Ко је уништио високо образовање у Србији?

[крсташ]

1. to su nasa deca.... Dalja elaboracija verujem nije potrebna. Treba da imaju sansu - bilo kakvu. Mozda zbog gubitka drzave za budzet za studente treba da uvedemo da fakultet kosta po par ili vise desetina hiljada evra? Po zapadnom sistemu da ne bude drustvo na gubitku.

Не него урадиш следеће:

1. Погледаш колико ти је потребно лекара, правника, економиста, инжењера, електричара, бравара, техничара и осталих образовних профила у наредној години и наредном периоду. Онда отвориш толико места за упис и додаш на то још 20% места, за сваки случај ако неко падне или одустане од образовања. Те људе запослиш овде, а у међувремену их условиш да морају да раде у Србији 10 година, од стицања дипломе.

То би било за студенте и ученике који се финансирају из буџета. Како је то решено у војсци? Академија је "бесплатна" под два услова:

1. да је не напустиш;
2. да радиш у војсци дупло дуже од дужине трајања школовања.

После можеш да радиш шта желиш.

Не морају школарине да буду 100.000,00 долара или евра.

2. recimo da imas lokalni talenat koji usput moze nesto da doprinese drustvu ili moze nesto da inovira smisli posao, donese novac - mislis da je to moguce ovde? U ovom danasnjem drustvenom miljeu (a nije bilo razlicito ni pre). Pa cak i kad neko nesto ovde pametno radi - za koga ce to da radi? Ko ce da mu da sansu? Kako ce da se ponasa prema njemu ili njoj? Ovde talenat nije pozeljan - svi ostali znaju bolje.

Може да допринесе. Може да ради за државу. Држава може и мора да му да шансу, али то некоме није у интересу.

3. Brain drain nije samo problem ovog prostora. Imas primer da Kanadjani rado uvoze strucnu radnu snagu. Zasto bi oni to uopste radili? Kad imaju odlicne univerzitete... Pa zato sto imaju potpuno isti problem kao i mi ovde. Sposobni i talentovani ljudi iz Kanade idu u USA. Normalna migracija.

Баш нас брига што постоји одлив мозгова у другим државама. Ми не треба да нормализујемо таква стања.

Ovo nije problem talenta, ni budzeta, gubitka cega god - ovo je problem sto mi ne umemo da razvijemo drustvo u kome bi se cenio talenat (osim kad je spotski ili muzicki). Ovde je vaznije sta je ko koliko i gde nesto rekao politicki nego sto je bitno da imamo talenat koji moze da napravi neki posao ovde, zarad opsteg prosperiteta drustva. Ne postoji solidarnost, licni integritet, lojalnost, sve je izrazeno u licnom interesu.

Овде може да се развије друштво, али то некоме није у интересу.

Пази сад ово:

У Србији је систем образовања постао сам себи циљ. Он не служи више да попуњава радна места која недостају, нити да образује младе људе, већ да обезбеди плате и сигурност запослених. Да ли ти стварно мислиш да је нама потребан оволики број државних (приватне нећу ни да помињем) универзитета? Наравно да није.

Све је то хиперпродукција, која је постала сама себи сврха и циљ.

 

[крсташ]

Bice da nisi ukacio ironiju, u mom prethodnom napisu.

Биће...

 

[Dozzimer85]

Nemamo sa kim da raspravljamo, na žalost, realnost nas je opasno lupila po čelu bukvalno, možeš šator, možeš dilomu po ko zna kom programu, bolonja je odradila svoje i obrazovanje, je zajedno sa Đinđićem umrlo

Ne može biti svako VO.

 

[Nemoguća Могућност]

Не него урадиш следеће:

1. Погледаш колико ти је потребно лекара, правника, економиста, инжењера, електричара, бравара, техничара и осталих образовних профила у наредној години и наредном периоду. Онда отвориш толико места за упис и додаш на то још 20% места, за сваки случај ако неко падне или одустане од образовања. Те људе запослиш овде, а у међувремену их условиш да морају да раде у Србији 10 година, од стицања дипломе.

Ne moze bas sve da se predvidi, ima tu i procenat koji se ne da odrediti (koliko otpada, koliko zavrsava, koliko ima poseban smisao za nesto). Na primer cuo sam nedavno da iz Matematicke gimnazije u poslednje vreme izlazi vise dobrih fizicara nego matematicara. Ne trebaju nam matematicari? Mislim da ne, samo je verovatno period takav koji vuce na neku stranu, pa se posle trend opet promeni.

A i sto u zadnjem trenutku ustanovljavati koliko koje struke treba? Zar ne postoji statistika koja kaze - ovom drustvu treba x ovoga onoga, predvidjen rast/pad stanovnistva, procena koliko x treba za takvu populaciju.

Trebaju i strani studenti da postoje i da se zadrze ovde a ne samo nasi (sad ko da sam rekao jeres). Mislim sta fali.

To sa obavezom rada bih jos i prihvatio ali svaka prisila proizvodi suprotan efekat, ti koji budu primorani da nesto nekako ce samo razbucavati ionako razbucan sistem jer ce biti nezadovoljni.

То би било за студенте и ученике који се финансирају из буџета. Како је то решено у војсци? Академија је "бесплатна" под два услова:

1. да је не напустиш;
2. да радиш у војсци дупло дуже од дужине трајања школовања.

Vojska je ipak nesto drugo. Ona skoluje kadrove za sebe u okviru istog sistema. Sta ce neko ko je zavrsio vojnu skolu da radi - da bude frilenser ? (mozda i moze, koliko njih). Moj stric je bio vojno lice. Zasto? Zato sto je porodica bila siromasna a on imao vece apetite. Tu se motaju razni razlozi zasto ne nesto nekako, ali kao i uvek - vojska je sistem za sebe.

(na stranu drugar koji kaze da je budala koja je 3put isla u vojsku)

После можеш да радиш шта желиш.

Не морају школарине да буду 100.000,00 долара или евра.

Може да допринесе. Може да ради за државу. Држава може и мора да му да шансу, али то некоме није у интересу.

U svakoj normalnoj drzavi to se i radi kroz razne mehanizme. Zato i moja ironija - ko ce da nekom da sansu ovde?

Баш нас брига што постоји одлив мозгова у другим државама. Ми не треба да нормализујемо таква стања.

Itakako nas je briga. Ako se nesto desava treba videti zasto se desava? I mozda okrenuti vodu na lokalnu vodenicu a ne pustiti da voda tece naturalno.

Овде може да се развије друштво, али то некоме није у интересу.

Mi smo zemlja seljaka, i 'seljaka'. Nismo mi drustvo koje nesto ceni strucnost. Nase strasti i rezoni su jednostavni.

Recimo. Mogu takoreci ruku u vatru da stavim da kinezi specijalno pripremaju studente da ih salju po raznim svetskim destinacijama sa namerom da se tamo asimiliraju.

Пази сад ово:

У Србији је систем образовања постао сам себи циљ. Он не служи више да попуњава радна места која недостају, нити да образује младе људе, већ да обезбеди плате и сигурност запослених. Да ли ти стварно мислиш да је нама потребан оволики број државних (приватне нећу ни да помињем) универзитета? Наравно да није.

Све је то хиперпродукција, која је постала сама себи сврха и циљ.

Stvarno ne poznajem sta sve ima od fakulteta i skola ovde. Ali znam da ne mozemo za firmu bas tako lako da nadjemo mlad talenat - bez obzira koliko ima skola i univerziteta. To je notorna pojava.

Mozda je efekat 'sam sebi svrha' i jedan od uzroka problema. Druga stvar je sta industriji treba a sta se uci na tako nekom fakultetu. Treca stvar je - sta se ovde zapravo radi? Treba li talenat. Kad sam se vratio u Beograd pre jedno skoro 4 godine bio sam sokiran kad sam video da trg republike 'poplocava' firma koju sam vidjao po zapadu - rekoh - pa zar ovde nema neki nasi gradjevinci - nekad sazidasmo pola sveta? Onda su mi objasnili da takvih firmi nema. Onda posle 6 meseci sam pitao '6 meseci poplocavate trg? Kinezi za to vreme naprave grad sa zgradama i ulicama. Sta je to toliki problem da se postave ploce da treba 6 meseci.

i kad je na kraju ipak bilo napravljeno, covek se zapita - jel neko razmisljao u ljudima ovde? Nigde hlada, nigde zaklona, nigde da sednes, nigde zelenila, nigde nicega - poljana .... nije moglo da se smisli nesto humano?

O tome pricam. Iskolujes ljude i sta?

Indijci produkuju godisnje milion i po inzenjera. Sta ce im toliki strucnjaci? Pa da izvoze... I mi izvozimo nista manje (ali ne bas toliko).

Meni je sasvim ok da ko god se ovde iskoluje na budzetu da nekako vrati svojim doprinosom, moze da plati, moze da poducava, moze da radi u struci (ako ima gde da radi u struci).

Jedna interesatna stvar sa vojskom je da vojska svoje kadrove seta po teritoriji - to nije slucaj u civilnim strukama - na primer imas x svrsenih ljudi koju mogu recimo da rade u Beloj Crkvi (izmislio sam slucajno) - recimo da mu je tu drzava obezbedila mesto. Koliko ljudi ovde i danas bi to prihvatilo kao neko zivotno resenje. (mislim ne pricamo o rudarima na primer koji su vezani za rudokop) - neko neka normalna struka kojagod.

i ono sto mi najvise nije jasno jeste - cemu sluzi farsa zvana 'biro za zaposljavanje', nikad nisam cuo da je neko dobio posao tako sto ga je dobio na birou.

 

[Nemoguća Могућност]

Evo ovo smo mi....

https://forum.krstarica.com/threads/gde-je-danas-mimi-sfrj-cudo-od-deteta.991679/post-48351516

ne secam se ovog lika uopste, ali ono sto on opisuje kao stanje kod nas, to je to. Ova zemlja takoreci ne podnosi pametne ljude. Nazalost, tako nam je stanje stvari. Ko hoce da nesto uradi zato sto je pametan, najbolje mu je da to ne radi ovde.

 

[Metronomy]

Sasvim je normalno da ti neko sjebe obrazovanje, kada 68. postavi polupismene liberalne crno obojene demokrate da rade po diktatu ( slušaj i radi, ne moraš ništa da znaš) srpskih neprijatelja. Dokaz je i prodaja Kosmeta, obrazovanje je deo zavere, pravosudje je osnova i meta....

 

[крсташ]

Ne moze bas sve da se predvidi, ima tu i procenat koji se ne da odrediti (koliko otpada, koliko zavrsava, koliko ima poseban smisao za nesto). Na primer cuo sam nedavno da iz Matematicke gimnazije u poslednje vreme izlazi vise dobrih fizicara nego matematicara. Ne trebaju nam matematicari? Mislim da ne, samo je verovatno period takav koji vuce na neku stranu, pa se posle trend opet promeni.

Не може све да се предвиди, али свака озбиљна држава има план образовања и прати који су јој образовни профили дефицитарни. Зато се и воде статистике и прати се развој деце и младих, као и привреде и целог система уопште

A i sto u zadnjem trenutku ustanovljavati koliko koje struke treba? Zar ne postoji statistika koja kaze - ovom drustvu treba x ovoga onoga, predvidjen rast/pad stanovnistva, procena koliko x treba za takvu populaciju.

Статистика би требало да постоји, али не знам како они то гледају и примењују.

Trebaju i strani studenti da postoje i da se zadrze ovde a ne samo nasi (sad ko da sam rekao jeres). Mislim sta fali.

Прво домаћи па страни да се намире.

To sa obavezom rada bih jos i prihvatio ali svaka prisila proizvodi suprotan efekat, ti koji budu primorani da nesto nekako ce samo razbucavati ionako razbucan sistem jer ce biti nezadovoljni.

Није присила. Потпише уговор, као што га потписује када иде на академију. То је добровољно, јер је добровољно потписао уговор. Ако неће да га држава финансира, онда нека ради шта хоће после школовања.

U svakoj normalnoj drzavi to se i radi kroz razne mehanizme. Zato i moja ironija - ko ce da nekom da sansu ovde?

Мора да му да, ако мисли да идемо напред.

Itakako nas je briga. Ako se nesto desava treba videti zasto se desava? I mozda okrenuti vodu na lokalnu vodenicu a ne pustiti da voda tece naturalno.

Ми треба да гледамо своја посла, а не да потпадамо под разне утицаје. Наш интерес је да наша деца остану овде и да стварају породице и да раде.

Mi smo zemlja seljaka, i 'seljaka'. Nismo mi drustvo koje nesto ceni strucnost. Nase strasti i rezoni su jednostavni.

Recimo. Mogu takoreci ruku u vatru da stavim da kinezi specijalno pripremaju studente da ih salju po raznim svetskim destinacijama sa namerom da se tamo asimilir

Ако не будемо ценили, имаћемо велики проблем.

Stvarno ne poznajem sta sve ima od fakulteta i skola ovde. Ali znam da ne mozemo za firmu bas tako lako da nadjemo mlad talenat - bez obzira koliko ima skola i univerziteta. To je notorna pojava.

Mozda je efekat 'sam sebi svrha' i jedan od uzroka problema. Druga stvar je sta industriji treba a sta se uci na tako nekom fakultetu. Treca stvar je - sta se ovde zapravo radi? Treba li talenat. Kad sam se vratio u Beograd pre jedno skoro 4 godine bio sam sokiran kad sam video da trg republike 'poplocava' firma koju sam vidjao po zapadu - rekoh - pa zar ovde nema neki nasi gradjevinci - nekad sazidasmo pola sveta? Onda su mi objasnili da takvih firmi nema. Onda posle 6 meseci sam pitao '6 meseci poplocavate trg? Kinezi za to vreme naprave grad sa zgradama i ulicama. Sta je to toliki problem da se postave ploce da treba 6 meseci.

i kad je na kraju ipak bilo napravljeno, covek se zapita - jel neko razmisljao u ljudima ovde? Nigde hlada, nigde zaklona, nigde da sednes, nigde zelenila, nigde nicega - poljana .... nije moglo da se smisli nesto humano?

O tome pricam. Iskolujes ljude i sta?

Indijci produkuju godisnje milion i po inzenjera. Sta ce im toliki strucnjaci? Pa da izvoze... I mi izvozimo nista manje (ali ne bas toliko).

Meni je sasvim ok da ko god se ovde iskoluje na budzetu da nekako vrati svojim doprinosom, moze da plati, moze da poducava, moze da radi u struci (ako ima gde da radi u struci).

Jedna interesatna stvar sa vojskom je da vojska svoje kadrove seta po teritoriji - to nije slucaj u civilnim strukama - na primer imas x svrsenih ljudi koju mogu recimo da rade u Beloj Crkvi (izmislio sam slucajno) - recimo da mu je tu drzava obezbedila mesto. Koliko ljudi ovde i danas bi to prihvatilo kao neko zivotno resenje. (mislim ne pricamo o rudarima na primer koji su vezani za rudokop) - neko neka normalna struka kojagod.

i ono sto mi najvise nije jasno jeste - cemu sluzi farsa zvana 'biro za zaposljavanje', nikad nisam cuo da je neko dobio posao tako sto ga je dobio na birou.

То и јесте парадокс: безброј факултета - непостојећи стручњаци. Када ти треба један, мораш да га тражиш лампом.

 

[LedeniBGD]

Samo 15%? Onda je to uspeh u odnosu na neka vremena od pre 30-40 godina. Na tehnickim fakultetima je recimo trecina studenata otpadala vec na prvoj godini studija zbog Matematike 1 ili Mehanike 1 (Dinamike S.) pa redom kasnije zbog profesora sa strucnih predmeta kojih je na svakom fakultetu bilo 2-3. A neki fakulteti su se upisivali samo zbog indeksa i povlastica koje su sledile sa njim (GSP povlastica, bonovi za menzu, karte za pozoriste i klubove, pokrice za pricu da si student...). Od drugara iz razreda iz osnovne studiralo je bar pola, samo nas je troje zavrsilo nesto, ostali su uglavnom mahali indeksom do 30-te godine zivota a onda ih je stigao zivot.

Механика 1 (Статика) а динамика система је механика 4. Тако је било бар када сам ја студирао, а то је било прилично давно.
Када сам ја уписао машинац уписало нас је 1536 прву годину а до дипломе (није битно време студирања) дошло је нас 95. Тако нам је декан рекао на додели диплома.
15%, како ти рече и није уопште тако лоше.

 

[LedeniBGD]

Stos je sto su se diplome kupovale ili "kupovale" i u staroj pocivsoj SFRJ. Postojali su fakulteti za socijalisticke direktore i funkcionere na kojima su za jedan vikend "ispolagali" po 7-8 ispita a, bogami, prodavale su se i diplome onima koji su imali dovoljno novca da iskesiraju za tu rabotu (pa se secam afera sa kupovinom diploma arapskih studenata sa pocetka '80-tih u NS i Mariboru - no to je zataskano dok si rekao "keks").

Zasto je 1,6 miliona ljudi glasalo za Tomu Diplomu iako je imao tu aferu sa laznim skolovanjem? Zato sto je svima bilo preko one stvari stanja u drzavi, svima je bilo preko one stvari nepravednih privatizacija, tajkunizacije, korupcije, nepotizma, partijasenja - a sve pod patronatom obrazovane elite, mahalo se diplomama sa Harvarda, Koblenza, Nanta (koje su takodje bile sumnjive, koje su takodje bile prenaduvane). Jos kad na to dodas uticaj svetske ekonomske krize i pada plata u javnom sektoru, kredita u svajcarcima, sveopsteg pada standarda... a vremenom se oguglalo na lazne diplome, prosecnog coveka (taj prosek ima srednju skolu) zabole za "fkultetske" i fakultetske diplome, onog sa pravom i validnom fakultetskom diplomom to jeste bolelo ali se deo njih priklonio celom sistemu ili se iselio odande zbog dubolog neslaganja.

Куповале су се и то је тачно али мишљења сам да је ипак тадашња куповина диплома била "мало безазленија" него ово данас јер ти са купљеним дипломама нису могли да раде у привреди нити да одлучују о индустрији или некој важној спољној политици. Они јесу били у политици али негде у локалу или на републичком нивоу и без неких правих утицаја јер је тада постоја систем, какав такав али систем (није тема да ли је тај систем добар или лош).
Данас са купљеним дипломама директно утичу на судбину како привреде и индустрије тако и на наше судбине.
Ипак да се зна, куповина диплома је кривично дело па макар тај са купљеном дипломом радио неки леви и неважан посао.

 

[lionagate]

Механика 1 (Статика) а динамика система је механика 4. Тако је било бар када сам ја студирао, а то је било прилично давно.
Када сам ја уписао машинац уписало нас је 1536 прву годину а до дипломе (није битно време студирања) дошло је нас 95. Тако нам је декан рекао на додели диплома.
15%, како ти рече и није уопште тако лоше.

Ja nisam masinac, govorim o ozbiljnom fakultetu u odnosu na masinac, u zgradi iznad ka Bulevaru.
A zbog greske u kucanju nisam napisao Mehanika 2 (dva puta sam pisao Mehanika 1, Mehanika 1 je bila Statika, dvojka su bili Kinematika i Dinamika - tacke i sistema).

Tamo sa kraja '80-tih hteli nama na kraju studija da uvedu nove ispite jer su menjali plan i program studija te se mi studenti pobunimo i na kraju uprava fakuteta organizuje susret sa pobunjenim studentima u amfiteatru 225. Dosao dekan fakulteta, student prodekan, student prorektor (zanimljivo, to je bivsi gradonacelnik BGD i sadasnji ober-knez opozicije - i tad se kao student bavio politikom ali kao clan SKJ). Vrela atmosfera, necete vi nas za.ye.bati, dekan fakulteta inace smiren covek govori o svemu a u jednom trenutku neko dobaci "Uaaa dekan!". Na to se iznervira covek i baci fasciklu o katedru te kaze: "Kolege, ne morate vi da ovo studirate, imate dole Masinski fakultet pa mozete i dole, zavrsicete ocas.". Student prorektor koji je tada bio daleko od danasnjeg ekstremno nadmenog coveka nije rekao ni reci iako je studirao Masinac. Ovo je istinita anegdota, iz mislim 1989/90.

Na Masincu su Mehanike 1-4 bili jednosemestralni ispiti a na pravom fakultetu su Mehanike 1-2 bile dvosemestralni ispiti, s tim da se dvojka radila diferencijalnim racunom - sto je na Masincu bilo nemoguce jer tamo studenti nisu znali matis.

E sad ozbiljno, ovo prethodno je zezanje (sem anegdote sa studentom prorektorom), Masinac je ozbiljan fakultet (bio, nemam pojma kakav je danas) i nikad ga nije bilo lako zavrsiti. Mnogi inzenjeri koji su diplomirali na tom fakultetu su se lepo snasli po belom svetu jer su stekli odlicnu osnovu u BGD (ne samo u BGD nego i u drugim gradovima SFRJ). Mnogi moji drugari su upisali i zavrsili beogradski Masinac i danas su odlicni inzenjeri (kako od aero-kosmonautike, HVAC-a do procesne tehnike), nekoliko njih radi i na odlicnim poslovima po belom svetu.

 

[lionagate]

Куповале су се и то је тачно али мишљења сам да је ипак тадашња куповина диплома била "мало безазленија" него ово данас јер ти са купљеним дипломама нису могли да раде у привреди нити да одлучују о индустрији или некој важној спољној политици. Они јесу били у политици али негде у локалу или на републичком нивоу и без неких правих утицаја јер је тада постоја систем, какав такав али систем (није тема да ли је тај систем добар или лош).
Данас са купљеним дипломама директно утичу на судбину како привреде и индустрије тако и на наше судбине.
Ипак да се зна, куповина диплома је кривично дело па макар тај са купљеном дипломом радио неки леви и неважан посао.

Svim strateskim odlukama u zemlji je nekada zavrsnu rec davao covek koji po zvanicnom obrazovanju bio bravar. O izgradnji velikih industrijskih kombinata ( i cesto promasenim investicijama) su odlucivali politicari koji su od skole imali partijsku iz Kumrovca a kao vrhunac radne biografije im je bilo ucesce u ratu od 1941 i clanstvo u KPJ od 1939. Jos ako su bili studenti beogradskog univerziteta pre 1941 pa ako su ih izbacili sa studija zbog komunisticke propagande gde im je onda bio kraj.

No, i tad su se tehnickim stvarima bavili ljudi koji su imali strucna znanja i iskustva. A treba biti realan, i danas ne mogu realizovati neke projekte bez strucne radne snage. Nece ni danas diplomac Union univerziteta projektovati lucnu branu na Drini, projektovace je neko ko ume to da uradi.

 

[mina68]

Да ли је овде неко поменуо главну егзекуторку, госпођу Турајлић?
Е, то је одговор.

 

[Bren]

Na primer cuo sam nedavno da iz Matematicke gimnazije u poslednje vreme izlazi vise dobrih fizicara nego matematicara. Ne trebaju nam matematicari? Mislim da ne, samo je verovatno period takav koji vuce na neku stranu, pa se posle trend opet promeni.

Ne shvatam gde odlaze ti fizičari kad godišnje fiziku upiše do tri studenta. Kao i harfu. Što se matematičara tiče, oni se mahom okreću programiranju i dobrim zaradama. Ko je lud da danas radi u školi da ga yeebu umišljeni roditelji i nihova podivljala deca? Čast izuzecima(<20%).

 

[Nemoguća Могућност]

Ne shvatam gde odlaze ti fizičari kad godišnje fiziku upiše do tri studenta. Kao i harfu. Što se matematičara tiče, oni se mahom okreću programiranju i dobrim zaradama. Ko je lud da danas radi u školi da ga yeebu umišljeni roditelji i nihova podivljala deca? Čast izuzecima(<20%).

Pojma ne znam. Mozda idu na druge linije - etf, masinstvo, gradjevina, meteorologija.....

 

[38imak]

Secam se tog duela u REX-u.

I ne samo za ovo sto je u Tvitu, nego za skoro ceo duel, kada se iz njega izuzmu klasicna Seseljeva nacionalisticka blebetanja- Seselj je za skoro sve ostalo bio u pravu.

To sto Djindjic prica je klasicno levicarsko-etatisticko blebetanje, koje nije tacno.

Nije tacno iz 1000 razloga, i meni je jako zao sto u Srbiji postoje samo nekoliko ljudi koji razumeju zasto te stvari nisu tacne.

Nije posao Drzave da odredjuje ko je i sta je fakultet. Ne treba Drzava da odredjuje sta je skola.

Trziste rada treba da odredi koje diplome su kul, a koje nisu.

To sto vam se nepismeni zaposljavaju na nekim radnim mestima, govori o tim radnim mestima i trzistu rada, a ne o fakultetu.

Mislim, govori i o fakultetu, ali u obrnutom smeru, trziste rada je u Srbiji potpuno pomahnitalo i bolesno, isto iz 1000 razloga. Takvo bolesno trziste rada utice i na skolstvo, pa nam je i skolstvo bolesno.

Stanje u skolstvu je posledica toga, ne uzrok.

Jedino cemu je skolstvo uzrok je budzetski deficiti, i motor za drzavne regulacije.

Trziste rada je uzrok bolesti, skolstvo vam je simptom.

Trziste rada vam je bakterija, skolstvo vam je temperatura.

U svetu postoji mali milion ljudi koji su pisali na tu temu, pa necu ja ovde da se pravim pametan.

Za pocetak, u onom osnovnom, razmislite u charter skolama u osnovnom i srednjem obrazovanju.

To sto se trziste u skolstvu dozivljava kao nesto lose, to je problem.

 

[Nemoguća Могућност]

To sto vam se nepismeni zaposljavaju na nekim radnim mestima, govori o tim radnim mestima i trzistu rada, a ne o fakultetu.

Ni po jada sto su nepismeni, to i nije tako strasno koliko je strasno i zabrinjavajuce da nesposobni i nestrucni zauzimaju mesta gde je neophodna straucnost i obrazovanje za tu oblast. I to se ponavlja u svakoj sferi drustva.

Potrebna je neka vrsta otreznjenja koja nije ni na vidiku. Valjda, kada najsporiji bude shvatio da to ne ide tako, da se nesto okrene na drugu stranu.

 

[38imak]

Ni po jada sto su nepismeni, to i nije tako strasno koliko je strasno i zabrinjavajuce da nesposobni i nestrucni zauzimaju mesta gde je neophodna straucnost i obrazovanje za tu oblast. I to se ponavlja u svakoj sferi drustva.

Potrebna je neka vrsta otreznjenja koja nije ni na vidiku. Valjda, kada najsporiji bude shvatio da to ne ide tako, da se nesto okrene na drugu stranu.

Pa jedna od poenti je da vi imate pogresnu predstavi tih radnih mesta.

Ocigledno za njih nije potrebna strucnost i obrazovanje.

Mislim, znam da u SF idealnom svetu, npr. republicki veterinarski inspektor treba da je neki vrhunski strucnjak za veterinu, sa vrhunskim licnim integritetom i radnom etikom. .

Ali u stvarnom svetu, u realnom svetu, realno radno mesto republickog veterinarskog inspektora nije to kako vi zamisljate da je u SF svetu. To ne postoji.

Ili npr, kada zaposljavaju ove SPS prijateljice noci po Elekrodistribucijama i lokalnim samoupravama kao sekretarice.

To nije radno mesto sekretarice, cak i kada formalno pise po planu da jeste.

U realnom svetu, to je radno mesto prijateljice noci i drugarica najvisih menadzera i politicara na vlasti.

Ovo su prosti primeri, ima i kompleksnijih.

itd. itd.

Problemi su mnogo kompleksniji i dublji od 'Drzava da odredi i sredi sve fakultete i programe', ili stagod.

 

[Nemoguća Могућност]

Pa jedna od poenti je da vi imate pogresnu predstavi tih radnih mesta.

Ocigledno za njih nije potrebna strucnost i obrazovanje.

Mislim, znam da u SF idealnom svetu, npr. republicki veterinarski inspektor treba da je neki vrhunski strucnjak za veterinu, sa vrhunskim licnim integritetom i radnom etikom. .

Ali u stvarnom svetu, u realnom svetu, realno radno mesto republickog veterinarskog inspektora nije to kako vi zamisljate da je u SF svetu. To ne postoji.

Ili npr, kada zaposljavaju ove SPS prijateljice noci po Elekrodistribucijama i lokalnim samoupravama kao sekretarice.

To nije radno mesto sekretarice, cak i kada formalno pise po planu da jeste.

U realnom svetu, to je radno mesto prijateljice noci i drugarica najvisih menadzera i politicara na vlasti.

Sve bi to bilo nebitno od onog trenutka kad nekog dovoljno mocnog (pod zastiton sekte) mozes da privedes zakonu po vise osnova. Ali u ovoj drzavi niko nije kriv za blatantno krsenje raznih zakona pa i ustava. (i u komunizmu nije da je bilo razlicito) Mada, iskreno, nisam bas primetio da je to samo problem u Srbiji. Vidjao sam to i na drugim mestima. Ljudi na planeti nisu bas toliko mnogo razliciti - isti mehanizmi - razliciti prostori.

Primer nekog tamo glavnog inspektora i nije neki za primer. Sta cemo sa doktorima i medicinskim sestrama koje imaju 'kupljene' diplome? Pa se desavaju stvari koje se desavaju? Da unakaze nekog ili ga cak i ubiju - i niko kriv?

Na stranu direktor koji zapali sistem koji direktorise, zato sto lose odlucuje, a lose odlucuje zato sto ne zna, a nikog nece da pita nego za sobom vuce rep poltrona, koji mu sve odobravaju jer tu samo primaju platu. To je vec mentalitet.

Ovo su prosti primeri, ima i kompleksnijih.

itd. itd.

Problemi su mnogo kompleksniji i dublji od 'Drzava da odredi i sredi sve fakultete i programe', ili stagod.

Elaboriraj sta si hteo da kazes, ne razaznaje se.

 

[38imak]

Sve bi to bilo nebitno od onog trenutka kad nekog dovoljno mocnog (pod zastiton sekte) mozes da privedes zakonu po vise osnova. Ali u ovoj drzavi niko nije kriv za blatantno krsenje raznih zakona pa i ustava. (i u komunizmu nije da je bilo razlicito) Mada, iskreno, nisam bas primetio da je to samo problem u Srbiji. Vidjao sam to i na drugim mestima. Ljudi na planeti nisu bas toliko mnogo razliciti - isti mehanizmi - razliciti prostori.

Primer nekog tamo glavnog inspektora i nije neki za primer. Sta cemo sa doktorima i medicinskim sestrama koje imaju 'kupljene' diplome? Pa se desavaju stvari koje se desavaju? Da unakaze nekog ili ga cak i ubiju - i niko kriv?

Na stranu direktor koji zapali sistem koji direktorise, zato sto lose odlucuje, a lose odlucuje zato sto ne zna, a nikog nece da pita nego za sobom vuce rep poltrona, koji mu sve odobravaju jer tu samo primaju platu. To je vec mentalitet.

Slazem se za ceo svet. Etatizam unistave ceo svet, ne samo Srbiju. Cene obrazovanja su izmedju ostalog abnormalne i besmislene po svetu, izmedju ostalog zbog mesanja drzave u sve i svasta.

Isto je i za sestre,i za doktore, i za sve. Neka sestra koja kuva kafe u Domu zdravlja, ili neki specijalista u provinciji koji veze nema sa zivotom, to su sve realna radna mesta u drzavnom sistemu zdravstva, ta radna mesta ne zavise od realne ponude i traznje, nego od drzavnog diktata. Nama je trziste rada zestoko regulisano, posebno u tim visokobrazovanim zanimanjima. U svima njima, ti nemas pravu informaciju sta je potrebno i trazeno na realnom slobodnom trzistu rada.

Za direktore isto, oni nemaju nikakvu odgovorsnot u vodjenju sistema, pa zasto bi se i trudili?

 

[38imak]

Elaboriraj sta si hteo da kazes, ne razaznaje se.

Nemoguce je to uraditi ovde, i ja sam neobrazovana seljacina, pa ne mogu da dublje elaboriram, a i mrzi me. Ali su mnogi zagovornici Austrijske skole ekonomije npr. pricali o svemu tome. To je potpuno razlicit sistem gledanja na ekonomiju i drustvo, a ne ovo sto imamo sada, gde imas Drzavu koja ti kaze da je ona Supermen koja ce resiti sve. U Srbiji, takva misljenja ne postoje, vec samo imamo tzv moderna socijal-demokratske poglede kako na citavo drustvo, tako i na skolstvo.

Ima tu 1000 stvari, i za to u ovom cuvenom REX duelu, tu je Seselj bio mnogo vise u pravu negoli Djindjic. To sto Djinjdic tu prica nam je donelo sve ove probleme u skolstvu koje imamo svuda po svetu.

Sa tim u vezi, ja to zastupam sa ekstremno pro-kapitalisticke i anti-nacionalisticke pozicije, uopste nisam neko ko inace hejtuje Djindjica i lozi se na idiotizme Seselja. On i sam je tada to pricao ne zato sto iskreno veruje u to, vec jer je imao nalog da tada prica sve suprotno od Djindjica (inace iskreno veruje sve to o skolstvu i Drzavi sto je Djindjic pricao; u Srbiji, to svi misle).

 

[Nemoguća Могућност]

Nemoguce je to uraditi ovde, i ja sam neobrazovana seljacina, pa ne mogu da dublje elaboriram, a i mrzi me. Ali su mnogi zagovornici Austrijske skole ekonomije npr. pricali o svemu tome. To je potpuno razlicit sistem gledanja na ekonomiju i drustvo, a ne ovo sto imamo sada, gde imas Drzavu koja ti kaze da je ona Supermen koja ce resiti sve. U Srbiji, takva misljenja ne postoje, vec samo imamo tzv moderna socijal-demokratske poglede kako na citavo drustvo, tako i na skolstvo.

Ima tu 1000 stvari, i za to u ovom cuvenom REX duelu, tu je Seselj bio mnogo vise u pravu negoli Djindjic. To sto Djinjdic tu prica nam je donelo sve ove probleme u skolstvu koje imamo svuda po svetu.

Sa tim u vezi, ja to zastupam sa ekstremno pro-kapitalisticke i anti-nacionalisticke pozicije, uopste nisam neko ko inace hejtuje Djindjica i lozi se na idiotizme Seselja. On i sam je tada to pricao ne zato sto iskreno veruje u to, vec jer je imao nalog da tada prica sve suprotno od Djindjica (inace iskreno veruje sve to o skolstvu i Drzavi sto je Djindjic pricao; u Srbiji, to svi misle).

OK mislim da sam ukapirao o cemu pricas - u pitanju su dva modela ekonomije (pocev od one cuvene nevidljive ruke Adama Smita)

Ali pre no sto kazem nesto, prvo moram da ti kazem da ja u politickom, verskom, nacionalnom i ekonomskom smislu nisam ostrascen ni na ciju vodenicu. Za mene je vecina stvari koje cujem ili mi neko isprica neka vrsta reciklirane propagande bilo da je politicka, verska, nacionalisticka ili ekonomska. Znaci sta god je ko negde rekao uzimam sa dozom protiv tega - ili kao sales pitch (ili marketing - sto dodje isto sto i propaganda) u kojoj neko pokusava da mi proda nesto. A, pritom. nije svestan da ja apsolutno ne kupujem nista osim sto je MENI potrebno za MOJ goli zivot.

Da se vratim na temu.

Centralisticki model je bio i u kapitalistickim zemljama sve do onog cuvenog para Ronald Regan-Margaret Tacer kad se kapitalizam pretocio iz centralnog, u liberalni kapitalisticki

Posto u tome zivimo evo ima tome 30tak godina svesni smo da se gura taj model kao da je svima potreban (!!?!). Malo vise kasnije su se pojavile i neke kritike na primer jedna od knjiga koja otvara oci o liberalnom kapitalizmu je na primer: Ha-Joon Chang - 23 Things They Don't Tell You About Capitalism. Preporuka za citanje svima bez obzira koji model podrzavali. Tip lepo razlaze u detalje svaku stavku sa istorijskim primerima sirom sveta.

Takodje, u medjuvremenu je ustanovljeno da: adamova ruka dovodi kapitalizam do cescih kriza (a to nije dobro jer se razdesava nastelovani sistem). Ili recimo da zbog liberalnog koncepta nije moguce nekim centralistickim mehanizmima kontrolisati privredu (na primer ono kad je centralna banka amerike priznala da mehanizam primarne kamatne stope ne moze da utice na privredu - ili kad je stopa pala na 0% cime se ceo sistem razdesio)

Sa druge strane u doba centralizovanog kapitalizma ili istog takvog komunizma/socijalizma (ukljuciv i nas) - drzava ili oligarhija ili diktator ili sta god vec bilo na celu neke nacije odlucuje o svemu, pa cak i o tome da li ce ljudi da jedu parizer, ili parizer i majonez, ili samo suva leba i mleka. Konsekvetno sve ono sto pominjes kao pojavu u ovom drustvu - koje je duboko u centralizovanom sistemu jednog vladara - koliko god se to zvalo 'demokratija' a nije.

Sa trece strane - malo iz aviona, ili dovoljno sa strane - stoji cinjenica da je ljudsko drustvo haos drugog reda (to znaci haos prvog reda na koji je primenjen drugi nivo haosa) - a posto smo mi ljudi generalno mentalno ograniceni za kompleksnosti - onda nekako tvrdo verujemo da jedno odelo moze svakome da odgovara (jedan politicki sistem ili sekta, jedna religija ili sekta, jedan ekonomski sistem, jednonacionalnost) sto naravno uopste nije tacno. A moze da bude i tabu! Moze da bude i opasno po zivot kad se veruje u geneticko nasledje, a onda udari ono 'Über alles!'

Neki sistemi i neka uverenja su dobra za jednu vrstu primera, a onda su losa za drugu vrstu primera i obrnuto. Postoje situacije gde je bolje imati centralizovan sistem, negde gde je bolje imati liberalan - mozda cak i oba. Recimo, kakav to sistem imaju kinezi kad je komunisticka partija na vlasti a pojedini delovi kine blatantno kapitalisticki - imaju i milijardere - onolike! Ima i neki spanski primer gde neka je enklava proglasila neku vrstu komunizma i tako zive medju sobom u sred liberalno-kapitalisticke Spanije. Tako im odgovara.

Znaci papazjanija vidjenja i verovanja - tako da samo preostaje propaganda.

Kazu ovako: Kad je budizam presao granicu iz Indije u Kinu osvojio je celu kinu bez i jednog vojnika. Ideje su najpropulzivnije. Promena nacina misljenja menja nacin zivljenja i verovanja.

Jesam li ubo to sto si hteo da kazes?

 

[38imak]

Delimicno, ali nije to tema sada, necu da smaram, a ako neko zna da smara ovde na Krsti, to sam ja

Daleko od toga da su Regan-Tacer nekakav 'liberalni kapitalizam'. U ovome sto sada pricamo, obrazovnom sistemu pa tek nisu. Oni su samo dosli u vreme kada je taj neo-kejnz svet usao u krizu vece inflacije 70-ih (posebni problem za neo kejnz likove je sto je bila stagflacija, znaci inflacija, a ne raste BDP), kada su i USA i Engleska imale dvocifrene procente inflacije, pa su im bila potrebna neke sitnije trzisne korekcije; ali mi i dalje, i to nedvosmisleno, zivimo u tom Neo-Kejnz svetu, plus, u svetu Drzave blagostanja.

Konkretno za ovu temu, obrazovni sistem, on je potpuno 'ne-kapitalisticki', svuda, sa tim sto u nekim drzavama je to malo vise, u nekim malo manje. Kapitalisticki ne znaci samo formalno privatno vlasnistvo, vec i masu drugih stvari, koje u modernom svetu, ne postoje u potpunosti.

U svakom slucaju, moguca su bolja resenja i u okviru ovog sistema. Ali sva ta resenja prvo targetiraju trziste rada, a ne obrazovni sistem sam po sebi. To su resenja gde se inputi daju trzistu rada, pa se preko njega tako utice na obrazovni sistem. Resenja gde se inputi daju u obrazovni sistem, jos gore promasuju cilj, jer je taj input jos udaljeniji od konacnog outputa, nego od ovog inputa koji se ubacuje u trziste rada.

TIpa, ne moze 'Drzava da odredi treba 500 pravnik, 560 ekonomista i 779 inzinjera', nego drzava izbaci odredjene regulacije koje su omca oko vrata odredjenim firmama, pa potraznja za radnom snagom u tim firmama koje su uspesne, utice na skolski sistem da proizvede potrebne radnike. Naravno, ovo je jako prost primer, jer tu ima jos 1000 nekih stvari koje uticu na sve to; ali poenta je, svaka zelja Drzave da menja obrazovni sistem, nece proizvesti zeljena resenja, jer ne mozes ti da prilagodjavas trziste rada obrazovnom sistemu, nego obrnuto. Trziste rada bas briga sta drzava hoce, trziste rada nisu lepe zelje, nego realnost. Naravno, odnos trziste rada-obrazovni sistem nije u ovom etatistickom svetu neka jednosmerna linearna stvar, ima tu milion razlicitih medjusobnih uticaja. Ali je poenta da, sto taj sistem ispravljas vise u linearnost, u smeru od trzista rada ka obrazovnom sistemu, to je bolje. Svaki nasilni pokusaj drzave da svojom voljom vestacki utice na trziste rada, izazvace masu patoloskih posledica na sistem. Ona mora da oslobodi trziste rada sto vise, da bi ta informacija mogla realno da se posalje obrazovnom sistemu.

 

[Nemoguća Могућност]

Delimicno, ali nije to tema sada, necu da smaram, a ako neko zna da smara ovde na Krsti, to sam ja

Daleko od toga da su Regan-Tacer nekakav 'liberalni kapitalizam'. U ovome sto sada pricamo, obrazovnom sistemu pa tek nisu. Oni su samo dosli u vreme kada je taj neo-kejnz svet usao u krizu vece inflacije 70-ih (posebni problem za neo kejnz likove je sto je bila stagflacija, znaci inflacija, a ne raste BDP), kada su i USA i Engleska imale dvocifrene procente inflacije, pa su im bila potrebna neke sitnije trzisne korekcije; ali mi i dalje, i to nedvosmisleno, zivimo u tom Neo-Kejnz svetu, plus, u svetu Drzave blagostanja.

Konkretno za ovu temu, obrazovni sistem, on je potpuno 'ne-kapitalisticki', svuda, sa tim sto u nekim drzavama je to malo vise, u nekim malo manje. Kapitalisticki ne znaci samo formalno privatno vlasnistvo, vec i masu drugih stvari, koje u modernom svetu, ne postoje u potpunosti.

U svakom slucaju, moguca su bolja resenja i u okviru ovog sistema. Ali sva ta resenja prvo targetiraju trziste rada, a ne obrazovni sistem sam po sebi. To su resenja gde se inputi daju trzistu rada, pa se preko njega tako utice na obrazovni sistem. Resenja gde se inputi daju u obrazovni sistem, jos gore promasuju cilj, jer je taj input jos udaljeniji od konacnog outputa, nego od ovog inputa koji se ubacuje u trziste rada.

TIpa, ne moze 'Drzava da odredi treba 500 pravnik, 560 ekonomista i 779 inzinjera', nego drzava izbaci odredjene regulacije koje su omca oko vrata odredjenim firmama, pa potraznja za radnom snagom u tim firmama koje su uspesne, utice na skolski sistem da proizvede potrebne radnike. Naravno, ovo je jako prost primer, jer tu ima jos 1000 nekih stvari koje uticu na sve to; ali poenta je, svaka zelja Drzave da menja obrazovni sistem, nece proizvesti zeljena resenja, jer ne mozes ti da prilagodjavas trziste rada obrazovnom sistemu, nego obrnuto. Trziste rada bas briga sta drzava hoce, trziste rada nisu lepe zelje, nego realnost. Naravno, odnos trziste rada-obrazovni sistem nije u ovom etatistickom svetu neka jednosmerna linearna stvar, ima tu milion razlicitih medjusobnih uticaja. Ali je poenta da, sto taj sistem ispravljas vise u linearnost, u smeru od trzista rada ka obrazovnom sistemu, to je bolje. Svaki nasilni pokusaj drzave da svojom voljom vestacki utice na trziste rada, izazvace masu patoloskih posledica na sistem. Ona mora da oslobodi trziste rada sto vise, da bi ta informacija mogla realno da se posalje obrazovnom sistemu.

Dobro je - vratili smo se na temu. Tema je veza izmedju obrazovanja i privrede.

Ja sam zamorce usmerenog sistema - gde se pokusalo da skolstvo proizvodi odmah radnike po strukama za privredu. Mozda je to radilo, mada ne verujem, ali koliko kroz svoj zivot gledam skoro sam siguran da nije (sa te poslovne strane) - sa ljudske strane usmereni sistem je totalni fijasko - primecuju se razlike izmedju onih koji su bili i koji nisu bili u tom sistemu, sa cisto ljudskog stanovista. Koliko je sve to bilo kratkovido necu ni da pominjem.

Ali da se vratim na temu.

Meni takodje nije jasno kako se misli da skolstvo (i nize i vise) ikada moze da ostvari direktnu vezu izmedju skole i zanimanja (profesije, radnog mesta). Svet se toliko menja, koncepti se menjaju, nacin rada se menja, radna mesta se menjaju jos brze. Mislim da to sve zajedno ne moze da se poveze. Ali bi bilo mnogo cega da se pred-pripremi. Skola bi mogla malo da saradjuje sa privredom u smislu koja su to bazicna znanja koja se nekako podrazumevanju pa da se time bavi. Ne secam se da sam video ikog pa cak i teske profesionalce da upadaju u neki sistem sveznajuci. Svaki sistem mora jos da se nauci u praksi i svako to radi malo razlicito od nekog drugog. Ja sam u IT-ju - mi imamo nesto sto se zove learning-curve i na to se obraca paznja. Na primer uzmem nekog ko je radio nesto sasvim drugo i primenim ga kod sebe - na primer do juce je neko bio profesor IT-ja u skoli a danas je sistem administrator - sve i da zna sve o sistem administraciji mora barem da nauci kako je neki sistem napravljen da bi znao da ga administrira. Recimo da je taj neko zavrsio uciteljsku skolu (a IT znanja stekao samouk, jer je odrzavao neki sistem - da li je bitno sto je on ucitelj ili sistem administrator po skolskom zvanju? Naravno da nije - ako zna zna, a ono sto ne zna naucice iz prakse. Drugo ljudi zele nekad da se bave necim sasvim drugim - ne jedan primer koji vidjam da ljudi skacu iz jedne struke u drugu, i sa jednog radnog mesta na neko sasvim drugo - zato sto tako zele a ne zato sto im je tako odredila skola i diploma konkretna diploma - ako gledam sa cisto formalne strane - ono sto sam zavrsio u skoli da radim danas ne postoji kao radno mesto.... na svu srecu pa realnost radi po drugim principima.

Tu se postavljaju i neka druga pitanja za nekog ko dodje negde da radi - da li ima dobru biznis etiku? da li zna da komunicira sa drugim ljudima? da li je samostalan u izvrsenju zadataka? da li dolazi da zapitkuje za svaku sitnicu ili sam pokusava da istrazuje? Da li je poverljiv?

Ko ce to da ga nauci? Privreda nece neke tipove ljudi ili ih primi samo ako bas mora pa ako prodje test period mozda je OK.... pmm takve stvari bi trebalo da se uce u skoli. (ne pricam o srpskoj privredi - jer u srbiji je ocigledno da mozes da budes postavljen na bilo kakvu funkciju - radno mesto bez ikakvog znanja i provere - jer ovde nije bitno sta se radi, vazno je kako se domoci para uz sto manje rada)

Jos par godina da izumre jedna od poslednjih generacija koja je imala odredjene druge motive pored novca i ostace neko drustvo za koje stvarno ne znam kako ce da funkcionise - sretno im bilo!

 

[38imak]

Prvo, sve sto si napisao je tacno, sam rad, znanje i strucnost nije sam zanat koji naucis u skoli, vec i 1000 drugih stvari, izmedju ostalog i karakterne, kao sto su radna navika, sposobnost da radis u timu, razumevanje sireg konteksta u kojem se firma nalazi, itd. To sve ima svoju vrednost u sistemu, i ako je ta vrednost nepriznata, taj sistem nece dobro da radi. Znaci, MORA se ubaciti ta vrednost u celoj jednacini obrazovanja i trzista rada.

Ti si dao jedne od sustinskih razloga zbog cega je obrazovni sistem, svuda na svetu, danas u velikom problemu. Da, obrazovanje radnika su redovno vrsili prvi poslodavci svrsenih studenata i djaka, ucivsi ih poslu na njihvom prvom radnom mestu. Njihova plata tu je ulaganje u tog radnika za buducnost. Zbog cega je onda drzavni sistem toliko bacao novce na obrazovanje takvog radnika, ocigledno je to potpuno neefikasan model, gde se mnogo para trose na gluposti. Odgovor na to sto ti pises je fuzija skolskog sistema i trzista rada, poslodavci bi u pravom 'liberalnom kapitalizmu' istovremeno bili i vlasnici skola, ali to je u ovom sada sistemu nemoguce, i takvi problemi ce vecito postojati.

Ovo sve ne znaci da nesto sto mi kolokvijalno zovemo 'opste obrazovanje' ne bi imalo vrednost na slobodnom trzistu. Cak, ceo tvoj post je u sustini i pokazatelj da to cesto ima i realnu vecu vrednost na realnom trzistu rada, nego da u skoli ucis zanat koji je zastareo za 10 godina. Na pravom slobodnom trzistu, ta informacija bi bila itekako preopoznata od strane poslodavaca. Ne mogu poslodavci, koji se realno bore na slobodnom trzistu, da manje znaju koliko je sve to mnogo bitno-opste obrazovanje, radne navike, i cela poenta tvog posta, od nekog drzavnog organa. Jer nije drzavni organ taj koji trpi negativne posledice tog neznanja, nego poslodavac. Drzavni organ u ministarstvu prosvete ne moze vise da ceni opste obraovanje, inteligenciju, radne navike, i jos 1000 drugih stvari koje se tesko ubacuju u neku formalnu pravnu normu, nego poslodavac koji se bori na slobodnom trzistu. Ali, drzava ima mali milion regulacija kojim radi sve suprotno od svega toga, ne dozvoljavajuci poslodavcima da i to ubace kao informaciju u sistem. Upravo zato je skolski sistem u velikom problemu, to je posledica toga sto je trziste rada u velikom problemu, ogranicena mu je sloboda da realno vrednuje radnike. To se jednostavno mora odraziti i na skolski sistem. A kada se ti problemi pokusavaju resiti nekim inputima u sam skolski sitem, umesto oslobadjanja trzista rada, to je siguran put u uzasno resenje. To sto poslodavci nemaju slobodnu da realno vrednuju radnike, nije nikakav pokazatelj nesposobnosti poslodavca, vec pokazatelj da Drzava oduzima polsodavcu slobodu da to radi.

Sve u ovom svetu ima neko svoje mesto. Stvar je samo u tome sto Drzava redovno svojim delovanjem menja informacije sa 'realnog trzista rada', cime ne dozvoljava da svaki elemenat sistema dobije prave informacije, cime bi se stvari mnogo bolje postavile na svoje mesto.

Elem, ovo je sve jako apstraktno. Ja mogu da pricam i konkretnije, ali to iziskuje mnogo vremena, a i nije toliko bitno kao sama sustina.