Ti avioni bi zvrjali prazni. Ljudi mnogo greše oko Amerike, svi misle kao za Čikago bi bila super linija ima mnogo Srba, a ti Srbi putuju možda jednom u 10 godina za Srbiju. Većina naših tamo je odavno Amerikanizovana i ne zanima ih preterano Srbija. Plus ima drugih konekcija preko Jet Blue i AA.
Takođe, sama karta JFK-BEG je skupa kad se uzima iz Amerike, barem je bilo tako prošle godine. Recimo Lufthansa, Turkish, AirFrance, Swiss da ne nabrajam su za septembar 2019 npr. 500$, a Air Serbia je 800$ mislim bila najjeftinija. Razlika sa presedanjem 3 do 4 sata duže maksimalno. 300$ uštede još puta 4 karte ako leti cela porodica
У делу који гравитира Њујорку је још мање Срба него око Чикага, па се линија ка Њујорку ипак показала исплативом на крају. Мало карго, мало путници из региона који транзитирају и то је то. Још да је закуп авиона био тржишни, не наметнут по цени коју је диктирао Етихад, резултати би били још бољи.
Него, ствари се мењају на тржишту. Ствари сада нису као пре годину дана, а много тога указује да ће се промене и задржати. Раније ниси могао да присмрдиш тржишту на којем би био угушен од стране великих компанија, а сада ће ствари бити другачије након повлачења многих играча.
Имам пријатељицу која је два до три пута годишње летела за Детроит. Колико до марта је могла да бира транзит преко Франкфурта, Амстердама или Лондона, са минималним транзитом на аеродрому и разликом у цени карте од 150 евра. Укупан пут са укљученим транзитом је трајао од 15 до 17 сати.
Када је пре неки дан гледала коју опцију да одабере било је врло тешко и мучно уклопити. Прво раније је могла да бира и доба дана, а сада је проблем и сам дан. Пут у најбољој варијанти би трајао 22 сата у једном односно чак 26 у другом, док је цена карте већа за 200 до 400 евра. Све је то последица изгубљене конективности или повезаности између Београда и транзитног аеродрома, као и даља конекција ка далеким дестинацијама (раније је рецимо само Луфтханса нудила 5 дневних летова из Београда, а сада један, раније је Амстердам ишао 10 х недељно, а сада 4 итд) На крају је одабрала опцију две раздвојене карте, од којих је једна била на Ер Србији Београд Њујорк, а друга Њујорк Детроит на Џет Блу. Имала је бољи пут, најмањи ризик обзиром на бројне рестрикције када је путовање у питању и на крају цена је била знатно нижа него да је имала једну везану карту.
Као што рекох, ствари на тржишту нису као што су биле некада нити ће бити. Некоме смркне, некоме сване. Тамо где неко изгуби, други види прилику.
