Ништа није црно-бело…
Још једна победа Црвене звезде и пролонгирање финалне серије АБА лиге на пету утакмицу, успели су да падну у сенку причама о некошаркашким стварима.
Да драматургија достигне тачку максимума постарао се тренер Партизана, Жељко Обрадовић, својим перформансом на конференцији за новинаре. Пар реченица о утакмици коју није имао воље да анализира и онда је уследило наравоученије. Заиста лепо звучи оно што је казао упитавши се како смо стигли до ове тачке, посебно ако видимо да се већ годинама понављају ирационалне ствари на трибинама. Међутим, ако посматрамо понашање Жељка Орадовића ове и претходне сезоне, све се чини да ова елегија није вапај једног хуманог бића за нормалом.
Човек, најприпитомљенији сисар и најприсутнији према Франку Батијату, великом италијанском композитору, има тенденцију да прихвати сваки ужас, убеђен да је немогуће борити се против њега, да је то веза у бескрајном ланцу који није у стању да сломи. И тако, дан за даном, годину за годином предаје се.
Тако се може гледати и на понашање Жељка Обрадовића који је повратком у Партизан лета 2021. године на конференцији ставио акценат на мирење вечитих ривала, да би лета 2023. године после друге утакмице финала о увредама упућеним супрузи Немање Недовића казао
“То није мој посао” и покушао да превали кривицу на другу страну
“Ви новинари имате перо у рукама, немојте мени да постављате то питање, него га поставите тамо где треба – ко провоцира и зашто”.
Међутим, Обрадовић је синоћ био вољан да му се постави питање. Угледавши новинара, истог оног који га је питао о горе наведеној ситуацији, ставио се у улогу оног који поставља питања –
“питалли сте ме у Арени да ли сам чуо скандирања, а сада ја вас да питам, да ли ви вечерас чујете ово?”.
Са друге стране, Душко Ивановић није у претходним утакмицама у први план стављао навијачки фолклор на конференцијама, а није да није било прилике да се дотакне неких ствари. И зато се чини да су намере тренера Партизана, више упћене на радикализацију својих присталица, него излив искреног жаљења поводом понашања које стварно заслужује осуду. Као да оно јучерашње
“Преклињем и молим их да навијају фер и спортски” казује – други су криви што нисмо завршили серију па им приредите још горе наредном приликом.
Виђао је Обрадовић и много горих ствари, у Турској му је неко од навијача Галатасарај пљунуо посред фаце, а у Грчкој су његови ривали при мечу у ОАКА Арени хоспитализовани. Овако су извештавали Грци јуна 2006. године:
ПУЦЊАВА ВАЗДУШНИМ ПИШТОЉЕМ НА ИГРАЧЕ ОЛИМПИЈАКОСА: “Никос Аргиропулос и Димитрис Калаицидис пребачени су у Општу државну болницу. Двојица играча Олимпијакоса повређена су предметима које су бацили навијачи Панатинаикоса током меча трећег финала мушког кошаркашког плеј-офа A1 лиге, који је одржан у ОАКА. Калаицидис је задобио опекотине по врату, леђима и кожи. Никос Аргyропоулос, који је први прегледан, задобио је пуцање бубне опне, док се Калаицидисов детаљнији извештај тек очекује “
Обрадовић није био овако разочаран том приликом. Нити је утишавао ОАКА арену кад 20.000 навијача Зелених куне и проклиње Спанулиса и његову породицу. Напротив, за Спанулиса је причао да га је “ујео за срце” кад је прешао у редове највећег ривала, али истом Обрадовићу није проблем био да доласком у Партизан ојача своје редове бившим играчима Звезде.
ПРИЧА О МАЈЦИ И ДЕТЕТУ КОЈЕ ПОКАЗУЈЕ СРЕДЊИ ПРСТ- САВРШЕНА СЛИКА ЖЕЉКОВЕ ПЕДАГОГИЈЕ
Ако смо досад говорили о навијачима који сами себе не могу да контролишу, а комоли да неко други успе у томе, о лицемерју Жељка Обрадовића најбоље говори понашање његових играча, па и њега самог.
“Долазимо данас на утакмицу, а дете иде заједно са родитељима. Пљује аутобус и показује средњи прст, а мајка се смеје” замерио је између осталог јуче тренер Партизана. Међутим, исти не види кад се његови играчи понашају инфантилно, па попут недораслих тинејџера показују средњи прст. Чинили су то и Пантер и Мадар. И није се само на томе стајало. Неки су се хватали за међуножје, симулирали покрете секса. Неки су се сликали поред погрдних транспарената исто тако сексуалних конотација, физички нападали противнике. Неки су “понесени емоцијом” певали о Црвеној звезди у погрдном тону.
И Жељко Обрадовић све то не види и не чује. Ни понашање својих навијача, ни понашање својих играча. Ако је оно дете из Жељкове приче последица родитељске неодговорности, онда је понашање његових играча исто тако његова кривица. Јер и он је тим играчима ваљда нешто као отац. Каквом понашању учи своје играче који на сваком кораку испољавају најниже људске особине – вређање, физичке нападе, провокације, изругавање?
И док имамо слике да јуче кошаркаши Звезде одводе ривале до свлачионица, како би их заштитили од ружних дела навијача, исти ти незахвални играчи Партизана напуштајући халу провоцирају Филипа Петрушева.
И како се она мајка из Обрадовићеве приче смејала ружном делу свог детета, уместо да га прекори, тако се и Жељко Обрадовић латио средњег прста када је после победе своје екипе у дербију на домаћем паркету, устајавши са клупе, у налету олакшања и адреналина показао средњи прст. Имали су од кога и шта да науче његови играчи, нарочито Зек Ледеј који не преза било ког момента да повуче порез који би могао да осакати ривала.
КО СЕЈЕ МРЖЊУ?
Понављају се данас његове речи – ко сеје мржу? Питање је на месту. И било би добро да одговори на њега Остоја Мијаиловић, председник КК Партизан који није хтео да дође на заједнички састанак са Небојшом Човићем прошле године, када је требало да се усагласе нека питања која би релаксирала односе између два највећа клуба Србије.
Мијаиловић је у новембру прошле године при гостовању на ТВ Прва поручио да је Човићу место у затвору и тиме додатно подгрејао љуте односе и затворио простор за било какав дијалог.
А ни пре почетка серије људи из КК Партизан се нису потрудили да изађу у сусред Звезди и покушају да спусте лопту. Иако је због њих цео календар такмичња истумбан и чињени су им бројни уступци, били с одлучни да неће прихватити нове термине АБА лиге који су се првобитно преклапали са оним у Суперлиги, коју ни ове године не играју.
НИШТА НИЈЕ ЦРНО-БЕЛО
Ништа није ни црно ни бело у целој причи. Нити су навијачи Звезде безгрешни, нити су Партизанови. Само што људи из Партизана покушавају да створе слику да је на Звездиним утакмицама само црно, а на њиховим бело.
Ништа није црно-бело, у српском спорту све су боје сиве.
