А како би се ти осећао, да нам војници из Ирака или Авганистана, долазе у металним ковчезима... Милсиш да би то био добар интерес за Србију.
-
- Popularno:
- Велика војна парада “Снага јединства” у...
- Vojska je uz studente!
- Две Србије или два различита света!
- Uf...teško mi reći...
- Skandal na vojnoj paradi: Napadač na...
- H1B vize u Americi: Tramp digao cenu sa...
- Idete li sutra na vojnu paradu?
- Šta znači biti arogantan?
- Nisu se pokajali: Francuska prema...
- INVAZIJA NA VENECUELU JE SPREMNA, KREĆU...
Koga je Tadić izdao?
- Začetnik teme Hygieia
- Datum pokretanja
john doe
Veoma poznat
- Poruka
- 14.018
Druže, interes Srbije je da ima sposobne i profesionalne ljude koji rade dobro, zaradjuju, plaćaju porez i gaje decu. Ako je neko vojnik po profesiji, potpiše ugovor i ode u Afganistan ili Irak, smrt je jedna od opcija i on taj rizik prihvati. Ako isti taj vojnik ne dodje u metalnom kovčegu, zaradio je dovoljno da se oženi, kupi stan, odgaji male Srbe i plati porez svojoj domovini. To je njegov poziv. Neće Taliban da ga pita da li je Srbin ili Amer ili Jevrej.
Po meni je važnije da je častan čovek i da radja decu i ne krade od svojih sunarodnika, što je kod nas običaj.
Da li je po tebi interes da nekoga na silu regrutuju da puca na dojučerašnjeg komšiju i prijatelja i da se vrati u metalnom kovčegu zbog ideologije ratnih profitera?
Poslednja izmena:
systemofadown
Iskusan
- Poruka
- 6.070
Nasi vojnici su isli preko UN-a u krizna podrucja od 70-ih ako se ne varam.
I tada niko nije dizao frku oko toga.
Jer idu profesionalni vojnici, oni kojima je to posao.
I opet ne vidim razlog da se dize frka oko toga?
А како коментаришеш противљење појединих европских држава, да њихови војници учествују у НАТО операцијама, нарочито након агресије на Авганистан и Ирак.
Članstvo u NATO-u plaća se višestruko– preko nužne nabavke veoma skupe opreme (pri čemu se, u ovom času potpune dominacije SAD, ni ne zna da li u toj kupovini postoji slobodan izbor ili bi bilo nužno nabavljati unapred određenu, možda malo „defektniju“ robu), ali i preko neravnopravnog statusa, koji bi Srbija u ovoj organizaciji, sasvim izvesno, imala.
Progrešna je pretpostavka, koju gaje tranzicioni političari, da vojna sila, kakva je Amerika danas, želi da „opremi druge zemlje“ kako bi borbeno ličile na nju samu. Amerika, u vojnom smislu, prosto želi da finansijski zaradi a u tu joj svrhu služe i ratovi koje nameće i kupovina njenog naoružanja, zapravo monopol koji ona svuda uspostavlja vršeći pritisak.
Treba znati da pored navedenog, Amerika danas ima i veliki problem s ljudskim faktorom u vojsci. Figurira zvanična cifra od 3.792 mrtvih vojnika samo iz SAD (odnosno 4.091 koalicionih) u Iraku, bez uračunatih izginulih plaćenika, kojih je bilo duplo više, i ne računajući ranjene vojnike iz drugih zemalja, uz 27.936 zvanično ranjenih regularnih vojnika SAD. Budući da se sve to dešava u trenutku dok se ratu ne vidi kraj, u komandi SAD, odnosno NATO, apsolutno postoji deficit, pre svega u ljudskom faktoru, za učestvovanje u budućim ratovima. U toj činjenici je u suštini najveća cena članstva svake, a posebno nove zemlje članice u NATO savezu. Naivno je takođe misliti da u takvim uslovima jedna država lako može odbiti da šalje svoje kontingente vojnika na nova ratišta. S druge strane, što se plaćeničke profesionalne vojske tiče, ona postoji odavno, internacionalna je i strukturirana, i njenu adresu u jednom pravcu svi odavno poznaju, te u takvom slučaju nisu potrebna nikakva provodadžisanja određenih država, članica NATO-a.
Progrešna je pretpostavka, koju gaje tranzicioni političari, da vojna sila, kakva je Amerika danas, želi da „opremi druge zemlje“ kako bi borbeno ličile na nju samu. Amerika, u vojnom smislu, prosto želi da finansijski zaradi a u tu joj svrhu služe i ratovi koje nameće i kupovina njenog naoružanja, zapravo monopol koji ona svuda uspostavlja vršeći pritisak.
Treba znati da pored navedenog, Amerika danas ima i veliki problem s ljudskim faktorom u vojsci. Figurira zvanična cifra od 3.792 mrtvih vojnika samo iz SAD (odnosno 4.091 koalicionih) u Iraku, bez uračunatih izginulih plaćenika, kojih je bilo duplo više, i ne računajući ranjene vojnike iz drugih zemalja, uz 27.936 zvanično ranjenih regularnih vojnika SAD. Budući da se sve to dešava u trenutku dok se ratu ne vidi kraj, u komandi SAD, odnosno NATO, apsolutno postoji deficit, pre svega u ljudskom faktoru, za učestvovanje u budućim ratovima. U toj činjenici je u suštini najveća cena članstva svake, a posebno nove zemlje članice u NATO savezu. Naivno je takođe misliti da u takvim uslovima jedna država lako može odbiti da šalje svoje kontingente vojnika na nova ratišta. S druge strane, što se plaćeničke profesionalne vojske tiče, ona postoji odavno, internacionalna je i strukturirana, i njenu adresu u jednom pravcu svi odavno poznaju, te u takvom slučaju nisu potrebna nikakva provodadžisanja određenih država, članica NATO-a.
~Petar~
Poznat
- Poruka
- 8.643
koja bre agresija na avganistan, to je pravo na kolektivnu samoodbranu iz povelje un, a posle je i un prihvatio isaf- nato misiju tamo.
p.s. i rusi bili dali vazdusni prostor i pomudili pomoc:shock:
john doe
Veoma poznat
- Poruka
- 14.018
Nema tranzicionalnih političara. Postoje realni i nerealni političari. Realnost nalaže da se priklonimo NATO. Imaš primer Češke, bilo na TV-u skoro. nisu ih terali ništa da kupe, štaviše dali su im popust na avione i predložili modifikacije postojećih MiGova!
А да ли нас НАТО уопште и жели..Они су изградили базу на КиМ, што им је био приоритетни циљ.
Берлин, 02. 05. 2000.
Веома цењени господине канцелару,
Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем конференцији, коју су заједнички организовали америчко министарство иностраних дела и Америцан Ентерприсе Институт (Спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО-а.
Конференцији су присуствовали веома високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да их се нарочито истакне:
Организатори конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово.
Организатори су изјавили да се Савезна Република Југославија налази ван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија.
Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО-а. У том смислу знатно је погоднији амерички правни поредак за примену и у Европи.
Рат против Савезне Републике Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945.
Европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би, де фацто, превазишли препреку и дилему која је настала после усвајања “Концепта нове стратегије” Алијансе у априлу 1999. године, односно настојање Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а.
Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају.
Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.
Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.
Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.
У сваком процесу праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права.
Тврдња да је НАТО приликом напада на Савезну Републику Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права – није оспоравана.
После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.
Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа у укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.
Када је сличну судбину доживело Друштво народа, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.
С пријатељским поздравима,
Потпис Вилија Вимера
Можда ово писмо, нешто више говори о томе шта НАТО жели, а шта не.
Веома цењени господине канцелару,
Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем конференцији, коју су заједнички организовали америчко министарство иностраних дела и Америцан Ентерприсе Институт (Спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО-а.
Конференцији су присуствовали веома високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да их се нарочито истакне:
Организатори конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово.
Организатори су изјавили да се Савезна Република Југославија налази ван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија.
Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО-а. У том смислу знатно је погоднији амерички правни поредак за примену и у Европи.
Рат против Савезне Републике Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945.
Европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би, де фацто, превазишли препреку и дилему која је настала после усвајања “Концепта нове стратегије” Алијансе у априлу 1999. године, односно настојање Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а.
Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају.
Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.
Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.
Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.
У сваком процесу праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права.
Тврдња да је НАТО приликом напада на Савезну Републику Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права – није оспоравана.
После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.
Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа у укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.
Када је сличну судбину доживело Друштво народа, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.
С пријатељским поздравима,
Потпис Вилија Вимера
Можда ово писмо, нешто више говори о томе шта НАТО жели, а шта не.
