Šoškić: Izlaz iz društvene krize u kojoj se nalazimo moraju da budu slobodni izbori
N108.04.2025. 23:43
Foto: Printscreen/N1
„Izlaz iz društvene krize u kojoj se nalazimo moraju da budu slobodni izbori. Da li usput treba proći kroz neku prelaznu ili ekspertsku vladu, to je nešto što bi moglo da olakša proces, ali to nije jedini način da do takvih izbora dođe“, ocenio je za N1 profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Na pitanje kako izgleda sve što se studentima i građanima dešavalo poslednja četiri meseca, Šoškić kaže – žalosno i zabrinjavajuće.
„Žao mi je što smo kao društvo došli do ovih niskih nivoa komunikacije, što se najznačajniji deo našeg društva, a to su studenti, tretiraju na takav način od državnih organa Srbije. Žao mi je što imamo napade konstantne na predstavnike akademske zajednice, na druge građane. Videli smo kako se postupa prema rektoru univerziteta, prema dekanima. To su sve pojavne forme koje upućuju na to da smo u jednoj ozbiljnoj društvenoj krizi i da bi trebalo da tražimo način da se iz toga izađe“, naglasio je Šoškić za
N1.
A taj način, dodaje, treba da bude miran i da se istovremeno pokuša da se uvaži narodni bunt i želja za funkcionisanjem institucija i poštovanjem Ustava i zakona. „To je najmanji zajednički sadržalac“, kazao je.
„Sada, nakon 15. marta i podizanja svesti građana, potpuno je jasno da je postojeća politička struktura bez legitimiteta i to njima svakako nije prijatno. Ono čega treba da budemo svesni, da je to veliki rezultat ovih studentskih napora i da se nalazimo u stanju kao društvo u kome je jasno ne postoji komunikacija između građana i političkih struktura koje bi trebalo da predstavljaju građane“, ocenio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, čini se da je uzrok tom problemu jasan.
„A to je izborni proces, koji su se posle 10 godina odigravali sa gašenjem institucija, sa gašenjem demokratije, slobode medija, slobode glasanja. To su sve vrlo jaki faktori građanskih sloboda koje su predviđene Ustavom. Načini na koji su sprovođeni izbori po pravili bili su i bez slobode glasanja i bez slobode informisanja“, izjavio je Šoškić, koji je i bivši guverner NBS.
Kod nas su se, dodaje, odomaćile neke pogrešne stvari.
„Pritisak na javni sektor, da se ide na stranačke manifestacije. Kod nas se ide dotle da se ne samo zaposleni nego i njihove porodice teraju da glasaju, izmišljeni su neki kapilarni glasovi. To su sve postupanja protiv zakona i Ustava“, rekao je.
Šoškić kaže da ono što krasi svaki proces odlučivanja jeste želja pojedinca da sazna više o nečemu o čemu odlučuje.
„U prodavnici čitamo etikete, pipamo voće i povrće, da se osbaci ta informaciona simetrija, jer se tako ponašaju i finansijske istitucije kada neko, recimo, uzima kredit, sve se proverava. Tako i u političkom domenu građani moraju da budu valjano informisani da bi mogli da donesu valjanu odluku“, predočio je Šoškić.
I kao što neki šalju poruke da se „vlast ne dobija na ulici“, Šoškić poručuje da se ne dobija ni na „izborima koji se sprovode na neustavan način, neki bi rekli na pokradenim izborima“.
„I nakon društvenih napora poslednjih meseci, jasno je da politička struktura nije spremna da ispuni studentske zahteve. Logičan sled je da se obezbede uslovi za slobodne izbore, da dođe neko ko je spreman da ispuni te zahteve“, naglasio je Šoškić.
A cilj, kaže, moraju da budu slobodni izbori.
„Da li usput treba proći kroz neku prelaznu ili ekspertsku vladu, to je nešto što bi moglo da olakša proces, ali to nije jedini način da do takvih izbora dođe. Da se promeni uređivačka politika nacionalog servisa i da se uspostavi kredibilna struktura u REM-u , to bi bili prvi dobri signali da vlast želi da ide u pravcu slobodnih izbora“, naveo je Šoškić.
Međutim, kako se vidi da vlast nije spremna ni na ta dva uslova, jedino što preostaje je, kaže, građanski pritisak i neposlušnost.
„Da insistiramo svojim protestima da se sprovodi Ustav i zakon i da oni koji ne postupaju tako, da podnesu ostavke. Ova kriza bi mogla da se reši nakon prvog, a možda i drugog izbornog ciklusa i da se to refrektuje i u strukturi parlamenta i drugim organima vlasti“, uverava Šoškić.
Na pitanje o tome zašto Evropska komisija ne priznaje da u Srbiji ima krize i ćuti na višemesečna dešavanja, Šoškić kaže:
„Jasno je da je Evropa u krizi poštovanja sopstvenih vrednosti. Vidimo da su se mnoge stvari promenile od 1990-ih i da se manje insistira na tekovinama tih evropskih naroda. Mi ne treba da očekujemo da će neko drugi da reši ove naše probleme, to treba sami da rešimo. Mi moramo da stvorimo jednu solidno uređenu državu, imamo dobru osnovu. Ustav i zakone, koji su dobri, ali se ne primenjuju, naše političke strukture ne primenjuju i ne poštuju taj Ustav i zakone“.
