NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
Pa nije jer nastupa po lokalnim televizijama i time ga svrstavaju u domen nauchne fantastike
P.S
Ja mislim (s' obzirom sta nam se sve u zadnjih 20-tak godina izdeshavalo) da on pricha potpunu istinu.
-
- Popularno:
- Na pomolu koalicija Nestorovića...
- Zasto veliki broj Srba na forumu...
- Migranti pucali na policiju kod Šida...
- Zašto pristalice diktature mnogo...
- Napad kosovske policije na srpskog...
- Padaju plafoni na Kliničkom Centru u...
- Tramp: Od juna carine od 50% na robu iz...
- Primate li glupe sms poruke od MUP sa...
- Ovo je sistemsko uništavanje; "Molim...
- Opozicija vs studenti, ko vam je draži?
KO JE JUGOSLAV PETRUSIC????
- Začetnik teme paja1408
- Datum pokretanja
Pa nije jer nastupa po lokalnim televizijama i time ga svrstavaju u domen nauchne fantastike
P.S
Ja mislim (s' obzirom sta nam se sve u zadnjih 20-tak godina izdeshavalo) da on pricha potpunu istinu.
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.190
Ko ce ga znati..
Jedan insert sa sudjenja grupi "Pauk"
"JEZIK NATAŠE KANDIĆ
U HODNIKU Palate pravde, došlo je do incidenta između optuženih, koji su glasno komentarisali prisustvo predsednice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić. Njoj je to zasmetalo, pa se okrenula prema Petrušiću i ostalim optuženima i isplazila im jezik. I dok je ostale optužene ovaj gest dodatno revoltirao, Petrušića izgleda da nije.
- Gospođo, gest koji ste napravili ne shvatam kao uvredu - kazao je Petrušić, što je izmamilo osmeh prisutnih.
TRI PRSTA ISPRED SPOMENIKA
JUGOSLAV Petrušić Dominik, kao i ostala četvorica iz grupe "Pauk", nisu bili oduševljeni kada su u utorak ispred Palate pravde videli brojne novinarske ekipe. Kada je suđenje odloženo, po izlasku iz zgrade, Petrušić je iznenada stao ispred spomenika cara Dušana, podigao tri prsta.
- Slikajte me ispred ove Palate, nadam se, pravde. I, ispred Dušana Silnog, s tri prsta, kao velikog Srbina, što i jesam! - rekao je Petrušić."
Jedan insert sa sudjenja grupi "Pauk"
"JEZIK NATAŠE KANDIĆ
U HODNIKU Palate pravde, došlo je do incidenta između optuženih, koji su glasno komentarisali prisustvo predsednice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić. Njoj je to zasmetalo, pa se okrenula prema Petrušiću i ostalim optuženima i isplazila im jezik. I dok je ostale optužene ovaj gest dodatno revoltirao, Petrušića izgleda da nije.
- Gospođo, gest koji ste napravili ne shvatam kao uvredu - kazao je Petrušić, što je izmamilo osmeh prisutnih.
TRI PRSTA ISPRED SPOMENIKA
JUGOSLAV Petrušić Dominik, kao i ostala četvorica iz grupe "Pauk", nisu bili oduševljeni kada su u utorak ispred Palate pravde videli brojne novinarske ekipe. Kada je suđenje odloženo, po izlasku iz zgrade, Petrušić je iznenada stao ispred spomenika cara Dušana, podigao tri prsta.
- Slikajte me ispred ove Palate, nadam se, pravde. I, ispred Dušana Silnog, s tri prsta, kao velikog Srbina, što i jesam! - rekao je Petrušić."
Ova vlast radi po principu vruce hladno.............i tako jaca imunitet i otpornost naroda na reagovanje na svaku "novinu", govorila ona za ili protiv vlasti
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.190
nikadvise90te
Ističe se
- Poruka
- 2.016
Лично мислим да је то још један од пројекта врле нам Службе.........
Ево и ми сад о њему чешемо језик........то је циљани ефекат.....скренути пажњу са нечег другог много крупнијег и битнијег......
Колико је таквих или сличних било лансирано у протеклих 20-так година
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Лични пројекат једног искомплексираног пропалог боксера.
Имаш свежу причу о томе како Стојанка постаје Сандрина.
Poslednja izmena:
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
ZLOČINAČKE TAJNE SLUŽBE
ZLOČINAČKE TAJNE SLUŽBE
Ja želim da dokažem da je u najtežim zločinima na području bivše Jugoslavije učestvovalo oko 1.500 bivših oficira iz tajnih službi vojske i policije. Bio sam živi svjedok tome
MASAKR U SREBRENICI ORGANIZOVAO JE JOVICA STANIŠIĆ!
ŽRTVA OBAVJEŠTAJNIH IGARA ILI NJIHOV KREATOR
Jugoslav Petrušić tvrdi da nije počinio zločine koji mu se pripisuju i da iza urote protiv njega stoji Državna bezbjednost Srbije
Radovan Karadžić odlučio je da se preda Haškom tribunalu 1997. godine, ali ga je u tome spriječila Državna bezbjednost Srbije
Jugoslav Petrušić, najpoznatiji francusko-srpski špijun, u šokantnoj ispovijesti za “Slobodnu Bosnu”, koju ćemo objaviti u dva dijela, otkriva ko su organizatori zločina u Srebrenici, iznosi sve detalje dugogodišnje saradnje Aleksandra Vasiljevića, čelnog čovjeka KOS-a, i bivšeg bh. ministra unutrašnjih poslova Alije Delimustafića, pojašnjava ulogu franucuske obavještajne službe u skrivanju Radovana Karadžića, govori o atentatu na Slobodana Miloševića, za koji mu se u Beogradu sudi. “Od ulaska u Srbiju potpuno ste pokriveni. Kolega iz BIA-e mi je javio da vas dvadesetak obavještajaca od granice prate. Znaju za ovaj intervju i njihovi šefovi strahuju šta ću vam ispričati”, dočekao je, nimalo ohrabrujući, u centru Beograda reportere Slobodne Bosne Jugoslav Petrušić poznat kao Pauk, francusko-srpski špijun poznat širom svijeta. Radio je za francusku, ali i za jugoslovensku tajnu službu, a međunarodnu reputaciju stekao je u Zairu, gdje je uvježbavao elitne trupe Mobutua Sese Sekoa. Učestvovao je u 17 ratova, između ostalih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Indiji, Ruandi, Ugandi, Obali Slonovače.... Jugoslovenske vlasti uhapsile su ga sa 25. novembra 1999. sa pet pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije pod optužbom da su planirali atentat na tadašnjeg predsjednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Grupa Pauk optužena je za špijuniranje u korist francuske obavještajne službe. Na dušu mu je stavljeno da je počinio ratne zločine u Srebrenici, gdje je djelovao kao pripadnik 10. diverzantskog odreda. Međutim, Petrušić u razgovoru za naše novine tvrdi da nije učestvovao u zločinima u Srebrenici, te pri tom imenuje najokorijelije ubice koje su vršile egzekucije u Srebrenici, a koji danas neometano šetaju Beogradom. Tajne službe su, tvrdi, pokušale optužujući njega da sakriju sve zločine koje su same organizovale. U kacelariji u kojoj vodimo razgovor Petrušić na sto stavlja veliki plavi kofer i iz njega vadi fascikle pune dokaznog materijala za ono što će nam ispričati. “Mogu da ponudim dokumenta koja će, verujem, pomoći da se jednom otvori Pandorina kutija i otkriju tajne koje se od strane obaveštajnih službi već godinama skrivaju”. Petrušić i još petorica optuženih 1999. godine osuđeni su na po godinu dana zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i iznude, a nisu proglašeni krivim zbog pokušaja atentata i ubistava. Početkom ove godine, odlukom Vrhovnog suda Srbije, postupak protiv Petrušića i grupe vraćen je na novo postupanje jer se postupak protiv njih vodio pred vojnim sudom koji nije nadležan u ovom slučaju. Petrušić u ispovijesti za naš list tvrdi da je optužen za mnoga djela sa kojima nema veze a da je čitav proces montiran iz političkih razloga, odnosno zbog prikrivanja najvećih zločina koji su se desili na prostoru bivše SFRJ. On već jedanaest godina od nadležnih sudova traži da mu suđenje bude javno. Nudio se i istražiteljima Haškog tribunala, jer se pominje u devet slučajeva koji se vode pred Tribunalom – u slučajevima Karadžića, Mladića, Milutinovića, Lazarevića, Pavković, Šešelja, Miloševića, Erdemovića...
SARADNJA VASILJEVIĆA I DELIMUSTAFIĆA
“Imam dokaze da su ključni obave štajci iz Srbije, BiH i Hrvatske uz pomoć stranih obaveštajnih službi napravili sve što se desilo. Ali da krenemo redom. Početkom devedesetih godina, dolaskom Miloševića, Izetbegovića i Tuđmana, iz bivše JNA oterano je na stotine generala i pukovnika. Ti generali se organizuju na čelu sa Aleksandrom Vasiljevićem, načelnikom Kontrao bavještajne službe JNA, Antunom Tusom i Alijom Delimustafićem i prave paradrža vne službe u sve tri republike. Tada nastaju jedinica kao što je Hos, na čijem je čelu bio Dobroslav Paraga, Vukovi Juke Prazine u BiH i Arkanovi Tigrovi u Srbiji. Dakle, stvaraju se nelegalne jedinice, a u njihovom stvaranju pomažu im anglosaksonske, francuske i izraelske tajne službe. Da su Vasiljević i Delimustafić sarađivali od samog početka rata u BiH, pokazuje i ovaj dokument. Ovde imate službenu belešku odnosno Informaciju o obuci muslimanskih specijalaca u vojnom centru u Pančevu 1991. i 1992. u organizaciji Alije Delimustafića i Aleksandra Vasiljevića. Naser Orić je došao sa desetoricom ljudi ovde u kasarnu u Pančevu na obuku i od tada on zvanično radi za službu bezbednosti. Alija Delimustafić i Aleksandar Vasiljević su kasnije stvorili Ševe. Lično poznajem dvojicu oficira iz Ševa, Populovskog i Nedžmana. Jedan od sastanaka koji su imali bio je početkom maja 1992. godine kada su se njih dvojica u kasarni maršal Tito dogovorili o stvaranju paravojnih jedinica. Tom prilikom su se dogovorili da će Alija Izetbegović na povratku iz Lisabona biti uhapšen i da će ga ispitivati Aleksandar Vasiljević. Za vreme ispitivanja Vasiljević je bio na telefonskoj vezi sa Delimustafićem. Plan je bio da se izvrši puč, da se svrgne Alija Izetbegović, a na njegovo mesto postavi Ejup Ganić. Međutim, to je u poslednji čas zaustavio Vasiljevićev šef George Tannet, tadašnji direktor CIA-e.”
ZLOČINAČKE TAJNE SLUŽBE
Ja želim da dokažem da je u najtežim zločinima na području bivše Jugoslavije učestvovalo oko 1.500 bivših oficira iz tajnih službi vojske i policije. Bio sam živi svjedok tome
MASAKR U SREBRENICI ORGANIZOVAO JE JOVICA STANIŠIĆ!
ŽRTVA OBAVJEŠTAJNIH IGARA ILI NJIHOV KREATOR
Jugoslav Petrušić tvrdi da nije počinio zločine koji mu se pripisuju i da iza urote protiv njega stoji Državna bezbjednost Srbije
Radovan Karadžić odlučio je da se preda Haškom tribunalu 1997. godine, ali ga je u tome spriječila Državna bezbjednost Srbije
Jugoslav Petrušić, najpoznatiji francusko-srpski špijun, u šokantnoj ispovijesti za “Slobodnu Bosnu”, koju ćemo objaviti u dva dijela, otkriva ko su organizatori zločina u Srebrenici, iznosi sve detalje dugogodišnje saradnje Aleksandra Vasiljevića, čelnog čovjeka KOS-a, i bivšeg bh. ministra unutrašnjih poslova Alije Delimustafića, pojašnjava ulogu franucuske obavještajne službe u skrivanju Radovana Karadžića, govori o atentatu na Slobodana Miloševića, za koji mu se u Beogradu sudi. “Od ulaska u Srbiju potpuno ste pokriveni. Kolega iz BIA-e mi je javio da vas dvadesetak obavještajaca od granice prate. Znaju za ovaj intervju i njihovi šefovi strahuju šta ću vam ispričati”, dočekao je, nimalo ohrabrujući, u centru Beograda reportere Slobodne Bosne Jugoslav Petrušić poznat kao Pauk, francusko-srpski špijun poznat širom svijeta. Radio je za francusku, ali i za jugoslovensku tajnu službu, a međunarodnu reputaciju stekao je u Zairu, gdje je uvježbavao elitne trupe Mobutua Sese Sekoa. Učestvovao je u 17 ratova, između ostalih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Indiji, Ruandi, Ugandi, Obali Slonovače.... Jugoslovenske vlasti uhapsile su ga sa 25. novembra 1999. sa pet pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije pod optužbom da su planirali atentat na tadašnjeg predsjednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Grupa Pauk optužena je za špijuniranje u korist francuske obavještajne službe. Na dušu mu je stavljeno da je počinio ratne zločine u Srebrenici, gdje je djelovao kao pripadnik 10. diverzantskog odreda. Međutim, Petrušić u razgovoru za naše novine tvrdi da nije učestvovao u zločinima u Srebrenici, te pri tom imenuje najokorijelije ubice koje su vršile egzekucije u Srebrenici, a koji danas neometano šetaju Beogradom. Tajne službe su, tvrdi, pokušale optužujući njega da sakriju sve zločine koje su same organizovale. U kacelariji u kojoj vodimo razgovor Petrušić na sto stavlja veliki plavi kofer i iz njega vadi fascikle pune dokaznog materijala za ono što će nam ispričati. “Mogu da ponudim dokumenta koja će, verujem, pomoći da se jednom otvori Pandorina kutija i otkriju tajne koje se od strane obaveštajnih službi već godinama skrivaju”. Petrušić i još petorica optuženih 1999. godine osuđeni su na po godinu dana zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i iznude, a nisu proglašeni krivim zbog pokušaja atentata i ubistava. Početkom ove godine, odlukom Vrhovnog suda Srbije, postupak protiv Petrušića i grupe vraćen je na novo postupanje jer se postupak protiv njih vodio pred vojnim sudom koji nije nadležan u ovom slučaju. Petrušić u ispovijesti za naš list tvrdi da je optužen za mnoga djela sa kojima nema veze a da je čitav proces montiran iz političkih razloga, odnosno zbog prikrivanja najvećih zločina koji su se desili na prostoru bivše SFRJ. On već jedanaest godina od nadležnih sudova traži da mu suđenje bude javno. Nudio se i istražiteljima Haškog tribunala, jer se pominje u devet slučajeva koji se vode pred Tribunalom – u slučajevima Karadžića, Mladića, Milutinovića, Lazarevića, Pavković, Šešelja, Miloševića, Erdemovića...
SARADNJA VASILJEVIĆA I DELIMUSTAFIĆA
“Imam dokaze da su ključni obave štajci iz Srbije, BiH i Hrvatske uz pomoć stranih obaveštajnih službi napravili sve što se desilo. Ali da krenemo redom. Početkom devedesetih godina, dolaskom Miloševića, Izetbegovića i Tuđmana, iz bivše JNA oterano je na stotine generala i pukovnika. Ti generali se organizuju na čelu sa Aleksandrom Vasiljevićem, načelnikom Kontrao bavještajne službe JNA, Antunom Tusom i Alijom Delimustafićem i prave paradrža vne službe u sve tri republike. Tada nastaju jedinica kao što je Hos, na čijem je čelu bio Dobroslav Paraga, Vukovi Juke Prazine u BiH i Arkanovi Tigrovi u Srbiji. Dakle, stvaraju se nelegalne jedinice, a u njihovom stvaranju pomažu im anglosaksonske, francuske i izraelske tajne službe. Da su Vasiljević i Delimustafić sarađivali od samog početka rata u BiH, pokazuje i ovaj dokument. Ovde imate službenu belešku odnosno Informaciju o obuci muslimanskih specijalaca u vojnom centru u Pančevu 1991. i 1992. u organizaciji Alije Delimustafića i Aleksandra Vasiljevića. Naser Orić je došao sa desetoricom ljudi ovde u kasarnu u Pančevu na obuku i od tada on zvanično radi za službu bezbednosti. Alija Delimustafić i Aleksandar Vasiljević su kasnije stvorili Ševe. Lično poznajem dvojicu oficira iz Ševa, Populovskog i Nedžmana. Jedan od sastanaka koji su imali bio je početkom maja 1992. godine kada su se njih dvojica u kasarni maršal Tito dogovorili o stvaranju paravojnih jedinica. Tom prilikom su se dogovorili da će Alija Izetbegović na povratku iz Lisabona biti uhapšen i da će ga ispitivati Aleksandar Vasiljević. Za vreme ispitivanja Vasiljević je bio na telefonskoj vezi sa Delimustafićem. Plan je bio da se izvrši puč, da se svrgne Alija Izetbegović, a na njegovo mesto postavi Ejup Ganić. Međutim, to je u poslednji čas zaustavio Vasiljevićev šef George Tannet, tadašnji direktor CIA-e.”
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
DVOSTRUKI ŠPIJUN
Petrušić tvrdi da je učesnik svih događaja od 1991. do 1999. na prostoru bivše Jugoslavije. Angažovan je bio od strane francuskih snaga bezbjednosti, ali je tokom rata u BiH istovremeno sarađivao sa srpskom, muslimanskom i hrvatskom stranom. “Nikada nisam počinio zločin. Svojim poslom bavio sam se isključivo profesionalno. Ovde je isfabrikovana afera Pauk, u kojoj sam ja optužen da sam 1997. godine oformio ilegalnu plaćeničku grupu pod nazivom Pauk, koja je kasnije preimenovana u Balkan Ekspres, u cilju prikupljanja podataka za francusku obaveštajnu službu. U prijavi stoji da su stalno jezgro pored mene činili bivši pripadnici 10. diverzantskog odreda Vojske RS-a Milorad Pelemiš, Slobodan Orašanin, Rade Petrović i Branko Vlačo. Od ovih ljudi niko, osim Pelemiša, nije bio član 10. diverzanstkog odreda, a za vreme rata u BiH ja ih nikada nisam upoznao. Vidite šta su oni uradili. Ovom grupom obuhvatili su čitavu genezu počinjenih zločina u Hrvatskoj, Srebrenici i Kosovu”. Naš sagovornik objašnjava da je afera Pauk zloupotrijebljena na još jedan način. Naime, nosila je isto kodno ime kao operacija Pauk, koja je izvedena u Cazinskoj krajini, a čiji je mozak bio Jovica Stanišić, načelnika Državne bezbjednosti Srbije. On je u okviru te operacije poslao Crvene beretke u Cazin, gdje su se borili protiv Petog korpusa na strani Fikreta Abdića. Pri tom su počinjeni veliki zločini od pripadnika Crvenih beretki, koji su istovremeno učestvovali u švercu velikih razmjera. “Mile Mrkšić je na suđenju Anti Gotovini kazao da je bio komandant operacije Pauk u bosanskoj Krajini. Jovicu Stanišića u Haagu takođe terete za operaciju Pauk. Ja želim da dokažem da je u najtežim zločinima na području bivše Jugoslavije učestvovalo oko 1.500 bivših oficira iz tajnih službi vojske i policije. Bio sam živi svedok tome. Ja sam 1991. godine od strane francuskih snaga bezbednosti zadužen da napravim vezu između srpskih i francuskih tajnih službi. Pod mojom komandom je bila jedna strana novinarka koja je bila ubačena kod Muslimana u Sarajevu i koja mi je davala sve informacije. U uniformi francuske vojske ja sam dolazio i kod Srba, Muslimana i kod Hrvata. Ulazio sam na mulimansku stranu kada sam hteo, od Sefera Halilovića, Ejupa Ganića, do Alije izetbegovića. Niko od njih nije znao da sam ja Jugolav Petrušić, primali su me kao francuskog oficira. Pri tom sam koristio razne identitete. Zvao sam se Pjer, Žan.. Među zločinima koji mi se pripisuju je i Srebrenica. Francuska tajna služba imala je plan da Srebrenica bude okidač za dan D, da to bude završetak rata u Bosni. Zbog toga su francuske snage Nasera Orića izvukle helikopterom. Naser Orić je dobio naređenje od francuskih snaga, a ja sam se tada nalazio u blizini Srebrenice, da prikupi sve svoje snage, da se razoružaju i predaju. Da se muslimanski zarobljenici razmene sa srpske zarobljenike. Međutim, on se dogovorio da ih jednim delom pošalje prema srpskim snagama Jovici Stanišiću, a drugi dio koji nije verovao u to pokušao je da se probije do Tuzle. Ostali ljudi koji su poverovali u čitavu priču su bezrezervno predali oružje. Bio je politički dogovor da nikom neće dlaka s glave faliti. Srbi su ušli u Srebrenicu bez upotrebe oružja. Međutim, sa srpske strane je napravljena velika gungula. Došlo je do velikih zločina a najveće zločine u Srebrenici počinili su pripadnici 10. diverzantskog odreda koji se danas slobodno kreću po Beogradu. Ja sam učestvovao u mnogim ratovima, ali nikada u životu nisam video ni jednog vojnika da prekopava grobnice i izmešta leševe, kao što je to bilo u Srebrenici. Dosta leševa iz Srebrenice je dovezeno u Srbiju. To je je trebao da bude zločin nakon kojeg mi nikada ne možemo da sednemo i razgovaramo normalno. Do masovnih egzekucija dolazi tamo gde je nekom potreban politički cilj, to je rađeno iz čisto privatnih interesa Jovice Stanišića. Ti ljudi koji su se bavili tim uzeli su basnosnovne sume novca i uvek im je trebalo pokriće za to nekog ratnog zločinca. Uvek može da se nađe ubica. Dražen Erdemović laže kada u Haagu kaže da je naređenje da se pobiju ljudi u Srebrenici dao jedan neidentifikovani potpukovnik koji je komandovao Miloradu Pelemišu. Prema službenim beleškama DB-a, egzekutori zločina u Srebrenici bili su Stanko Savanović, Zijad Žigić koji se sada zove Živko Mičić, zatim Dragan Tešić, Brano Gojković, Dražen Erdemović, Stepo Ustaša, Milorad Pelemiš Stanko Savanović, koji je počinio najveće zločine u Srebrenici, slobodno se kreće po Beogradu, ali ovde niko neće da ga uhapsi. Milorad Pelemiš je vojnik koji se nalazi u svakoj aferi, ali ga niko za to ne goni. Masovna egzekucija je naređena od Jovice Stanišića, Momčila Perišića, kao i Petra Salapure i Nikole Zimonje. Sa francuska strane su učestvovali general Philippe Morillon i Philippe Rondot. Priča o Srebrenici je vrlo kompleksna. Franko Simatović je kasnije ubedio Slobodana Miloševića da je najbolje da Dražena Erdemovića zbog Srebrenice pošalju u Haag.” Pored Srebrenice, Petrušić navodi da su se u Bosni i Hercegovini dogodili i drugi gnusni zločini. Ovaj francuski obavještajac tvrdi da je trgovina organima ljudi iz BiH počela još 1992. godine. Na taj način iz Bosne je nestalo četiri hiljade ljudi kojima se nikada neće ući u trag. Dokaze o tome, tvrdi, priložio je i bivšoj tužiteljici Haškog tribunala Carli del Ponte. Na taj način završila su i neka djeca iz Sarajeva, a u taj zločin bile su uključene i pojedine strane humanitarne organizacije. Sa prostora bivše Jugoslavije, prema podacima francuske obavještajne službe, na taj način završilo je oko 22 hiljade ljudi.
PRAĆENJE KARADŽIĆA
Petrušić nam govori i o svom iskustvu dok je bio zadužen da od 1995. do 1998. po zadatku u stopu prati Radovana Karadžića. “Za Karadžića je bilo bolje da je još 1997. godine otišao u Haag, kada je bio u punoj mentalnoj snazi. Sada je jedan starac koga se njegove godine i sasvim drugi način života mentalno onesposobili. Tada je imao mnogo kompromitujućeg materijala koji se ticao tadašnjih međunarodnih zvaničnika. Mislim na Bakera, Holbrookea i Madeleine Albright. Te godine je čak i pristao da ide u Haag. Na sastanku u Kuli sa rukovodstvom Republike Srpske srela se petočlana delegacija čelnih ljudi francuske obaveštajne službe. U toj delegaciji sam bio i ja. Sa Karadžićem je tri dana pregovarano da se preda, na šta je on i pristao. Međutim, treći dan promenio je odluku i to pod pritiscima srbijanskog DB-a kome nije odgovaralo da se sazna istina ko su glavni organizatori zločina. Uspeli su da poremete sve planove, a onda su Karadžića umrtvili. Mi smo u to vreme svaki dan imali informaciju gde se on kreće. Sve dok nije postao dr Dabić, on je živeo u Bosni. Dolazio je u predsedništvo SDS-a sve do kraja 1997. godine. Kući je dolazio jednom nedeljno. Išao je u svoju vikendicu, zatim na Kalovita brda kroz jedan zatvoreni tunel. Slobodno se kretao. Moje nije bilo da se bavim njegovim hapšenjem, nego da ga pratim. Radovan Karadžić i Klara Mandić, predsjednici Jevrejsko-srpskog društva iz Beograda, tvrdi Petrušić, bili su početkom devedesetih godina veoma bliski i Karadžić je iz tog prijateljstva imao velike koristi. “Mandićeva je Karadžiću u određenom momentu dala velika finansijska sredstva. Svojim humanitarnim radom i donacijama stekla je poziciju da može da se meša u politiku koja se vodila u Srpskoj krajini, u Republici Srpskoj i Srbiji, i postala je jedan od velikih igrača”.
Petrušić tvrdi da je učesnik svih događaja od 1991. do 1999. na prostoru bivše Jugoslavije. Angažovan je bio od strane francuskih snaga bezbjednosti, ali je tokom rata u BiH istovremeno sarađivao sa srpskom, muslimanskom i hrvatskom stranom. “Nikada nisam počinio zločin. Svojim poslom bavio sam se isključivo profesionalno. Ovde je isfabrikovana afera Pauk, u kojoj sam ja optužen da sam 1997. godine oformio ilegalnu plaćeničku grupu pod nazivom Pauk, koja je kasnije preimenovana u Balkan Ekspres, u cilju prikupljanja podataka za francusku obaveštajnu službu. U prijavi stoji da su stalno jezgro pored mene činili bivši pripadnici 10. diverzantskog odreda Vojske RS-a Milorad Pelemiš, Slobodan Orašanin, Rade Petrović i Branko Vlačo. Od ovih ljudi niko, osim Pelemiša, nije bio član 10. diverzanstkog odreda, a za vreme rata u BiH ja ih nikada nisam upoznao. Vidite šta su oni uradili. Ovom grupom obuhvatili su čitavu genezu počinjenih zločina u Hrvatskoj, Srebrenici i Kosovu”. Naš sagovornik objašnjava da je afera Pauk zloupotrijebljena na još jedan način. Naime, nosila je isto kodno ime kao operacija Pauk, koja je izvedena u Cazinskoj krajini, a čiji je mozak bio Jovica Stanišić, načelnika Državne bezbjednosti Srbije. On je u okviru te operacije poslao Crvene beretke u Cazin, gdje su se borili protiv Petog korpusa na strani Fikreta Abdića. Pri tom su počinjeni veliki zločini od pripadnika Crvenih beretki, koji su istovremeno učestvovali u švercu velikih razmjera. “Mile Mrkšić je na suđenju Anti Gotovini kazao da je bio komandant operacije Pauk u bosanskoj Krajini. Jovicu Stanišića u Haagu takođe terete za operaciju Pauk. Ja želim da dokažem da je u najtežim zločinima na području bivše Jugoslavije učestvovalo oko 1.500 bivših oficira iz tajnih službi vojske i policije. Bio sam živi svedok tome. Ja sam 1991. godine od strane francuskih snaga bezbednosti zadužen da napravim vezu između srpskih i francuskih tajnih službi. Pod mojom komandom je bila jedna strana novinarka koja je bila ubačena kod Muslimana u Sarajevu i koja mi je davala sve informacije. U uniformi francuske vojske ja sam dolazio i kod Srba, Muslimana i kod Hrvata. Ulazio sam na mulimansku stranu kada sam hteo, od Sefera Halilovića, Ejupa Ganića, do Alije izetbegovića. Niko od njih nije znao da sam ja Jugolav Petrušić, primali su me kao francuskog oficira. Pri tom sam koristio razne identitete. Zvao sam se Pjer, Žan.. Među zločinima koji mi se pripisuju je i Srebrenica. Francuska tajna služba imala je plan da Srebrenica bude okidač za dan D, da to bude završetak rata u Bosni. Zbog toga su francuske snage Nasera Orića izvukle helikopterom. Naser Orić je dobio naređenje od francuskih snaga, a ja sam se tada nalazio u blizini Srebrenice, da prikupi sve svoje snage, da se razoružaju i predaju. Da se muslimanski zarobljenici razmene sa srpske zarobljenike. Međutim, on se dogovorio da ih jednim delom pošalje prema srpskim snagama Jovici Stanišiću, a drugi dio koji nije verovao u to pokušao je da se probije do Tuzle. Ostali ljudi koji su poverovali u čitavu priču su bezrezervno predali oružje. Bio je politički dogovor da nikom neće dlaka s glave faliti. Srbi su ušli u Srebrenicu bez upotrebe oružja. Međutim, sa srpske strane je napravljena velika gungula. Došlo je do velikih zločina a najveće zločine u Srebrenici počinili su pripadnici 10. diverzantskog odreda koji se danas slobodno kreću po Beogradu. Ja sam učestvovao u mnogim ratovima, ali nikada u životu nisam video ni jednog vojnika da prekopava grobnice i izmešta leševe, kao što je to bilo u Srebrenici. Dosta leševa iz Srebrenice je dovezeno u Srbiju. To je je trebao da bude zločin nakon kojeg mi nikada ne možemo da sednemo i razgovaramo normalno. Do masovnih egzekucija dolazi tamo gde je nekom potreban politički cilj, to je rađeno iz čisto privatnih interesa Jovice Stanišića. Ti ljudi koji su se bavili tim uzeli su basnosnovne sume novca i uvek im je trebalo pokriće za to nekog ratnog zločinca. Uvek može da se nađe ubica. Dražen Erdemović laže kada u Haagu kaže da je naređenje da se pobiju ljudi u Srebrenici dao jedan neidentifikovani potpukovnik koji je komandovao Miloradu Pelemišu. Prema službenim beleškama DB-a, egzekutori zločina u Srebrenici bili su Stanko Savanović, Zijad Žigić koji se sada zove Živko Mičić, zatim Dragan Tešić, Brano Gojković, Dražen Erdemović, Stepo Ustaša, Milorad Pelemiš Stanko Savanović, koji je počinio najveće zločine u Srebrenici, slobodno se kreće po Beogradu, ali ovde niko neće da ga uhapsi. Milorad Pelemiš je vojnik koji se nalazi u svakoj aferi, ali ga niko za to ne goni. Masovna egzekucija je naređena od Jovice Stanišića, Momčila Perišića, kao i Petra Salapure i Nikole Zimonje. Sa francuska strane su učestvovali general Philippe Morillon i Philippe Rondot. Priča o Srebrenici je vrlo kompleksna. Franko Simatović je kasnije ubedio Slobodana Miloševića da je najbolje da Dražena Erdemovića zbog Srebrenice pošalju u Haag.” Pored Srebrenice, Petrušić navodi da su se u Bosni i Hercegovini dogodili i drugi gnusni zločini. Ovaj francuski obavještajac tvrdi da je trgovina organima ljudi iz BiH počela još 1992. godine. Na taj način iz Bosne je nestalo četiri hiljade ljudi kojima se nikada neće ući u trag. Dokaze o tome, tvrdi, priložio je i bivšoj tužiteljici Haškog tribunala Carli del Ponte. Na taj način završila su i neka djeca iz Sarajeva, a u taj zločin bile su uključene i pojedine strane humanitarne organizacije. Sa prostora bivše Jugoslavije, prema podacima francuske obavještajne službe, na taj način završilo je oko 22 hiljade ljudi.
PRAĆENJE KARADŽIĆA
Petrušić nam govori i o svom iskustvu dok je bio zadužen da od 1995. do 1998. po zadatku u stopu prati Radovana Karadžića. “Za Karadžića je bilo bolje da je još 1997. godine otišao u Haag, kada je bio u punoj mentalnoj snazi. Sada je jedan starac koga se njegove godine i sasvim drugi način života mentalno onesposobili. Tada je imao mnogo kompromitujućeg materijala koji se ticao tadašnjih međunarodnih zvaničnika. Mislim na Bakera, Holbrookea i Madeleine Albright. Te godine je čak i pristao da ide u Haag. Na sastanku u Kuli sa rukovodstvom Republike Srpske srela se petočlana delegacija čelnih ljudi francuske obaveštajne službe. U toj delegaciji sam bio i ja. Sa Karadžićem je tri dana pregovarano da se preda, na šta je on i pristao. Međutim, treći dan promenio je odluku i to pod pritiscima srbijanskog DB-a kome nije odgovaralo da se sazna istina ko su glavni organizatori zločina. Uspeli su da poremete sve planove, a onda su Karadžića umrtvili. Mi smo u to vreme svaki dan imali informaciju gde se on kreće. Sve dok nije postao dr Dabić, on je živeo u Bosni. Dolazio je u predsedništvo SDS-a sve do kraja 1997. godine. Kući je dolazio jednom nedeljno. Išao je u svoju vikendicu, zatim na Kalovita brda kroz jedan zatvoreni tunel. Slobodno se kretao. Moje nije bilo da se bavim njegovim hapšenjem, nego da ga pratim. Radovan Karadžić i Klara Mandić, predsjednici Jevrejsko-srpskog društva iz Beograda, tvrdi Petrušić, bili su početkom devedesetih godina veoma bliski i Karadžić je iz tog prijateljstva imao velike koristi. “Mandićeva je Karadžiću u određenom momentu dala velika finansijska sredstva. Svojim humanitarnim radom i donacijama stekla je poziciju da može da se meša u politiku koja se vodila u Srpskoj krajini, u Republici Srpskoj i Srbiji, i postala je jedan od velikih igrača”.
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
SVE ZLOČINE POČINILI OBAVJEŠTAJCI
Petrušić tvrdi da su tajne službe glavni pokretači svih zločina na ovim teritorijama. Međutim, najodgovornija su, kaže, dva čovjeka. “Za glavnog organizatora svega što se desilo smatram Jovicu Stanišića. To mogu i da dokažem! Sve svoje zločine opisali su u dokumentima na osnovu kojih se meni sudi. Za sve svoje grehe ja sam spreman da odgovaram pred svakim sudom koji me pozove. Prilikom mog hapšenja hteli su da spreme priznanje zločina u Srebrenici i da mene podmetnu kao glavnog krivca kako bi sebe oprali. Takođe, Aleksandar Vasiljević je jedan od glavnih organizatora zločina na prostoru bivše Jugoslavije. Istina je da su zločine u Vukovaru, Srebrenici i na Kosovu, odnosno u Zairu počininila ista grupa ljudi. Ja sam jedini živi svedok koji može da poveže ko je, gde i kada organizovao zločine u bivšoj Jugoslaviji i neću se smiriti dok ne dokažem njihovu krivicu”.
PAKLENI PLAN ZA SREBRENICU:
Francuska tajna služba imala je plan da Srebrenica bude okidač za dan D, da to bude završetak rata u Bosni
MISTERIJA FRANCUSKE PUŠKE “ANTHIS”
Mojom puškom ubijen je Ðinđić!
“Za potrebe Vojske Jugoslavije, dok je trajao rat na Kosovu, ja sam 1999. godine iz Francuske nabavio pušku Anthis 12,7. Pušku su mi naručili Dragan Leštarić i Nenad Batočanin, koji je svojevremeno bio telohranitelj Slobodana Miloševića. Batočanin je kasnije ubijen zajedno sa Željkom Škrbom u Beogradu. To je specijalna puška koja može da obori helikoptere, probuši motor tenka. Francuska tajna služba je znala da ja tu pušku sa municijom nosim Službi državne bezbednosti Srbije. Tada nisam imao pojma da grupa obave štajaca 7. novembra 1999. god. sprema atentat na Slobodana Miloševića.Tog dana ja imam sastanak sa Philipeom Rondotom, šefom tajne francuske službe na Sokocu. Pozvan sam u BiH da radimo na operativnom zadatku koji se tiče bezbednosnih struktura terorističkog karaktera, vezan za Abu Hamzu i njemu slične. Nakon sastanka, gde je napravljena i službene beleška, on me vraća za Beograd. Međutim, on je već tada u dogovoru sa Stanišićem, Simatovićem i Perišićem radio na tome da me prikažu kao organizatora atentata na Miloševića. Te noći u Beogradu sam uhapšen od strane Franka Simatovića i Gorana Živaljevića, načelnika Šeste uprave, jer sam navodno nameravao da ubijem Miloševića. Ta puška je kasnije poslužila u mnogim drugim zločinima. Ja sam s takvom puškom, inače, radio mnogo godina. Njen izlazeći metak pravi treći pucanj. Tom puškom četiri godine kasnije pripadnici Crvenih beretki ubili su premijera Zorana Đinđića.
izvor S.Bosna
Petrušić tvrdi da su tajne službe glavni pokretači svih zločina na ovim teritorijama. Međutim, najodgovornija su, kaže, dva čovjeka. “Za glavnog organizatora svega što se desilo smatram Jovicu Stanišića. To mogu i da dokažem! Sve svoje zločine opisali su u dokumentima na osnovu kojih se meni sudi. Za sve svoje grehe ja sam spreman da odgovaram pred svakim sudom koji me pozove. Prilikom mog hapšenja hteli su da spreme priznanje zločina u Srebrenici i da mene podmetnu kao glavnog krivca kako bi sebe oprali. Takođe, Aleksandar Vasiljević je jedan od glavnih organizatora zločina na prostoru bivše Jugoslavije. Istina je da su zločine u Vukovaru, Srebrenici i na Kosovu, odnosno u Zairu počininila ista grupa ljudi. Ja sam jedini živi svedok koji može da poveže ko je, gde i kada organizovao zločine u bivšoj Jugoslaviji i neću se smiriti dok ne dokažem njihovu krivicu”.
PAKLENI PLAN ZA SREBRENICU:
Francuska tajna služba imala je plan da Srebrenica bude okidač za dan D, da to bude završetak rata u Bosni
MISTERIJA FRANCUSKE PUŠKE “ANTHIS”
Mojom puškom ubijen je Ðinđić!
“Za potrebe Vojske Jugoslavije, dok je trajao rat na Kosovu, ja sam 1999. godine iz Francuske nabavio pušku Anthis 12,7. Pušku su mi naručili Dragan Leštarić i Nenad Batočanin, koji je svojevremeno bio telohranitelj Slobodana Miloševića. Batočanin je kasnije ubijen zajedno sa Željkom Škrbom u Beogradu. To je specijalna puška koja može da obori helikoptere, probuši motor tenka. Francuska tajna služba je znala da ja tu pušku sa municijom nosim Službi državne bezbednosti Srbije. Tada nisam imao pojma da grupa obave štajaca 7. novembra 1999. god. sprema atentat na Slobodana Miloševića.Tog dana ja imam sastanak sa Philipeom Rondotom, šefom tajne francuske službe na Sokocu. Pozvan sam u BiH da radimo na operativnom zadatku koji se tiče bezbednosnih struktura terorističkog karaktera, vezan za Abu Hamzu i njemu slične. Nakon sastanka, gde je napravljena i službene beleška, on me vraća za Beograd. Međutim, on je već tada u dogovoru sa Stanišićem, Simatovićem i Perišićem radio na tome da me prikažu kao organizatora atentata na Miloševića. Te noći u Beogradu sam uhapšen od strane Franka Simatovića i Gorana Živaljevića, načelnika Šeste uprave, jer sam navodno nameravao da ubijem Miloševića. Ta puška je kasnije poslužila u mnogim drugim zločinima. Ja sam s takvom puškom, inače, radio mnogo godina. Njen izlazeći metak pravi treći pucanj. Tom puškom četiri godine kasnije pripadnici Crvenih beretki ubili su premijera Zorana Đinđića.
izvor S.Bosna
paja1408
Buduća legenda
- Poruka
- 34.639
i opet....price...a nadlezni cute...
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Haha... Da probije motor tenka?
Pa onda je atentator mogao mirno da puca i sa drugog kraja grada i to kroz zgrade
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Ja mislim da taj lik stvarno jeste bio u nekim mutnim vodama, ali da ni izbliza nije tako uticajan baja kakvim se predstavlja.
Mislim da ne baronise, nego da on stvarno veruje u te svoje naduvane price.
Inace, cinjenica da ima u policiji ljudi na visokim polozajima koji se loze na te njegove price mozda i vise od obicnog sveta.
Iskreno, mislim da bi mnogo bolje bilo da se takvi ljudi nisu motali po ratistima.
Tip je svojevremeno unajmljivao ovdasnje placenike da ratuju po Africi i sl. Mislim, mozda je bolje i da ne znamo sta se tamo desavalo...
Kad se sam hvali da je ucestvovao u atentatima i teroristickim napadima i ja sad treba da mu verujem na rec da je on patriota i da sa svojom ekipom nije napravio neka od sranja koja se Srbima stavljaju na teret.
Inace, ako on moze da posecuje porodice ljudi koje Natasa Kandic optuzuje (odnosno, tuzi, licno) za ratne zlocine i da onda iste nedelje na TV Belle Amie izjavljuje kako on izuzetno postuje Kandicku i, tada, ostale dve NVO gospodje. Mislim...
Mislim da ne baronise, nego da on stvarno veruje u te svoje naduvane price.
Inace, cinjenica da ima u policiji ljudi na visokim polozajima koji se loze na te njegove price mozda i vise od obicnog sveta.
Iskreno, mislim da bi mnogo bolje bilo da se takvi ljudi nisu motali po ratistima.
Tip je svojevremeno unajmljivao ovdasnje placenike da ratuju po Africi i sl. Mislim, mozda je bolje i da ne znamo sta se tamo desavalo...
Kad se sam hvali da je ucestvovao u atentatima i teroristickim napadima i ja sad treba da mu verujem na rec da je on patriota i da sa svojom ekipom nije napravio neka od sranja koja se Srbima stavljaju na teret.
Inace, ako on moze da posecuje porodice ljudi koje Natasa Kandic optuzuje (odnosno, tuzi, licno) za ratne zlocine i da onda iste nedelje na TV Belle Amie izjavljuje kako on izuzetno postuje Kandicku i, tada, ostale dve NVO gospodje. Mislim...
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
To je veliki prevarant i trgovac sa oružjem.
Neznanko
Iskusan
- Poruka
- 5.497
Na svakom forumu u Srbiji, ova tema je postavljana po 100 puta...misim,
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
Evo ga opet Jugoslav..
TAJNI AGENT JUGOSLAV PETRUŠIĆ DOMINIK OTKRIVA ULOGU NAŠE ZEMLJE U BURNIM DEŠAVANJIMA NA EKS JUGOSLOVENSKIM PROSTORIMA (1)
Atomska bomba je krenula iz Crne Gore
Čega da se plašim? Ja sam već mrtav čovjek! Tajna mog života je upravo u istini koju vam dajem. Ja sam besmrtan od momenta kad sam ova dokumenta predao svim relevantnim institucijama u svijetu i sam se prijavio svim sudovima, tvrdi Petrušić
Najpoznatiji francusko – srpski špijun, Jugoslav Petrušić Dominik, radio je za francusku, ali i za jugoslovensku tajnu službu, a međunarodnu reputaciju stekao je u Zairu, gdje je vježbao elitne trupe Mobutua Sese Sekua. Učestvovao je u 17 ratova, između ostalog u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Indiji, Ruandi, Ugandi, Obali Slonovače... Srpske vlasti uhapsile su ga 25.novembra 1999. godine s pet pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije pod optužbom da planira atantat na tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Grupa ''Pauk'' optužena je za špijuniranje u korist francuske obavještajne službe. Na dušu mu je stavljeno da je počinio ratne zločine u Srebrenici, gdje je djelovao kao pripadnik 10. diverzantskog odreda. On kaže da istupima u javnosti želi da ukaže na manipulacije i otkrije sistem koji se gradio na prostorima SFRJ, a koji je odgovoran za sve što se dešavalo od zločina do političkih likvidacija. Tvrdi da je proces protiv njega fingiran i da je rušenje Miloševića osmislio bivši načelnik KOS-a Aleksandar Vasiljević, uz pomoć svog zamjenika Branka Gajića i načelnika Uprave bezbjednosti VJ Geze Farkaša. Za tajne obavještajne službe SAD, EU, Izraela i Rusije radili su, tvrdi Petrušić, generali Nikola Pavković, Dragoljub Ojdanić i glavni za koordinaciju MUP-a i VJ Nikola Šainović, potpomognut Nikolom Zimonjom i Momčilom Perišićem. Petrušić tvrdi da su u zavjeri s policijske strane učestvovali bivši šef DB Rade Marković i njegove strukture Franko Simatović, Jovica Stanišić, Goran Živaljević, Obrad Stevanović i Živko Trajović, uz zdušnu podršku penzionisanog funkcionera MUP-a Dragana Karleuše, bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, Dobroslava Gajića, Milorada Pelemiša i njima bliskih saradnika.
Kako tvrdi, Petrušić je poslije skoro deceniju uspio da se domogne prvog i originalnog rešenja na osnovu kojeg je uhapšen 17. maja 1999. godine. Tako sročena krivična prijava pod dirigentskom palicoma generala Farkaša, prema Petrušićevim riječima, u stvari je predstavljala okosnicu kroz koju se formira sva buduća odgovornost Srba za učešće u ratnim zločinima. Lažna krivična prijava napravljena je, tvrdi naš sagovornik, da bi poslužila kao spona koja povezuje Vukovar, Srebrenicu i prevoz leševa s Kosova u Batajnicu kako bi se za sve optužila jedna grupa i time skinula odgovornost s pravih zločinaca.
-Njom su zavarali Miloševića da sam zapravo ja počinilac svih zločina na teritoriji bivše SFRJ. Tom prevarom prikriveni su zločini koje su počinili njegovi podređeni i njihovi sateliti. Razvijajući tezu prve prijave, oni su kasnije u drugoj povezali i zločine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu i na taj način se ratosiljali zlodjela. Suđenja u Hagu poslužila su da se te laži, kroz svjedočenja Geze Farkaša, Aleksandra Vasiljevića i Dražena Erdemovića pretoče u istinu, tvrdi Petrušić u ekskluzivnoj ispovijesti za „Reviju D“.
Petrušić kaže da je sakupio dokumentaciju tešku 450 kilograma, koju je narezao na CD „i poslao na sve relevantne adrese u svijetu“ da bi sudu javnosti izložio sve, pa i sebe, i najavljuje da će ovih dana materijal predati i ambasadi Crne Gore u Beogradu. Obimnost dokumenata od skoro pola tone govori koliko je obimna Petrušićeva priča, koja nije mogla da stane u jedan tekst.
Da li se bojite?
-Čega? Ja sam već mrtav čovjek! To sam napisao još 2001.godine. Tajna mog života je upravo u istini koju vam dajem. Ja sam besmrtan od momenta kada sam ova dokumenta predao svim relevantnim institucijama u svijetu i sam se prijavio svim sudovima. Ali, nijedan me neće...
Od teških optužbi, poput one za pokušaj ubistva Miloševića, na kraju ste optuženi za iznudu od 20. 000 maraka i nedozvoljeno nošenje oružja i osuđeni na godinu dana zatvora...
-Nikad u životu nijesam bio optužen da sam htio da ubijem Slobodana Miloševića! U optužnici protiv mene piše da sam na Kosovu ukrao 2.000 maraka, da sam bio francuski špijun, ne da sam špijunirao protiv Srbije, i da sam likvidirao dva NN lica. To je optužnica. Nikad me niko nije pitao za atentat na Slobodana Miloševića.
Kako izgleda kad Vas uhapse pod optužbom da ste pokušali da ubijete šefa države?
-Kad vas uhapse, stave vam džak na glavu, a onda u zatvoru svakog jutra dolaze i golog vas izvode na hodnik, udarajući u radijator da bi vas zaplašili, izolovani ste u ćeliji, sve što kažete preprave 50 puta, non- stop donose lažna dokumenta, a vi morate da budete spremni na to...
Da li ste Vi stvarno srpski agent 007?
-Ja sam bio agent francuske tajne službe, ali je ona, da bi me prikrila, od mene napravila i profesionalnog ubicu, teroristu, najvećeg oficira francuske tajne službe, trgovca oružjem... Sve je to provukla kroz medije i više nijesam mogao da se borim protiv toga. Bio sam profesionalni oficir, koji se bavio analitikom. U Francuskoj sam se analitikom bavio posebno kad su u pitanju teritorije Afrike i Azije, a kaa je počeo raspad SFRJ poslat sam ovamo... Između ostalog, da budem veza između francuskih i naših tajnih službi, jer su sve veze bile pokidane i francuska tajna služba više nije imala dodira sa srpsko – crnogorskim tajnim službama. Hrvati su otišli na jednu, Slovenci na drugu, Bosanci na treću stranu. Moja uloga je bila da spojim ljude.
Otišli ste u Francusku kao bokser, a postali tajni agent?
-Otišao sam kao profesionalni sportista. Odbili su me kad sam konkurisao za upis u srednju vojnu školu u Rajlovcu, zbog navodnog šuma na srcu, dvaput su me odbili na Vojnoj akademiji, a želio sam da budem oficir... Zamoljen od jednog francuskog trenera, 1982. godine, otišao sam s njihovim klubom i ostao u Francuskoj. Predsjednik tog bokserskog kluba bio je drugi čovjek francuske tajne službe, ja sam se upoznao s njegovom kćerkom, ona se udala za mene, voljeli smo se i dobili dijete. Moja karijera je napredovala vrtoglavom brzinom. Počeo sam da učim na francuskoj vojnoj akadamiji, gdje su ubrzo shvatili da imam određene predispozicije. Francuski predsjednik Fransoa Miteran i njegova desna ruka ministar inostranih poslova Pjer Beregovua, koji se navodno ubio, odlučili su da se naprave ljudi slični meni koji će štititi sistem. Tada sam bio vjernik tog sistema i vjerovao da je ispravno sve što radimo. Služio sam tom sistemu i uništavao zemlje u Africi, kao što danas ove naše teritorije uništavaju neki drugi ljudi. Na isti način.
Zašto ste postali „nevjernik“ tog sistema?
-Nijesam postao nevjernik, već sam shvatio da mi prodaju maglu i da ljudi slični mojim šefovima rade za svoj džep. Shvatio sam da su ti ljudi privatizovali sistem zarad privatnog interesa. Mnogo godina nije bilo rata i oni su iskoristili tu inerciju da bi ljudima prodavali maglu. Berlinski zid je srušen 1990. godine i počela je nova preraspodjela svijeta. Morali su da naprave novi berlinski zid, svijet nije mogao da ostane otvoren za sve ljude... Trebalo je negdje premjestiti sve oficire bezbjednosti, vojne, policijske, kako ruske, tako i drugih zemalja koji su radili protiv Rusije... E, ti oficiri su premješteni između Sofije, Beograda i Bukurešta. Beograd je bio centar, a Sofija i Bukurešt dva krila. Od Beograda su pošli prema Tirani, Prištini, Podgorici, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu... Napravili su rez i ovdje je instaliran novi berlinski zid. Zašto? Naša teritorija je uticala na to, niko nije mrzio ovdašnje narode, već su u pitanju bile čisto ekonomske, vojne i geostrateške prilike... Platili smo danak, a da uopšte nijesmo odlučivali o tome. Ja sam bio u vrtlogu svih tih priča koje su se dešavale. Ovdje se radilo o direktnom kapitalu, a autori ovog projekta su kasnije postavljali svoje favorite na političkim mjestima... Da li je to bila Slovenija, Hrvatska, Bosna, Bugarska, Rumunija, Mađarska, bilo je nebitno.
TAJNI AGENT JUGOSLAV PETRUŠIĆ DOMINIK OTKRIVA ULOGU NAŠE ZEMLJE U BURNIM DEŠAVANJIMA NA EKS JUGOSLOVENSKIM PROSTORIMA (1)
Atomska bomba je krenula iz Crne Gore
Čega da se plašim? Ja sam već mrtav čovjek! Tajna mog života je upravo u istini koju vam dajem. Ja sam besmrtan od momenta kad sam ova dokumenta predao svim relevantnim institucijama u svijetu i sam se prijavio svim sudovima, tvrdi Petrušić
Najpoznatiji francusko – srpski špijun, Jugoslav Petrušić Dominik, radio je za francusku, ali i za jugoslovensku tajnu službu, a međunarodnu reputaciju stekao je u Zairu, gdje je vježbao elitne trupe Mobutua Sese Sekua. Učestvovao je u 17 ratova, između ostalog u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Indiji, Ruandi, Ugandi, Obali Slonovače... Srpske vlasti uhapsile su ga 25.novembra 1999. godine s pet pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije pod optužbom da planira atantat na tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Grupa ''Pauk'' optužena je za špijuniranje u korist francuske obavještajne službe. Na dušu mu je stavljeno da je počinio ratne zločine u Srebrenici, gdje je djelovao kao pripadnik 10. diverzantskog odreda. On kaže da istupima u javnosti želi da ukaže na manipulacije i otkrije sistem koji se gradio na prostorima SFRJ, a koji je odgovoran za sve što se dešavalo od zločina do političkih likvidacija. Tvrdi da je proces protiv njega fingiran i da je rušenje Miloševića osmislio bivši načelnik KOS-a Aleksandar Vasiljević, uz pomoć svog zamjenika Branka Gajića i načelnika Uprave bezbjednosti VJ Geze Farkaša. Za tajne obavještajne službe SAD, EU, Izraela i Rusije radili su, tvrdi Petrušić, generali Nikola Pavković, Dragoljub Ojdanić i glavni za koordinaciju MUP-a i VJ Nikola Šainović, potpomognut Nikolom Zimonjom i Momčilom Perišićem. Petrušić tvrdi da su u zavjeri s policijske strane učestvovali bivši šef DB Rade Marković i njegove strukture Franko Simatović, Jovica Stanišić, Goran Živaljević, Obrad Stevanović i Živko Trajović, uz zdušnu podršku penzionisanog funkcionera MUP-a Dragana Karleuše, bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, Dobroslava Gajića, Milorada Pelemiša i njima bliskih saradnika.
Kako tvrdi, Petrušić je poslije skoro deceniju uspio da se domogne prvog i originalnog rešenja na osnovu kojeg je uhapšen 17. maja 1999. godine. Tako sročena krivična prijava pod dirigentskom palicoma generala Farkaša, prema Petrušićevim riječima, u stvari je predstavljala okosnicu kroz koju se formira sva buduća odgovornost Srba za učešće u ratnim zločinima. Lažna krivična prijava napravljena je, tvrdi naš sagovornik, da bi poslužila kao spona koja povezuje Vukovar, Srebrenicu i prevoz leševa s Kosova u Batajnicu kako bi se za sve optužila jedna grupa i time skinula odgovornost s pravih zločinaca.
-Njom su zavarali Miloševića da sam zapravo ja počinilac svih zločina na teritoriji bivše SFRJ. Tom prevarom prikriveni su zločini koje su počinili njegovi podređeni i njihovi sateliti. Razvijajući tezu prve prijave, oni su kasnije u drugoj povezali i zločine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu i na taj način se ratosiljali zlodjela. Suđenja u Hagu poslužila su da se te laži, kroz svjedočenja Geze Farkaša, Aleksandra Vasiljevića i Dražena Erdemovića pretoče u istinu, tvrdi Petrušić u ekskluzivnoj ispovijesti za „Reviju D“.
Petrušić kaže da je sakupio dokumentaciju tešku 450 kilograma, koju je narezao na CD „i poslao na sve relevantne adrese u svijetu“ da bi sudu javnosti izložio sve, pa i sebe, i najavljuje da će ovih dana materijal predati i ambasadi Crne Gore u Beogradu. Obimnost dokumenata od skoro pola tone govori koliko je obimna Petrušićeva priča, koja nije mogla da stane u jedan tekst.
Da li se bojite?
-Čega? Ja sam već mrtav čovjek! To sam napisao još 2001.godine. Tajna mog života je upravo u istini koju vam dajem. Ja sam besmrtan od momenta kada sam ova dokumenta predao svim relevantnim institucijama u svijetu i sam se prijavio svim sudovima. Ali, nijedan me neće...
Od teških optužbi, poput one za pokušaj ubistva Miloševića, na kraju ste optuženi za iznudu od 20. 000 maraka i nedozvoljeno nošenje oružja i osuđeni na godinu dana zatvora...
-Nikad u životu nijesam bio optužen da sam htio da ubijem Slobodana Miloševića! U optužnici protiv mene piše da sam na Kosovu ukrao 2.000 maraka, da sam bio francuski špijun, ne da sam špijunirao protiv Srbije, i da sam likvidirao dva NN lica. To je optužnica. Nikad me niko nije pitao za atentat na Slobodana Miloševića.
Kako izgleda kad Vas uhapse pod optužbom da ste pokušali da ubijete šefa države?
-Kad vas uhapse, stave vam džak na glavu, a onda u zatvoru svakog jutra dolaze i golog vas izvode na hodnik, udarajući u radijator da bi vas zaplašili, izolovani ste u ćeliji, sve što kažete preprave 50 puta, non- stop donose lažna dokumenta, a vi morate da budete spremni na to...
Da li ste Vi stvarno srpski agent 007?
-Ja sam bio agent francuske tajne službe, ali je ona, da bi me prikrila, od mene napravila i profesionalnog ubicu, teroristu, najvećeg oficira francuske tajne službe, trgovca oružjem... Sve je to provukla kroz medije i više nijesam mogao da se borim protiv toga. Bio sam profesionalni oficir, koji se bavio analitikom. U Francuskoj sam se analitikom bavio posebno kad su u pitanju teritorije Afrike i Azije, a kaa je počeo raspad SFRJ poslat sam ovamo... Između ostalog, da budem veza između francuskih i naših tajnih službi, jer su sve veze bile pokidane i francuska tajna služba više nije imala dodira sa srpsko – crnogorskim tajnim službama. Hrvati su otišli na jednu, Slovenci na drugu, Bosanci na treću stranu. Moja uloga je bila da spojim ljude.
Otišli ste u Francusku kao bokser, a postali tajni agent?
-Otišao sam kao profesionalni sportista. Odbili su me kad sam konkurisao za upis u srednju vojnu školu u Rajlovcu, zbog navodnog šuma na srcu, dvaput su me odbili na Vojnoj akademiji, a želio sam da budem oficir... Zamoljen od jednog francuskog trenera, 1982. godine, otišao sam s njihovim klubom i ostao u Francuskoj. Predsjednik tog bokserskog kluba bio je drugi čovjek francuske tajne službe, ja sam se upoznao s njegovom kćerkom, ona se udala za mene, voljeli smo se i dobili dijete. Moja karijera je napredovala vrtoglavom brzinom. Počeo sam da učim na francuskoj vojnoj akadamiji, gdje su ubrzo shvatili da imam određene predispozicije. Francuski predsjednik Fransoa Miteran i njegova desna ruka ministar inostranih poslova Pjer Beregovua, koji se navodno ubio, odlučili su da se naprave ljudi slični meni koji će štititi sistem. Tada sam bio vjernik tog sistema i vjerovao da je ispravno sve što radimo. Služio sam tom sistemu i uništavao zemlje u Africi, kao što danas ove naše teritorije uništavaju neki drugi ljudi. Na isti način.
Zašto ste postali „nevjernik“ tog sistema?
-Nijesam postao nevjernik, već sam shvatio da mi prodaju maglu i da ljudi slični mojim šefovima rade za svoj džep. Shvatio sam da su ti ljudi privatizovali sistem zarad privatnog interesa. Mnogo godina nije bilo rata i oni su iskoristili tu inerciju da bi ljudima prodavali maglu. Berlinski zid je srušen 1990. godine i počela je nova preraspodjela svijeta. Morali su da naprave novi berlinski zid, svijet nije mogao da ostane otvoren za sve ljude... Trebalo je negdje premjestiti sve oficire bezbjednosti, vojne, policijske, kako ruske, tako i drugih zemalja koji su radili protiv Rusije... E, ti oficiri su premješteni između Sofije, Beograda i Bukurešta. Beograd je bio centar, a Sofija i Bukurešt dva krila. Od Beograda su pošli prema Tirani, Prištini, Podgorici, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu... Napravili su rez i ovdje je instaliran novi berlinski zid. Zašto? Naša teritorija je uticala na to, niko nije mrzio ovdašnje narode, već su u pitanju bile čisto ekonomske, vojne i geostrateške prilike... Platili smo danak, a da uopšte nijesmo odlučivali o tome. Ja sam bio u vrtlogu svih tih priča koje su se dešavale. Ovdje se radilo o direktnom kapitalu, a autori ovog projekta su kasnije postavljali svoje favorite na političkim mjestima... Da li je to bila Slovenija, Hrvatska, Bosna, Bugarska, Rumunija, Mađarska, bilo je nebitno.
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
A Crna Gora?
-Tu su dokumeta Službe državne bezbjednosti koja sve razjašnjavaju. Crna Gora je veoma mala zemlja i morala je da im posluži kao Monako... Ne što je gora ili bolja od ostalih, nego zato što je teritorijalno najmanja teritorija i iziskuje najmanje operacija kad nešto žele da sprovedu u djelo, laka je za pokret i prebacivanje nekoga helikopterima, avionima, pogodna za sakrivanje njihovih ljudi... Bankarski sistemi su veoma propustljivi, jer je Crna Gora mala i mogu veoma lako da je ucijene, ima malo stanovnika, što dodatno olakšava manipulisanje. Znači, to nema veze s Crnom Gorom, već s njenim geostrateškim položajem, odnosno onim što ona predstavlja. Crnu Goru je bilo najlakše kontrolisati i kupiti... Oni ne kupuju Crnu Goru, već licencu. Vaša zemlja je bila centar od koga je počeo cunami, odakle je krenula „atomska bomba“, ali ne dodirujući Crnu Goru. Ona je bila zaštićena od te „atomske bombe“ koja se raširila čitavom Jugoslavijom, pa čak otišla i prema Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj. Čak je i Italija platila ogroman ceh.
Kako to da je Crna Gora ostala zaštićena?
-Zbog licence. Tim ljudima je trebalo dobijeno mjesto i zato nijesu dozvolili da vašu zemlju ''okupiraju'' muslimani, Albanci, Hrvati, Srbi... Svi su htjeli Crnu Goru.
Ko je bio njen najveći zaštitnik?
-Upravo ovi sistemi o kojima pričam. Nju štiti sistem, ne može američki ili francuski predsjednik da pusti Crnu Goru, ne može ni britanski premijer, ruski predsjednik ne dozvoljava da iko pipne vašu zemlju, jer mu je potrebna. Tu ruski oligarsi mogu da dođu kad god hoće, baš kao i francuski bogataši... Tajkuni mogu da zaštite svoje ljude koji su u bjekstvu od sistema, bilo kog na svijetu, samo okrenu telefon i kažu: ''Dođite, ostanite, jedite, pijte, spavajte, dokle god hoćete, vaš novac je bezbjedan''. Ko Crnu Goru išta pita na ovom svijetu?! Zato su te male zemlje potrebne, a Crna Gora je imala sreću da se nađe u Evropi.
Koja su najznačajnija imena tog sistema o kojem govorite koja su instalirana u Crnoj Gori?
-Ja ih znam, a piše i u dokumentima Službe državne bezbjednosti koje posjedujem... To su većinom ljudi iz tajnih službi. Mila Đukanovića su gumicom mogli da izbrišu kad god su htjeli! Njega je sistem stvorio, uz pomoć tajnih službi Srbije, ali je u datom momentu, za vrijeme Miloševića, postao opasan po sistem. I onda je veliki spoljni sistem naredio sistemu, ovdje u Beogradu, da čuvaju Đukanovića. Onog momenta kad su sklonili Miloševića, Đukanović je preuzeo da kontroliše sistem.
M.Dragić – A. Stevović
Nikad s kriminalcima
-Radeći za francusku tajnu službu, bio sam čovjek za vezu sa zvaničnim institucijama i nikad se u životu nijesam družio s nijednim kriminalcem.
Moji šefovi su bili u Francuskoj, oni su imali povjerenja u mene i u način na koji sam vršio operacije. Nikad ništa nelegalno nijesam radio. Uvijek sam bio kontrolisan od strane francuske, srpske ili neke druge tajne službe, tamo gdje sam radio na terenu. Moje akcije nijesu bile tajne za državu, kaže Petrušić.
Amerikanci i Bin Laden
Petrušić pokazuje mnoštvo svojih fotografija... Na jednoj je s Miteranom, tu su i fotografije s Kosova, iz Albanije, s Mobutovim sinom, na nekima je u Alžiru, gdje se inflitrirao među teroriste Bin Ladena... I svuda je drugačiji. Kaže da je 1996. godine trebalo da uhvati prvog čovjeka Bin Ladenovog obezbjeđenja, da mu postavi zamku, odvede ga prema Rusiji i likvidira.
-Američka tajna služba je tog čovjeka ukrala mojim francuskim šefovima, a Bin Ladena odvela u Avganistan. I taj film imam, od američkih tajnih službi, kaže Petrušić.
Optužili ga da čuva Mladića
Petrušić tvrdi da se 2005. godine sa svojim šefovima u Francuskoj dogovorio da ide u penziju, uzme pare s bankovnih računa i vrati se u Srbiju, u svoje selo.
-Onda su me prijavili da čuvam Ratka Mladića i sve tajne službe se bacaju na mene. Pokušavaju ponovo da naprave novu aferu i opet pokreću krivičnu prijavu, u kojoj navode da sam na ratištu, da i dalje ubijam, da ne znaju gdje se nalazim, da me treba uhapsiti i da
su izdali crvenu potjernicu za mnom 26. juna 2006. godine. Tu krivičnu prijavu pronašao sam 2007. godine, jer ni mojim advokatima nijesu javili za nju. U isto vrijeme sprovode operaciju ''Lovac''. Kad je ta optužnica podignuta, Francuzi koji su me i pustili da dođem ovdje, blokiraju mi sve pare i ostavljaju me na cjedilu, priča Petrušić.
http://www.revijad.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=4&datum=2010-05-05&brojms=409&clanak=1365
-Tu su dokumeta Službe državne bezbjednosti koja sve razjašnjavaju. Crna Gora je veoma mala zemlja i morala je da im posluži kao Monako... Ne što je gora ili bolja od ostalih, nego zato što je teritorijalno najmanja teritorija i iziskuje najmanje operacija kad nešto žele da sprovedu u djelo, laka je za pokret i prebacivanje nekoga helikopterima, avionima, pogodna za sakrivanje njihovih ljudi... Bankarski sistemi su veoma propustljivi, jer je Crna Gora mala i mogu veoma lako da je ucijene, ima malo stanovnika, što dodatno olakšava manipulisanje. Znači, to nema veze s Crnom Gorom, već s njenim geostrateškim položajem, odnosno onim što ona predstavlja. Crnu Goru je bilo najlakše kontrolisati i kupiti... Oni ne kupuju Crnu Goru, već licencu. Vaša zemlja je bila centar od koga je počeo cunami, odakle je krenula „atomska bomba“, ali ne dodirujući Crnu Goru. Ona je bila zaštićena od te „atomske bombe“ koja se raširila čitavom Jugoslavijom, pa čak otišla i prema Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj. Čak je i Italija platila ogroman ceh.
Kako to da je Crna Gora ostala zaštićena?
-Zbog licence. Tim ljudima je trebalo dobijeno mjesto i zato nijesu dozvolili da vašu zemlju ''okupiraju'' muslimani, Albanci, Hrvati, Srbi... Svi su htjeli Crnu Goru.
Ko je bio njen najveći zaštitnik?
-Upravo ovi sistemi o kojima pričam. Nju štiti sistem, ne može američki ili francuski predsjednik da pusti Crnu Goru, ne može ni britanski premijer, ruski predsjednik ne dozvoljava da iko pipne vašu zemlju, jer mu je potrebna. Tu ruski oligarsi mogu da dođu kad god hoće, baš kao i francuski bogataši... Tajkuni mogu da zaštite svoje ljude koji su u bjekstvu od sistema, bilo kog na svijetu, samo okrenu telefon i kažu: ''Dođite, ostanite, jedite, pijte, spavajte, dokle god hoćete, vaš novac je bezbjedan''. Ko Crnu Goru išta pita na ovom svijetu?! Zato su te male zemlje potrebne, a Crna Gora je imala sreću da se nađe u Evropi.
Koja su najznačajnija imena tog sistema o kojem govorite koja su instalirana u Crnoj Gori?
-Ja ih znam, a piše i u dokumentima Službe državne bezbjednosti koje posjedujem... To su većinom ljudi iz tajnih službi. Mila Đukanovića su gumicom mogli da izbrišu kad god su htjeli! Njega je sistem stvorio, uz pomoć tajnih službi Srbije, ali je u datom momentu, za vrijeme Miloševića, postao opasan po sistem. I onda je veliki spoljni sistem naredio sistemu, ovdje u Beogradu, da čuvaju Đukanovića. Onog momenta kad su sklonili Miloševića, Đukanović je preuzeo da kontroliše sistem.
M.Dragić – A. Stevović
Nikad s kriminalcima
-Radeći za francusku tajnu službu, bio sam čovjek za vezu sa zvaničnim institucijama i nikad se u životu nijesam družio s nijednim kriminalcem.
Moji šefovi su bili u Francuskoj, oni su imali povjerenja u mene i u način na koji sam vršio operacije. Nikad ništa nelegalno nijesam radio. Uvijek sam bio kontrolisan od strane francuske, srpske ili neke druge tajne službe, tamo gdje sam radio na terenu. Moje akcije nijesu bile tajne za državu, kaže Petrušić.
Amerikanci i Bin Laden
Petrušić pokazuje mnoštvo svojih fotografija... Na jednoj je s Miteranom, tu su i fotografije s Kosova, iz Albanije, s Mobutovim sinom, na nekima je u Alžiru, gdje se inflitrirao među teroriste Bin Ladena... I svuda je drugačiji. Kaže da je 1996. godine trebalo da uhvati prvog čovjeka Bin Ladenovog obezbjeđenja, da mu postavi zamku, odvede ga prema Rusiji i likvidira.
-Američka tajna služba je tog čovjeka ukrala mojim francuskim šefovima, a Bin Ladena odvela u Avganistan. I taj film imam, od američkih tajnih službi, kaže Petrušić.
Optužili ga da čuva Mladića
Petrušić tvrdi da se 2005. godine sa svojim šefovima u Francuskoj dogovorio da ide u penziju, uzme pare s bankovnih računa i vrati se u Srbiju, u svoje selo.
-Onda su me prijavili da čuvam Ratka Mladića i sve tajne službe se bacaju na mene. Pokušavaju ponovo da naprave novu aferu i opet pokreću krivičnu prijavu, u kojoj navode da sam na ratištu, da i dalje ubijam, da ne znaju gdje se nalazim, da me treba uhapsiti i da
su izdali crvenu potjernicu za mnom 26. juna 2006. godine. Tu krivičnu prijavu pronašao sam 2007. godine, jer ni mojim advokatima nijesu javili za nju. U isto vrijeme sprovode operaciju ''Lovac''. Kad je ta optužnica podignuta, Francuzi koji su me i pustili da dođem ovdje, blokiraju mi sve pare i ostavljaju me na cjedilu, priča Petrušić.
http://www.revijad.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=4&datum=2010-05-05&brojms=409&clanak=1365
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
JUGOSLAV PETRUŠIĆ DOMINIK O DEŠAVANJIMA NA KOSOVU, U SREBRENICI, TRGOVINI ORGANIMA I PROFESIONALNIM LIKVIDACIJAMA (2)
Ubio sam 39 terorista
Čak i portparol francuske države kaže da sam ja francuski potpukovnik, da sam bio u elitnim jedinicama i odradio najveće zadatke. S druge strane, u Latinskoj Americi piše da sam najveći terorista
Radeći za francusku i jugoslovensku tajnu službu, tajni agent Jugoslav Petrušić Dominik bio je u poziciji da sazna i shvati mnoge stvari o burnim dešavanjima koja su u proteklom periodu tresla eks jugoslovenske prostore… U prošlom broju našeg lista Petrušić je otkrio mnoge tajne, potkrijepivši ih samo dijelom od pola tone dokumentacije koju posjeduje i koju, kako je istakao, nudi svim pravosudnim institucijama, ali, tvrdi, ''niko neće istinu''. Petrušićeva profesionalna biografija je zaista bogata, a njegov život bi mogao da posluži kao dobar scenario za triler pun zapleta i raspleta koji nikoga ne bi ostavili ravnodušnim… Tvrdi da se ne plaši nikoga i ničega, uprkos činjenici da zna mnoge tajne i da se svojim javnim istupima, vjerovatno, zamjerio mnogima… Da i ne govorimo o pola tone dokumenata, koju ovaj najpoznatiji francusko-srpski špijun brižljivo čuva, uvjeren da će doći pravo vrijeme za dokazivanje istine o jednom vremenu koje je obilježilo njegov život kako profesionalno, tako i privatno… U drugom dijelu ekskluzivnog intervjua za ''Reviju D'' Petrušić govori o brojnim optužbama na njegov račun, iako nijedna nije pretvorena u optužnicu, priča o dešavanjima na Kosovu i u Srebrenici, o trgovini ljudskim organima, profesionalnim likvidacijama, političkim ubistvima…
Ko je, zapravo, Jugoslav Petrušić?
-Ja sam ovo sve što piše u ovim dokumentima. Čak i portparol francuske države kaže da sam ja francuski potpukovnik, da sam bio u elitnim jedinicama i odradio najveće zadatke. S druge strane, u Latinskoj Americi piše da sam najveći terorista, pacov za mučenje, u Bosni da sam ubio 10.000 ljudi, na drugoj teritoriji je u pitanju 20. 000 žrtava… Sve to može da bude...
Piše i da ste plaćeni ubica?
-Jeste, imao sam 39 profesionalnih likvidacija kroz ratove protiv terorista. Sve to je i tačno, i nije tačno. Samo ja znam šta je istina. Ali ovo (pokazuje na dokumenta prim.aut. ) najveći je parametar za dokazivanje istine. Razlikujem se od drugih ljudi i pokušao sam to svima da objasnim. Razlika je u tome što sam svim zemljama s kojima sam radio donio na milione dolara i na milione ljudskih života. Sve što sam uradio piše u dokumentaciji koji posjedujem. Ukrao sam tajne planove za spasavanje Kosova, donio novac Srbiji, zaustavio građanski rat u Ruandi, Angoli, centralnoj Africi, oslobodio taoce u Latinskoj Americi i u Bosni, spasavao pilote, spriječio mnoga politička ubistva, otkrio mnoge tajne, napravio brojne velike analitike, učestvovao u pronalaženju dokumenata i uvijek se javljao svim sudovima da odgovaram za ono što sam učinio na teritoriji te zemlje ako utvrde da sam kriv. Znači, ne kažem da nijesam vješto skrivao svoje akcije i ne kažem da sam nevin… Daleko od toga da sam nevin! Da sam nevin, ne bih se javljao sudu, ali lakše mi je da se sam dogovaram sa sudom i da mi sude u skladu s mojom istinom nego da je neko drugi predstavlja, kao što je bilo urađeno u mom slučaju. Zato je moj put ovakav.
Tvrdite da ste spasili 30.000 mladih vojnika na Kosovu?
-I to piše u dokumentima. Jedini sam imao upliv u NATO podatke, odnosno u kodove koje je OEBS ostavio kad se povukao i način na koji oni funkcionišu između civila na Kosovu. Dao sam te informacije svim našim jedinicama na Kosovu da bi se sklonili. Civili su imali kodirane topografske karte i na osnovu tih karata su određivali ciljeve na zemlji. Imali su aparate koje su im ostavili Vilijem Voker, Šon Berns i čitava ta klika koja je počinila zločine i učinila nepravdu srpskom narodu, zajedno s Holbrukom i Olbrajtovom, a u sadejstvu s Obradom Stevanovićem, Gezom Farkašem, Brankom Krgom, Neđom Boškovićem, generalom Simićem… Svi ti veliki jugonostalgičari danas ne znaju šta će sa svojim bogatstvima! Spasio sam 30.000 vojnika na terenu. Uhapsili su me 17.maja 1999. godine, a Šainović, Milutinović, Ojdanić i čitava ta klika, otišli su kod Miloševića i slagali ga da sam formirao paravojnu jedinicu i počinio sve zločine na Kosovu… Rade Marković je podnio krivičnu prijavu da sam likvidirao familiju Vuljaj, odnosno doktora Vuljaja, koji je bio glavni za trafiking organa na Kosovu. Uhvatio sam glavnog čovjeka za vezu, zvao se Jan Topaj, i on mi je 1999. godine otkrio sve o komunikacijama u Crnoj Gori, u Ulcinju, gdje su se sastajali čelnici Crne Gore, Albanci, čelnici Vojske Jugoslavije, strani tajni agenti iz Njemačke, Francuske Engleske… Imao sam zadatak da 16. maja uhapsim te jedinice i zaustavim Ramuša Haradinaja i doktora Vuljaja. Međutim, 17.maja su me uhapsili i stavili u vojni zatvor, slagavši Slobodana Miloševića da sam ja počinio sve zločine.
Ko Vam je dao zadatak da ih uhapsite?
- Kontraobaveštajna služba Vojske Jugoslavije, Stevan Đurović.
Šta je „Žutom kućom“, kad već pominjete trgovinu organima?
-''Žutu kuću'' sam ja pokrenuo, ona je vrh ledenog brijega. ''Žuta kuća'' je počela još u Hrvatskoj, 22.000 ljudi iz bivše Jugoslavije je nestalo, a svi traže „žutu kuću“ na Kosovu! To je najveća tragedija i tih 22.000 ljudi nikad neće biti pronađeni, nestali su sa teritorije bivše Jugoslavije. Odvedeni su i uzeti su im organi. Ja sam, 1992. godine, radio na trafikingu organa u Bosni, gdje su krali djecu za jednu italijansku bolnicu, a jedan francuski novinar koji je pisao o tome ubijen je u Španiji 1994. godine. ''Žuta kuća'' na Kosovu je samo isfingirana priča kako bi izgledalo da se nešto preduzima i prema Albancima. Nijesu tamo vadili organe, ne budimo djeca, u to niko na svijetu ne može da povjeruje.
Ubio sam 39 terorista
Čak i portparol francuske države kaže da sam ja francuski potpukovnik, da sam bio u elitnim jedinicama i odradio najveće zadatke. S druge strane, u Latinskoj Americi piše da sam najveći terorista
Radeći za francusku i jugoslovensku tajnu službu, tajni agent Jugoslav Petrušić Dominik bio je u poziciji da sazna i shvati mnoge stvari o burnim dešavanjima koja su u proteklom periodu tresla eks jugoslovenske prostore… U prošlom broju našeg lista Petrušić je otkrio mnoge tajne, potkrijepivši ih samo dijelom od pola tone dokumentacije koju posjeduje i koju, kako je istakao, nudi svim pravosudnim institucijama, ali, tvrdi, ''niko neće istinu''. Petrušićeva profesionalna biografija je zaista bogata, a njegov život bi mogao da posluži kao dobar scenario za triler pun zapleta i raspleta koji nikoga ne bi ostavili ravnodušnim… Tvrdi da se ne plaši nikoga i ničega, uprkos činjenici da zna mnoge tajne i da se svojim javnim istupima, vjerovatno, zamjerio mnogima… Da i ne govorimo o pola tone dokumenata, koju ovaj najpoznatiji francusko-srpski špijun brižljivo čuva, uvjeren da će doći pravo vrijeme za dokazivanje istine o jednom vremenu koje je obilježilo njegov život kako profesionalno, tako i privatno… U drugom dijelu ekskluzivnog intervjua za ''Reviju D'' Petrušić govori o brojnim optužbama na njegov račun, iako nijedna nije pretvorena u optužnicu, priča o dešavanjima na Kosovu i u Srebrenici, o trgovini ljudskim organima, profesionalnim likvidacijama, političkim ubistvima…
Ko je, zapravo, Jugoslav Petrušić?
-Ja sam ovo sve što piše u ovim dokumentima. Čak i portparol francuske države kaže da sam ja francuski potpukovnik, da sam bio u elitnim jedinicama i odradio najveće zadatke. S druge strane, u Latinskoj Americi piše da sam najveći terorista, pacov za mučenje, u Bosni da sam ubio 10.000 ljudi, na drugoj teritoriji je u pitanju 20. 000 žrtava… Sve to može da bude...
Piše i da ste plaćeni ubica?
-Jeste, imao sam 39 profesionalnih likvidacija kroz ratove protiv terorista. Sve to je i tačno, i nije tačno. Samo ja znam šta je istina. Ali ovo (pokazuje na dokumenta prim.aut. ) najveći je parametar za dokazivanje istine. Razlikujem se od drugih ljudi i pokušao sam to svima da objasnim. Razlika je u tome što sam svim zemljama s kojima sam radio donio na milione dolara i na milione ljudskih života. Sve što sam uradio piše u dokumentaciji koji posjedujem. Ukrao sam tajne planove za spasavanje Kosova, donio novac Srbiji, zaustavio građanski rat u Ruandi, Angoli, centralnoj Africi, oslobodio taoce u Latinskoj Americi i u Bosni, spasavao pilote, spriječio mnoga politička ubistva, otkrio mnoge tajne, napravio brojne velike analitike, učestvovao u pronalaženju dokumenata i uvijek se javljao svim sudovima da odgovaram za ono što sam učinio na teritoriji te zemlje ako utvrde da sam kriv. Znači, ne kažem da nijesam vješto skrivao svoje akcije i ne kažem da sam nevin… Daleko od toga da sam nevin! Da sam nevin, ne bih se javljao sudu, ali lakše mi je da se sam dogovaram sa sudom i da mi sude u skladu s mojom istinom nego da je neko drugi predstavlja, kao što je bilo urađeno u mom slučaju. Zato je moj put ovakav.
Tvrdite da ste spasili 30.000 mladih vojnika na Kosovu?
-I to piše u dokumentima. Jedini sam imao upliv u NATO podatke, odnosno u kodove koje je OEBS ostavio kad se povukao i način na koji oni funkcionišu između civila na Kosovu. Dao sam te informacije svim našim jedinicama na Kosovu da bi se sklonili. Civili su imali kodirane topografske karte i na osnovu tih karata su određivali ciljeve na zemlji. Imali su aparate koje su im ostavili Vilijem Voker, Šon Berns i čitava ta klika koja je počinila zločine i učinila nepravdu srpskom narodu, zajedno s Holbrukom i Olbrajtovom, a u sadejstvu s Obradom Stevanovićem, Gezom Farkašem, Brankom Krgom, Neđom Boškovićem, generalom Simićem… Svi ti veliki jugonostalgičari danas ne znaju šta će sa svojim bogatstvima! Spasio sam 30.000 vojnika na terenu. Uhapsili su me 17.maja 1999. godine, a Šainović, Milutinović, Ojdanić i čitava ta klika, otišli su kod Miloševića i slagali ga da sam formirao paravojnu jedinicu i počinio sve zločine na Kosovu… Rade Marković je podnio krivičnu prijavu da sam likvidirao familiju Vuljaj, odnosno doktora Vuljaja, koji je bio glavni za trafiking organa na Kosovu. Uhvatio sam glavnog čovjeka za vezu, zvao se Jan Topaj, i on mi je 1999. godine otkrio sve o komunikacijama u Crnoj Gori, u Ulcinju, gdje su se sastajali čelnici Crne Gore, Albanci, čelnici Vojske Jugoslavije, strani tajni agenti iz Njemačke, Francuske Engleske… Imao sam zadatak da 16. maja uhapsim te jedinice i zaustavim Ramuša Haradinaja i doktora Vuljaja. Međutim, 17.maja su me uhapsili i stavili u vojni zatvor, slagavši Slobodana Miloševića da sam ja počinio sve zločine.
Ko Vam je dao zadatak da ih uhapsite?
- Kontraobaveštajna služba Vojske Jugoslavije, Stevan Đurović.
Šta je „Žutom kućom“, kad već pominjete trgovinu organima?
-''Žutu kuću'' sam ja pokrenuo, ona je vrh ledenog brijega. ''Žuta kuća'' je počela još u Hrvatskoj, 22.000 ljudi iz bivše Jugoslavije je nestalo, a svi traže „žutu kuću“ na Kosovu! To je najveća tragedija i tih 22.000 ljudi nikad neće biti pronađeni, nestali su sa teritorije bivše Jugoslavije. Odvedeni su i uzeti su im organi. Ja sam, 1992. godine, radio na trafikingu organa u Bosni, gdje su krali djecu za jednu italijansku bolnicu, a jedan francuski novinar koji je pisao o tome ubijen je u Španiji 1994. godine. ''Žuta kuća'' na Kosovu je samo isfingirana priča kako bi izgledalo da se nešto preduzima i prema Albancima. Nijesu tamo vadili organe, ne budimo djeca, u to niko na svijetu ne može da povjeruje.
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
A gdje su onda vađeni organi?
-U institucijama… Oteti Srbi su odvođeni i vađeni su im organi u Africi, Aziji, Latinskoj Americi... Nekima i u Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj, u Bosni, bilo je mnogo manipulacija za vrijeme rata. Ali, vađenje organa nestalih ljudi najviše je obavljano u Africi, Indiji, Latinskoj Americi… Odvodili su uspavane ljude do brodova, govoreći im da će biti razmijenjeni preko Crvenog krsta, a zapravo su, tako izmanipulisani, završavali na tim teritorijama gdje su im vadili organe, kojima su kasnije trgovali.
Šta se dešavalo u Srebrenici?
-Ja najbolje znam šta se dešavalo u Srebrenici. To je isfingirana operacija koja je u datom momentu trebalo da posluži za ova, sadašnja vremena. Zato je nijesu ni aktivirali do 2000. godine, jer je stvarno bilo 720 mrtvih poslije samog rata i izvršenja egzekucije. Direktno me terete za taj zločin, a ja sam dva dana prije toga povučen iz Srebrenice i tu je bilo oko 720 ubijenih, a kasnije su, od 1997. do 2000. godine, dovukli mrtve i napravili grobnice, zato i ne mogu da se sklope karlice, ključne kosti, butine i sve ostalo. Ako danas pogledate, ima svega 2.000 karlica, sve ostale kosti su neuparene i svi to znaju. Znači, Srebrenica je kasnije isfingirana na način koji im jebio potreban u datom momentu. Sve je to sistem napravio i ja ne mogu više da se operem! Znači, više niko neće istinu, nikome ne treba istina.
Ko Vas je optužio za Srebrenicu?
-Nijesu me optužili za Srebrenicu već su sve to isfingirali da bi dobili na vremenu.
Znači, protiv Vas nema nijedne optužnice?
-Ne da nemam optužnicu nego neće da mi sude, a ja ih jurim. Sve ovo što vam govorim Goran Matić je javno priznao na televiziji, a general Momir Stojanović je potvrdio da sam spasio vojnike na Kosovu. Dakle, postoji potvrda iz zvaničnih institucija.
M.Dragić – A.Stevović
Kum Mile Luković poslat da me ubije
Odakle ste Vi?
-S Kosova, iz sela Gornji Gajtan, odakle su Mile Luković i Dušan Spasojević. Nas trojica smo zajedno odrasli.
Jeste li bili zajedno u Francuskoj?
-Ne, oni su došli u Francusku da me ubiju 2001. godine. Došao je da me ubije Mile Luković koji mi je kum. Naše kumstvo je staro 200 godina i vuče porijeklo još iz Crne Gore, a došao je u Francusku da me likvidira. On je poslat odavde s Dušanom Spasojevićem i još dvojicom ljudi, a uhapšen je ispred moje kuće. Proveo je tri mjeseca u zatvoru, a četvrtog je pušten. Ja sam ga ispitivao… I zato nemam kuma i nikad ga u životu neći ni imati, kao ni mobilni telefon. To su dvije stvari koje vam ne trebaju, ako hoćete da preživite i budete mirni.
Sistem stoji iza političkih ubistava
-Ne može neko da ubije ni Duška Jovanovića, ni Pukanića, ni Ćuruviju, a da to određeni sistem ne prisluškuje! Ne može niko da ubije ni premijera, ili Gorana Žugića, a da iza toga ne stoji sistem ili čovjek koji je mnogo moćan da to može da prikrije. Kod nas ima 1.050 najtežih političkih ubistava od Slovenije do Makedonije koja nikad neće biti rasvijetljena zato što je sistem učestvovao u tome ili, pak, moćni ljudi iz sistema, koji su držali sve poluge i sprečavali da se dođe do istine, tvrdi Petrušić.
Školovani mafijaši sve kontrolišu
-U Evropi danas vlada rasulo, nema više mafije, ona ne postoji. Ranije su mafijaši bili neškolovani ljudi, tvrdog pogleda, željni života, željni svega, ljude su ubijali za bilo šta. Danas su mafijaši školovani ljudi, oni se nalaze u politici. Znaju kako da prikriju svoje zločine, oni se služe sistemom, ovaj sistem radi za njih. Ranije su tajne službe komandovale ovim sistemom, od 1980. do 1995. godine. Od tada, ovi novi momci koji su došli u politiku, školovani, nabildovani, depilirani, kako ih ja zovem, lijepi, našminkani, sređeni, obučeni u nove kostime u kojima mnogo lijepo izgledaju, kontrolišu i tajne službe i čitav sistem. Ako pogledate u bilo kojoj novoj zemlji koja je napravljena u istočnoj Evropi, svi su oni isti, ne razlikuju se ni u čemu. Sve kontrolišu i svi imaju privatne sisteme za prisluškivanje. Tako je danas i u Crnoj Gori. A ko uspostavlja te sisteme, ko može da vlada njima?! Pa, samo oni veliki sistemi spolja, samo se oni ne plaše i jedino oni mogu da kontrolišu te male sisteme. Sva ta ubistva koja su se desila kod nas služe samo kao prijetnja da se neko drugi ne drzne da izda taj veliki sistem. Znači, oni malima dozvoljavaju da rade šta god hoće sve dok to ne ugrožava njihove interese, objašnjava najpoznatiji francusko – srpski špijun.
http://www.revijad.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=5&datum=2010-05-05&brojms=410&clanak=1375
-U institucijama… Oteti Srbi su odvođeni i vađeni su im organi u Africi, Aziji, Latinskoj Americi... Nekima i u Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj, u Bosni, bilo je mnogo manipulacija za vrijeme rata. Ali, vađenje organa nestalih ljudi najviše je obavljano u Africi, Indiji, Latinskoj Americi… Odvodili su uspavane ljude do brodova, govoreći im da će biti razmijenjeni preko Crvenog krsta, a zapravo su, tako izmanipulisani, završavali na tim teritorijama gdje su im vadili organe, kojima su kasnije trgovali.
Šta se dešavalo u Srebrenici?
-Ja najbolje znam šta se dešavalo u Srebrenici. To je isfingirana operacija koja je u datom momentu trebalo da posluži za ova, sadašnja vremena. Zato je nijesu ni aktivirali do 2000. godine, jer je stvarno bilo 720 mrtvih poslije samog rata i izvršenja egzekucije. Direktno me terete za taj zločin, a ja sam dva dana prije toga povučen iz Srebrenice i tu je bilo oko 720 ubijenih, a kasnije su, od 1997. do 2000. godine, dovukli mrtve i napravili grobnice, zato i ne mogu da se sklope karlice, ključne kosti, butine i sve ostalo. Ako danas pogledate, ima svega 2.000 karlica, sve ostale kosti su neuparene i svi to znaju. Znači, Srebrenica je kasnije isfingirana na način koji im jebio potreban u datom momentu. Sve je to sistem napravio i ja ne mogu više da se operem! Znači, više niko neće istinu, nikome ne treba istina.
Ko Vas je optužio za Srebrenicu?
-Nijesu me optužili za Srebrenicu već su sve to isfingirali da bi dobili na vremenu.
Znači, protiv Vas nema nijedne optužnice?
-Ne da nemam optužnicu nego neće da mi sude, a ja ih jurim. Sve ovo što vam govorim Goran Matić je javno priznao na televiziji, a general Momir Stojanović je potvrdio da sam spasio vojnike na Kosovu. Dakle, postoji potvrda iz zvaničnih institucija.
M.Dragić – A.Stevović
Kum Mile Luković poslat da me ubije
Odakle ste Vi?
-S Kosova, iz sela Gornji Gajtan, odakle su Mile Luković i Dušan Spasojević. Nas trojica smo zajedno odrasli.
Jeste li bili zajedno u Francuskoj?
-Ne, oni su došli u Francusku da me ubiju 2001. godine. Došao je da me ubije Mile Luković koji mi je kum. Naše kumstvo je staro 200 godina i vuče porijeklo još iz Crne Gore, a došao je u Francusku da me likvidira. On je poslat odavde s Dušanom Spasojevićem i još dvojicom ljudi, a uhapšen je ispred moje kuće. Proveo je tri mjeseca u zatvoru, a četvrtog je pušten. Ja sam ga ispitivao… I zato nemam kuma i nikad ga u životu neći ni imati, kao ni mobilni telefon. To su dvije stvari koje vam ne trebaju, ako hoćete da preživite i budete mirni.
Sistem stoji iza političkih ubistava
-Ne može neko da ubije ni Duška Jovanovića, ni Pukanića, ni Ćuruviju, a da to određeni sistem ne prisluškuje! Ne može niko da ubije ni premijera, ili Gorana Žugića, a da iza toga ne stoji sistem ili čovjek koji je mnogo moćan da to može da prikrije. Kod nas ima 1.050 najtežih političkih ubistava od Slovenije do Makedonije koja nikad neće biti rasvijetljena zato što je sistem učestvovao u tome ili, pak, moćni ljudi iz sistema, koji su držali sve poluge i sprečavali da se dođe do istine, tvrdi Petrušić.
Školovani mafijaši sve kontrolišu
-U Evropi danas vlada rasulo, nema više mafije, ona ne postoji. Ranije su mafijaši bili neškolovani ljudi, tvrdog pogleda, željni života, željni svega, ljude su ubijali za bilo šta. Danas su mafijaši školovani ljudi, oni se nalaze u politici. Znaju kako da prikriju svoje zločine, oni se služe sistemom, ovaj sistem radi za njih. Ranije su tajne službe komandovale ovim sistemom, od 1980. do 1995. godine. Od tada, ovi novi momci koji su došli u politiku, školovani, nabildovani, depilirani, kako ih ja zovem, lijepi, našminkani, sređeni, obučeni u nove kostime u kojima mnogo lijepo izgledaju, kontrolišu i tajne službe i čitav sistem. Ako pogledate u bilo kojoj novoj zemlji koja je napravljena u istočnoj Evropi, svi su oni isti, ne razlikuju se ni u čemu. Sve kontrolišu i svi imaju privatne sisteme za prisluškivanje. Tako je danas i u Crnoj Gori. A ko uspostavlja te sisteme, ko može da vlada njima?! Pa, samo oni veliki sistemi spolja, samo se oni ne plaše i jedino oni mogu da kontrolišu te male sisteme. Sva ta ubistva koja su se desila kod nas služe samo kao prijetnja da se neko drugi ne drzne da izda taj veliki sistem. Znači, oni malima dozvoljavaju da rade šta god hoće sve dok to ne ugrožava njihove interese, objašnjava najpoznatiji francusko – srpski špijun.
http://www.revijad.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=5&datum=2010-05-05&brojms=410&clanak=1375
paja1408
Buduća legenda
- Poruka
- 34.639
i jos niko nista od drzavnih organa ne reaguje na javne istupe ovog coveka..??
dragon x
Legenda
- Poruka
- 52.523
'Clint'
Iskusan
- Poruka
- 5.908
Ne znam jel ovo stamparska greska ili je on rekao da je "sa Kosova iz mesta Gornji Gajtan"....to nije na Kosovu vec na obroncima Radan planine,opstina Medvedja...moja porodica je rodom iz tog kraja
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Ja mislim da taj lik ni sam vise ne zna sta je tacno, a sta nije od svega toga o cemu prica.
Takvi su manje-vise mnogi ovdasnji ljudi koji su bili po ratistima.
Imao sam prilike da upoznam i jednog od tih njegovih ,,komandosa" koje je vodio na misije u Afriku.
I svi mi deluju kao da su pili iz iste flase...
Dal' su opiceni, dal' su patoloski lazovi... stvarno ne znam, ali svi su oni neki vrhunski igraci koje trazi ceo obavestajni svet, a oni kuliraju po birtijama, pricaju te svoje price...
Ko ce ga znati...
Takvi su manje-vise mnogi ovdasnji ljudi koji su bili po ratistima.
Imao sam prilike da upoznam i jednog od tih njegovih ,,komandosa" koje je vodio na misije u Afriku.
I svi mi deluju kao da su pili iz iste flase...
Dal' su opiceni, dal' su patoloski lazovi... stvarno ne znam, ali svi su oni neki vrhunski igraci koje trazi ceo obavestajni svet, a oni kuliraju po birtijama, pricaju te svoje price...
Ko ce ga znati...
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Pa ne... Valjda je on iz Gajtana, a njegovi su se nekad doselili sa Kosova...
paja1408
Buduća legenda
- Poruka
- 34.639
ali ne umem da objasnim da drzava nista ne preduzima povodom ovih prica...
