Софија
Legenda
- Poruka
- 54.594
Кад сам била клинка, у некој 13-14-ој силно сам хтела да се удам најкасније до 23-24 па да имам бебу око 25. година....куку, стигох у тридесету и још ми се неће, не желим, није да немам с ким...и баш размишљам шта бих радила да ми се деси неплански....абортирала сигурно не бих, али баш ми не би било право, што каже Латиса, хоћу да испланирам беби.
Ал' цврц, живот нас изненади...али надам се да мене неће.
Ал' цврц, живот нас изненади...али надам се да мене неће.
I premisljala se da li da rodi ili da ostavi. I prvi smo saznali tata i ja [dok jos nije bilo utvrdjeno jel zaista] . Da ima samo mene ostavila bi dete,ali posto imam i sestru nije bila sigurna. Jeste da je to odluka mojih starih ali su za misljenje pitali i mene,ne ostale ukucane vec mene. Mozda to i nije dobro ali mislim da je super sto su pitali i mene jer su dobili 'malu' podrsku sta god odlucili. Naravno rekla sam da bi volela jos jednu seju ili batu,sestra se odusevila. Ali sam im i rekla da smo okej iako To urade jer vec imaju nas dve. I drago mi je sto su me pitali , sto im je nekako stalno do mog nekog misljenja iako je odluka samo njihova,jer tako znaju da imaju moju punu podrsku i pomoc jer sam vec 'velika' sto ce im puno pomoci kada dodje beba ili ne dodje. Neki nisu bili odusevljeni nasom odlukom da je zadrzimo [Najjace je bilo kada je MM rekla 'Abortus odma' i to predamnom O.O] ,neki su veoma srecni i drago im je sto mama ima hrabrosti za to. Ali mi smo presrecni i jedva cekamo novu bebicu da je mazimo i pazimo kao najmladju i nadamo se da ce sve biti u redu 
