@Valky, kako se to tvoje control freek - ovanje manifestuje u realu konkrteno neki primer daj?
Pitam jer me zanima kao fenomen.
Najbolji primer koji ti mogu dati, jeste: ne radi to.
To je sad bilo za brisanje dupeta - reći ćeš - ali iz moje perspektive, ne znam udeliti bolji komentar. Da obradujem Titaniju,
reći ću kako sam jedno vreme bila vrlo aktivna na određenom BDSM forumu, i da mi je članstvo na njemu, a pogotovo live chat, na određen način pomoglo. Najviše u smislu da sam se potkrepila u uverenju kako nisam najveća kuč.ka na planeti; doduše; mada mi to u završnici nije značilo mnogo -
naravno da nisam najveća. Kuč.ka, mislim. Određene karakteristike možeš iživeti na određene načine, a ja, nažalost, ne osećam da mi je mainstream društvo za to podoban milje.
Kontrolfrikovština je nesretan izraz jer podrazumeva štošta, a ništa se ili vrlo malo od toga tiče konkretne osobe koja je
u njemu. U čemu se ogleda moja? U tome što nisam u stanju da prihvatim da se bilo šta može odvijati
van moje moći i nadzora. A ono može - štaviše,
mora. Hoćeš primer, daću ti primer. Reći ću ti da je posao kojim se bavim takav da ga vrlo teško možeš obaviti sam i bez tuđeg saučestvovanja; i da na svaki izvodljiv način obično izvedem da ga najposle uradim
sama. Ljude s kojima radim to nervira, i zameraju mi, i smatraju kako se laktam za napredovanje u službi i karijeru i da nisam kolegijalna. Ono što ja osećam, to je da niko ne može obaviti posao bolje od mene, i da je sve što drugi urade ofrlje, i nemarno i nedovoljno profesionalno. To nema nikakve veze s napredovanjem u službi. Ja nisam karijerista. Zabole me kita za kompanijske lestvice i hijerarhiju - ali pazi! Ne radi se o hipičkom nazoru. Prosto nisam u stanju doživeti autoritet iznad svoga. Zato nemam nikakvog poštovanja spram menadžmenta, isto ko što ga nemam ni spram bilo kakvog autorita uopšte, religijskog, političkog, moralnog. Za mene, to je sve go šit. Ništa mi ne znači, nije ničemu vredno. Sve bi ja to umela bolje.
Privatno, to je đavolji advokat, obzirom da je lako ograditi se od posla i prezreti kolege i nadređene. Ali prezreti ljude s kojima si intimno vezan na određen način znači prereti - sebe. Zato što te ljudi koje pustiš u svoj mali uvrnuti univerzum određuju kao osobu. Ako pustiš budale, onda si i ti budala; i to
veća. Jer si im dao password. E sad, ako misliš i osećaš da si samo ti in charge; i samo je tebi jasno kako i zašto, i jedino ti umeš nabolje - onda, šta su drugi ljudi? Nedovoljno kompetentni? Nedovoljno razumni? Nedovoljno pametni? Budale?
A šta ako si svestan da oni to
nisu?
Šta ako si glavom sasvim svestan da si u svoj život pustio veoma pametne, obrazovane i liberalne ljude? Racionalne i sposobne? Zaista vredne?
A svejedno nisi u stanju da radiš u saglasju s njima.
Ovo je lakša tema za mene nego bi mnogi pomislili, zato što većina ljudi glumi ludilo i ne govori o sebi lično. Ali ja nemam nikakav problem s tim, i znam svoje prednosti i svoje mane. Naprimer, znam da sam plavokosa i zelenooka i rečita, i da imam glavu koja iza te rečitosti stoji.
Isto tako, znam da bi realno i iznad svega odgovorno bilo da se rešim svih privatnih veza koje još uvek imam, zato što moj manir nije u stanju ništa drugo osim da ozleđuje ljude. Većina to zaslužuje ionako, i to je u redu. Jedan određen broj zaslužuje
bolje. Zbog te manjine koja zaslužuje bolje, o njima je ovaj post, i zbog njih je ona primedba s početka: nemoj to da radiš. Ne
vezuj ljude. Na prvom mestu, ne vezuj ih
za sebe. Vezivanje je ok ukoliko vas tako šta pali,
i imate ladicu u koju odlažete lisice potom.
Sad se može dogoditi da ovaj razgovor skroz zastrani, i odšeta u vode u kojima se (racionalno) pravda master i servant odnos na skroz ličnom nivou (ko da bilo koji osim ličnog uopšte postoji), ali ja nisam u stanju da poštujem ništa nad čim se osećam sposobnija i bolja.
Neki ljudi na onom forumu koji sam pomenula vrlo su mi pametno objasnili razliku, i dala sam im za pravo. Glavom. Ali moj stomak nikad nije mogao svariti mogućnost da uspostavim funkcionalan odnos sa bilo kim ko je
makar i svojom voljom rešen da dozvoli da mu odredim život.
A ja nisam submisivna i ne umem drugačije osim da zahtevam da se živi po mom aršinu. Bez kompromisa i pregovora. Primer? To znači da je novčanik u mom džepu, i da ja određujem prihode i rashode; i sve ostalo tome podobno što ti uopšte može pasti na pamet.
p.s. ne, nisam se logovala na taj forum zato što se ložim na bičeve, lance i katance; mada mi je, naravno, sve to skroz ok i prihvatljivo. Išla sam zato što sam pročitala tone postova ljudi koji se delili moje rezone i shvatanja sasma van kreveta (i bičeva i katanaca) na način na koji, pošteno govoreći, nisam srela skoro nigde drugde. I zato što su bili verovatno najpismeniji ljudi s kojima sam ikada razmenila reč.
nemam rep al mislim da ovo retko ko skapira narocito prizna
