- Poruka
- 6.173
ljubav, razumevanje, poštovanje
sve je to šarena laža
potrebna je beskrajna tolerancija (pošto se uglavnom ne ne nađu dvoje ekvivalentno tolerantnih onda makar jedno da je značajno tolerantnije) i želja da se bude u braku
ta želja je bitan faktor jer postoje ljudi koji su se prosto venčali sa idejom da zauvek budu u tom braku iz kakvih god pobuda )romantičnih, tradicionalističkih, društvenih itd)
kao i pomenuta tolerancija, makar prvih, ne znam, 7-8 godina dok stavri ne postanu navika. drugo je naravno trpeljivost, ona eksplodira pre ili kasnije. apsolutno nisam primetio brak gde je sve pod konac, gde nije došlo du pucanja ali uvek se našao neki UNPROFOR ako ne bračni partenr onda bar neka staramajka, to može da pomogne. e sad što smo danas u fazonu, ne samo da nećemo da tolerišemo ništa nego i brak je promenjiva kategorija. takođe stambeni kredit dosta doprinosti stabilnosti braka, niska primanja jer je teško održavati kvalitetnu samostalnost, a neki kažu čak i deca (dobro poslednja rečenica poluironija)
* perspektiva nedužnog posmatrača.
i opet kažem srećni su oni brakovi gde ima ko da smiruje situaciju i da bude dobar pregovarač u svađama
evo ja da sam moj ćale 100x bih se razveo od moje keve kad dođe u šizofrenična stanja ali on pregrmi. pregrmi i ona neke užasne navike i pokoji leteći tanjir. al vertujte mi to je velika sreća.
plus racionalno stanje svesti da se od svađa ne prave ratovi već da se stvari ispeglaju, znači istolerišu
dakle neosvetoljubivost i racionalizovana doza ljubomore su dobrodošli.
nažalost opet stvari uglavnom udešene da neko trpi, upravo zbog tog odsustva svesti i veštine da se stvari bezbolno ispeglaju a ne da se vodi momentalnim uraganskim emocijama
sve je to šarena laža
potrebna je beskrajna tolerancija (pošto se uglavnom ne ne nađu dvoje ekvivalentno tolerantnih onda makar jedno da je značajno tolerantnije) i želja da se bude u braku
ta želja je bitan faktor jer postoje ljudi koji su se prosto venčali sa idejom da zauvek budu u tom braku iz kakvih god pobuda )romantičnih, tradicionalističkih, društvenih itd)
kao i pomenuta tolerancija, makar prvih, ne znam, 7-8 godina dok stavri ne postanu navika. drugo je naravno trpeljivost, ona eksplodira pre ili kasnije. apsolutno nisam primetio brak gde je sve pod konac, gde nije došlo du pucanja ali uvek se našao neki UNPROFOR ako ne bračni partenr onda bar neka staramajka, to može da pomogne. e sad što smo danas u fazonu, ne samo da nećemo da tolerišemo ništa nego i brak je promenjiva kategorija. takođe stambeni kredit dosta doprinosti stabilnosti braka, niska primanja jer je teško održavati kvalitetnu samostalnost, a neki kažu čak i deca (dobro poslednja rečenica poluironija)
* perspektiva nedužnog posmatrača.
i opet kažem srećni su oni brakovi gde ima ko da smiruje situaciju i da bude dobar pregovarač u svađama
evo ja da sam moj ćale 100x bih se razveo od moje keve kad dođe u šizofrenična stanja ali on pregrmi. pregrmi i ona neke užasne navike i pokoji leteći tanjir. al vertujte mi to je velika sreća.
plus racionalno stanje svesti da se od svađa ne prave ratovi već da se stvari ispeglaju, znači istolerišu
dakle neosvetoljubivost i racionalizovana doza ljubomore su dobrodošli.
nažalost opet stvari uglavnom udešene da neko trpi, upravo zbog tog odsustva svesti i veštine da se stvari bezbolno ispeglaju a ne da se vodi momentalnim uraganskim emocijama
...?!
))
