Ko su zapravo zaposleni?

[OnlyYourShadow]

Boldovani deo rečenice podrazumeva diskriminaciju, ne može se niko otpuštati zato što ima godina, pa svi mi ćemo jednog dana biti u godinama a nismo krivi zato što država neće da nas pusti da idemo u penziju dok smo još mladi i lepi već su produžili radni vek do 60 godine.

Pa nemoj vaditi iz konteksta nešto što ne postoji.
Lepo piše i da je neljubazna, dakle loše radi svoj posao. Još i penziju da dobije na osnovu toga. Strašno.

 

[dežurno zvocalo]

Pa nemoj vaditi iz konteksta nešto što ne postoji.
Lepo piše i da je neljubazna, dakle loše radi svoj posao. Još i penziju da dobije na osnovu toga. Strašno.

Pazi nekažem ja da nema takvih i ja sam imala prilike da se susretnem sa takvim osobama koje jednostavno nisu za tu vrstu posla ali te nisu bile stare već mlade i ko zna na koji način su došle na to radno mesto i ponašaju se kao da su svi koji su došli tu zbog nje a ne da one taj posao rade za nas.

 

[gost 198065]

Nisam čitala komentare, samo uvodni post, pa ću rizikovati da zastranim.

Poznate su mi službenice u državnim institucijama koje ne umeju otvoriti mail.

Da, dobro ste pročitali: ne umeju da otvore mail.


Potpuno razumem činjenicu da su najveći deo svog radnog veka provele u periodu (civilizacije) u kojem je kompjuter bio mislena imenica u rangu s nuklearnom fizikom. Razumem da im je računar tuđ, stran i odbojan.

Razumem čak i to da nisu krive što im je u relativno normalnim godinama (što će reći, da nemaju vukodlačkih sto) računar nepoznat - zato što razumem zemlju u kojoj su živele najveći deo svog života - a u kojoj su pravedni ratovi uvek bili mnogo važniji od bilo koje civilizovane tekovine - pa tako i od računara.

Bez obzira što razumem njihov defekt; sutra bi ih sve pootpuštala da mi je u moći; i bez obzira koliko dece studenata eventualno imale da izdržavaju.

Baš me briga.

Čovek se mora snaći u vremenu koje mu je dato; bez obzira koje lične probleme s tim vremenom, i njegovim inovacijama, imao. Jer, ako nisi u stanju, odvratno je licemerje, i još gore džabalebarenje traćiti radno mesto i platu koju bi primereno zaradio neko drugi.

Mada se ovakve nedoumice mogu naći samo u ovoj zemlji, doduše.

S druge strane, ludi i poremećeni ljudi koji dolaze na šaltere raznoraznih institucija - i privatnih firmi, takođe - sasvim su druga tema; ali takođe tekovina ove zemlje naročito. Ko se god nije našao na tom mestu, na mestu da s njima komunicira; nema pojma o čemu govori i mora biti kuš.

Vrlo je lako insistirati na osmehu i ljubaznosti kad se nikad nisi našao u situaciji da ti neuračunljivi ljudi j.ebu majku.

Pri tom ne mislim na ljude kivne na strane firme koje iskorištavaju svetu zemlju srbiju pa su došli na neki šalter da iskažu šta o tom misle - a što se dešava češće nego bi poverovali - već na sasma konkretno, klinički lude ljude koji postavljaju neuračunljive zahteve i iznose neuračunljive primedbe.

To za one koji veruju da je revolt srpskih domoljuba na šalteru inostrane firme - uračunljiv.



Naravoučenije: u ludoj zemlji svi su ludi; i ne valja se švecke sisteme primenjivat na zemlju srbiju.

Ma koliko znamo da smo u pravu kad o tome govorimo; daleko smo mi još od realnih rezultata.

Prosvetari su sasma druga priča koju bih volela videt zasebno otvorenu.

 

[OnlyYourShadow]

Pazi nekažem ja da nema takvih i ja sam imala prilike da se susretnem sa takvim osobama koje jednostavno nisu za tu vrstu posla ali te nisu bile stare već mlade i ko zna na koji način su došle na to radno mesto i ponašaju se kao da su svi koji su došli tu zbog nje a ne da one taj posao rade za nas.

Pa odnosi se na sav loš kadar u ovoj zemlji.
Rekonstrukcija na u državnom sektoru pod hitno.
U uslužnim delatnostima efikasnost se ne bi promenila, ali recimo među prosvetarima i te kako, ali dobro, oni sad nisu ni tema.
Svako po zasluzi. Probni rad, pa da vidimo, jesi li, ili nisi za to, i redovna kontrola.

 

[Deena]

Nisam čitala komentare, samo uvodni post, pa ću rizikovati da zastranim.

Poznate su mi službenice u državnim institucijama koje ne umeju otvoriti mail.

Da, dobro ste pročitali: ne umeju da otvore mail.


Potpuno razumem činjenicu da su najveći deo svog radnog veka provele u periodu (civilizacije) u kojem je kompjuter bio mislena imenica u rangu s nuklearnom fizikom. Razumem da im je računar tuđ, stran i odbojan.

Razumem čak i to da nisu krive što im je u relativno normalnim godinama (što će reći, da nemaju vukodlačkih sto) računar nepoznat - zato što razumem zemlju u kojoj su živele najveći deo svog života - a u kojoj su pravedni ratovi uvek bili mnogo važniji od bilo koje civilizovane tekovine - pa tako i od računara.

Bez obzira što razumem njihov defekt; sutra bi ih sve pootpuštala da mi je u moći; i bez obzira koliko dece studenata eventualno imale da izdržavaju.

Baš me briga.

Čovek se mora snaći u vremenu koje mu je dato; bez obzira koje lične probleme s tim vremenom, i njegovim inovacijama, imao. Jer, ako nisi u stanju, odvratno je licemerje, i još gore džabalebarenje traćiti radno mesto i platu koju bi primereno zaradio neko drugi.

Mada se ovakve nedoumice mogu naći samo u ovoj zemlji, doduše.

S druge strane, ludi i poremećeni ljudi koji dolaze na šaltere raznoraznih institucija - i privatnih firmi, takođe - sasvim su druga tema; ali takođe tekovina ove zemlje naročito. Ko se god nije našao na tom mestu, na mestu da s njima komunicira; nema pojma o čemu govori i mora biti kuš.

Vrlo je lako insistirati na osmehu i ljubaznosti kad se nikad nisi našao u situaciji da ti neuračunljivi ljudi j.ebu majku.

Pri tom ne mislim na ljude kivne na strane firme koje iskorištavaju svetu zemlju srbiju pa su došli na neki šalter da iskažu šta o tom misle - a što se dešava češće nego bi poverovali - već na sasma konkretno, klinički lude ljude koji postavljaju neuračunljive zahteve i iznose neuračunljive primedbe.

To za one koji veruju da je revolt srpskih domoljuba na šalteru inostrane firme - uračunljiv.



Naravoučenije: u ludoj zemlji svi su ludi; i ne valja se švecke sisteme primenjivat na zemlju srbiju.

Ma koliko znamo da smo u pravu kad o tome govorimo; daleko smo mi još od realnih rezultata.

Prosvetari su sasma druga priča koju bih volela videt zasebno otvorenu.

Zasto su zaposleni u javnom sektoru posebna kategorija stanovnistva koja treba da prima platu bez obzira na strucnost i ucinak?
Zar samo oni imaju decu, treba da jedu i da plate racune?
I sto mi je stvarno najbednije sto sa srednjom skolom rade na mestima gde je neophodno imati zavrsen pravni ili ekonomski fakultet da bi se uopste razumeo problem, pa onda njima prvo treba sve da se objani i nacrta, pa onda one neuke jadnice salju tako ljude od vrata do vrata, od saltera do saltera...a mi njih placamo iz svog dzepa i nista ne dobijamo za te pare i plus placamo da se obrazuju kadrovi za ta radna mesta koja ce biti slobodna za tek desetak godina kad ovi odu u penziju.