Kneginja Julija Obrenović

[Marc23]

Ajde,pa nas obavesti...mislim da se o Juliji malo zna jer je kratko boravila u Srbiji,mada samo nagadjam i zato me interesuje jesam li u pravu...

 

[Marc23]

Inace,u mladosti poznata kao omiljena partnerka cara Franca Josefa Julija se udajom za vojvodu i princa Karla od Arenberga prakticno i ''orodila'' ca carskom kucom Austrije...Naime,baba Austrijske carice Elizabete(Sisi-zene tog istog Franca Josefa koji je voleo da plese sa Julijom) je princeza Amalija fon Arenberg sto bi znacilo da su deda Karla od Arenberga i pradeda austrijske carice rodjena braca...

 

[ljuba miljkovic]

Stvarno malo podtaka ima na Netu o kneginji... pretražujem, ali sve neki reslovi...

Evo, bila je i u diplomatskoj misiji... ali o njenoj ulozi ništa.

Posle turskog bombardovanja Beograda (1862), u nastojanjima da se javno i političko mnjenje Velike Britanije pridobije za pravednu srpsku oslobodilačku borbu, u London je otputovala kneginja Julija Obrenović, u pratnji Filipa Hristića, koji je zajedno sa Vladimirom Jovanovićem, preko masonskih kanala, pokušao da ostvari postavljeni zadatak. Prvo je Vladimir Jovanović uveo u jednu londonsku ložu Filipa Hristića, a potom su se zajedno, po uputstvima kneza Mihaila, koristeći Jovanovićeve masonske kontakte, sastali sa Gledstonom, sa kojim su razradili plan daljih aktivnosti. Tadašnji engleski premijer Palmerston vodio je turkofilsku politiku i cilj kontakata sa književnikom Sandvitom, članom Atenauma, bio je stvaranje pozitivnog javnog mnjenja u korist srpskih interesa. Sledili su razgovori sa članovima donjeg doma parlamenta Kobdenom, Gregorom i Dentonom. NJih trojica su, što napisima, što brošurama i knjigama koje su branile srpske nacionalne intrese, pokrenuli seriju tekstova u londonskoj štampi i stvaranja parlamentarnog pritiska na Palmerstona da promeni politiku svoje vlade. Ubrzo posle toga, Palmerston je podneo ostavku.

 

[ljuba miljkovic]

Ali, evo, još nekih vesti sa jednog foruma... ovde je dato zanimljivo tumačenje kneževe motivacije da napiše pesmu "Što se bore misli moje".

Četiri velike ljubavi

Kneževa romansa sa šesnaestogodišnjom Marijom Berkhauz

Knez Mihailo je imao još jednu crtu u svom karakteru: voleo je žene, ali i one njega.

Bio je muževan, lep, elegantan, sanjar, sentimentalan, romantičan, muzikalan, vanredan igrač, strelac, jahač.

Uopšte, zanosno otmen čovek, tip kavaljera, džentlmena i dendija - kako su o njemu pisali savremenici i biografi. Dakle, drugačiji od oca. Miloš je prema ženama bio sirov i surov. Kažu da je Mihailo osećanja nežnosti i nostalgije poneo od majke - kneginje Ljubice, koja je bila vrlo osetljiva žena.

Knez Mihailo Obrenović je imao četiri velike ljubavi.

Iz ljubavne romanse sa šesnaestogodišnjom Marijom Berkhauz, ćerkom lekara iz Rogaške Slatine, rodio se sin Viljem-Velimir 1849). Vanbračnog sina knez je priznao, kao i njegovu majku Mariju.

A onda - jedna Nemica, plemkinja, ušla je u život našeg kneza, ali su njeni roditelji bili protiv ovoga braka.

Zatim, zavoleo je kneginju Juliju Hunjadi.
S Julijom, Mihailo je bio u braku devet godina. Knez je voleo Juliju. Ali, Julija, Julija... Saznao je za njenu vezu s knezom Karlom Arenbergom. Jedanaest godina posle smrti kneza Mihaila, Julija se i udala za kneza Karla Arenberga. Umrla je u Beču 1919, u 88. godini.

Međutim, najveći ljubavni jadi kneževi počeli su kada se zaljubio u svoju sestričinu Katarinu. Čaršija i Dvor zgražavali su se nad "rodoskrvnjenjem i nemoralom". U ogorčenju, naročito se isticala Pravoslavna crkva, do koje je knezu mnogo stalo. Skoro tri godine patio je knez i bio u dilemi "biti il' ne biti". Na kraju, knez je i verio Katarinu. Smrt ga je sprečila da se s njom i venča. Ljubav prema Katarini knez Mihailo je odneo u grob.

Čovek velike kulture i obrazovanja, knez Mihailo negovao je i umetnost. Najviše je voleo muziku. U njegovo doba, krenule su one "velike muzičke zabave" - uz vojnu muziku, za uveseljavanje publike.

Prilikom svojih boravaka u inostranstvu, često je posećivao dvorane gde su održavane kulturne priredbe. Naročito, je voleo operu. Svirao je klavir. Jednom prilikom kada je boravio u Kragujevcu, odsvirao je čitav klavirski koncert. Iz inostranstva je kupovao note o svom trošku. Gospodina Anastasa Jovanovića molio je da mu iz Beča pošalje celu partituru "Travijate", što je ovaj i učinio.

Od kompozitora, najviše je voleo Mocarta. Žalio je što mu narod nije muzički obrazovan. Pozvao je u Beograd Kornelija Stankovića (1861), koji se nalazio u inostranstvu, da bi kod "Srpske krune" održao tri koncerta na kojima su bili kneginja Julija i knez Mihailo. Zamolio je Stankovića da posle koncerta pođe po Srbiji i da u narodu notno zabeleži srpske pesme i spase ih od zaborava. I u ovom slučaju, videla se "velika žeđ" kneževa za podizanjem kulture u svome narodu.

Veruje se da je knez svoju pesmu "Što se bore misli moje", napisao u Beču. Da li zbog neverne kneginje Julije ili patnje zbog nedozvoljene ljubavi sa maloletnom Katarinom? U životu kao i u ovoj pesmi, knez pati. Razapet između dve ljubavi, ponosa, džentlmenstva, poroka, čežnje...

Ljubavni jadi muče kneza. I rađa se pesma "Što se bore misli moje". Svaka analiza ovih stihova, suvišna je. Jedno pitanje ostaje: Julija ili Katarina? Ili obe? Nije li duševna borba zrelog muškarca i kneza Srbije bila u kontrapunktu duše koja je istisnula ove stihove? To najbolje govore stihovi pesme, iz "srca iščupane" - kako mi je jednom, u dugim noćima vina i toplih razgovora u "Srpskoj kafani", rekao pesnik Branko Miljković.

Ne zna se ime autora muzike na stihove kneza Mihaila Obrenovića. Jedni smatraju da se radi o građanskom nemačkom licu, drugi o staroj herbejskoj melodiji. U njoj ima sinhronizovanog građanstva, plemićke sete i elegancije, Beča i starih beogradskih sokaka. I našeg plemenitog i lepog kneza Mihaila Obrenovića i njegove ljubavi.

Klavirski virtuozno-briljantno i osećajno, na melodiju "Što se bore misli moje", kompozitor Kornelije Stanković uradio je varijacije na tu temu. Prvo u Beču, a zatim širom Srbije i Evrope, Stanković je oduševljeno izvodio ove varijacije, praćen dugim i iskrenim aplauzima.

 

[Marc23]

Stvarno malo podtaka ima na Netu o kneginji... pretražujem, ali sve neki reslovi...

Evo, bila je i u diplomatskoj misiji... ali o njenoj ulozi ništa.

Posle turskog bombardovanja Beograda (1862), u nastojanjima da se javno i političko mnjenje Velike Britanije pridobije za pravednu srpsku oslobodilačku borbu, u London je otputovala kneginja Julija Obrenović, u pratnji Filipa Hristića, koji je zajedno sa Vladimirom Jovanovićem, preko masonskih kanala, pokušao da ostvari postavljeni zadatak. Prvo je Vladimir Jovanović uveo u jednu londonsku ložu Filipa Hristića, a potom su se zajedno, po uputstvima kneza Mihaila, koristeći Jovanovićeve masonske kontakte, sastali sa Gledstonom, sa kojim su razradili plan daljih aktivnosti. Tadašnji engleski premijer Palmerston vodio je turkofilsku politiku i cilj kontakata sa književnikom Sandvitom, članom Atenauma, bio je stvaranje pozitivnog javnog mnjenja u korist srpskih interesa. Sledili su razgovori sa članovima donjeg doma parlamenta Kobdenom, Gregorom i Dentonom. NJih trojica su, što napisima, što brošurama i knjigama koje su branile srpske nacionalne intrese, pokrenuli seriju tekstova u londonskoj štampi i stvaranja parlamentarnog pritiska na Palmerstona da promeni politiku svoje vlade. Ubrzo posle toga, Palmerston je podneo ostavku.

Hvala za tekstove...citao sam negde da je Julija u Londonu isla i u zvanicnu posetu kraljici Viktoriji...kako je Srbija u to vreme imala neku vrstu vazalnog odnosa sa Turskom,u to vreme je po protokolu morala je posetu da obavi sa zenom turskog ambasadora...Ona je to odbila uz komentar da jednoj kneginji Srbije ne treba pratnja zene ambasadora...

 

[Marc23]

Kneginja Julija i njen drugi muz princ i vojvoda Karl von Arenberg na imanju Ivanka:

 

[Милунка Савић]

Ali, evo, još nekih vesti sa jednog foruma... ovde je dato zanimljivo tumačenje kneževe motivacije da napiše pesmu "Što se bore misli moje".

Četiri velike ljubavi

Kneževa romansa sa šesnaestogodišnjom Marijom Berkhauz

Knez Mihailo je imao još jednu crtu u svom karakteru: voleo je žene, ali i one njega.

Bio je muževan, lep, elegantan, sanjar, sentimentalan, romantičan, muzikalan, vanredan igrač, strelac, jahač.

Uopšte, zanosno otmen čovek, tip kavaljera, džentlmena i dendija - kako su o njemu pisali savremenici i biografi. Dakle, drugačiji od oca. Miloš je prema ženama bio sirov i surov. Kažu da je Mihailo osećanja nežnosti i nostalgije poneo od majke - kneginje Ljubice, koja je bila vrlo osetljiva žena.

Knez Mihailo Obrenović je imao četiri velike ljubavi.

Iz ljubavne romanse sa šesnaestogodišnjom Marijom Berkhauz, ćerkom lekara iz Rogaške Slatine, rodio se sin Viljem-Velimir 1849). Vanbračnog sina knez je priznao, kao i njegovu majku Mariju.

A onda - jedna Nemica, plemkinja, ušla je u život našeg kneza, ali su njeni roditelji bili protiv ovoga braka.

Zatim, zavoleo je kneginju Juliju Hunjadi.
S Julijom, Mihailo je bio u braku devet godina. Knez je voleo Juliju. Ali, Julija, Julija... Saznao je za njenu vezu s knezom Karlom Arenbergom. Jedanaest godina posle smrti kneza Mihaila, Julija se i udala za kneza Karla Arenberga. Umrla je u Beču 1919, u 88. godini.

Međutim, najveći ljubavni jadi kneževi počeli su kada se zaljubio u svoju sestričinu Katarinu. Čaršija i Dvor zgražavali su se nad "rodoskrvnjenjem i nemoralom". U ogorčenju, naročito se isticala Pravoslavna crkva, do koje je knezu mnogo stalo. Skoro tri godine patio je knez i bio u dilemi "biti il' ne biti". Na kraju, knez je i verio Katarinu. Smrt ga je sprečila da se s njom i venča. Ljubav prema Katarini knez Mihailo je odneo u grob.

Čovek velike kulture i obrazovanja, knez Mihailo negovao je i umetnost. Najviše je voleo muziku. U njegovo doba, krenule su one "velike muzičke zabave" - uz vojnu muziku, za uveseljavanje publike.

Prilikom svojih boravaka u inostranstvu, često je posećivao dvorane gde su održavane kulturne priredbe. Naročito, je voleo operu. Svirao je klavir. Jednom prilikom kada je boravio u Kragujevcu, odsvirao je čitav klavirski koncert. Iz inostranstva je kupovao note o svom trošku. Gospodina Anastasa Jovanovića molio je da mu iz Beča pošalje celu partituru "Travijate", što je ovaj i učinio.

Od kompozitora, najviše je voleo Mocarta. Žalio je što mu narod nije muzički obrazovan. Pozvao je u Beograd Kornelija Stankovića (1861), koji se nalazio u inostranstvu, da bi kod "Srpske krune" održao tri koncerta na kojima su bili kneginja Julija i knez Mihailo. Zamolio je Stankovića da posle koncerta pođe po Srbiji i da u narodu notno zabeleži srpske pesme i spase ih od zaborava. I u ovom slučaju, videla se "velika žeđ" kneževa za podizanjem kulture u svome narodu.

Veruje se da je knez svoju pesmu "Što se bore misli moje", napisao u Beču. Da li zbog neverne kneginje Julije ili patnje zbog nedozvoljene ljubavi sa maloletnom Katarinom? U životu kao i u ovoj pesmi, knez pati. Razapet između dve ljubavi, ponosa, džentlmenstva, poroka, čežnje...

Ljubavni jadi muče kneza. I rađa se pesma "Što se bore misli moje". Svaka analiza ovih stihova, suvišna je. Jedno pitanje ostaje: Julija ili Katarina? Ili obe? Nije li duševna borba zrelog muškarca i kneza Srbije bila u kontrapunktu duše koja je istisnula ove stihove? To najbolje govore stihovi pesme, iz "srca iščupane" - kako mi je jednom, u dugim noćima vina i toplih razgovora u "Srpskoj kafani", rekao pesnik Branko Miljković.

Ne zna se ime autora muzike na stihove kneza Mihaila Obrenovića. Jedni smatraju da se radi o građanskom nemačkom licu, drugi o staroj herbejskoj melodiji. U njoj ima sinhronizovanog građanstva, plemićke sete i elegancije, Beča i starih beogradskih sokaka. I našeg plemenitog i lepog kneza Mihaila Obrenovića i njegove ljubavi.

Klavirski virtuozno-briljantno i osećajno, na melodiju "Što se bore misli moje", kompozitor Kornelije Stanković uradio je varijacije na tu temu. Prvo u Beču, a zatim širom Srbije i Evrope, Stanković je oduševljeno izvodio ove varijacije, praćen dugim i iskrenim aplauzima.

Неки кажу, пак, да је песма Што се боре мисли моје заправо посвећена Клеопатри Карађорђевић.

 

[Marc23]

Da li je neko od Karadjordjevica posle upoznao Juliju?Ima li podataka sa kom je od Obrenovica ona bila u "kontaktu" dok su bili u braku?

 

[Amalia]

A ja mislim da si bas to procitao za Dragu i Aleksandra....A deda Miljkovic samo Dragu naziva prevarantkinjom, a Julija je bila svetica....Satirala se o k...c po belome svetu i Mihajla dupoko povrtedila preljubom!-kako se to zove dragi deda?!?

Super, Molgrane!

 

[ljuba miljkovic]

Super, Molgrane!

Deda ne razume šta je ovde super, a pogotovo šta je toliko smešno!?

A ja mislim da si bas to procitao za Dragu i Aleksandra....A deda Miljkovic samo Dragu naziva prevarantkinjom, a Julija je bila svetica....Satirala se o k...c po belome svetu i Mihajla dupoko povrtedila preljubom!-kako se to zove dragi deda?!?

Uz ovaj post treba da citiraš i odgovor, ako patiš od pravičnosti.

Sinovac,

Niko tvojoj ikoni nije branio da se satire, kako pišeš, "o k...c".

Čak ni kad je postala kraljica.

Njen lični problem je bio u tome što je u satiranju sebe "na k...cu" (tako se kaže i piše), sjebala priliku da postane majka.

Sad, ni njen lični problem ne bi bio ništa posebno. Već sam napisao da su u istoriji sve evropske carice i kraljice "patile" od te boljke – satiranja na k..cu.

Njen lični problem je postao državni i nacionalni kada je započela sa prevarama, kojima je htela da Srbiji "podari" prestolonaslednika... i onda je završila kako je završila.

Dakle, ne može ni ovde da se poredi: jedno je prevariti muža (pa i muža-kralja), a neuporedivo je s tim kada preko lažne "plodonosne j..ačine" žena, a pogotovo kraljica, hoće da "rodi" a nije ni začela.

Nego, ako hoćeš sa dedom da se kačiš u vezi tvoje svetice-prevarantkinje, ajde tamo, na temu o njoj.

Da ne spamujemo više ovde.

Ovo podvučeno važi i za tebe... ali tamo, gde je mesto.

Inače, nemoj da bez valjanog razloga i novih informacija džaraš po temi koja miruje.

 

[berislav83]

inace,samo da pohvalim ovu temu,ima puno podataka o kneginji juliji koje nisam znao,a procitao sam ovde.hvala vam.

 

[Zoran Ba]

U pravu si...bilo bi lepo da se vratimo na temu,tj. na Juliju i njen odnos sa Mihajlom...

P.S.Gledajuci slike Ivanke koje sam nasao na netu stice se utisak da su Obrenovici bili dosta bogatiji nego sto to nama izgleda..recimo u Beogradu nisu gradili nista grandiozno(tipa ovog zamka) i njihove kuce tj. konaci Milosa i Ljubice ne mogu da se porede sa ovom gradjevinom a ocigledno su imali sredstava za iste...

Celo imanje Ivanka je kupljena od ugarske grofske porodice Grasalkovič po ceni 350 000 u srebru

 

[Marc23]

Celo imanje Ivanka je kupljena od ugarske grofske porodice Grasalkovič po ceni 350 000 u srebru

Mala ispravka...imanje je je kupljeno od knezevske,ne grofovske porodice Grassalkovich de Gyarak,tacnije od stare kneginje Leopolidne,rodjene Esterhazy...Porodica Grassalkovich de Gyarak je svoj knezevski status stekla jos u 18tom veku kada je grof Antal,inace svekar Leopoldine,koja je Mihajlu prodala imanje i dvorac(kupljen od novca kneza Milosa),proglasen za kneza svetog rimskog cartsva 1784 godine...

Inace,Julia I Leopoldina su bile u daljem srodstvu.Obema je predak bio grof Gundakar Thomas von Starhemberg,ciju bio mozete naci na nemackoj wikipedii:

http://de.m.wikipedia.org/wiki/Gundaker_Thomas_Starhemberg