У мојој кући је било много књига и вероватно и само такво окружење утиче, да се "крене" ка књизи и да се
започне са читањем. А моја мајка је изнова куповала нове и нове књиге, јер су некада аквизитери редовно
обилазили предузећа и нудили књиге на више рата, по повољним условима...
Могу за себе да кажем, да сам као дете - тинејџерка, била прави читалац - манијак... Нисам испуштала књигу
из руку док је не прочитам од корица до корица и све сам читала и "женску" (сестре Бронте, Оркански висови,
Прохујало с вихором, Ребеку....) и "мушку" литературу (Тарзан, Робинзон Крусо, Том Сојер, Последњи
Мохоканац, Краљевић и просјак...). Била сам тако залуђен читалац, да сам остајала до касних ноћних, односно
јутарњих сати, све док не бих ишчитала неки роман....што ми је наравно стварало велике проблеме у школи, јер
је после непроспаване ноћи, требало устати у 7 и спремити се за школу...
Једном нас је бака моје другарице повела на два, три дана у Панчево у посету неким њеним рођацима, а нас две
понесемо Нушићеве комедије, тада смо имале 12-13 година и све време посете проведемо затворене у соби
читајући наглас и смејући се до суза... После су ме моји питали како ми се допало Панчево, а ја од Панчева
ништа нисам видела, осим те собе...
