Isus33
Domaćin
- Poruka
- 3.470
И код нас у Српском Сарајеву се током читавог рата причало да би се неке територије око Сарајева могле предати муслиманима. Спомињале су се разне варијанте. Да им се преда Илиџа и Хаџићи и отвори излаз према Кисељаку, или преко Вогошће и Илијаша ка Високом. Били смо свјесни да се муслиманима "мора" дати излаз из града али смо се ипак сви надали да до тога неће доћи. Ипак је дошло и то је био гром из ведра неба. И не само да су им дали излаз него су им дали комплетно Српско Сарајево изузев Лукавице. Ни до дан-данас ми није јасно како је могуће да се тако нешто десило. Зашто? Ко је то одлучио? Зашто смо се тако лако помирили са тим и предали непријатељу толику територију коју смо огромним крвљу платил? Једним потписом су нас искоријенили са тих простора гдје смо били присутни вијековима.Naravno, moraju se i te okolnosti uzeti u obzir, ali opet je 2. krajiski korpus i pored svih nepovoljnih okolnosti izgubio citavu svoju zonu odgovornosti za svega dva meseca u leto 1995, zato sam ih pomenuo. Sa druge strane, Sarajevsko-romanijski je citav rat trpeo zestoke ofanzive visestruko brojnijeg neprijatelja koji je pokusavao da "deblokira" Sarajevo, i koliko znam, sem manjeg gubitka na Nisickoj visoravni, do Dejtona nisu nigde uzmakli.
Sto se Ozrena tice, tuzno je to sto se u principu od pocetka bilo znalo da ce taj prostor morati da se prepusti drugoj strani, to je ucinjeno jos prihvatanjem Oven-Stoltenbergovih mapa, a opet se to branilo i ljudi su ginuli fakticki uzalud. Sve je sreca sto se stanovnistvo daleko ranije bilo evakuisalo odatle, pa nije bilo poklano kada su pukle linije u septembru 1995.