''Је л' можете да будете мало тиши'' може да се каже на разне начине....

Верујем да би се деца потрудила да ти изађу у сусрет да си им пришла на адекватан начин.
То су само деца, њихов посао
и јесте да се играју по цео дан, да вриште, бију се, довикују се... ненормално би било да то не раде.

Дете које седи мирно по цео дан, у тишини, или је болесно или зависно до компа...

Поента је само у томе да ли
заиста желиш да издејствујеш мир и тишину бар на кратко у време одмора (на дуже немаш право), или ти је пак циљ да испразниш свој бес због тога што те бука омета у пословима...
Ако је прво у питању - онда добро проанализирај шта је било погрешно у твом наступу.
Илустрација:
Замисли да си у градском бусу, седиш, а стане ти изнад главе нека баба и почне тираду:''Ово нема смисла! Ови млади заузели сва места и баш их брига, а ми старији морамо да стојимо! Какав безобразлук и неваспитање!''
Да ли би јој уступила место?


Ја, богами, не бих...па да има двапут по сто година...

А да каже:''Извини, душо, јако ме боле ноге и тешко ми је да стојим, бојим се да ћу пасти кад закочи. Можеш ли, молим те, да ме пустиш да седнем само до друге станице?''


Прва баба је оправдано љута, али својим наступом неће добити место у аутобусу, али ће јој можда бити лакше што се искалила на некоме...

Друга баба ће пробудити емпатију и мало ко ће имати тако дебео образ да јој се избекељи...
