Комунистички фалсификати

Nisam nikakav Titov apologet, nu ovo je besmisleno.
Jedno je naklapanje jednoga Brozova generala, koji mu je praktički čistio cipile dok je ovaj bio živ, a nakon Titove smrti, politički se priklonivši srpskom nacionalnom programu koji je doveo do ratova 90-ih, "iznenada" se prisjetio po Broza ponižavajućih detaljčića.

Drugo je pisanije žene Brozova partijaša koji je maknut u doba razolucije IB-a (Sreten Žujović), i opet u doba debelo nakon Titove smrti.

Dobro, ako je Broz bio takva pi%ka i kukavica, zašto su mu onda lizali i kadili, i to praktički svi ? Da je bio šonjo i slabić, već bi ga netko maknuo, našao bi se neki mali Staljin. Kao u vučjem čoporu, nanjuše životinje kad je predvodnik klonuo i slab.

Nu, od toga ništa, pa su sve ovo samo luzerska lupetanja.
Pročitaj postavljeni post, pročitaj knjigu o apsolutizmu pa ćeš shvatiti da se svaki takav režim zasniva na kultu ličnosti tj. kultu manje grupe ljudi. Sa odlaskom Tita odlazi i ideja koja sve drži na okupu. Tako je bilo 1941. tako je bilo i 1980. Nisu oni smeli da ga likvidiraju jer su znali koliko su ljudi u državi koštali glava i koliko su čega konfiskovali. ćutali su da bi preživeli. Uspeli su dugo da održe sve to.
Takođe, kad već nemaš veliko mišljenje o dotičnom, šta ćemo sa Đilasom i Kočom Popovićem. I oni su kritikovali Tita po stare dane.
 
Srbi doveli do rata 90ih :dash:....E Hrobi, Hrobi...bas si za ovu temu...falsifikator par ekselans...



Kakav bi to rat bio, da je JNA podijeljena po republikama sukladno modelu podijele imovine (jer se JNA financirala iz proračuna koje su, postotno različito, davale socijalističke republike):
http://www.index.hr/vijesti/clanak/...a-sporazum-o-sukcesiji-bivse-sfrj/205210.aspx
Kao model raspodjele poslužio je ključ Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a), po kojem su podijeljeni i dugovi bivše Jugoslavije, prema kojem je SRJ dobila dio od otprilike 36,5 posto ukupne imovine, Hrvatska 28,5 posto, Slovenija 16,4 posto, BiH 13,2 posto i Makedonija 5,4 posto.
..........

Dakle, da je RH dobila 28,5% od vojne imovine (što je nemjerljivo više od cijeloga naoružanja koje je 1991. bilo na tlu Hrvatske)- ne bi bilo ni rata u Hrvatskoj, ni u BH, ni nigdje.

I tu prestaju sve priče o podijeljenoj krivnji.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Pročitaj postavljeni post, pročitaj knjigu o apsolutizmu pa ćeš shvatiti da se svaki takav režim zasniva na kultu ličnosti tj. kultu manje grupe ljudi. Sa odlaskom Tita odlazi i ideja koja sve drži na okupu. Tako je bilo 1941. tako je bilo i 1980. Nisu oni smeli da ga likvidiraju jer su znali koliko su ljudi u državi koštali glava i koliko su čega konfiskovali. ćutali su da bi preživeli. Uspeli su dugo da održe sve to.
Takođe, kad već nemaš veliko mišljenje o dotičnom, šta ćemo sa Đilasom i Kočom Popovićem. I oni su kritikovali Tita po stare dane.

Ni Đilas ni Koča Popović nisu pričali bajke o tobožnjoj Brozovoj kukavnosti.
 
Па много више је било комунистичких земаља од фашистичких, довољан је Стаљин.

Пошто се тема мало угасила хајде да је још мало обогатимо.


КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=10527
и
ЦРВЕНА КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА У СРЕЗУ НИШКОМ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=11133

а ево како су 6. хрватску претворили у 6. личку.

ШЕСТА ЛИЧКА:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=1178

КАКО СУ ПАРТИЗАНИ ИЗДАВАЛИ СВОЈЕ ДРУГОВЕ И ЧЕТНИКЕ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=11835

КОМУНИСТИ ИЗДАЈУ ЧЕТНИКЕ ОКУПАТОРИМА (КО ЈЕ САРАДНИК ОКУПАТОРА?)
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=10182
 
Vreme radi za istinu, neko davno rece...a, neke ce vreme izgleda pojesti...za prezivele Ka-picice...

Dokle su komunjare isle, pa svoje falsifikate predstavljali i na naslovnim stranama svojih lazljivih knjiga...

Za istinu, istoricar Aleksandar Dincic ide u detalje...on drugacije i ne zna...:D...ako nekom nije bilo dovoljno...

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=196703#196703

2zea61tsw3.jpg


nemac.jpg


Kosta Pecanac i Nemac se rukuju.

2V.jpg


Ovo je original fotografije koja je falsifikovana na naslovnoj strani knjige "Kolaboracija četnika..." Nastala je u zaleđu Dubrovnika, februara 1944, uoči odlaska savezničke vojne misije za Bari. S leva na desno: Jovan Babović, pratilac majora Lukačevića, major Vojislav Lukačević, komandant Starog Rasa, engleski pukovnik Vilijem Bejli i pukovnik Petar Baćović, komandant Operativnih jedinica Istočne Bosne i Hercegovine. Kleče: američki kapetan Valter Mensfild i major Borislav Todorović, oficir za vezu sa stranim vojnim misijama

Imali su i od koga da uce...

sto rece

forumas С.Р.Н.

http://englishrussia.com/index.php/2007/02/22/soviet-russian-photos-correction/
 
Poslednja izmena:
А ту је и како су фалсификовали четничку железничку илегалну службу и претворили је у своју. Копирам пост историчара Александра Динчића.

Књига "Нишки железничари у радничком покрету и НОР-у" Писац књиге Ђорђе Стаменковић, познатији као "Ђока Хитлер".
Стр.159
наслов "ЦИСТЕРНЕ СУ ОДЛЕТЕЛЕ У ВАЗДУХ"

Па каже он, а само лаже:

"Тог дана дежурао је Ранђел Стоичић, отправник возова на Грделичкој станици, наш човек и веза са партијском организацијом. Располагао је бројном количином магнетних мина...
После каже он како је Стоичић са својим људима убацио паклене направе у немачке композиције и уследила је страховита експолозија баш тамо где је и Ђурић депеширао Дражи-у Македонији и одлетело је 25 цистерна у ваздух. Ово је партизанска акција која је "ОНЕМОГУЋИЛА ДА ВОЗОВИ СТИГНУ РОМЕЛУ У ПОМОЋ"

А шта је заправо истина?

1. Ранђел Стоичић није радио за партизане већ за четнике
2. Ово је украдено из сведочанства Александра Макотара који је говорио о овој диверзији
3. Нигде Ђока Хитлер не пише у својој књизи како је завршио Ранђел Стоичић "њихов човек", шта је био пре дужности у Грделици и каква му је судбина.Он је само извршио овај задатак за комунисте и нетрагом нестао.
4. Да је Ранђел био њихов човек, а ово учинио за њих, па био би НАРОДНИ ХЕРОЈ у најмању руку

Али, не.

Све пише у књигама умрлих


СТОИЧИЋ РАНЂЕЛ, од оца Јована, рођен 10-10-1902 г. у селу Берчинцу, срез Јабланички, бивши жандармеријски поднаредник, па отправник возова на железничкој станици у Грделици. Стрељан на Бубњу 17.10.1944. од Немаца као сарадник организације ДМ.
(МКУ, 1956, страна 486, упис бр. 112)

И Ђока Хитлер на основу сведочанства четничких железничких илегалаца Макотара, а уз то и Обрада Степановића прави партизанске акције и пише књигу срамног имена "Железничари Ниша у Радничком покрету и Народноослободилачком рату, а са посветом свим палим железничарима у НОР-у"

Има ли већег лицемерја?

Види рецимо Злату Петковић у Отписанима? На кога ти личи? Мени оригинал на Олгу(четнички илегалац Олга Соколовић-моја примедба) с тим што ова ради као фол у Полицији, а ова је била железнички обавештајац. Како да она информацију када иде возна композиција онда следи активирање паклених направа. Давала је жена све редове вожње, задужила је Србе у време битке за пруге као нико до тада. Сигурно је одликована, али то још нисам нашао. Мора тога да има.
То је жена о којој се стварно треба као што ти рече снимати филм а не о измишљеним комунистичким илегалцима?

И филм Ниш Лагер или Лагер Ниш, све једно је покраден.
Постојао је заиста фармацеут који је ухваћен на Нишкој станици али се не зове Гојко Зарић већ Миливоје Николић, топлички четник и лекар у штабу Топличког корпуса, фармацеут родом из Прокупља.
И где ли су нашли само тог фармацеута, питам се.
Даље. У пробоју логора нема само партизана (у истину кукавица јер су кукавице остале по собама после пробоја и Немци их ликвидирали бомбама по истим собама) већ има и четника. Капетан Вујисић, рођени Црногорац је пушкомитраљезом штитио пробој. Никакав Бранко Бјеговић није "бацао" Немце на жицама. То је лаж! И није се пробој одвијао по директивама комуниста већ је то било спонтано. Није ни комуниста Бјеговић викнуо "другови-на жице!" већ је неко у гомили то викнуо. У пробоју су били рецимо и четници Драгутина Кесеровића, као рецимо Милорад Ракић, учесник напада на Крушевац као Расински четник. Он је погинуо на жицама, а нико од комуниста да му спомене име и он се увек по њиховим књигама води као "једини коме се не зна име", а ја сам га нашао. Дакле, ствар је јасна. И Студенички четници су учествовали у пробоју, међу њима жандармеријски наредник Божа Балтић а нико да се после сети да каже како је тај био четник, а не родољуб-што ће рећи партизан. Сви они су били затворени у соби одакле је највише бежало-12-естици. По њој се и улица после рата назвала "12. фебруар" а и по томе што је 12. 2. извршено бекство.
Сваке године, 12. фебруара се обележава пробој нишких логораша и праве се невиђене манифестације. Више пута сам био тамо, посматрао то и једва сам се суздржавао да кажем: "Докле ћете више да лажете и обмањујете овај народ!".
Да није било четника, ви из логора не би ни изашли а нико да се сети да помене пушкомитраљесца Вујисића (има га у списку 1000 јер је заиста заслужио да се спомене. Убијен је у Маутхаузену. Био је са Кесером) или наредника Балтића који су се као суви Дражини четници тукли код клозета са задње стране логора и направили брешу спаса јер су онесвестили стражара. Ту је похуљала маса. Оно што је покошено рафалима са стражарница остало је на жицама, а 105 је побегло. Погинуло је 44, нмеђу њима и 4 Михаиловићевих четника и 1 неутрални (Вуле Вукашиновић, а син му је побегао и њега сам дао у списку од 1000 јер је био Раковићев наредник касније). Па кад почну да причају "четника није било у логору". Па није, али не зато што их Немци нису доводили већ зато што су били побијени до краја фебруара сви, а почели су да их стрељају још крајем новембра 1941. године. То што их комунисти нису видели не лежи у чињеници да нису довођени већ да су вођени по заробљавању право на губилиште и ко ће да их види. То што комунисти причају је рупа до рупе јер се континуитет стрељања наставио и у децембру, и у јануару и у фебруару када заиста више нема четника у нишком логору јер су сви побијени. У јуну 1942. следи нова партија-Краљевчани, официр до официра са женама—Сви из групе Радојка Јовандерића, па онда се више и не стаје.У октобру иду железничари (Чак има има и Црногораца!), у новембру официри итд.
Е баш зато ја сам се латио задатка да дам и ту скривену истину јер сам одувек знао да је Дражиних много побијено у Нишу од Немаца и да је она представа од 10-12.000 родољуба НОП-а тежак комунистички злочин. Све и да је побијено 10-12.000, а није , али где су људи, где су спискови, где су занимања и сл. Где нестадоше ти људи? Нема их, али не зато што је окупатор све уништио већ зато што би скоро поред сваког стајало: официр БЈВ, финансијер, деловођа свештеник, банкар, рентијер, кмет, општински службеник, прегледник финансијске контоле, железничар, маневриста, кочничар, инспектор железница итд.
И кад почну приче Бранко Бјеговић и остали, да се смучи човеку.
Све су покрали, изврнули и фалсификовали.
 
Ovde je zapravo rec o nemackim falsifikatima ali koje su komunisti rado prihvatili...

Istoricar iz Nisa Aleksandar Dincic:

Danas mi je do ruku dopao jedan senzacionalni dokument koji možda i otkriva dugogodišnju zavrzlamu zvanu „fotografije četničkog terora“ u vidu klanja. Izgleda da su ove fotografije pravili Nemci, a ne komunisti koji su ih verovatno nasledili i naravno dopunjavali. Evo jednog epohalnog dokumenta o tome.

Obaveštavajući svoje komandire o postojećem stanju u Niškom ratnom okrugu, major Vlastimir Vesić iznosi sledeće u dokumentu kucanom 10.septembra 1943.godine:
....
„Nemci i Bugari su prevazišli sve moguće granice u pokušaju da nam odvuku narod i da nas oslabe. Oni su se počeli služiti najprljavijim trikovima, a sve sa tim da bi našu organizaciju paralisali u ovim danima kada smo više nego složni. Evo šta ti moderni Tatari rade.
U Nišu, Bugari su počeli da izdaju letke protiv Draže Mihailovića na taj način što su nagonili zatvorene oficire da potpisuju kako se stide našeg Vrhovnog Komandanta i kako osuđuju našu borbu. No, ni to im nije bilo dosta, pa su počeli na sve glasove da raznose kako naša vojska pljačka, ubija, siluje, kolje, premlaćuje seljake i čini zlodela. Ovim modernim Tatarima poručujemo: „Vaši su se zubi istupili, a naši su se još više izoštrili i kada dođe dan, a on je tu, klaćemo vas ne noževima nego zubima“.
U hajku protiv naše organizacije i Nemci se služe istim trikovima. Tako su ovih dana svukli do gole kože jednu našu kurirku, silovali je i slikali, a zatim na sve glasove raznosili da su to učinili naši borci u pijanom stanju. Nemci su u Nišu preuzeli neviđenu kampanju protiv nas jer vide da gube tlo pod nogama jer ih sve više i više nestaje po našim šumama i planinama.
U Nišu su ovih dana Nemci rasturali fotografije nemoralnih srpskih žena. Za dokaze neka posluži priložena fotografija (nežalost, nje u arhivu nema-prim.AD), koju su Nemci nedavno razdali, kako bi pokazivali nemoral naših žena. Sve su fotografije poznate vrlo dobro Nišu, a koliko ih još ima po plavim salonima?
Nemci na trafikama i po knjižarama za najbagetelniju cenu prodaju slike koje su ustvari oni samo islikali, a one se tiču naših zločina koje tobože mi fotografišemo i rasturamo da bi smo uterali strah u kosti kolebljivcima. Nemci su podmukli i vrlo prepredeni. Oni imaju na hiljade naših zarobljenika po logorima, a pre nego što ih streljaju skidaju im svu odeću, oblače se u nju i odlaze da prave ovakve slike. U ruci imam pet ovakvih fotografija i šaljem Vam da vidite šta se sve upotrebljava protivu nas (nažalost, ove fotografija autor nije našao u arhivu jer su ih verovatno komunisti iskoristili za svoje potrebe-prim.AD).
Fotografije se namerno serviraju na trafikama i po knjižarama, stoje u izlogu, a to onda vešto komunisti koriste da bi harangirali protivu nas.
Dalje, nemački Feldkomandant je rasturio letak u kome je naglasio da je grupa Dražinovaca pokušala da beži iz zatvora i da je zato pobijena. Letak Vam šaljem u prilog (nažalost, i ovaj letak autor nije našao, a streljanje je vezano za 2.septembar kada je pogubljeno 10 Ravnogoraca u Nišu-prim.AD).Ustvari, to je samo izgovor što su pobijeni naši ljudi.
Dakle, pored vojne, počela je i najprljavija kampanja protivu naše organizacije. Zato, naređujem oprez i budnost. Sve nemačke špijune koji se zateknu na vašem terenu, hvatajte i sudite. Ne dozvolite da vam se uvuku špijuni koji su već počeli da rade svoj posao. Fotografije naših zločina obarajte na sve moguće načine i govorite narodu sa su Nemci postali nemoćni i da su počeli da lažu i falsifikuju. Ovo putem letaka raznosite. Mi se propagandom trudimo da suzbijamo sve ovo, ali je Niš nemački grad i on je praktično ovih nedelja i meseca postao sabiralište najpodlijih laži i falsifikata protiv Jugoslovenske Vojske u Otadžbini i njenog Vrhovnog Komandanta đenerala Draže Mihailovića...


Ostale tačke se tiču regruta i kursista.

Dakle, Nemci su krivi za ono što se Ravnogorcima mnogo nabijalo na nos-klanja u vidu fotografija.
Zaista, ovo je jasan dokaz da su se Nemci služili svim trikovima samo da bi oslabili JVuO. Dakle, ove slike su se mogle po najjeftinijoj ceni nabaviti u svakom okupiranom gradu, na trafikama i po knjižarama. Onda i ne čudi okolnost pod kojom su komunisti širili četnička klanja.

Jer, čovek se mora zapitati: Zašto bi se fotografisala klanja? Kome to treba?
Međutim, kako su Nemci doznali da se likvidacije putem klanja vrše? Moguće je da su oni to slušali kada bi prolazili kroz sela i ispitivali seljake.

Nije nepoznanica da su se Nemci montirali u četnike i odlazili u akcije. Po tome je bio najčuveniji Brandenburški puk-antigerilski puk, a takođe i bugarski kontračenici ili kontračete.

Dokument u IAN, Mikroteka, mikrofiš br.80, snimak br.123.

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=7623

Ovo je samo jedan od vidova nemacke borbe protiv Jugoslovenske vojske u Drugom svetskom ratu, a bilo ih je raznih

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=14519435&postcount=2906
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=14519587&postcount=2908
 
Izasla je konacno knjiga o komunistickim falsifikatima, a evo konacno i u stampi....da se zna! z:)

Istorija se menjala makazama i lepkom


Prekrajanje istorije u socijalističkoj Jugoslaviji nije metafora, već su dokumenta zaista sečena i ponovo lepljena onako kako je to vlastima odgovaralo


4.jpg


Komunisti su najviše falsifikovali istoriju vezanu za njihove najveće ratne neprijatelje - legalnu Jugoslovensku vojsku, odnosno četnike generala Draže Mihailovića. Najveći deo tih falsifikata prezentovan je u knjizi „Falsifikati komunističke istorije", čiji je autor potpisnik ovih redova, a koja se pojavila na kioscima.

Prekrajanja su podeljena u tri glave: falsifikovana dokumenta, falsifikati u filmovima i falsifikovane fotografije. „Četnička dokumenta" koja su pisali sami komunisti nalaze se u svim njihovim knjigama i praktično čine osnovu istorije socijalističke Jugoslavije. Gotovo da nije bilo doktorske disertacije o „narodnooslobodilačkoj borbi" u kojoj nije citiran izveštaj komandanta Crne Gore, majora Pavla Đurišića, od 13. februara 1943. godine, u kojem stoji i ovo: „Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništenju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti... Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece".

1.jpg


3.jpg


Original i falsifikat - Na slici gore je nemački spisak pobijenih četnika i partizana, ali ovi drugi su se dosetili da iseku deo sa streljanim četnicima i ostave samo pola spiska sa svojim ljudima, a da pomoću makaza na kraju svog spiska dodaju „Feldkomandant"

U politici „bratstva i jedinstva", novom režimu bila su neophodna četnička dokumenta ustaškog karaktera. Ovo je shvaćeno bukvalno, pa je za pisanje „Đurišićevog izveštaja" angažovan neki bivši ustaša. Izveštaj je napisan po pravopisu koji je važio u NDH i uz niz kroatizama: „Na veoma visokom stupnju", „Od opasnosti usleđenja našega napada"... U svakom primeru, pa i u ovom, pokazalo se da falsifikovanje nije nimalo lak posao. Tako je u spiskovima žrtava u srezovima na koje se odnosi izveštaj od 13. februara 1943. godine - Pljevaljskom, Čajničkom i Fočanskom - i pored njihovih uvećavanja, za celi rat navedeno znatno manje od 8.000 civila. Tog 13. februara Đurišić se nije nalazio „na položaju", kako je napisao falsifikator, već u Dražinom štabu, i ne samo što nije pisao izveštaje o ubistvima muslimana, već je, kako stoji u originalnom dokumentu, naredio svojim ljudima „da muslimane tamo ne diraju". Isto to naredio je i pred početak operacije protiv muslimanskih ustaša, koja je pokrenuta pošto su oni prethodno masakrirali srpske civile. Ipak, naredba nije u potpunosti poštovana i izvestan broj muslimanskih civila zaista je ubijen. Koliki - nikada precizno nije utvrđeno. Same vlasti NDH, kada su kasnije te godine prokrstarile terenom, dale su više nego petostruko nižu cifru od falsifikatora, navodeći da je stradalo „približno oko 1.500 muslimanskog stanovništva, većinom žena i djece. „
 
Neizostavan deo komunističkih knjiga su i „Dražina" pisma Stepincu, Paveliću i ustaši Matićeviću. Jedini pravnik u ekspertskoj grupi za pripremu optužnice protiv Draže, Hrvat Josip Hrnčević, pitao je tužioca Miloša Minića da li su pisma nađena u zarobljenoj četničkoj, Stepinčevoj, Pavelićevoj ili ma kojoj drugoj arhivi. Minić je odgovorio odrečno, ali je pisma ipak ostavio. Pisma su, dakle, ubačena u Dražinu arhivu, ali uz neverovatan propust. Naime, u stenografskim beleškama sa suđenja (strana 97) faksimil pisma Stepincu objavljen je na jednoj strani, dok je 39 godina kasnije, u zborniku četničkih dokumenata (tom 4, strana 991), faksimil objavljen na dve stranice. U ovoj drugoj verziji razlikuju se mesta adrese i datuma, kao i poslednjeg pasusa, koji je sada prešao na drugu stranu, i natpisa „Vrhovna komanda". Dakle, isto pismo napisali su dva puta, pa su najpre zaboravili da unište jedno, a potom i da su već objavili ono drugo. A oba pisma nemaju karakterističan memorandum Vrhovne komande, pečat, ni broj pod kojim su zavedena. U pismima Stepincu Dražu su potpisali kao „generala", dok se on uvek potpisivao kao „đeneral". Falsifikator je i u ovom slučaju bio Hrvat, jer je u pismu Stepincu ostalo nekoliko kroatizama: „Komunistički val", „Hrvatskoga prostora", „Zadatcima", „A napose hrvatskoga naroda"...

Posle rata, kada su smišljali svoju verziju istorije, komunisti su među ostalim naišli i na sledeće pitanje: kako se odnositi prema činjenici da su Nemci streljali mnogo više „pristalica Draže Mihailovića" nego njihovih ljudi? U osnovi, ovo su rešili na dva načina.
Prvo, falsifikovali su neke plakate na kojima je istovremeno bilo objavljeno streljanje Dražinih pristalica i komunista, tako što su četnike izbrisali, a svoje ostavili. Jedan od takvih falsifikata objavljen je u knjizi „Zaplanje u NOB-u 1941-1945" (Niš, 1978, strana 238). Autori su iskoristili činjenicu da su Nemci u gornjoj polovini saopštenja o streljanju talaca 31. juna 1943. naveli imena 25 komunista, a u donjoj 15 četnika. Tako su otkinuli donju polovinu, a onda datum i potpis „feldkomandant", koji su se nalazili ispod imena četnika, premestili na dno preostale polovine. Falsifikatorima je promaklo da je ostao još jedan originalni primerak ovog plakata, koji se čuva u Istorijskom arhivu u Kruševcu.

5.jpg


Kako smestiti Draži i četnicima - Falifikovano pismo đenerala Draže Mihajlovića u kojem on navodno piše Stepincu. U „pismu" je falsifikator koristio kroatizme kao što je „Komunistički val", koje Srbi nikada ne koriste

Drugi način sastojao se u uništavanju plakata sa njihovim imenima. Ali bilo ih je mnogo, pa nisu uspeli da unište sve.
Komunistima je naročito bilo stalo da objave slike četnika sa Nemcima. Ali suočili su se sa činjenicom da nema fotografije Dražinog četnika sa Nemcima, ili makar da Nemci znaju da je taj četnik Dražin (inače bi ga zarobili). Zato su se dovijali na različite načine. Najpre su to bili falsifikovani potpisi, a onda su počele da rade makaze, jer nije bilo fotošopa.

Ispostavilo se da ni to nije baš lak posao. Karakterističan je primer naslovne strane knjige Nikole P. Ilića „Kolaboracija četnika sa okupatorima i kvislinzima u Srbiji 1941-1944", izdanje Instituta za savremenu istoriju u Beogradu i Narodnog muzeja u Leskovcu, 1996. godine. Na fotografijama koje je imao, a od kojih je načinio fotomontažu, autor je prepoznao četnika (brada) i Nemca (uniforma). Za osobu između četnika i Nemca verovatno je pomislio da je Italijan ili ustaša. Takođe, on je nešto slično pretpostavio i za osobe u donjem redu. A zapravo, gore je jedan engleski, a dole jedan američki oficir. Falsifikat je davno otkriven, ali autor ove knjige i dalje je saradnik Instituta za savremenu istoriju, pa i član državne komisije osnovane 2009. godine za otkrivanje masovnih grobnica u Srbiji nastalih „posle oslobođenja" (u nazivu je izbegnut termin „zločini komunista").

6.jpg


7.jpg


8.jpg


Velika komunistička nameštaljka - Pošto nikada nisu postojale fotografije Draže sa Nemcima, opet su radile makaze. Za naslovnu stranu knjige poslužile
su im dve fotografije. Na prvoj je Nemac u uniformi (gore desno), a na drugoj četnici sa engleskim i britanskim oficirima koji su poslužili kao Italijan i ustaša. „Oslobodilački fotošop" davno je raskrinkan, ali autor ove knjige i dalje je saradnik Instituta za savremenu istoriju


FALŠ FILMOVI - Valter i „Otpisani" bili su četnici?

Falsifikata u partizanskim filmovima ima toliko da bi samo o njima mogla da se napiše knjiga. Jer, praktično u svima je istorija drastično falsifikovana. Za „Valter brani Sarajevo" uzeta je priča o potpukovniku Žarku Todoroviću Valteru, komandantu četničkih ilegalaca u Beogradu. Postojao je i komunista Žarko Perić Valter, ali bio je toliko nebitan, da ga nemačka dokumenta ne pominju. Međutim, Operacija „Valter", u kojoj je Gestapo uhapsio Todorovića, bila je najveća te vrste na Balkanu, dok je gestapovski dosije „Valter" bio ubedljivo najdeblji. Ubacivanje lažnog Valtera među četničke ilegalce i drugi detalji, prosto su preneti u Sarajevo.
Ni u Sarajevu, kao ni u Beogradu, komunisti tokom rata nisu ubili nijednog Nemca. Filmski masakr Nemaca u Beogradu prikazan je u serijalima „Otpisani" i „Povratak otpisanih". Osnovni falsifikat ovde je da Gestapo uopšte nije imao odeljenje koje se bavilo komunističkom ilegalom u prestonici, jer je ona bila beznačajna. Ali je imao odeljenje za progon četničkih ilegalaca. Epizoda u „Otpisanima" u kojoj Nemci otkrivaju tajnu radio-stanicu direktno je preuzeta od četnika. Komunisti tokom rata nisu ni imali radio-stanicu u Beogradu.

Miloslav Samardžić

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/145184/Istorija+se+menjala+makazama+i+lepkom.html
 
Багра је још како знала да муља и да лаже. Ево још неких примера њихових лажи.

Ево на овој теми.

ЧЕТНИЦИ У ГОРЊОЈ ЈАБЛАНИЦИ
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=9930&start=0
Па кажу комунци.

''Са доласком ђенералштабског мајора Радослава Ђурића, за команданта Југословенске војске у отаџбини (Горски штаб 110) у јужну Србију, ситуација у Горњој Јабланици знатно се погоршала и учестале су борбе између четника и партизана.''
Мајор Радослав Ђурић нанео је велику штету Горњој Јабланици тражећи борбу против партизанских села. Под његовом командом дошло је до братоубилачког рата. С обзиром да је Горња Јабланица родбински, кумовски и пријатељски измешана, дошло је до сукоба: на једној страни су били четници, а на другој партизани. Било је пуно случајева да је отац био на једној, а син на другој страни. Или један кум у четницима а други у партизанима. Или једна иста породица на четничкој, а друга на партизанској страни. Или једна пријатељска по-родица на партизанској, а друга породица на четничкој страни. Међу-људски, родбински, кумовски и пријатељски односи дошли су у рас-кол и мржњу. Свима њима Ђурић је нанео велико зло.

Ноторне глупости. Па управо захваљујући њему комунисти тамо нису уништени већ су ојачали. Да је тамо командант био Манић, Кимић или Милутин Радојевић комунисти ни корена не би ухватили.

Па даље.
После њих, 6. јуна 1944, 36 четника из Гајтана са командантом батаљона Филипом Мусом Јуш-ковићем прелази из Реткоцера у Гајтан, где су се предали Главном Штабу НОВ и ПОЈ Србије. Неслога међу четничким командантима и одлазак четника на партизанску територију убрзали су смењивање и хапшење Радослава Ђурића 18. маја 1944. године у Сијаринској Бањи. Мајор Јован Стефановић тада је ухапсио Веру Пешић и њену мајку Анђу и обе стрељао због "издаје националне ствари". Ђурић је спро-веден у Кљајић и предат капетану Боривоју Манићу, четничком ко-манданту. Ђурић је преварио Манића, побегао 27. маја и предао се штабу 21. дивизије НОВЈ. .
А заправо је Ђурић побегао код Албанаца па онда упутио комунистима понуду да им се придружи, што су они прихватили.

Па даље.

И после ослобођења Горње Јабланице, па све до 1953. године 36 четника, ратних одметника, У мислима му се појави лик Михајла Арсића, комитског четовође у ус-танку на југу Србије 1917. године. Тај Михајло, поново је 1941. године узео пушку и пошао у борбу против окупатора. Примио је војводство Косте Пећанца, али не за дуго. Чим је осетио да четници шурују са Немцима и када њихови одреди уђоше у Лебане као "ослободиоци" уз присуство Немаца, он се одрече тих четничких титула и са својим љу-дима приђе партизанима... Овај старац је био велико охрабрење мла-дим борцима, све док једног раног пролећног дана, изнемогао, са сво-јим другом из два рата - чика Стевом, није пао у руке четницима коз-јачког одреда. Ухватили су их у шуми према гњиланском крају, где су покушали да се пребаце и склоне испред хајке четничких руља, што су као скакавци били прекрили овај терен. Предали су их Немцима у Лесковац, а ови, после мучења, Михајла стрељаше. Тако је чика Михајло завршио своју борбу у два рата против окупатора..." .

А заправо Кимић није био на Козјаку у Јабланици већ на Козјаку у Македонији и није он ухватио Арсића(био му је кум) већ пећанчевци, и није ухваћен као партизан него као четник.
Ово су намерно подметнули олоши да би прећутали да су албански комунисти издали Кимића Бугарима и да је завршио у Матхаузену где је остао без једне ноге.

Итд.
Има и оних њихових намештаљки о војводи Вукашиновићу који је учествовао у опсади Краљева па га прозвали поштеним војводом који се није слагао са Дражином политиком иако је тек тада он стао под Дражину команду(касније убијен приликом покушаја пробоја из Нишког логора). А син му убијен као четник од Немаца, а мајка је морала да га пријави као партизана да би могла да прима неку цркавицу, па су још смрадови додали да су га четници убили.
Па Грбине намештаљке приликом индекса имена у његовој лажљивој књизи. Примера ради ,,Кораћ Манојло, мајор ЈВ. Ком. оружаног одреда квислиншке владе Милана Недића и сарадник четничког покрета Драже Михаиловића. Побегао у иностранство.'' А заправо Кораћ је био ком. Златиборско-ужичког четничког одреда, касније се лагализовао код Недића и када је проваљен да је слао белотракаше у НДХ за борбу против усташа одвели су га у Матхаузен. Ништа од тога издајник Грба није поменуо.

Итд.
Олош је могао све и на све су ишли.
 
Ево јо једном ћу да питам комунисте у вези Мајских заседања и мајских летака.


1. Да ли у некој комуњарској књизи постоји неки записник са мајских заседања? Ако постоји у којем се архиву налази?
2. Да ли се ти прогласи могу наћи негде да се прочитају и у којој архиви се налазе?
 
9.

10.
scannen7ad.jpg

Немци са заробљеним четником, види му се по лицу.

Од кад заробљеници носе футролу за пиштољ и бомбу?

Ако су неки четници сарађивали са Немцима у борби против комуниста или чак и Хрвата нема разлога за срамоту.
 
Ево да разобличимо неке фалсификате.

1. Ђуришић и гвоздени крст
http://img204.imageshack.us/i/djurisicgvozdeni.jpg/
ordendjurisicujy2.jpg

Осим потпуне технолошке неписмености, као и лоше написаног презимена(треба sch), промашена је и архива, пошто ролна 256 не даје документа за 1944. већ за 1943.Плус у серији Т-501 (уснимљена серија која се чува у Националном архиву Вашингтона, отуда скраћеница НАВ), нема никаквих података о одликовањима, нити премештајима официра, већ су ту усмимљени седмодневни, једнодневни, петнаестодневни и месечни извештаји команданта Србије, команданта Југоистока, и серија докумената са назнаком NOKW, усмимљена из серије докумената у припреми процеса у Нирнбергу. Оригиналан немачки документ не постоји. Новине још горе-прво кроатизми(промакнуо, жељезни) па плус још истог дана изађу кад је наводно Ђуришић добио крст.
Ђуришић и гвоздењак, незгодно заиста, око неких ствари си у праву, сећам се да је ту онај Кисели нешто закувао, јел тако?

Што се презимена тиче, слажем се да није добро написано.

Даље, ради се о архиву у Вирџинији(Александрија) а не Вашингтону.

Слажем се да оригинани немачки документ не постоји.

Али се не слажем да је ''Ловћен'' пун кроатизама, хрвати су узели многе наше речи које ми Срби данас сматрамо кроатизмима. ''Жељезни крст'' на пример, тако се каже овде у Крајини, не Гвоздени, промакнути исто није само њихова реч. Како се говорило 40-их у Црној Гори не знамо.



Дакле, не можемо бити сигурни док неко не оде до тих архива и лично се не увери шта се заправо налази у тим ролнама.
 
Ево да разобличимо неке фалсификате.

1. Ђуришић и гвоздени крст
http://img204.imageshack.us/i/djurisicgvozdeni.jpg/
ordendjurisicujy2.jpg

Осим потпуне технолошке неписмености, као и лоше написаног презимена(треба sch), промашена је и архива, пошто ролна 256 не даје документа за 1944. већ за 1943.Плус у серији Т-501 (уснимљена серија која се чува у Националном архиву Вашингтона, отуда скраћеница НАВ), нема никаквих података о одликовањима, нити премештајима официра, већ су ту усмимљени седмодневни, једнодневни, петнаестодневни и месечни извештаји команданта Србије, команданта Југоистока, и серија докумената са назнаком NOKW, усмимљена из серије докумената у припреми процеса у Нирнбергу. Оригиналан немачки документ не постоји. Новине још горе-прво кроатизми(промакнуо, жељезни) па плус још истог дана изађу кад је наводно Ђуришић добио крст.
Ђуришић и гвоздењак, незгодно заиста, око неких ствари си у праву, сећам се да је ту онај Кисели нешто закувао, јел тако?

Што се презимена тиче, слажем се да није добро написано.

Даље, ради се о архиву у Вирџинији(Александрија) а не Вашингтону.

Слажем се да оригинани немачки документ не постоји.

Али се не слажем да је ''Ловћен'' пун кроатизама, хрвати су узели многе наше речи које ми Срби данас сматрамо кроатизмима. ''Жељезни крст'' на пример, тако се каже овде у Крајини, не Гвоздени, промакнути исто није само њихова реч. Како се говорило 40-их у Црној Гори не знамо.



Дакле, не можемо бити сигурни док неко не оде до тих архива и лично се не увери шта се заправо налази у тим ролнама.

У сваком случају папирић је фалсификат. Види датум 11.10. А комунисти тврде да је управо тог дана Ђуришић одликован. Да ли су сад уредници Ловћена могли да пролазе кроз време?
Ево шта је Динчић поставио, књигу комунисте Николе Илића. Обрати пажњу на ознаке.
http://www.postimage.org/image.php?v=aViP8FA
Иначе волео бих да неки љотићевац који има од Парежанина књигу и од Костића постави ове странице(ако има скениране): 136. Костић(Нови прилози за историју наших дана), Парежанин(Моја мисија у Црној гори, 485-6, 497). Кисељко тврди да они на овим страницама говоре о Ђуришићевом одликовању, па да видимо да ли лаже...
 
Ne znam zasto se vise diskutuje o toj sprdacini...

Sto se tice slika cetnika sa Nemcima, a da nije rec o dokazanim komunistickim falsifikatima, stvar je potpuno jasna...Na tim slikama ili nisu cetnici Draze Mihailovica ili Nemci ne znaju da su ti cetnici pod njegovom komandom, inace bi ih naravno odmah ubili, jer Nemci citav rat jure Drazu kao neprijatelja broj 1 na Balkanu i svakodnevno streljaju njegove pristalice...

Komunisti su na kraju rata iskoristili postojanje Pecancevih cetnika i nekih samostalnih odreda, da sve strpaju u isti kos, naravno s ciljem kompromitovanja Draze...iako su Nemci naravno isticali razliku...

U izveštаju od 17.novembrа, Beme kаže:

- Sа ustаnicimа pregovorа nemа.

- Svi zаtečeni ustаnici bilo komunisti ili Mihаilovićevi četnici imаju se uništiti.

-Povesti rаčunа dа se neki Mihаilovićevi ljudi ne prebаce u redove Koste Pećаncа i Milаnа Nedićа. Tаkve pojаve sprečiti.

- Ko se zаtekne sа oružjem u ruci ili se dokаže dа je pomаgаo ustаnike, streljаti.

- Voditi rаčunа dа se među ustаnicimа ne gone četnici Koste Pećаncа, proverаvаti isprаve, legitimаcije i slično.

- Svаkog uhvаćenog sа legitimаcijom pustiti.


AVII, NA, 43/34-5.

________________________

Amerikanci su takodje jasni

s20101226202646.jpg


s20101226202712.jpg


_______________

s2010122620284.jpg


Zapisnici i izvestaj Istrazne komisije Komiteta za pravedno sudjenje Drazi Mihailovicu, Izdanje Huverovog instituta, Stanford univerzitet, Stanford, Kalifornija

Uostalom dovoljno je izneti zakljucak na osnovu ovih dokazanih slika falsifikata, tj. potrebe komunista za njima...
 
Poslednja izmena:
Ево да разобличимо неке фалсификате.

1. Ђуришић и гвоздени крст
http://img204.imageshack.us/i/djurisicgvozdeni.jpg/
ordendjurisicujy2.jpg

Осим потпуне технолошке неписмености, као и лоше написаног презимена(треба sch), промашена је и архива, пошто ролна 256 не даје документа за 1944. већ за 1943.Плус у серији Т-501 (уснимљена серија која се чува у Националном архиву Вашингтона, отуда скраћеница НАВ), нема никаквих података о одликовањима, нити премештајима официра, већ су ту усмимљени седмодневни, једнодневни, петнаестодневни и месечни извештаји команданта Србије, команданта Југоистока, и серија докумената са назнаком NOKW, усмимљена из серије докумената у припреми процеса у Нирнбергу. Оригиналан немачки документ не постоји. Новине још горе-прво кроатизми(промакнуо, жељезни) па плус још истог дана изађу кад је наводно Ђуришић добио крст.


У сваком случају папирић је фалсификат. Види датум 11.10. А комунисти тврде да је управо тог дана Ђуришић одликован. Да ли су сад уредници Ловћена могли да пролазе кроз време?
Ево шта је Динчић поставио, књигу комунисте Николе Илића. Обрати пажњу на ознаке.
http://www.postimage.org/image.php?v=aViP8FA
Иначе волео бих да неки љотићевац који има од Парежанина књигу и од Костића постави ове странице(ако има скениране): 136. Костић(Нови прилози за историју наших дана), Парежанин(Моја мисија у Црној гори, 485-6, 497). Кисељко тврди да они на овим страницама говоре о Ђуришићевом одликовању, па да видимо да ли лаже...

Ево одмах да ти кажем да код Парежанина нема ништа о никаквом одликовању. Мада стоји да је Недић унапредио Ђуришића у чин потпуковника.
 
Dakle kiseli je i tu lagao...pored toga sto je autor falsifikata za koji je izmislio izvor, lagao je i da o tome pise Parezanin

Evo njegovog posta

ne ja cu da ti ga dokazem drugacije....11 oktobra 1944 hitler mu je dodelio gvozdeni...

N.A. microscopy T-501,roll 256,frames 509,867,
kostic (1949), p 136
parezanin 1971, pp.485-86,497
stefanovic 1984, pp 280, 309

nemci ipak trebali da dodele gvozdeni krst prve klase srpskim cetnicima, kao svom bratskom narodu :D

najsmesnije sto ovde kaze da mu je Hitler dodelio krst 11 oktobra, a istog datuma je tu vest objavio Lovcen...z:mrgreen:

ovo o bratskom narodu ne bih ni komentarisao, tu je vec ozbiljna dijagnoza u pitanju, vrhunac kompleksa i frustracija njega kao Hrvata...
 
Poslednja izmena:

Back
Top