Читај научни рад
ИКАВСКИ ГОВОР У СР СРБИЈИ од лингвисте Милоша Московљевића (написан 1963. године)
https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/h...ikavski.govor.1963.pdf?sequence=1&isAllowed=y
Московљевић је обишао више десетина села у Подрињу и Ваљевској Подгорини. Многа од тих села је крајем 19-ог в. обишао немачки филолог Херман Хирт и забележио икавизме у њима, па је Московљевић упоредио стање икавизма из Хиртовог времена са стањем приликом његовог теренског истраживања, и запазио је да је икавизам слабији него раније. То је логично, јербо је 1960-их кад је Московљевић радио истраживање (и нешто раније) био период масовног школовања, миграција из села у градове, продор медија и у руралне средине итд. Све је то утицало да дође до продора стандардне екавице у руралне крајеве које је истраживао Московљевић (и раније Хирт).
На странаама 502 и 503 Московљевић закључује:
Према изнетом материјалу прикупљеном на терену и према досадашњем излагању, мислим да се може закључити да данашњи икавски говор у Подрињу нису донели никакви досељеници из Далмације, Херцеговине и Босне, већ је он остатак икавског наречја, насталог од самог почетка изговора јата као и у северозападној Србији и Војводини. Преостали икавизми ван Подриња показују територију на којој се он некад говорио.
Да је икавица говор стариначког становништва западне Србије осим Московљевића писали су и лингвисти Павле Ивић и Слободан Реметић. Најстарији слој становништва западне Србије је говорио икавицом која је у том делу Србија настала аутохтоно. У османско доба у ЗС су се досељавали ијекавци са југа/југозапада и они су били носиоци ијекавизације западне Србије и њеног стариначког икавског становништва, а од друге половине 19-ог в. почиње продор стандардне екавице у западну Србију. ЗС је прво била дакле икавска, па је ијекавизирана и била неки период претежно ијекавска, и на крају је екавизирана (у 20-ом веку) те се данас тамо говори углавном екавски.
Пример икавизма из 4 села из Московљевићевог рада, а за остале којих има на десетине види сам на линку.
Горња Буковица са Леовићем (Азбуковица): бижи, бриг, бриза, дви, дите, гори, дица, дотирај, заповидим, изделица, измири (измери), истирај, кудиља, кидиљиште, лани, мисто, мишина, Милинко, Младин, мрижа, намисник, недиља, Недиљко, Недиљковићи, ниди (нигде), ники, овуди, отиро, пливу, повисмо, послин, потиро, при, прид, прида се, прибила, пресикли, примишта, причи, рижу, садила, сију, не смим, смите, смиста.
Хирт је забележио у Леовићу: вирујем, ви не ите (једите), мисец, млико, напримир, опини, рика, срида, триба; у Горњој и Доњој Буковици: бида, бижати, билу, на бригу, бриза.
Савковићи (Азбуковица). Ово је планинско село на висини од преко 1000 м, близу Медведника. Уколико се не говори икавски, гивори се екавски, далеко више него ијекавски, можда под утицајем књижевног језика. Према уверењима старијих људи, раније се говорило још чистије икавски. Овде сам записао и највише икавизама, и то: бижи, бијаде, бише до Благовисти, бриг, за бригом, винчаво, вировати, вриди, врића, дви, ди си, дивојка, дикоји, дица, дитету, доли, донише, дотирају, задримо, засида, засили, звирински, звирка, зрило, заплиним, изнили, измирићу, изнише, изгорише, исприд, истирамо, колиба, лани, ливај, Милинко, Постиње, потира, прид, претира, при, привари, прида, приброји, привезо, пригледала, приђете (пређете), потлин, прико тарабе, прико темена, прикрене, прикрсти, прикуче, прилази, примишати, примишћали, приорали, приповитка, присад (садило), до Приседи, присуди, присутра, пришо (прешао), развију, растираше, уз рику, сидоше, сиднемо, сили, сикирица, симе, да се сити, не смиш, не смиду, смили, сино, смиста, усрид, срића, Срићко, Стипан, тира, убадикоји, умим, умри (аор), уцина, (х)тио, (х)тила, не (х)тидоше.
Савковићи су село не само које је најбоље сачувало икавски говор, него су и његови икавизми најчистији, тј. нисам забележио ниједан пример са затвореним е место и од старог јата, нити мешање и и е.
Постење (Азбуковица). Насељено дошљацима ијекавцима, али се у њиховом говору чува још доста икавизама, као што су: бижи, видио, не вирујем, дви дивојке, дитићи, коливка, кудиља, мисечина, млико, млио, девет мисеци, Младин, Милинко, недиља, понедиљник, остињак, поприко, Постиње, при (пре), прико брда, разумили, садино, самливено, свитњак, сијали, смили, смистио из Сриђа, стина, стинама, не умиш, Цвитин, цвиће, цришња.
Хирт је запазио и ове примере: витрењача, ди, дивојка, дрињак, и (једи), либа, либац, лип, мликар, посик, у рици, нису тили, триба, умите ли, Цвита. У Алагума засеоку Постиња, записао је и ове речи: млико, смимо, недиља, прилаз, бижи, развивати, витрињача.
Лелић (Ваљевска Подгорина). Записао сам ове икавизме: бижи, дивојко, дитић, кудиља, недиља.
Да се у овом селу некад говорило икавски, види се из ове анегдоте. Препирале се на сточној пијаци две жене из овог села око тога чије је теле лепше. Једна вели: "Липше моје теле!" Друга јој одвраћа: "Јок друго, липше моје"! На то им довикне трећа жена из другог неког села: "Липсали вам обема, кад сте толико загаламиле."
Из Лелића је иначе родом владика Николај Велимировић.
@snouden @Demagogic @Crnugović @Persida Kolofon Gemischt @Mej bregami @Khal Drogo @guslar1389 @Сребрена @Rayela
