U vreme komunizma kaznena politika je bila blaga.Čak i veoma opasnim kriminalcima izricane su kazne ispod ili na granici zakonskog minumuma.Delimično je to posledica shvatanja da su kriminalci i sami žrtve svoje nepovoljne društevene pozicije odnosno da su na neki način proizvod propusta koje organizovano društvo čini.Nije sasvim neosnovana ta ocena ali to važo samo za manji ili neznatan broj kriminalaca.Zapravo samo pitanje zašto su kriminalci kriminalci tj.takvi kakvi jesu jeste nešto što odgovorni za kaznenu politiku ne treba da uzimaju u obzir jer je funkcija krivičnog zakonodavstva da zaštiti druge jedinke od kriminalaca.
Po inerciji,blaga kaznena politika zadržala se i nakon demokratskih promena.Negde početkom dve hiljaditih došlo je do nekih promena u krivičnom pravu s ciljem pooštrenja kaznene politike ali je to urađeno vrlo površno i kao reakcija na zahteve javnosti a ne kao neka osmišljena strategija zaštite društva od kriminalaca.Ko da se time bavi kad ima toliko toga drugoga što može da donese korist ministrima i poltičarima.
Često se kao argument protiv pooštrenja kaznene politike koristi činjenica ili okolnost da su ustanove za izdržavanje kazne nedovoljne,pretrpane osuđenicima. i da je kazna zatvora dosta skupa za državu što nije neosnovana ocena.
Rešenje bi moglo biti u privatnoj - biznis inicijativi.U SAD mnogi zatvori su privatni.Naravno,država plaća privatnicima brigu o zatvorenicima ali izdaci države su u tom slučaju znatno manji jer privatni biznismeni nalaze modele organizacije zatvora sa minimalnim troškovima a zatvorenike je moguće korisno upotrebiti i kao radnu snagu.Za mnoge zatovrenike nisu nužni čak ni čvrsto zidani objekti.Često je dovoljan i šatroski smeštaj u prirodi u blizini mesta gde zatvorenici rade i privređuju.Dobro,kod nas ne postoje velike šumske površine ali postoje poljoprivredne površine gde bi zatvorenici mogli biti korisno upotrebljeni.Država kao organizator takve vrste zatvore nije podesna ali privatnici jesu i oni bi našli svoj interes.Na taj način bi se oslobodila mnogo mesta za kriminalce u klasičnim zatvorima pa bi sudovi mogli da izriču stože kazne i na taj način štite društvo od istih.
Po inerciji,blaga kaznena politika zadržala se i nakon demokratskih promena.Negde početkom dve hiljaditih došlo je do nekih promena u krivičnom pravu s ciljem pooštrenja kaznene politike ali je to urađeno vrlo površno i kao reakcija na zahteve javnosti a ne kao neka osmišljena strategija zaštite društva od kriminalaca.Ko da se time bavi kad ima toliko toga drugoga što može da donese korist ministrima i poltičarima.
Često se kao argument protiv pooštrenja kaznene politike koristi činjenica ili okolnost da su ustanove za izdržavanje kazne nedovoljne,pretrpane osuđenicima. i da je kazna zatvora dosta skupa za državu što nije neosnovana ocena.
Rešenje bi moglo biti u privatnoj - biznis inicijativi.U SAD mnogi zatvori su privatni.Naravno,država plaća privatnicima brigu o zatvorenicima ali izdaci države su u tom slučaju znatno manji jer privatni biznismeni nalaze modele organizacije zatvora sa minimalnim troškovima a zatvorenike je moguće korisno upotrebiti i kao radnu snagu.Za mnoge zatovrenike nisu nužni čak ni čvrsto zidani objekti.Često je dovoljan i šatroski smeštaj u prirodi u blizini mesta gde zatvorenici rade i privređuju.Dobro,kod nas ne postoje velike šumske površine ali postoje poljoprivredne površine gde bi zatvorenici mogli biti korisno upotrebljeni.Država kao organizator takve vrste zatvore nije podesna ali privatnici jesu i oni bi našli svoj interes.Na taj način bi se oslobodila mnogo mesta za kriminalce u klasičnim zatvorima pa bi sudovi mogli da izriču stože kazne i na taj način štite društvo od istih.
