колико често мислите о свом хришћанском животу?

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
Хришћанине! Твоје спасење или погибија у потпуности су у твојим рукама. Господ ти је по својој неописивој мудрости и љубави дао слободу избора, и не жели да ти тај драгоцени дар одузме. Стога, ако желиш да следиш Исуса Христа, Он ће ти показати пут у Царство небеско и помагаће ти на том путу. Но, ако не желиш да Га следиш, чини како хоћеш: нико те неће приморавати. Али пази да не пренебрегнеш позив Исуса Христа и Његову велику милост. У Својој доброти Христос може дуго, дуго да куца на врата човековог срца, чекајући када ће се његова душа пробудити и када ће се у њему појавити жеља за спасењем. Али тешко човеку кога Он коначно напусти и одбаци као безнадежног сина погибељи!

http://www.svetosavlje.org/bibliote...hizis/SvetiInokentijeMoskovskiKatihizis05.htm
 
Nikad nije kasno da se covek preobrati i pokaje - makar i u zadnjim danima, ali ne da pre toga cini namerno nesto lose, pa se onda kao pokaje.


Ne, nego od srca i iskreno. Zato su ranije stari ljudi obavezno zvali svestenika da se ispovede pre smrti,ali se i cesce prirodno umiralo.

И са смирењем.Например старије особе које су у својим 70тим или осамдесетим понекад кажу ''касно ми је да се мењам'',а зашто?Зато што сувише верују себи и свом остарелом телу него што верују у Бога.А то је нека врста очајања која потиче од гордости у односу према себи када су били млађи.А сада кад виде да су такви какви су слаби и немоћни губе наду.
 
И са смирењем.Например старије особе које су у својим 70тим или осамдесетим понекад кажу ''касно ми је да се мењам'',а зашто?Зато што сувише верују себи и свом остарелом телу него што верују у Бога.А то је нека врста очајања која потиче од гордости у односу према себи када су били млађи.А сада кад виде да су такви какви су слаби и немоћни губе наду.

Da.Bas tada imaju priliku da se promene, ali ja sve nekako mislim da covek s godinama (vecina njih) hteo - ne hteo,postaje religiozan.

Hocu reci - sve ima svoje vreme...
 
Иначе, што се тиче теме добар је почетак.

Проблем код покајања и спознаје грешности су самооправдање и ДУШЕВНОСТ (сентименталност) људи који су упорним понављањем страсти и грехова са њима заједно срасли.

Навика када се понавља постаје друга природа, а навика ка самооправдању и вађење на ''слабост'' је та друга, фатална природа грехољубаца.
 
И немање живота по Богу како по вери тако и по делима.Један атеиста,а други екумениста.

Ти верујеш на свој начин осуђујући и анатемишући све око себе....Ја вери пристипам на посве други начин. Видећемо ко ће бољу плату заслужити на оном свијету...:neutral:
 
Хришћанине! Твоје спасење или погибија у потпуности су у твојим рукама. Господ ти је по својој неописивој мудрости и љубави дао слободу избора, и не жели да ти тај драгоцени дар одузме. Стога, ако желиш да следиш Исуса Христа, Он ће ти показати пут у Царство небеско и помагаће ти на том путу. Но, ако не желиш да Га следиш, чини како хоћеш: нико те неће приморавати. Али пази да не пренебрегнеш позив Исуса Христа и Његову велику милост. У Својој доброти Христос може дуго, дуго да куца на врата човековог срца, чекајући када ће се његова душа пробудити и када ће се у њему појавити жеља за спасењем. Али тешко човеку кога Он коначно напусти и одбаци као безнадежног сина погибељи!

http://www.svetosavlje.org/bibliote...hizis/SvetiInokentijeMoskovskiKatihizis05.htm

Покајање плус Света ревност је решење.
 
Иначе, што се тиче теме добар је почетак.

Проблем код покајања и спознаје грешности су самооправдање и ДУШЕВНОСТ (сентименталност) људи који су упорним понављањем страсти и грехова са њима заједно срасли.

Навика када се понавља постаје друга природа, а навика ка самооправдању и вађење на ''слабост'' је та друга, фатална природа грехољубаца.

Tacno tako.

I onda, ako se neko ne trgne iz tako duboko ukorenjenih navika (ali da SHVATI da je gresan), ne vazi ni pokajanje.
 
Има нешто што је више и од Светих Отаца (слава им и част:worth::worth::worth:)...А то је Бог и Божја ријеч..Оно што сте ви одавно погазали и шутнули....:(

"Учење Светих Отаца Источне Цркве је - истинито; то је учење Духа Светог.
Молим вас, држите се тог учења!"

+Свети Игњатије Брјанчанинов+


"Води рачуна о речима Отаца као о речима Божијим"

+Свети Јевтимије Велики+
 
"Учење Светих Отаца Источне Цркве је - истинито; то је учење Духа Светог.
Молим вас, држите се тог учења!"

+Свети Игњатије Брјанчанинов+


"Води рачуна о речима Отаца као о речима Божијим"

+Свети Јевтимије Велики+

Ма, све је то у реду, само ако дође у колизију учење Светих отаца и Бога, нормално је да је Библија та која има предност, зар не?:think:
 
Услед наше небриге око чувања драгоценог Дара који смо добили Крштењем, услед деловања по безаконом закону пале природе, власт греха увлачи се у нас и ми неприметно губимо духовну слободу. Најтеже ропство многима остаје невидљиво и сматра се за највећу могућу слободу. Наше стање потчињености и ропства постаје нам видљиво тек онда када приступимо испуњавању јеванђелских заповести: тада наш разум бесно устаје против разума Христовог, а срце дивље и непријатељски гледа на испуњавање воље Христове, као на своје убиство и смрт; тада опитно спознајемо жалосни губитак слободе и свој страшни пад; тада увиђамо сву дубину тог пада, која сеже све до адских понора. Пред таквим призором не смемо да паднемо у униније: треба храбро и одлучно да се посветимо покајању, као свемоћном лекару који има заповест и власт од Бога да лечи и исцељује све грехе, ма колико да су велики и многобројни, ма колико да је навикнутост на њих стара и утврђена у нама. Христос нам је дао Себе, ушао је у нас посредством светог Крштења, а потом се скрио од нас – онда када нисмо показали вољу да Он у нама обитава и управља; Христос ће се свакако јавити у нама, ако истинским покајањем докажемо одлучну вољу да Он ту обитава.

http://predanje-ms.blogspot.com/search/label/Игњатије Брјанчанинов
 
Има нешто што је више и од Светих Отаца (слава им и част:worth::worth::worth:)...А то је Бог и Божја ријеч..Оно што сте ви одавно погазали и шутнули....:(

Али постоји писана и не писана која је касније стављена на папир.Свето Писмо и Свето предање.Дакле Јеванђеље + Свети Оци.:)
 
Ма, све је то у реду, само ако дође у колизију учење Светих отаца и Бога, нормално је да је Библија та која има предност, зар не?:think:

Нажалост, твој живот је у колизији са Богом, зато њу видиш у светитељима, а не у себи.

+++

"Постоји ли Предање? Ништа више не тражи!"

+Свети Јован Златоусти+
 
Али постоји писана и не писана која је касније стављена на папир.Свето Писмо и Свето предање.Дакле Јеванђеље + Свети Оци.:)

Само Јеванђеље има несумљиву предност над Светим Оцима, па Дела Апостолска, па Књига Постања, па Дела Соломонова (која се читају на свим литургијама и пређеосвећеним литургијама), па ТЕК онда долазе тумачења Светих отаца! Никако обрнуто! :rtfm:
 
Нажалост, твој живот је у колизији са Богом, зато њу видиш у светитељима, а не у себи.

+++

"Постоји ли Предање? Ништа више не тражи!"

+Свети Јован Златоусти+

Да ли је мој живот у колизији са Богом или не Господ ће да процени, никако ти...Само кажем да су многи као ви покушавали да искриве Божије ријечи и ријечи његових угодника са своје ниске циљеве...Не води сваки пут спасењу, поготобо онај којим ви идете...Пун посут мржњом и осудом људи који другачије мисле....Је ли Христ тако учио и на мржњу позивао???
 
Само Јеванђеље има несумљиву предност над Светим Оцима, па Дела Апостолска, па Књига Постања, па Дела Соломонова (која се читају на свим литургијама и пређеосвећеним литургијама), па ТЕК онда долазе тумачења Светих отаца! Никако обрнуто! :rtfm:

250px-Seraphim_of_Sarov.jpg


''Још морам ја, убоги Серафим, објаснити, Ваше Богољубље, у чему је разлика између Духа Светога, Који се свештеноткано усељава у срца верујућих у Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса, и дејства таме греховне по упуту и ражарењу демонском, лоповском. Дух Божији ОПОМИЊЕ НАС, на речи Господа нашег Исус Христа, и дејствује заједно са Њим, увек истоветно, радујући срца наша и управљајући стопе наше на миран пут; а дух лукави, бесовски, мудрује супротно Христу, и дејства његова у нама су бунтовна, стропотна и испуњена телесном похоти, похоти очију и ГОРДОШЋУ ЖИТЕЈСКОМ.

+++
 
Naravno da nema kolizije izmedju svetitelja i Novog zaveta, ako se i cini da ima, to treba tumaciti dobronamerno.

Колизија је претешка ријеч и погрешно сам је употребио...нека врста несклада постоји, чак и између појединих светих отаца, као и различита тумачења истих..Зато је ту Свето писмо које сваку недоумицу брише...
 
250px-Seraphim_of_Sarov.jpg


''Још морам ја, убоги Серафим, објаснити, Ваше Богољубље, у чему је разлика између Духа Светога, Који се свештеноткано усељава у срца верујућих у Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса, и дејства таме греховне по упуту и ражарењу демонском, лоповском. Дух Божији ОПОМИЊЕ НАС, на речи Господа нашег Исус Христа, и дејствује заједно са Њим, увек истоветно, радујући срца наша и управљајући стопе наше на миран пут; а дух лукави, бесовски, мудрује супротно Христу, и дејства његова у нама су бунтовна, стропотна и испуњена телесном похоти, похоти очију и ГОРДОШЋУ ЖИТЕЈСКОМ.

+++

Какве везе имају ове ријечи Св. Серафима Саровског са предходном дискусијом????? Јеси ли ставио да нешто објавиш?
 

Back
Top