор, румунски Немац Рихард Вурмбрант је, после истраживања традиције комунистичког покрета, написао књигу „Карл Маркс и Сатана”. У њој је бацио светлост на невидљиву страну идола–оснивача „научног социјализма” и његових потомака. И Маркс и Енгелс су, открива нам Вурмбрант, у раној младости ватрено веровали у Христа, писали религиозне стихове и теолошке трактате о љубави према Богу и људима. Маркс се међутим на студијама потпуно окренуо против својих дојучерашњих идеала. Почео је да пише сатанистичку поезију побуне, претећи у својим стиховима читавом свету да ће га гурнути у понор. Исказивао је жељу да се обрачуна с Творцем. Енгелсу се, при сусрету са човеком који му је изменио живот, чинило да Маркса „за косу вуку ђаволи”. Убрзо су почели да сарађују и постали су фанатични непријатељи Христове вере. Маркс је тврдио да су рани Хришћани – „јели децу”! Уследио је поклич: „Религија је опијум народа”! Објављена је класна борба до истребљења као начело људске историје. Револуционарни покрет опио се демонизмом. Чувени руски анархиста Бакуњин величао је Луцифера као првог космичког бунтовника.
Маркс је изгледа био следбеник једног црномагијског култа. Син га је звао „драгим ђаволом”, а његова собарица из Лондона сведочи о томе како је он редовно упражњавао ритуале окултних вештина. У једном свом тексту, Маркс најбољим пријатељем комуниста назива „стару кртицу Робина Гудфелоуа” (у енглеском фолклору Робин Гудфелоу је синоним за демона). Сви његови наследници заразили су се овом болешћу. Они нису били атеисти, него антитеисти. Мрзели су Бога и све што је Божије у човеку. Лењин је објавио беспоштедан рат Цркви, а бољшевици су, чим су преузели власт 1917. почели да убијају вернике и свештенство, да руше и скрнаве храмове. То су чинили систематски и врло промишљено. У Сергијевом Посаду, рецимо, Цркви је одузет велики болнички комплекс. Од капеле те болнице направљена је гинеколошка амбуланта, а на месту где је стајала Часна Трпеза и где се служила Света Тајна Тела и Крви Христове постављен је сто за вршење абортуса! Обављано је сатанско жртвовање нерођених. Цар Николај и његова породица такође су ритуално убијени. По зидовима собе Ипатијевског дома у којој су бољшевици обавили стрељање остављени су мученичком крву исписани сатански симболи и један стих Хајнеа: ''Те ноћи је Балтазар од својих поданика био убијен.'' Многобројна страдања руских православаца потресна су до сржи у костима. У „Архипелагу ГУЛАГ” њихов сведок Солжењицин описује како су комунисти на једном од пустих острва соловецког концлагера заточили групу верујућих и нису им давали да једу – све док их нису побили глађу! Иначе, творац бољшевизма, Владимир Иљич Лењин, изумитељ је и првих логора за масовно истребљење политичких противника. Што се Стаљина тиче, он је у младости учио богословију и спремао се да буде свештеник. Напустио је школу и почео да лута. Извесни Веб, у својој књизи „Хармонични круг”, сведочи да је Стаљин период од 1894. до 1899. године провео у породици познатог окултисте Гурђијева. Кад је почео да се бави револуционарним „радом” узео је псеудоним ДЕМОНОШВИЛИ.
Када је 1924. дошао на кормило компартије, одмах је настојао да створи религиозни култ Лењина. Балсамовано тело великог тиранина сахрањено је у маузолеју за чију је градњу као узор служио сатанин престо једног малоазијског обреда с почетка првог миленијума наше ере. Читава комунистичка стварност претворила се у изградњу „човека новог кова.” Зато је створена и одговарајућа „религија“. Дизани су застрашујући споменици гигантских размера, музеји револуције, итд. Да би се угушила права вера, створен је „Савез борбених безбожника”, а у месту Свиажару, по сведочењу Данца Хелинга Келара,. подигнут је споменик Христовом издајнику – Јуди. Деца су од малена васпитавана у мрчаном обреду поклоњења „вођи пролетаријата”. Сва је реалност била ритуализована у том правцу – од стављања црвене пионирске мараме до пријема у партију, „авангарду радничке класе”. Комунизам се по свету ширио епидемично и где год је долазио, остављао је своје смрдљиве трагове. Црквени Кмери, творци „бољег сутра” у Камбоџи, убили су у име „срећније будућности” више од половине мушког становништва ове земље! Српски изроди су учвршћивали религиозни култ свога вође, намећући га пре свега младима („штафета младости” је била најсвечанији чин тог култа). Јосип Броз је био префињени крволок. Убедио је читав свет у булажњење о „активној мирољубивој коегзистенцији и „демократском социјализму”. Суверен једне мале државе постао је „лидер несврстаних” и популарни светски политички гуру. Лукаво носећи маску добра, он је свој циљ постигао на начин незапамћен у историји: кад је умро, за њим су највише плакали они које је највише понизио – Срби! "
" Протестантски пастор, румунски Немац Рихард Вурмбрант је, после истраживања традиције комунистичког покрета, написао књигу „Карл Маркс и Сатана”. У њој је бацио светлост на невидљиву страну идола–оснивача „научног социјализма” и његових потомака. И Маркс и Енгелс су, открива нам Вурмбрант, у раној младости ватрено веровали у Христа, писали религиозне стихове и теолошке трактате о љубави према Богу и људима. Маркс се међутим на студијама потпуно окренуо против својих дојучерашњих идеала. Почео је да пише сатанистичку поезију побуне, претећи у својим стиховима читавом свету да ће га гурнути у понор. Исказивао је жељу да се обрачуна с Творцем. Енгелсу се, при сусрету са човеком који му је изменио живот, чинило да Маркса „за косу вуку ђаволи”. Убрзо су почели да сарађују и постали су фанатични непријатељи Христове вере. Маркс је тврдио да су рани Хришћани – „јели децу”! Уследио је поклич: „Религија је опијум народа”! Објављена је класна борба до истребљења као начело људске историје. Револуционарни покрет опио се демонизмом. Чувени руски анархиста Бакуњин величао је Луцифера као првог космичког бунтовника.
Маркс је изгледа био следбеник једног црномагијског култа. Син га је звао „драгим ђаволом”, а његова собарица из Лондона сведочи о томе како је он редовно упражњавао ритуале окултних вештина. У једном свом тексту, Маркс најбољим пријатељем комуниста назива „стару кртицу Робина Гудфелоуа” (у енглеском фолклору Робин Гудфелоу је синоним за демона). Сви његови наследници заразили су се овом болешћу. Они нису били атеисти, него антитеисти. Мрзели су Бога и све што је Божије у човеку. Лењин је објавио беспоштедан рат Цркви, а бољшевици су, чим су преузели власт 1917. почели да убијају вернике и свештенство, да руше и скрнаве храмове. То су чинили систематски и врло промишљено. У Сергијевом Посаду, рецимо, Цркви је одузет велики болнички комплекс. Од капеле те болнице направљена је гинеколошка амбуланта, а на месту где је стајала Часна Трпеза и где се служила Света Тајна Тела и Крви Христове постављен је сто за вршење абортуса! Обављано је сатанско жртвовање нерођених. Цар Николај и његова породица такође су ритуално убијени. По зидовима собе Ипатијевског дома у којој су бољшевици обавили стрељање остављени су мученичком крву исписани сатански симболи и један стих Хајнеа: ''Те ноћи је Балтазар од својих поданика био убијен.'' Многобројна страдања руских православаца потресна су до сржи у костима. У „Архипелагу ГУЛАГ” њихов сведок Солжењицин описује како су комунисти на једном од пустих острва соловецког концлагера заточили групу верујућих и нису им давали да једу – све док их нису побили глађу! Иначе, творац бољшевизма, Владимир Иљич Лењин, изумитељ је и првих логора за масовно истребљење политичких противника. Што се Стаљина тиче, он је у младости учио богословију и спремао се да буде свештеник. Напустио је школу и почео да лута. Извесни Веб, у својој књизи „Хармонични круг”, сведочи да је Стаљин период од 1894. до 1899. године провео у породици познатог окултисте Гурђијева. Кад је почео да се бави револуционарним „радом” узео је псеудоним ДЕМОНОШВИЛИ.
Када је 1924. дошао на кормило компартије, одмах је настојао да створи религиозни култ Лењина. Балсамовано тело великог тиранина сахрањено је у маузолеју за чију је градњу као узор служио сатанин престо једног малоазијског обреда с почетка првог миленијума наше ере. Читава комунистичка стварност претворила се у изградњу „човека новог кова.” Зато је створена и одговарајућа „религија“. Дизани су застрашујући споменици гигантских размера, музеји револуције, итд. Да би се угушила права вера, створен је „Савез борбених безбожника”, а у месту Свиажару, по сведочењу Данца Хелинга Келара,. подигнут је споменик Христовом издајнику – Јуди. Деца су од малена васпитавана у мрчаном обреду поклоњења „вођи пролетаријата”. Сва је реалност била ритуализована у том правцу – од стављања црвене пионирске мараме до пријема у партију, „авангарду радничке класе”. Комунизам се по свету ширио епидемично и где год је долазио, остављао је своје смрдљиве трагове. Црквени Кмери, творци „бољег сутра” у Камбоџи, убили су у име „срећније будућности” више од половине мушког становништва ове земље! Српски изроди су учвршћивали религиозни култ свога вође, намећући га пре свега младима („штафета младости” је била најсвечанији чин тог култа). Јосип Броз је био префињени крволок. Убедио је читав свет у булажњење о „активној мирољубивој коегзистенцији и „демократском социјализму”. Суверен једне мале државе постао је „лидер несврстаних” и популарни светски политички гуру. Лукаво носећи маску добра, он је свој циљ постигао на начин незапамћен у историји: кад је умро, за њим су највише плакали они које је највише понизио – Срби! "
Evo, opet dolazimo do toga da je komunizam gov*o... Ranije bi ta fabrika koja je spala u drzavno vlasnistvo zaposlila na hiljade radnika, slala dzabe na more, na shoping ture itd, ali NEEE sada je milina kada mocnici kupuju, sve propada, niko ne radi, niko nigde ne ide, boli ih uvo... 
