мени је лако и са Круном и без Круне, јер сам навикао. као што инвалид прихвати своје стање. човек се помири. тим пре, јер су ми у породици објаснили врло рано у детињству ко смо и шта смо, и то да смо рат изгубили, и да нам је држава уништена, и да је наша Круна оборена, и да живимо у ропству. и да треба да се молимо да се Бог смилује и погледа нас једног дана, као Јевреје у Египту. и избави нас. ја тај дан нећу дочекати. нису га дочекале ни генерације Јевреја. али тај дан ће доћи, јер проћи ће и дани нашег сужањства. ти сад можеш да ме исмеваш и вређаш, али мени је свеједно, јер ме се не дотиче. нимало.