Borislav Pekić - "Kako upokojiti vampira"
(Mučen intelektualnim nedoumicama i dvojbama, te iscrpljen službom u Gestapo-u, Rutkowski, četiri godine nakon početka rata, odlučuje da pošalje molbu u Berlin da ga upute na front. Sve je u redu, osim što mu, iz formalnih razloga, za molbu treba i pukovnikova saglasnost. Evo kako teče dijalog gospodina šefa i potčinjenog mu: )
- "Ne nalazite li da ste malko odocneli, Rutkowski?" - upitaće me on nekoliko meseci kasnije.
- "S vašim dopuštenjem, gospodine, rat se još uvek vodi."
- "Ali ste Vi na vreme ustanovili da se bez vaše osobne pomoći ne može dobiti? Mislite li, Rutkowski, da će vaš ulazak u rat na strani Nemačke radikalno izmeniti privremeno usranu situaciju u kojoj se nalazimo?"
- "Naravno da ne mislim."
- "Onda?"
- "Smatrao sam da je u ovoj situaciji..."
- "Kojoj situaciji? Izvolite biti jasni. Intelektualac ste. Niste somnambul."
- "Smatrao sam da je u usranoj situaciji, o kojoj govori gospodin pukovnik, moje mesto na frontu."
- "Ako se ne varam, govorio sam o privremeno usranoj situaciji. Pošto ste Vi izvoleli eliminisati tu privremenost, treba li da razumem kako Vi našu situaciju smatrate trajno usranom?"
- "Nipošto, gospodine."
- "To me raduje. U protivnom, morao bih Vas streljati zbog defetizma. Vi, dakle, ne držite da smo u teškoj situaciji?"
- "Ne, gospodine pukovniče, naravno da ne držim."
- "To me žalosti, Rutkowski. Znači da ću Vas, na kraju krajeva, ipak morati streljati."
- "Ali zašto, gospodine?"
- "Zbog subverzivnog nemara. U trenutku kad se na svim frontovima povlačimo i kad nam se gradovi ruše u fosfornom plamenu Vaš besmisleni optimizam potkopava nemačke ratne napore."
( . . . )
- "Uostalom, ako nismo u škripcu, šta ćete Vi na frontu? I zar za vas ovo nije front, Rutkowski? Zar držite da smo na ferijama? Da je front samo tamo gde se puca iz topova? Zar ste tolika budala, Rutkowski, da ne uviđate gde je u ovom ratu odlučujuće bojište na kome se odmerava uspeh ili neuspeh? I zar mislite da nam nešto vredi što osvajamo teritorije, ako nam izmaknu ljudi? Savlađivanje, upokoravanje, pacifikacija stanovništva je naš strateški cilj. Teritorije su tek prostori na kojima se taj cilj postiže. Pravi plen su - ljudi. A sa njima se radi na našem frontu, Rutkowski. Ostali frontovi, uz pomoć providnosti, održavaju se samo da bi se na našem pobedilo. Tek sa policijskim uspehom, vojne pobede dobijaju smisao. S našim porazom, nijedna nam ne vredi. Jesmo li saglasni?"
- "Jesmo, gospodine pukovniče."
- "U tom slucaju, uviđate li da se vaša molba može tumaciti jedino kao flagrantna povreda zakletve i dezerterstvo, koje se, kao što znate, takođe..."
- "...kažnjava streljanjem."
- "Tačno. Ispada da bih Vas, Rutkowski, ovako ili onako morao ubiti. Imajući u vidu vaše bedne profesionalne rezultate, sam Bog zna šta me u tome sprečava."
