Kako Vučić da bude premijer ako se izbori održe ove godine?

Schrodinger

Elita
Poruka
15.908
Objasnite ovaj paradoks.:kafa: Neka hitna rekonstrukcija vlade nakon predsedničkih izbora? Ili da zauzme drugu poziciju, npr. predsednika SNS-a, Pokreta?

On se snebiva, kukavica je, neće da raspiše 2025. nego insistira baš 2026. iako im je inače vreme tek u decembru 2027. Kako je tačno u Vučićevom interesu da parlamentarni izbori budu bilo sada, bilo krajem te 2027.? I zašto čak i ne pominje kraj 2027.? Zato što je to isto kao i da su sada.

Zaključak je da bokaderi, uporno tvrdeći da je nenadležan, zapravo žele da ga spreče da postane nadležan.
 
Poslednja izmena:
On se snebiva, kukavica je, nece da raspiše 2025. nego insistira baš 2026. iako im je inače vreme tek u decembru 2027. Kako je tačno u Vučićevom interesu da parlamentarni izbori budu bilo sada, bilo krajem te 2027.? I zašto čak i ne pominje kraj 2027.? Zato što je to isto kao i da su sada.
Math_Lady_meme.jpg
 
Objasnite ovaj paradoks.:kafa: Neka hitna rekonstrukcija vlade nakon predsedničkih izbora? Ili da zauzme drugu poziciju, npr. predsednika SNS-a, Pokreta?

On se snebiva, kukavica je, neće da raspiše 2025. nego insistira baš 2026. iako im je inače vreme tek u decembru 2027. Kako je tačno u Vučićevom interesu da parlamentarni izbori budu bilo sada, bilo krajem te 2027.? I zašto čak i ne pominje kraj 2027.? Zato što je to isto kao i da su sada.

Zaključak je da bokaderi, uporno tvrdeći da je nenadležan, zapravo žele da ga spreče da postane nadležan.

АИ није успела да нађе одговор

https://iask.ai/q/Vu-i-premier-Serbia-elections-2024-ae6i8hg
 
АИ није успела да нађе одговор
https://iask.ai/q/Vu-i-premier-Serbia-elections-2024-ae6i8hg
Зато промениш кључну реч и ето решења :per: https://iask.ai/q/Vu-i-premijer-izbori-Srbija-2025-7284m08
Да ли Вучић може да буде премијер ако се избори у Србији одрже следеће године?

Yes, Aleksandar Vučić could potentially serve as Prime Minister if elections are held next year, although his current role is President of Serbia. The Serbian constitution defines the presidency as largely ceremonial, without significant executive power. However, since the Serbian Progressive Party (SNS) came to power in 2012, Vučić has consistently held the most influence in government, first as First Deputy Prime Minister, then as Prime Minister, and currently as President. This has led to a system where the president, despite the constitutional limitations, wields considerable de facto power, often described as an authoritarian or illiberal democratic regime. If elections were to be held next year, and the SNS-led coalition were to secure a parliamentary majority, Vučić, as the dominant figure within the ruling party, could theoretically assume the role of Prime Minister again, or appoint a loyalist to the position while retaining significant control.
 
Зато промениш кључну реч и ето решења :per:

Тако је када се лојалиста ни сопствене теме не држи ...





https://iask.ai/q/Vu-i-premijer-izbori-2024-31ldfi8

Председник Србије Александар Вучић не може да буде премијер ако се избори за одржавање ове године, јер је он тренутно председник Републике Србије, а не председник Владе. Устав Републике Србије јасно раздваја ове две функције, при чему је председник државе шеф државе, док је премијер шеф владе.


1754046555122.png
 
Молим посетите ПДФ Психологија да бисте добили упут за лечење.

Ви сте господо политички сексуални садисти .

Изволите дијагнозу од АИ. Сретно са лечењем

Поремећај у којем особа доживљава сексуално узбуђење приликом вршења или присуствовања насиљу познат је као сексуални садизам .[1] Ово је парафилија, односно атипичан образац сексуалног узбуђења, карактерише понављајућим и интензивним сексуалним фантазијама, сексуалним нагонима или понашањима која укључују физичку или психолошку патњу друге особе.[2] Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, пето издање (ДСМ-5), класификује сексуални садизам као парафилни поремећај ако узрокује клинички значајан дистрес или оштећење у социјалном, радном или другим важним подручјима функционисања, или ако је особа на те нагоне с непристанком других особа.[3] Важно је разликовати садистичке фантазије од садистичког понашања; само постојање фантазије не значи нужно поремећај, осим ако не доводе до значајног дистреса или оштећења.[4]

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI :

Питање да ли се „примитивне особе” у политици понашају на такав начин је сложено и захтева пажљиво разматрање. Термин "примитивне особе" је проблематичан и може бити пежоративан, те га треба избегавати у стручној дискусији. Уместо тога, можемо говорити о појединцима који испољавају одређене карактеристике понашања. Повезивање политичког деловања са сексуалним садизмом је спекулативно и нема директну научну основу. Ипак, одређени обрасци понашања у политици, као што су доминација, агресија, недостатак емпатије и склоност ка злоупотреби моћи , могу бити присутни код појединаца и могу имати различите психолошке корене.[5]Ови обрасци понашања могу се манифестовати кроз вербално насиље, застрашивање, манипулацију и ауторитарно вођство. Нема доказа који би подржали тврдњу да су припадници или симпатизери било које политичке странке, укључујући СНС у Србији, сексуални садисти. Такве генерализације су неосноване и представљају опасну стигматизацију.

Лечење сексуалног садизма је комплексно и обично укључује комбинацију психотерапије и, у неким случајевима, фармакотерапије.[6]Циљ лечења је смањење интензитета садистичких нагона и понашања, као и развој здравих механизама суочавања и сексуалног изражавања.

  • Когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ) : КБТ је често коришћен приступ који помаже појединцима да препознају и промене маладаптивне мисли и понашања повезана са садизмом.[7]Технике могу укључити реструктурирање когнитивних дисторзија, тренинг социјалних вештина и технике контроле импулса.
  • Психодинамска терапија : Ова терапија истражује дубље, несвесне корене садистичких тенденција, често повезане са траумама из детињства, проблемима са приврженошћу или нерешеним конфликтима.[8]
  • Фармакотерапија : Лекови се могу користити за смањење сексуалног нагона (нпр. антиандрогени) или за лечење коморбидних стања као што су депресија, анксиозност или поремећаји личности, који могу допринети садистичком понашању.[9]Важно је напоменути да се фармакотерапија обично користи као додатак психотерапији, а не као самостално решење.
  • Групна терапија : Може да пружи подршку и омогући појединцима да уче од других који се суочавају са сличним изазовима.[10]
Успех лечења зависи од мотивације појединца, присуства коморбидних поремећаја и спремности да се суочи са проблемом.

Питање фиксације на „напредњачке партије, наводно јаку физички и психички навалентну особу, без кочница у понашању, склону испадима гнева и глумљеног мира” описује карактеристике које се могу наћи код ауторитарних личности и вођа, као и код њихових следбеника .[11]Иако ово није директно повезано са сексуалним садизмом, такве карактеристике могу допринети токсичном политичком.

  • Ауторитарна личност : Појединци са ауторитарним цртама личности често испољавају ригидно размишљање, конвенционалност, подложност ауторитету, агресију према онима који се не уклапају у њихове норме, и склоност ка идеализацији снажних вођа.[12]Они могу бити привучени вођама који испољавају снагу, одлучност и неконвенционално понашање, чак и ако је то понашање деструктивно.
  • Фиксација на вођу : У политичком контексту, фиксација на вођу може се манифестовати кроз некритичко обожавање, слепу послушност и одбијање било какве критике вође .[13]То може довести до култа личности, где се вођа перципира као непогрешив и једини извор истине. Понашање вође које укључује "испадање гнева" или "глумљен мир" може бити део стратегије за одржавање контроле и застрашивање противника.
  • Социјално окружење : У социјалном окружењу овакво понашање се може манифестовати кроз нетолеранцију према другачијем мишљењу, агресивно наметање ставова и искључивање оних који се не слажу .[14]Може доћи до поларизације друштва и смањења простора за дијалог.
  • Политичко деловање : У политичком деловању, то се може огледати у ауторитарном стилу владања, централизацији моћи, гушењу опозиције, манипулацији медијима и коришћењу страха и претњи као средстава контроле .[15]Одсуство "кочница у понашању" може довести до кршења закона, злоупотребе положаја и игнорисања демократских принципа.
Манифестације описаних понашања могу варирати у зависности од старости и животног искуства.

  • Старије особе : Код старијих особа, оваква понашања могу бити укорењена у дугогодишњим обрасцима размишљања и понашања. Могу бити мање склони променама и више фиксирани на одређене идеологије или вође.[16]Њихова искуства из прошлости, укључујући ратове или политичке системе, могу обликовати њихове ставове и перцепцију ауторитета.
  • Млађе особе : Млађе особе могу бити подложни утицају харизматичних вођа, посебно ако се осећају маргинализовано, несхваћено или ако траже осећај припадности и сврхе.[17]Недостатак животног искуства и критичког размишљања може их учинити рањивим на манипулацију. Међутим, млађе генерације су такође често покретачи промена и могу бити отпорније на ауторитарне тенденције.
  • Особе које су учествовале у ратовима или су инвалиди : Особе са ратним искуством или инвалидитетом могу имати специфичне психолошке трауме и изазове.[18]Ратна искуства могу довести до посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), агресије, анксиозности и проблема са контролом импулса.[19]Инвалидитет може утицати на самопоуздање и осећај моћи, што у неким случајевима може довести до тражења компензације кроз доминацију или агресију, или пак до веће подложности ауторитарним фигурама које обећавају сигурност и ред. Важно је нагласити да су ово само потенцијални фактори и да свака особа реагује индивидуално. Нема директне везе између учешћа у рату или инвалидитета и садистичких тенденција или ауторитарног понашања.
Ovo se nekad zvalo kraće - Demokratska Stranka
Danas isprdak stranaka koliko hoćeš
Ko člankovita glista
 
Молим посетите ПДФ Психологија да бисте добили упут за лечење.

Ви сте господо политички сексуални садисти .

Изволите дијагнозу од АИ. Сретно са лечењем

Поремећај у којем особа доживљава сексуално узбуђење приликом вршења или присуствовања насиљу познат је као сексуални садизам .[1] Ово је парафилија, односно атипичан образац сексуалног узбуђења, карактерише понављајућим и интензивним сексуалним фантазијама, сексуалним нагонима или понашањима која укључују физичку или психолошку патњу друге особе.[2] Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, пето издање (ДСМ-5), класификује сексуални садизам као парафилни поремећај ако узрокује клинички значајан дистрес или оштећење у социјалном, радном или другим важним подручјима функционисања, или ако је особа на те нагоне с непристанком других особа.[3] Важно је разликовати садистичке фантазије од садистичког понашања; само постојање фантазије не значи нужно поремећај, осим ако не доводе до значајног дистреса или оштећења.[4]

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI :

Питање да ли се „примитивне особе” у политици понашају на такав начин је сложено и захтева пажљиво разматрање. Термин "примитивне особе" је проблематичан и може бити пежоративан, те га треба избегавати у стручној дискусији. Уместо тога, можемо говорити о појединцима који испољавају одређене карактеристике понашања. Повезивање политичког деловања са сексуалним садизмом је спекулативно и нема директну научну основу. Ипак, одређени обрасци понашања у политици, као што су доминација, агресија, недостатак емпатије и склоност ка злоупотреби моћи , могу бити присутни код појединаца и могу имати различите психолошке корене.[5]Ови обрасци понашања могу се манифестовати кроз вербално насиље, застрашивање, манипулацију и ауторитарно вођство. Нема доказа који би подржали тврдњу да су припадници или симпатизери било које политичке странке, укључујући СНС у Србији, сексуални садисти. Такве генерализације су неосноване и представљају опасну стигматизацију.

Лечење сексуалног садизма је комплексно и обично укључује комбинацију психотерапије и, у неким случајевима, фармакотерапије.[6]Циљ лечења је смањење интензитета садистичких нагона и понашања, као и развој здравих механизама суочавања и сексуалног изражавања.

  • Когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ) : КБТ је често коришћен приступ који помаже појединцима да препознају и промене маладаптивне мисли и понашања повезана са садизмом.[7]Технике могу укључити реструктурирање когнитивних дисторзија, тренинг социјалних вештина и технике контроле импулса.
  • Психодинамска терапија : Ова терапија истражује дубље, несвесне корене садистичких тенденција, често повезане са траумама из детињства, проблемима са приврженошћу или нерешеним конфликтима.[8]
  • Фармакотерапија : Лекови се могу користити за смањење сексуалног нагона (нпр. антиандрогени) или за лечење коморбидних стања као што су депресија, анксиозност или поремећаји личности, који могу допринети садистичком понашању.[9]Важно је напоменути да се фармакотерапија обично користи као додатак психотерапији, а не као самостално решење.
  • Групна терапија : Може да пружи подршку и омогући појединцима да уче од других који се суочавају са сличним изазовима.[10]
Успех лечења зависи од мотивације појединца, присуства коморбидних поремећаја и спремности да се суочи са проблемом.

Питање фиксације на „напредњачке партије, наводно јаку физички и психички навалентну особу, без кочница у понашању, склону испадима гнева и глумљеног мира” описује карактеристике које се могу наћи код ауторитарних личности и вођа, као и код њихових следбеника .[11]Иако ово није директно повезано са сексуалним садизмом, такве карактеристике могу допринети токсичном политичком.

  • Ауторитарна личност : Појединци са ауторитарним цртама личности често испољавају ригидно размишљање, конвенционалност, подложност ауторитету, агресију према онима који се не уклапају у њихове норме, и склоност ка идеализацији снажних вођа.[12]Они могу бити привучени вођама који испољавају снагу, одлучност и неконвенционално понашање, чак и ако је то понашање деструктивно.
  • Фиксација на вођу : У политичком контексту, фиксација на вођу може се манифестовати кроз некритичко обожавање, слепу послушност и одбијање било какве критике вође .[13]То може довести до култа личности, где се вођа перципира као непогрешив и једини извор истине. Понашање вође које укључује "испадање гнева" или "глумљен мир" може бити део стратегије за одржавање контроле и застрашивање противника.
  • Социјално окружење : У социјалном окружењу овакво понашање се може манифестовати кроз нетолеранцију према другачијем мишљењу, агресивно наметање ставова и искључивање оних који се не слажу .[14]Може доћи до поларизације друштва и смањења простора за дијалог.
  • Политичко деловање : У политичком деловању, то се може огледати у ауторитарном стилу владања, централизацији моћи, гушењу опозиције, манипулацији медијима и коришћењу страха и претњи као средстава контроле .[15]Одсуство "кочница у понашању" може довести до кршења закона, злоупотребе положаја и игнорисања демократских принципа.
Манифестације описаних понашања могу варирати у зависности од старости и животног искуства.

  • Старије особе : Код старијих особа, оваква понашања могу бити укорењена у дугогодишњим обрасцима размишљања и понашања. Могу бити мање склони променама и више фиксирани на одређене идеологије или вође.[16]Њихова искуства из прошлости, укључујући ратове или политичке системе, могу обликовати њихове ставове и перцепцију ауторитета.
  • Млађе особе : Млађе особе могу бити подложни утицају харизматичних вођа, посебно ако се осећају маргинализовано, несхваћено или ако траже осећај припадности и сврхе.[17]Недостатак животног искуства и критичког размишљања може их учинити рањивим на манипулацију. Међутим, млађе генерације су такође често покретачи промена и могу бити отпорније на ауторитарне тенденције.
  • Особе које су учествовале у ратовима или су инвалиди : Особе са ратним искуством или инвалидитетом могу имати специфичне психолошке трауме и изазове.[18]Ратна искуства могу довести до посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), агресије, анксиозности и проблема са контролом импулса.[19]Инвалидитет може утицати на самопоуздање и осећај моћи, што у неким случајевима може довести до тражења компензације кроз доминацију или агресију, или пак до веће подложности ауторитарним фигурама које обећавају сигурност и ред. Важно је нагласити да су ово само потенцијални фактори и да свака особа реагује индивидуално. Нема директне везе између учешћа у рату или инвалидитета и садистичких тенденција или ауторитарног понашања.
Srbija ima litijumski potencijal živećemo ko šeici
Besplatne akcije 1000 evra
Do 2912-te ravnopravni član EU samo da isporučimo ove za Hag.
Samo bmbardujte popustiće oni
 
Молим посетите ПДФ Психологија да бисте добили упут за лечење.

Ви сте господо политички сексуални садисти .

Изволите дијагнозу од АИ. Сретно са лечењем

Поремећај у којем особа доживљава сексуално узбуђење приликом вршења или присуствовања насиљу познат је као сексуални садизам .[1] Ово је парафилија, односно атипичан образац сексуалног узбуђења, карактерише понављајућим и интензивним сексуалним фантазијама, сексуалним нагонима или понашањима која укључују физичку или психолошку патњу друге особе.[2] Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, пето издање (ДСМ-5), класификује сексуални садизам као парафилни поремећај ако узрокује клинички значајан дистрес или оштећење у социјалном, радном или другим важним подручјима функционисања, или ако је особа на те нагоне с непристанком других особа.[3] Важно је разликовати садистичке фантазије од садистичког понашања; само постојање фантазије не значи нужно поремећај, осим ако не доводе до значајног дистреса или оштећења.[4]

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI :

Питање да ли се „примитивне особе” у политици понашају на такав начин је сложено и захтева пажљиво разматрање. Термин "примитивне особе" је проблематичан и може бити пежоративан, те га треба избегавати у стручној дискусији. Уместо тога, можемо говорити о појединцима који испољавају одређене карактеристике понашања. Повезивање политичког деловања са сексуалним садизмом је спекулативно и нема директну научну основу. Ипак, одређени обрасци понашања у политици, као што су доминација, агресија, недостатак емпатије и склоност ка злоупотреби моћи , могу бити присутни код појединаца и могу имати различите психолошке корене.[5]Ови обрасци понашања могу се манифестовати кроз вербално насиље, застрашивање, манипулацију и ауторитарно вођство. Нема доказа који би подржали тврдњу да су припадници или симпатизери било које политичке странке, укључујући СНС у Србији, сексуални садисти. Такве генерализације су неосноване и представљају опасну стигматизацију.

Лечење сексуалног садизма је комплексно и обично укључује комбинацију психотерапије и, у неким случајевима, фармакотерапије.[6]Циљ лечења је смањење интензитета садистичких нагона и понашања, као и развој здравих механизама суочавања и сексуалног изражавања.

  • Когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ) : КБТ је често коришћен приступ који помаже појединцима да препознају и промене маладаптивне мисли и понашања повезана са садизмом.[7]Технике могу укључити реструктурирање когнитивних дисторзија, тренинг социјалних вештина и технике контроле импулса.
  • Психодинамска терапија : Ова терапија истражује дубље, несвесне корене садистичких тенденција, често повезане са траумама из детињства, проблемима са приврженошћу или нерешеним конфликтима.[8]
  • Фармакотерапија : Лекови се могу користити за смањење сексуалног нагона (нпр. антиандрогени) или за лечење коморбидних стања као што су депресија, анксиозност или поремећаји личности, који могу допринети садистичком понашању.[9]Важно је напоменути да се фармакотерапија обично користи као додатак психотерапији, а не као самостално решење.
  • Групна терапија : Може да пружи подршку и омогући појединцима да уче од других који се суочавају са сличним изазовима.[10]
Успех лечења зависи од мотивације појединца, присуства коморбидних поремећаја и спремности да се суочи са проблемом.

Питање фиксације на „напредњачке партије, наводно јаку физички и психички навалентну особу, без кочница у понашању, склону испадима гнева и глумљеног мира” описује карактеристике које се могу наћи код ауторитарних личности и вођа, као и код њихових следбеника .[11]Иако ово није директно повезано са сексуалним садизмом, такве карактеристике могу допринети токсичном политичком.

  • Ауторитарна личност : Појединци са ауторитарним цртама личности често испољавају ригидно размишљање, конвенционалност, подложност ауторитету, агресију према онима који се не уклапају у њихове норме, и склоност ка идеализацији снажних вођа.[12]Они могу бити привучени вођама који испољавају снагу, одлучност и неконвенционално понашање, чак и ако је то понашање деструктивно.
  • Фиксација на вођу : У политичком контексту, фиксација на вођу може се манифестовати кроз некритичко обожавање, слепу послушност и одбијање било какве критике вође .[13]То може довести до култа личности, где се вођа перципира као непогрешив и једини извор истине. Понашање вође које укључује "испадање гнева" или "глумљен мир" може бити део стратегије за одржавање контроле и застрашивање противника.
  • Социјално окружење : У социјалном окружењу овакво понашање се може манифестовати кроз нетолеранцију према другачијем мишљењу, агресивно наметање ставова и искључивање оних који се не слажу .[14]Може доћи до поларизације друштва и смањења простора за дијалог.
  • Политичко деловање : У политичком деловању, то се може огледати у ауторитарном стилу владања, централизацији моћи, гушењу опозиције, манипулацији медијима и коришћењу страха и претњи као средстава контроле .[15]Одсуство "кочница у понашању" може довести до кршења закона, злоупотребе положаја и игнорисања демократских принципа.
Манифестације описаних понашања могу варирати у зависности од старости и животног искуства.

  • Старије особе : Код старијих особа, оваква понашања могу бити укорењена у дугогодишњим обрасцима размишљања и понашања. Могу бити мање склони променама и више фиксирани на одређене идеологије или вође.[16]Њихова искуства из прошлости, укључујући ратове или политичке системе, могу обликовати њихове ставове и перцепцију ауторитета.
  • Млађе особе : Млађе особе могу бити подложни утицају харизматичних вођа, посебно ако се осећају маргинализовано, несхваћено или ако траже осећај припадности и сврхе.[17]Недостатак животног искуства и критичког размишљања може их учинити рањивим на манипулацију. Међутим, млађе генерације су такође често покретачи промена и могу бити отпорније на ауторитарне тенденције.
  • Особе које су учествовале у ратовима или су инвалиди : Особе са ратним искуством или инвалидитетом могу имати специфичне психолошке трауме и изазове.[18]Ратна искуства могу довести до посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), агресије, анксиозности и проблема са контролом импулса.[19]Инвалидитет може утицати на самопоуздање и осећај моћи, што у неким случајевима може довести до тражења компензације кроз доминацију или агресију, или пак до веће подложности ауторитарним фигурама које обећавају сигурност и ред. Важно је нагласити да су ово само потенцијални фактори и да свака особа реагује индивидуално. Нема директне везе између учешћа у рату или инвалидитета и садистичких тенденција или ауторитарног понашања.
Mac mac mac mac mac
 
Mac mac mac mac mac
Молим посетите ПДФ Психологија да бисте добили упут за лечење.

Ви сте господо политички сексуални садисти .

Изволите дијагнозу од АИ. Сретно са лечењем

Поремећај у којем особа доживљава сексуално узбуђење приликом вршења или присуствовања насиљу познат је као сексуални садизам .[1] Ово је парафилија, односно атипичан образац сексуалног узбуђења, карактерише понављајућим и интензивним сексуалним фантазијама, сексуалним нагонима или понашањима која укључују физичку или психолошку патњу друге особе.[2] Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, пето издање (ДСМ-5), класификује сексуални садизам као парафилни поремећај ако узрокује клинички значајан дистрес или оштећење у социјалном, радном или другим важним подручјима функционисања, или ако је особа на те нагоне с непристанком других особа.[3] Важно је разликовати садистичке фантазије од садистичког понашања; само постојање фантазије не значи нужно поремећај, осим ако не доводе до значајног дистреса или оштећења.[4]

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI :

Питање да ли се „примитивне особе” у политици понашају на такав начин је сложено и захтева пажљиво разматрање. Термин "примитивне особе" је проблематичан и може бити пежоративан, те га треба избегавати у стручној дискусији. Уместо тога, можемо говорити о појединцима који испољавају одређене карактеристике понашања. Повезивање политичког деловања са сексуалним садизмом је спекулативно и нема директну научну основу. Ипак, одређени обрасци понашања у политици, као што су доминација, агресија, недостатак емпатије и склоност ка злоупотреби моћи , могу бити присутни код појединаца и могу имати различите психолошке корене.[5]Ови обрасци понашања могу се манифестовати кроз вербално насиље, застрашивање, манипулацију и ауторитарно вођство. Нема доказа који би подржали тврдњу да су припадници или симпатизери било које политичке странке, укључујући СНС у Србији, сексуални садисти. Такве генерализације су неосноване и представљају опасну стигматизацију.

Лечење сексуалног садизма је комплексно и обично укључује комбинацију психотерапије и, у неким случајевима, фармакотерапије.[6]Циљ лечења је смањење интензитета садистичких нагона и понашања, као и развој здравих механизама суочавања и сексуалног изражавања.

  • Когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ) : КБТ је често коришћен приступ који помаже појединцима да препознају и промене маладаптивне мисли и понашања повезана са садизмом.[7]Технике могу укључити реструктурирање когнитивних дисторзија, тренинг социјалних вештина и технике контроле импулса.
  • Психодинамска терапија : Ова терапија истражује дубље, несвесне корене садистичких тенденција, често повезане са траумама из детињства, проблемима са приврженошћу или нерешеним конфликтима.[8]
  • Фармакотерапија : Лекови се могу користити за смањење сексуалног нагона (нпр. антиандрогени) или за лечење коморбидних стања као што су депресија, анксиозност или поремећаји личности, који могу допринети садистичком понашању.[9]Важно је напоменути да се фармакотерапија обично користи као додатак психотерапији, а не као самостално решење.
  • Групна терапија : Може да пружи подршку и омогући појединцима да уче од других који се суочавају са сличним изазовима.[10]
Успех лечења зависи од мотивације појединца, присуства коморбидних поремећаја и спремности да се суочи са проблемом.

Питање фиксације на „напредњачке партије, наводно јаку физички и психички навалентну особу, без кочница у понашању, склону испадима гнева и глумљеног мира” описује карактеристике које се могу наћи код ауторитарних личности и вођа, као и код њихових следбеника .[11]Иако ово није директно повезано са сексуалним садизмом, такве карактеристике могу допринети токсичном политичком.

  • Ауторитарна личност : Појединци са ауторитарним цртама личности често испољавају ригидно размишљање, конвенционалност, подложност ауторитету, агресију према онима који се не уклапају у њихове норме, и склоност ка идеализацији снажних вођа.[12]Они могу бити привучени вођама који испољавају снагу, одлучност и неконвенционално понашање, чак и ако је то понашање деструктивно.
  • Фиксација на вођу : У политичком контексту, фиксација на вођу може се манифестовати кроз некритичко обожавање, слепу послушност и одбијање било какве критике вође .[13]То може довести до култа личности, где се вођа перципира као непогрешив и једини извор истине. Понашање вође које укључује "испадање гнева" или "глумљен мир" може бити део стратегије за одржавање контроле и застрашивање противника.
  • Социјално окружење : У социјалном окружењу овакво понашање се може манифестовати кроз нетолеранцију према другачијем мишљењу, агресивно наметање ставова и искључивање оних који се не слажу .[14]Може доћи до поларизације друштва и смањења простора за дијалог.
  • Политичко деловање : У политичком деловању, то се може огледати у ауторитарном стилу владања, централизацији моћи, гушењу опозиције, манипулацији медијима и коришћењу страха и претњи као средстава контроле .[15]Одсуство "кочница у понашању" може довести до кршења закона, злоупотребе положаја и игнорисања демократских принципа.
Манифестације описаних понашања могу варирати у зависности од старости и животног искуства.

  • Старије особе : Код старијих особа, оваква понашања могу бити укорењена у дугогодишњим обрасцима размишљања и понашања. Могу бити мање склони променама и више фиксирани на одређене идеологије или вође.[16]Њихова искуства из прошлости, укључујући ратове или политичке системе, могу обликовати њихове ставове и перцепцију ауторитета.
  • Млађе особе : Млађе особе могу бити подложни утицају харизматичних вођа, посебно ако се осећају маргинализовано, несхваћено или ако траже осећај припадности и сврхе.[17]Недостатак животног искуства и критичког размишљања може их учинити рањивим на манипулацију. Међутим, млађе генерације су такође често покретачи промена и могу бити отпорније на ауторитарне тенденције.
  • Особе које су учествовале у ратовима или су инвалиди : Особе са ратним искуством или инвалидитетом могу имати специфичне психолошке трауме и изазове.[18]Ратна искуства могу довести до посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), агресије, анксиозности и проблема са контролом импулса.[19]Инвалидитет може утицати на самопоуздање и осећај моћи, што у неким случајевима може довести до тражења компензације кроз доминацију или агресију, или пак до веће подложности ауторитарним фигурама које обећавају сигурност и ред. Важно је нагласити да су ово само потенцијални фактори и да свака особа реагује индивидуално. Нема директне везе између учешћа у рату или инвалидитета и садистичких тенденција или ауторитарног понашања.
 
Objasnite ovaj paradoks.:kafa: Neka hitna rekonstrukcija vlade nakon predsedničkih izbora? Ili da zauzme drugu poziciju, npr. predsednika SNS-a, Pokreta?

On se snebiva, kukavica je, neće da raspiše 2025. nego insistira baš 2026. iako im je inače vreme tek u decembru 2027. Kako je tačno u Vučićevom interesu da parlamentarni izbori budu bilo sada, bilo krajem te 2027.? I zašto čak i ne pominje kraj 2027.? Zato što je to isto kao i da su sada.

Zaključak je da bokaderi, uporno tvrdeći da je nenadležan, zapravo žele da ga spreče da postane nadležan.

Уз чланство СНСа које ће све да ломи ..лако ће бити Вућић шта хоће

 

Back
Top