Knjiga na koju ste uzalud potrošili vreme

Hesse:
Oh my God...ништа ниси схватила? /смајли који се лупа књигом "Предео сликан чајем" по глави/...то је једна од најлепших књига које сам читао, а најлепша Павићева ми је...за тај роман је добио и награду Меша Селимовић...читај поново...
Kliknite za proširenje...

Šta da radim, meni se Pavić ne dopada. Sitničarnica Kod srećne ruke je dobila NIN-ovu nagradu, a ovde ljudi pišu da ne vole tu knjigu. Treba li i ja da ih pitam: ništa niste shvatili? :) Ne znam hoću li probati ponovo, jer me Pavić ne privlači, a knjiga ima toliko da ću najverovatnije posegnuti za drugim piscima, a ne za Pavićem. :)
 
E, ja sam izgubila jedno dva'est dana čitajući Ekovo "Fukoovo klatno". Stigla sam do neke stopedesete strane, i prosto nisam mogla dalje. Osećala sam se k'o debil poslednji. Ništa mi pod milim bogom nije bilo jasno. Sad da me pitate o čemu se uopšte radi u tom romanu, ja bih rekla: ne'am pojma!
Doduše, to je bilo negde na početku srednje škole. Toliko me je porazio Eko, da se nikad više nisam usudila da uzmem tu knjigu ponovo. Iskreno, plašim se da ni sada - kao zaboga neki apsolvent književnosti - ne bih razumela, i zato je ne uzimam. Strašno.
 
Еко је специфичан по свом приповедачком стилу пуном дигресија, набрајања, коришћења латинских навода, страних имена, понекад наизглед сувопарних дигресија везнаих за историју, филозофију, или претерано коришћење стручних термина...иначе Еко је у књиж. критици познат по његових чувених "првих 100 страница"...заправо о чему се ради: како сам Еко каже, намерно су у сваком роману (изузев последњег Тајанствени пламен краљице Лоане) првих 100 страница неразумњиве, да би одвратиле, евентуалног читаоца који не заслужује да чита књигу...како он тврди, жели да натера читаоца да заслужи остатак романа...све то на страну, Име руже сам, као и Баудолина, прилично течно читао, док је Фукоово клатно теже јер се преплиће изузетно велики број назива тајних друштава кроз различите епохе, тако да то уме врло лако да збуни читаоца, но, књига је феноменална, на неки начин ставља тачку на гомилу петопарачке литературе, а везане за разноразне теорије завера, која се данас појављује и ниче као из воде. Еко све то генијално пародира, извргава руглу...са изузетним уживањем читам Ека...
 
Hesse:
Еко је специфичан по свом приповедачком стилу пуном дигресија, набрајања, коришћења латинских навода, страних имена, понекад наизглед сувопарних дигресија везнаих за историју, филозофију, или претерано коришћење стручних термина...иначе Еко је у књиж. критици познат по његових чувених "првих 100 страница"...заправо о чему се ради: како сам Еко каже, намерно су у сваком роману (изузев последњег Тајанствени пламен краљице Лоане) првих 100 страница неразумњиве, да би одвратиле, евентуалног читаоца који не заслужује да чита књигу...како он тврди, жели да натера читаоца да заслужи остатак романа...све то на страну, Име руже сам, као и Баудолина, прилично течно читао, док је Фукоово клатно теже јер се преплиће изузетно велики број назива тајних друштава кроз различите епохе, тако да то уме врло лако да збуни читаоца, но, књига је феноменална, на неки начин ставља тачку на гомилу петопарачке литературе, а везане за разноразне теорије завера, која се данас појављује и ниче као из воде. Еко све то генијално пародира, извргава руглу...са изузетним уживањем читам Ека...
Kliknite za proširenje...


pa sta je tu uzalud onda?:roll:
 
dog face boy:
pa sta je tu uzalud onda?:roll:
Kliknite za proširenje...

Ma ne on :), Fuu-chan misli da je uzalud trošila vreme, ne Hesse...
;)

PoZz

Jedino smeće ja koje sam pročitala bila je ''Žena sa greškom''... To sebi nikad, ali NIKAD neću da oprostim.... :D

I neke druge knjige su mi bile gubljenje vremena, iako ih mnogi hvale, na primer: ''Dama i jednorog'', ''Devojka sa bisernom minđušom'', pa onda čak i Ziskind (''Parfem'')...
Naravno, tu je i ''Ženski rodoslov'', kao i ''Paunovo pero'' (feministička bljutavština)...
 
Sokolica_M:
Ma ne on :), Fuu-chan misli da je uzalud trošila vreme, ne Hesse...
;)

PoZz

Jedino smeće ja koje sam pročitala bila je ''Žena sa greškom''... To sebi nikad, ali NIKAD neću da oprostim.... :D

I neke druge knjige su mi bile gubljenje vremena, iako ih mnogi hvale, na primer: ''Dama i jednorog'', ''Devojka sa bisernom minđušom'', pa onda čak i Ziskind (''Parfem'')...
Naravno, tu je i ''Ženski rodoslov'', kao i ''Paunovo pero'' (feministička bljutavština)...
Kliknite za proširenje...

zena sa greskom ce nazalost zauvek ostati u tebi i bices otrovana do kraja zivota...:-|....to je prokletstvo citanja knjiga...:oops:
 
Hesse:
Еко је специфичан по свом приповедачком стилу пуном дигресија, набрајања, коришћења латинских навода, страних имена, понекад наизглед сувопарних дигресија везнаих за историју, филозофију, или претерано коришћење стручних термина...иначе Еко је у књиж. критици познат по његових чувених "првих 100 страница"...заправо о чему се ради: како сам Еко каже, намерно су у сваком роману (изузев последњег Тајанствени пламен краљице Лоане) првих 100 страница неразумњиве, да би одвратиле, евентуалног читаоца који не заслужује да чита књигу...како он тврди, жели да натера читаоца да заслужи остатак романа...све то на страну, Име руже сам, као и Баудолина, прилично течно читао, док је Фукоово клатно теже јер се преплиће изузетно велики број назива тајних друштава кроз различите епохе, тако да то уме врло лако да збуни читаоца, но, књига је феноменална, на неки начин ставља тачку на гомилу петопарачке литературе, а везане за разноразне теорије завера, која се данас појављује и ниче као из воде. Еко све то генијално пародира, извргава руглу...са изузетним уживањем читам Ека...
Kliknite za proširenje...

E, upravo to. Ja sam stvarno bila suviše mlada da bih se nosila sa toooolikom erudicijom skoncentrisanom na tako malom prostoru. Baš mi je bilo naporno. "Ime ruže" sam čitala dvaput i zaista uživala. Ma, vala, doskočiću mu... Samo još malo, da završim sa ispitima...
 
Bilo ih je dosta, aposto trenutno ne mogu da se setim ni jednog naziva predlozicu ono sto bi trebalo da procitate, a to je SREBRNA DOZA od neke nemacke knjizevnice kao i SMRT NA NILU od Agate Kristi. Takodje mnoge knjige od Agate su dobre uglavnom kriminalisticke. Probajte, mozda vam se svidi.:D
 
Još nisam naišao na takvu knjigu,jer nikad ne bi ni uzeo da čitam knjigu "sumnjivog naslova",a inače najviše uzimam bestselere,poznate pisce,ili knjige koje mi neko preporuči,ne mogu da omanem:D



Tj. evo setio sam se:

Nik Hornbi-Stadionska Groznica.Nisam završio knjigu,ubija.Svaka strana druga utakmica,i tako celu knjigu...
 
Poslednja izmena:
Hesse:
Буковски - Post office ...ко је читао, зна о чему говорим...
Kliknite za proširenje...

Mene je malo razočarala, očekivala sam više. Pa i Šund nije nešto... :confused:


Ne verujem da je nekima Pavić dosadan!!! Meni su njegova dela divna! Bajkovita, skroz odgovaraju mom senzibilitetu (možda zato što je i on vaga kao i ja)


Inače meni je žao što sam utukla vreme na čitanje prva dva dela Keselove knjige "Putevi nesreće" to sam čitala pre tačno godinu dana i ne planiram da završim preostala dva dela. Ne sviđa mi se.
 
Вероватно ''Даблинци''. Очекивао сам више од те књиге али сматрам да кроз читање било које књиге не трошим узалуд време. Свако читање је добро, поента је уочити недостатке да касније не би долазили у исту ситуацију.
 
Nijedna knjiga nije utrošeno vreme (bar ja tako mislim). I one "loše" (u zavisnosti od svačijeg ukusa) bi trebalo čitati, kako bi se znalo da li nam takve knjige odgovaraju ili mnogo bitnije da li nam takav stil pisanja odgovara ili ne. Evo, npr. uzmimo Paolo Koelja. Pročitala sam par njegovih knjiga (Alhemičar, Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, 11 minuta). Po mom mišljenju to su limunadice, nalik ljubavnim romanima, nešto veoma daleko od lepe umetnosti. Pa, ipak, da bih zaključila da je šund, trebalo je to pročitati i doći do takvog zaključka. Sada znam da tog pisca neću čitati bez neke preke potrebe.

Sve u svemu, trudim se da izbegavam tzv. bestselere.

Vidim da je poslednji komentar (od AliMwk) dosta glupo osmišljen. Na ovaj ili onaj način iz knjige se mora naučiti nešto. Ako već ništa ne uviđaš iz Ane Karenjine (koja je inače bolji svedok toga vremena u Rusiji od istorije), onda si bar naučio da te ničemu nije naučila. I to je neka vrsta saznanja. Znači, komentar ti je kontradiktoran.

Vidim da spominjete knjige kao što su Dama sa bisernom minđušom i Parfem. Priznajem da fabule ovih knjiga ne zadivljuju, kao ni način pisanja.Ali, eto, iz prve knjige možemo saznati ko je naslikao Devojku sa bisernom minđušom (Jan Vermeer). Meni je bilo interesantno da saznam kako su se u to vreme spravljale boje za slikanje i kako se je pravio parfem. To su bile informacije koje sam sa uživanjem upijala.

Tako da, opet ponavljam, iz svake se knjige može nešto naučiti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

suave
Sajam knjiga u Beogradu 2025.
Odgovora
22
Pregleda
549
Džudi S
Džudi S
Džudi S
Književnost Top lista omiljenih knjiga
Odgovora
5
Pregleda
317
Konj_na_belom_princu
Konj_na_belom_princu
Neno
Književnost Knjige koje neće svatko razumjeti: 10 najtežih knjiga za čitati
2
Odgovora
46
Pregleda
736
adelaidea
adelaidea

Back
Top