Kao da ne postojim...

[setmefree]

Hvala unapred svima koji ce odgovoriti.

Ne znam kako bih dao naziv temi, pa izabrah ovaj. Ali pokusacu da objasnim.

Ova zemlja, ovi ljudi, ova muzika, ova televizija, ovaj Beograd, ovi studenti,politicari i ne znam sta sve jos definise pojam ove zemlje... Kao da nije moje. Ponekad dok setam ulicom mrzim sve sto vidim. Ne navijam za Novaka, ne volim cetnike, ne volim crkvu, popove i obicaje.

Prijatelje gubim, ne prilagodjavam se. Ne izlazim, jer kad izadjem uzasno se osecam. Kao da nije to to. Na svadbi kod najboljeg druga, osecao sam se uzasno i postidjeno. Svi su "igrali" oko mene, u nadi da ce me pokrenuti, ali ne. Sve manje komuniciram sa ljudima. Jedino sa roditeljima, sto se mora. Jedina istinska radost su mi macke. Kao da se sa njima najbolje razumem. I opet sam kritikovan zbog toga... A sve to iz godine u godinu postaje sve vise izrazenije.

Imam strah da necu uspeti da pronadjem devojku, da sacuvam bar nekog prijatelja. Imam utisak da me zaobilazi sve. Da me ne primecuju, da sam kao biljka za druge ljude. I kad uspem da kao pronadjem nekog ko me razume, ubrzo sve propadne. Izludjuje me i moja profesija, generalno zivot...

Imam ogromnu zelju da odem odavde, i isao sam, putovao, odgovara mi skandinavski mentalitet ljudi. A opet paradoks, jako mi je zao sto se u svojoj zemlji ne osecam kao svoj. Sto nisam taj tipicni srbin. Sto moram da budem drugaciji i to me kosta... A jace je od mene.
U momentima besa smiruje me nekada hrana, dizanje tegova u teretani, i zestoki metal (muzika) Slayer. I to uglavnom tekstovi koji su njima svojstveni, o odbacensoti, suicidu, praznoci zivota...

Jos jedna stvar koja me plasi jeste i da ukoliko odem negde da zivim, mozda se opet budem slicno osecao. Imam 24 godine, a osecam kao da sam uzasno star... i mislim da sam jedini na svetu ovakav.

 

[BudimoLjudi]

Prvo moram da te pohvalim sto si iskren prema sebi, a i sto si svoje strahove i razmisljanja izneo ovde!
Mislim da ti ne mogu mnogo pomoci jer sam ja suprotnost od onoga sto si rekao o sebi, ali smatram da bi konstruktivan razgovor bio od pomoci. Koliko sam primetila, na forumu ima ljudi koji se razumeju u psihologiju i filozofiju tako da verujem da ce se javiti neki od njih.
Ako ti je potrebno da cujes i misljenje nekoga ko je mnogo razlicit od tebe, ja sam tu.
Da li si sa clanovima porodice ili prijateljima vec razgovarao o svemu ovome sto si napisao? Da li imas predstavu sta zelis od zivota- da pises, postanes glumac, putujes ceo zivot..bilo sta? Ne znam da li imas neke zelje, snove, mastanja (sem toga da zelis da odes odavde). Da li si imao losih trenutaka u zivotu (gubitke, padove, ponizenja, sta znam) pa je to mozda uticalo na tvoje ponasanje i razmisljanje?
Inace, da ne bih ulazila u nesto sto ne razumem bas najbolje, samo cu ti reci da sam ja ostala sama kada sam imala 22 godine tj. kada mi je mama preminula (a imam i brata koji zivi daleko od mene). Bez doma, bez porodice, bez posla i sa pozajmljenih 100eur. Nisam postala narkoman, prostitutka, lopov, lazov itd jer sam se trudila da napravim svoj zivot boljim, sredjenijim, lepsim. Zasto se nisam predala negativnim mislima i zasto sam krenula u borbu sa zivotom, to ni sada ne znam. Kada mislim o tome, verujem da je to zbog mame. Zelela sam da bude ponosna na mene, gde god da se nalazi..
Nisam jos nista sredila u zivotu tj. nemam svoj stan/kucu, nemam dobar posao, nemam porodicu, nemam vremena da procitam sve sto zelim. Ali znam da cu imati i za to se borim. Zato se i budim svako jutro sa recenicom "Zivot je lep!" I jeste lep- imam prijatelje, imam brata (iako je daleko), imam osmeh, imam lepu rec za svakoga, imam pregrst snova i zelja koje treba da ostvarim! U sustini, nemam nista materijalno, ali imam sve sto mi je potrebno da bih bila srecna
Pricas o strahovima, ali sta je to sto bi tebe usrecilo?!

Btw, ne navijam ni ja za Novaka, nemam razloga da volim/ne volim cetnike ili popove, ne volim ni svadbe i pojedine obicaje, a prijatelji me kritikuju sto volim vilenjake i hobite I bas me briga sto svi navijaju za Novaka ili sto svi pljuju Vucica jer niti moram da navijam niti da pljujem.
Cesto se i ja osecam kao da mi nije mesto ovde (a verujem da ima mnogo ljudi koji se isto osecaju), ali zato radim na tome da odem odavde!
Sta napisah, bice jos i da smo slicni samo sto ja ne mrzim nikoga i nista, i prosto volim ljude i zivot!

Mislim da sam preterala sa pisanjem ali samo sam htela da ti kazem da ne moramo svi da zivimo sablonski i da ne treba da razmisljas negativno nego da razmislis o tome sta zelis, sta bi te pokrenulo, sta je to sto bi te ucinilo srecnijom osobom.

 

[BudimoLjudi]

Opet ja
Zaboravila sam da ti kazem da nisi jedini na svetu koji tako razmislja. Imam sestru od tetke koja isto razmislja (a isto se i ponasa) kao ti.
I odbija da ide kod psihologa na razgovor "da drugi ljudi ne bi mislili da je mentalno obolela" (citiram njene reci). Totalno pogresno razmisljanje, ali dobro.
I nikako da otkrijem zasto ona ima trenutke besa i zasto se izoluje. Postavi neki zid oko sebe i nece da prica tako da za tebe sve pohvale sto si svoje misli podelio sa drugim ljudima!

 

[L DJ S P N P Z]

navićićeš se i više ti neće smetati sve te stvari

 

[setmefree]

Optimizam znaci... Ne mogu ni da se setim kada sam sam skliznuo sa tog puta. Valjda postepeno...

Ako cemo Slayer - Cast dawn

 

[gost 382857]

Sigurno je da nisi jedini. Mnogi ljudi se tako osećaju i nije im lako.

Ja otkako sam se rodila. Onda polako sve dođe na mesto.

Potreban ti je samo jedan zaista dobar prijatelj i devojka (kasnije žena) i to je to.

A kad si drugačiji, moraš malo da sačekaš dok nađeš nekoga ko ti odgovara...

Što se inostranstva tiče, ja sam zaključila da gde god da živim (i na Mesecu) isto bih se osećala...

Biće sve ok

 

[Tits_Lover]

Verujes u Boga ?

 

[setmefree]

Hvala ti na odgovoru i podrsci. Slicno i ja mislim. Samo sto me ponekad izda volja i snaga... i to sve zbog cekanja i traganja za tim stvarima koje su tako dostupne ostalim ljudima...

Setam knezom neki dan, sve sami parovi, nasmejani, zezaju se...

A nije da mi smetaju, samo se osecam inferiorno... A onda me spopande i bes prema svemu, prema zemlji, zivotu, sebi...

Prijatelja imam jednog proverenog, ali daleko je od mene, jos plus se ozenio, cekaju dete. Nema tu mnogo mesta za mene

A devojke, ne znam sta da kazem, hoce me sve ono sto ja necu.

Vreme ce pokazati.

 

[setmefree]

Verujes u Boga ?

Ne. Nekada davno jako.

 

[setmefree]

Opet ja
Zaboravila sam da ti kazem da nisi jedini na svetu koji tako razmislja. Imam sestru od tetke koja isto razmislja (a isto se i ponasa) kao ti.
I odbija da ide kod psihologa na razgovor "da drugi ljudi ne bi mislili da je mentalno obolela" (citiram njene reci). Totalno pogresno razmisljanje, ali dobro.
I nikako da otkrijem zasto ona ima trenutke besa i zasto se izoluje. Postavi neki zid oko sebe i nece da prica tako da za tebe sve pohvale sto si svoje misli podelio sa drugim ljudima!

Hvala ti na podrsci. Prijao bi mi razgovor sa nekim kao ti. Mozes mi pisati u inbox. Ako ovde postoji tako nesto...

uzgerd, bio sam kod psihologa/psihijatra. Rekli su mi da sam u redu. Samo drugaciji od vecine. Ne znam sta da kazem...

 

[cave man]

znao sam da ima jos slicnih ljudi

 

[Gost377586]

Hvala ti na odgovoru i podrsci. Slicno i ja mislim. Samo sto me ponekad izda volja i snaga... i to sve zbog cekanja i traganja za tim stvarima koje su tako dostupne ostalim ljudima...

Setam knezom neki dan, sve sami parovi, nasmejani, zezaju se...

A nije da mi smetaju, samo se osecam inferiorno... A onda me spopande i bes prema svemu, prema zemlji, zivotu, sebi...

Prijatelja imam jednog proverenog, ali daleko je od mene, jos plus se ozenio, cekaju dete. Nema tu mnogo mesta za mene

A devojke, ne znam sta da kazem, hoce me sve ono sto ja necu.

Vreme ce pokazati.

a da se ne osecas ti malo usamljeno,i izolujes se iz straha da opet neka konekcija sa ljudima nece uspeti....da se nisi suviose vezao za svoju cauru osamljenosti i svoja 4 zida jer je sigurna bez trzavica?
hipoteticki kad bi nasao devojku koja ima neke slicne ukuse ko ti i s kojom ti je zivot med i mleko koliko bi razmisljao o stvarima koje te muce?
a drugo kad je covek duze vremena tuzan menja mu se i nivo hormona,tako i ljudi postaaju sto tuzni,pa anksiozni,neko i depresivan...u sv sl ne kazem da si ti takav al mogao bi da popricas sa psihologom...

 

[Gost377586]

Hvala ti na odgovoru i podrsci. Slicno i ja mislim. Samo sto me ponekad izda volja i snaga... i to sve zbog cekanja i traganja za tim stvarima koje su tako dostupne ostalim ljudima...

Setam knezom neki dan, sve sami parovi, nasmejani, zezaju se...

A nije da mi smetaju, samo se osecam inferiorno... A onda me spopande i bes prema svemu, prema zemlji, zivotu, sebi...

Prijatelja imam jednog proverenog, ali daleko je od mene, jos plus se ozenio, cekaju dete. Nema tu mnogo mesta za mene

A devojke, ne znam sta da kazem, hoce me sve ono sto ja necu.

Vreme ce pokazati.

besan si jer se ti ne smejes jer si usamljen i tuzan,a osecas se usamljeno jer i ti nisi deo te neke price nego gledas zivot sa strane....jbg pokreni se...
ovog proverenog prijatelja gledaj kad god mozes(kome je stalo ostavice malo vremena za tebe,msm moje drugaica ima dete pa se i dalje vidjamo...dete nije kraj zivotaznam ljude koje i u klub izadju nekad iako imaju dete )..
a sa drugim povrsnim mozes da izadjes cesce u kafanicu restoran nabacis neku curicu,a mozes i preko neta da nadjes nesto..

 

[gost 382857]

Hvala ti na odgovoru i podrsci. Slicno i ja mislim. Samo sto me ponekad izda volja i snaga... i to sve zbog cekanja i traganja za tim stvarima koje su tako dostupne ostalim ljudima...

Setam knezom neki dan, sve sami parovi, nasmejani, zezaju se...

A nije da mi smetaju, samo se osecam inferiorno... A onda me spopande i bes prema svemu, prema zemlji, zivotu, sebi...

Prijatelja imam jednog proverenog, ali daleko je od mene, jos plus se ozenio, cekaju dete. Nema tu mnogo mesta za mene

A devojke, ne znam sta da kazem, hoce me sve ono sto ja necu.

Vreme ce pokazati.

Ljudi odlično glume, pogotovo kad su na javnim mestima.

Svi ti što deluju srećno, neki verovatno i jesu, a drugi imaju i gore probleme od tebe...

Nisam za blesavi optimizam, ali ne daj ni da te preplavljuju crne misli.

Nikome ne ide sve lako. Nikome

 

[setmefree]

.....

- - - - - - - - - -

Verujes u Boga ?

Ne. Nekada davno da. Ali danas i ne razmisljam o tome.

- - - - - - - - - -

Prvo moram da te pohvalim sto si iskren prema sebi, a i sto si svoje strahove i razmisljanja izneo ovde!
Mislim da ti ne mogu mnogo pomoci jer sam ja suprotnost od onoga sto si rekao o sebi, ali smatram da bi konstruktivan razgovor bio od pomoci. Koliko sam primetila, na forumu ima ljudi koji se razumeju u psihologiju i filozofiju tako da verujem da ce se javiti neki od njih.
Ako ti je potrebno da cujes i misljenje nekoga ko je mnogo razlicit od tebe, ja sam tu.
Da li si sa clanovima porodice ili prijateljima vec razgovarao o svemu ovome sto si napisao? Da li imas predstavu sta zelis od zivota- da pises, postanes glumac, putujes ceo zivot..bilo sta? Ne znam da li imas neke zelje, snove, mastanja (sem toga da zelis da odes odavde). Da li si imao losih trenutaka u zivotu (gubitke, padove, ponizenja, sta znam) pa je to mozda uticalo na tvoje ponasanje i razmisljanje?
Inace, da ne bih ulazila u nesto sto ne razumem bas najbolje, samo cu ti reci da sam ja ostala sama kada sam imala 22 godine tj. kada mi je mama preminula (a imam i brata koji zivi daleko od mene). Bez doma, bez porodice, bez posla i sa pozajmljenih 100eur. Nisam postala narkoman, prostitutka, lopov, lazov itd jer sam se trudila da napravim svoj zivot boljim, sredjenijim, lepsim. Zasto se nisam predala negativnim mislima i zasto sam krenula u borbu sa zivotom, to ni sada ne znam. Kada mislim o tome, verujem da je to zbog mame. Zelela sam da bude ponosna na mene, gde god da se nalazi..
Nisam jos nista sredila u zivotu tj. nemam svoj stan/kucu, nemam dobar posao, nemam porodicu, nemam vremena da procitam sve sto zelim. Ali znam da cu imati i za to se borim. Zato se i budim svako jutro sa recenicom "Zivot je lep!" I jeste lep- imam prijatelje, imam brata (iako je daleko), imam osmeh, imam lepu rec za svakoga, imam pregrst snova i zelja koje treba da ostvarim! U sustini, nemam nista materijalno, ali imam sve sto mi je potrebno da bih bila srecna
Pricas o strahovima, ali sta je to sto bi tebe usrecilo?!

Btw, ne navijam ni ja za Novaka, nemam razloga da volim/ne volim cetnike ili popove, ne volim ni svadbe i pojedine obicaje, a prijatelji me kritikuju sto volim vilenjake i hobite I bas me briga sto svi navijaju za Novaka ili sto svi pljuju Vucica jer niti moram da navijam niti da pljujem.
Cesto se i ja osecam kao da mi nije mesto ovde (a verujem da ima mnogo ljudi koji se isto osecaju), ali zato radim na tome da odem odavde!
Sta napisah, bice jos i da smo slicni samo sto ja ne mrzim nikoga i nista, i prosto volim ljude i zivot!

Mislim da sam preterala sa pisanjem ali samo sam htela da ti kazem da ne moramo svi da zivimo sablonski i da ne treba da razmisljas negativno nego da razmislis o tome sta zelis, sta bi te pokrenulo, sta je to sto bi te ucinilo srecnijom osobom.

Odgovorio sam danas ranije na ovaj post ali izgleda da se nije sacuvao. Zeleo bih da razmenimo stavove. Bio sam pre par meseci kod psihologa i psihijatra i zanimljivo je da su mi rekli da je sve u redu. Samo sam drugaciji od vecine... Posle nisam ni isao dalje.

- - - - - - - - - -

a da se ne osecas ti malo usamljeno,i izolujes se iz straha da opet neka konekcija sa ljudima nece uspeti....da se nisi suviose vezao za svoju cauru osamljenosti i svoja 4 zida jer je sigurna bez trzavica?
hipoteticki kad bi nasao devojku koja ima neke slicne ukuse ko ti i s kojom ti je zivot med i mleko koliko bi razmisljao o stvarima koje te muce?
a drugo kad je covek duze vremena tuzan menja mu se i nivo hormona,tako i ljudi postaaju sto tuzni,pa anksiozni,neko i depresivan...u sv sl ne kazem da si ti takav al mogao bi da popricas sa psihologom...

Hvala ti na odgovoru. U pravu si. To i ja u teoriji nekoj znam i imam predstavu o tome. Problem nastane kada zaista treba da uradim, jedva skupljam snagu, nakon poraza u interakcijiama padam i zestoko sve primam k srcu sto bi se reklo. Napadam sebe, mrzim sebe zbog toga... Dok na poslovnom planu i nemam te probleme. Imam samopouzdanja, nije me strah ni od poraza. Druga je stvar sto sam osetio na svojim ledjima kako losiji bolje prolaze od mene, pa se i to ponekad doda na sve ovo...

- - - - - - - - - -

besan si jer se ti ne smejes jer si usamljen i tuzan,a osecas se usamljeno jer i ti nisi deo te neke price nego gledas zivot sa strane....jbg pokreni se...
ovog proverenog prijatelja gledaj kad god mozes(kome je stalo ostavice malo vremena za tebe,msm moje drugaica ima dete pa se i dalje vidjamo...dete nije kraj zivotaznam ljude koje i u klub izadju nekad iako imaju dete )..
a sa drugim povrsnim mozes da izadjes cesce u kafanicu restoran nabacis neku curicu,a mozes i preko neta da nadjes nesto..

Sto se prijatelja tice, i nije samo daljina problem. Ja sam se mnogo promenio od kada samo se upoznali. A on je ostao isti.Dobra je stvar sto on mene kapira i podrzava u svemu, to nas drzi i hvala mu na tome, inace i bez njega bih ostao verovatno. Sto se izlazaka tice, jedino sam da izadjem Putujem po Evropi otprilike svaka 3-4 meseca, svi ti ljudi, bilo muskaci ili devojke, mnogo su mi pristupacniji od nasih ljudi ovamo. Da li ja promenim svoj sklop kada odem van zemlje ili je ovde sve tako drugacije... A krivo mi je zbog toga. Jako...

 

[Tracer]

@setmefree nisi jedini sigurno, kod mene je sve tako, samo malo drugacije i gore haha, i ja sam misio da sam jedini ,ali sam vremeno naisao na sudbine koji su zapanjujuce slicne mojoj.
Pokusaj da vise zivis i radis ono sto volis i za sta si siguran da je za tebe dobro, to je uvek bolje od pravljenja misaoni modela koji treba da odgovore na to kakvi jesmo i sta jeste.

@BudimoLjudi svaka cast na snazi, samo napred i sve najbolje, svarti i u buduce na krstaricu da kazes kako ti ide

 

[setmefree]

Ljudi odlično glume, pogotovo kad su na javnim mestima.

Svi ti što deluju srećno, neki verovatno i jesu, a drugi imaju i gore probleme od tebe...

Nisam za blesavi optimizam, ali ne daj ni da te preplavljuju crne misli.

Nikome ne ide sve lako. Nikome

.Kada nesto ovako procitam, bude mi lakse u momentu, ali nakonnekog vremena pocnem u sebi da razvijam misli (kao neki glas unutrasnji) ''Ma pusti to'', ''nadas se i nikad nista'', ''optimizam i uvek nista'', ''mani se toga i sedi gde si...''

 

[setmefree]

@setmefree nisi jedini sigurno, kod mene je sve tako, samo malo drugacije i gore haha, i ja sam misio da sam jedini ,ali sam vremeno naisao na sudbine koji su zapanjujuce slicne mojoj.
Pokusaj da vise zivis i radis ono sto volis i za sta si siguran da je za tebe dobro, to je uvek bolje od pravljenja misaoni modela koji treba da odgovore na to kakvi jesmo i sta jeste.

Problem je sto stvari koje ja volim, volim samo ja. Ne uspevam da pronadjem drustvo u tome. Recimo, nemam bliske prijatelje koji slusaju Slayera, ili Judase ili Megadeth (iako ne izgledam kao da slusam tako nesto i svi se zaprepaste i ne veruju mi) , iz hobija sam ucio madjarski jezik. I tu su me ljudi osudjivali i smejali mi se. ''Sta ce ti to?'' A bio mi je koristan i uvek je kada odem u tu zemlju. Volim da se igram sa operativnim sistemima (linux) I tu nemam drustvo. Volim horor filmove i parodije komedije. I tu nemam drustvo. Probao sam da idem u diskoteku, da budem kao oni, idem u klub, da duvam nargilu, da ucim nemacki ili francuski jezik, da slusam ''normalnu muziku''..(Deeeeeep house) i grand produkte. Mrzeo sam sebe tada jos vise. Nisam uspeo da se promeneim.

 

[vanilin šećer]

Vidiš koliko si sapatnika za kratko vreme pronašao.
Internet zna da bude stecište nepostojećih persona i marginalnih likova.
Dakle, ono što ti uvek ostaje, to je virtuelni svet! Shvatićeš da je to i jedino kad nabaciš 7463749 postova.

 

[setmefree]

Vidiš koliko si sapatnika za kratko vreme pronašao.
Internet zna da bude stecište nepostojećih persona i marginalnih likova.
Dakle, ono što ti uvek ostaje, to je virtuelni svet! Shvatićeš da je to i jedino kad nabaciš 7463749 postova.

Pa nisu bas svi moji saputnici, Ne daj boze da su svi. Mozda par njih. A virtuelni svet je... ipak virtuelni.

 

[dakyorlando]

znao sam da ima jos slicnih ljudi

Mogu ti reći da ih ima više, DALEKO više nego što možeš da zamisliš. Samo što ljudi to kriju u sebi, ne otvaraju se, boje se reakcije... Komunikacija je danas ubijena zbog tehnologije i raznoraznih sprava, a iznenadio bi se koliko postoji ljudi sličnih tebi.

@tema: Brate, skoro pa kao i da ja sâm sebe opisujem, osim za teretanu i Slayer. Tako da mi ti problemi nisu strani. Za početak zapitaj sebe šta ti u stvari želiš od sebe, od života, pa pokušaj da napraviš i razradiš neki plan, ili barem njegovu početnu fazu, kako da taj cilj ostvariš ili stekneš uslove da kreneš s tim.

 

[BudimoLjudi]

Da ne kvarim temu samo moram da vam kazem da ste mi ulepsali dan, a nadam se da i @setmefree razmislja slicno
Iskreno, ne pratim forume jer nekako sam vise za komunikaciju uzivo. U potrazi za informacijama o Kanadi, ustvari sam pronasla odlican forum i hvala vam svima sto ste tu!

@Tracer
Hvala ti! I veruj mi da cu ubuduce krstariti ovde

 

[Gost377586]

Problem je sto stvari koje ja volim, volim samo ja. Ne uspevam da pronadjem drustvo u tome. Recimo, nemam bliske prijatelje koji slusaju Slayera, ili Judase ili Megadeth (iako ne izgledam kao da slusam tako nesto i svi se zaprepaste i ne veruju mi) , iz hobija sam ucio madjarski jezik. I tu su me ljudi osudjivali i smejali mi se. ''Sta ce ti to?'' A bio mi je koristan i uvek je kada odem u tu zemlju. Volim da se igram sa operativnim sistemima (linux) I tu nemam drustvo. Volim horor filmove i parodije komedije. I tu nemam drustvo. Probao sam da idem u diskoteku, da budem kao oni, idem u klub, da duvam nargilu, da ucim nemacki ili francuski jezik, da slusam ''normalnu muziku''..(Deeeeeep house) i grand produkte. Mrzeo sam sebe tada jos vise. Nisam uspeo da se promeneim.

ja ne znam koliko ti imas godina al mozes da odes u kst tamo ih ima pun ruljuk koji slusaju tu muziku..moz da lajkujes neke strane posvecene tome pa i tamo da caskas...
o linuksu mozes preko foruma da pricas i delis ideje,al mislim da dosta njih zna o tome da cavrlja,msm moj brat ga koristi msm i rodja itd...
a komedije svi vole ja ne znam devojku koja ne vli komedije..
sve u svemu kad izadjes sa nekim onda sigurno necete 3 h pricati samo o linuksu filmovima i muzici..
msm moja prica o muzici se sa drugaricama svodi o podeli nekog linka pesme koja mi se svidja itd znaci 3% price...filmove ponekad spomenemo,a jedino vise popricam o serijama i to sa bratom,al to sve zajednom msm da nije neki veliki procenat...
ljudi najvise caskaju o zivotnim stvarima,tipa sta mi se desilo danas ko me iznervirao,sta cemo da radimo...
a za sve o cemu bi ti da pricas bas bas ako ne mozes naci sagovornika uzivo,imas internet carstvo manijaka koji ce i tebe smoriti i smuciti ti pricu o svemu tome.....

.....

- - - - - - - - - -

Ne. Nekada davno da. Ali danas i ne razmisljam o tome.

- - - - - - - - - -



Odgovorio sam danas ranije na ovaj post ali izgleda da se nije sacuvao. Zeleo bih da razmenimo stavove. Bio sam pre par meseci kod psihologa i psihijatra i zanimljivo je da su mi rekli da je sve u redu. Samo sam drugaciji od vecine... Posle nisam ni isao dalje.

- - - - - - - - - -



Hvala ti na odgovoru. U pravu si. To i ja u teoriji nekoj znam i imam predstavu o tome. Problem nastane kada zaista treba da uradim, jedva skupljam snagu, nakon poraza u interakcijiama padam i zestoko sve primam k srcu sto bi se reklo. Napadam sebe, mrzim sebe zbog toga... Dok na poslovnom planu i nemam te probleme. Imam samopouzdanja, nije me strah ni od poraza. Druga je stvar sto sam osetio na svojim ledjima kako losiji bolje prolaze od mene, pa se i to ponekad doda na sve ovo...
*****************a pa tako je vecini,svi smo mji slabici koji se bore da budu drugaciji....msm ja ti ovde pisem savete a deset puta sam go ra od teberecimo nemam problem da nesto uradim ,al ako napravim gresu ima da je mikroanaliziram do besvesti..
inace msm da je to primanje k srcu posledica nevoljenosti...tj ako dugo ne osecas ljubav onda si sklon da ono malo svog samoljublja cuvas ko oci u glavi,i onda kad nesto zaseres to ti je veci atak na dushu nego klasicnoj vecini**********


- - - - - - - - - -



Sto se prijatelja tice, i nije samo daljina problem. Ja sam se mnogo promenio od kada samo se upoznali. A on je ostao isti.Dobra je stvar sto on mene kapira i podrzava u svemu, to nas drzi i hvala mu na tome, inace i bez njega bih ostao verovatno. Sto se izlazaka tice, jedino sam da izadjem Putujem po Evropi otprilike svaka 3-4 meseca, svi ti ljudi, bilo muskaci ili devojke, mnogo su mi pristupacniji od nasih ljudi ovamo. Da li ja promenim svoj sklop kada odem van zemlje ili je ovde sve tako drugacije... A krivo mi je zbog toga. Jako...

cekaj mislis na 3-4 meseca(a ne da si 3 meseca van jer bi ti onda bilo bas teze da nadjes nekog al ajd da ne skrecemo s teme)..
pa realno normalno je kad vidis da je negde lepse da ti je zalije sto tako nije ovde,al moras jednom da se odlucis sta zelis..ako zelis da zivis vani a ti strebaj norveski i pali tamo..ako ovde ostajes ondse lepo pomiri sa svime sto cini ovu nasu lepu zemlju i gledaj da uzivas i doprinosis lepom..
isto mozda i to zameranje drugima obuhvata i neki osecaj nemoci(tipa imas ideju idealnog drustva,odes negde vidis kako je super,vratis se ovde i mislis se da sta god ja radio tako ovde biti nece),al ajd da ne filozofiram i seruckam kasno u noc

 

[gost 382857]

.Kada nesto ovako procitam, bude mi lakse u momentu, ali nakonnekog vremena pocnem u sebi da razvijam misli (kao neki glas unutrasnji) ''Ma pusti to'', ''nadas se i nikad nista'', ''optimizam i uvek nista'', ''mani se toga i sedi gde si...''

To su te crne misli na koje sam mislila.

I ne savetujem ti ružičasti optimizam, nije realan već zrelije razmišljanje.

Kad te uhvati crnjak odgovori mu tako što ćeš smanjiti idealne slike kojima težiš (a i jesu previše lepe -. kao - svi su srećni ja nisam, svima je lako... - mnogi umiru od raka, imaju teške psihičke bolesti ili su veći čudaci od tebe),

drugo seti se da je svakome za važne stvari u životu potrebno vreme i mnogo truda - a pronaći odgovarajuće osobe i uspostaviti odnos sa njima je najvažnija stvar.

Uostalom, lakše je pasti u crnjak i kukati...

Ne daj se!

 

[setmefree]

ja ne znam koliko ti imas godina al mozes da odes u kst tamo ih ima pun ruljuk koji slusaju tu muziku..moz da lajkujes neke strane posvecene tome pa i tamo da caskas...
o linuksu mozes preko foruma da pricas i delis ideje,al mislim da dosta njih zna o tome da cavrlja,msm moj brat ga koristi msm i rodja itd...
a komedije svi vole ja ne znam devojku koja ne vli komedije..
sve u svemu kad izadjes sa nekim onda sigurno necete 3 h pricati samo o linuksu filmovima i muzici..
msm moja prica o muzici se sa drugaricama svodi o podeli nekog linka pesme koja mi se svidja itd znaci 3% price...filmove ponekad spomenemo,a jedino vise popricam o serijama i to sa bratom,al to sve zajednom msm da nije neki veliki procenat...
ljudi najvise caskaju o zivotnim stvarima,tipa sta mi se desilo danas ko me iznervirao,sta cemo da radimo...
a za sve o cemu bi ti da pricas bas bas ako ne mozes naci sagovornika uzivo,imas internet carstvo manijaka koji ce i tebe smoriti i smuciti ti pricu o svemu tome.....


cekaj mislis na 3-4 meseca(a ne da si 3 meseca van jer bi ti onda bilo bas teze da nadjes nekog al ajd da ne skrecemo s teme)..
pa realno normalno je kad vidis da je negde lepse da ti je zalije sto tako nije ovde,al moras jednom da se odlucis sta zelis..ako zelis da zivis vani a ti strebaj norveski i pali tamo..ako ovde ostajes ondse lepo pomiri sa svime sto cini ovu nasu lepu zemlju i gledaj da uzivas i doprinosis lepom..
isto mozda i to zameranje drugima obuhvata i neki osecaj nemoci(tipa imas ideju idealnog drustva,odes negde vidis kako je super,vratis se ovde i mislis se da sta god ja radio tako ovde biti nece),al ajd da ne filozofiram i seruckam kasno u noc

Bio sam u KST-u i znam o cemu govoris. I bilo mi je super dok nisam skontao da se razlikujem i od njih. Ja volim tu muziku, isao sam i na brojne koncerte iste, ali nikada mrtav pijan,ni pre posle, pa da povracam nakon koncerta, da uriniram po parkovima itd. A ako to ne radis, nisi deo hardcore ekipe Za linix sam se odavno pomirio sa sudbinom da je interent 99% mesto sa to.... Kao i za manijake sto si napomenula, zbog toga i pazim na sve to i radim na tome da ne postanem zarobljenik. Komedije tacno, ali horori ne xD

Svaka 3-4 meseca na po 5 do 10 dana. Ima istine u tome sto si napisala. Moram da se odlucim. Mada i radim trenutno na tome da odem iako je sve teze i teze i otici, zbog situacije po evropi. 1000000 puta sam se pitao zasto se neko rodi u USA ili u UK ili u nekim razvjenim drzavama, a neko u africkoj zemlji ili u evropskoj somaliji... Ceo zivot da ti prodje u tome dok uspes od nule da se izgradis tamo negde, a neko to na dlanu dobije...