Ok pitanje,posto mi je majka relativno skoro umrla ,znam da joj je vise paznje trebalo za zivota sto nije dobila a govorila je kako ce biti i kako je ona za svojom majkom zalila,nisam nikad pomislio kako ce biti bez nje i da ce tako otici bez reci i zagrljaja,to bi joj znacilo,meni jos vise sto moram s tim da zivim sto sam je prepustio lekarima,zelela je pored majke da bude sahranjena i u odnosu na brata, sve bih dao da mogu da je zagrlim i kazem da je volim i da mi je zao sto nisam nesto uradio za zivota da bude srecnija,znaci za zivota sto manje svadja i suza zelim sa svojom decom,svaki dan da govorimo da se volimo i zagrlimo je dovoljno,ako tako bude posle smrti nece bili zalosti ni za cim,sve ce izbledeti vremenom pa ce biti dovoljno secanje sa osmehom i da su na utabanom putu ka dobrim ljudima koji smo zajedno zapoceli,tesko je videti u mrtvacnici telo roditelja,spustanje kovcega,ne znam ako su jake licnosti i postanu bolji ljudi bez trauma onda ok,mozda da izbegnu to,meni je znacilo da je tad bar poljubim a opet svaka pomisao na to izmami suze,sve u svemu sto vise obostrane posvecenosti treba biti i niko se nece kajati dal je moglo bolje
