Kako vase dijete postaje dobro?

[alal]

lexa nisam mogla da citam, sori, tako da ako nesto ponovim...

ovako, sva deca DOBRA ? ne bih se slozila. jeste gledali/citali vi gospodara muva?

"Gospodar muva, klasični roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu strašna je i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954. U neočekivanim okolnostima, dečaci u početku uživaju blagodeti potpune slobode, ali s vremenom odbacuju tanki oklop civilizacije, dele se u zaraćene grupe i pretvaraju rajsko ostrvo u noćnu moru panike i smrti."

ne slazem se sa teorijom da se svi radjamo dobri a losi postajemo pod uticajem okoline. svi mi imamo potencijal da ispoljimo i dobro i lose. nauceni smo sta je prihvatljivo ponasanje. decu mozemo samo ako ih posmatramo kao osobe bez mogucnosti donosenja moalnog suda dobro/lose da okarakterisemo kao apriori dobru. a ona definitivno posle odredjenih godina mogu da razluce dobro i zlo, zar ne i da cine po tom nahodjenju. mozda smo po zakonu odrasli tek sa 18, ali to ne znaci da su deca pre 18. nesvesna i nesposobna da rasudjuju o dobru i zlu i da su samo zrtve.

 

[**TASKA**]

Не бих рекла да их је неко томе учио, него да су то несрећна деца која своје трауме стечене у породици манифестују на тај начин...

СВА деца у мојој школи која праве проблеме и дисциплинске прекршаје - све су то деца из породица у којима су нарушени односи. Сва та деца су у ствари жртве...а касније, кад одрасту постају виновници......и тако се то преноси с колена на колено (наравно, тај ток може и да се прекине...уколико то дете добије адекватну помоћ са стране или пак израсте у веома одлучну особу која је свесна погрешака својих родитеља и довољно јака да их исправи).

Upravo tako...

 

[taote]

lexa nisam mogla da citam, sori, tako da ako nesto ponovim...

ovako, sva deca DOBRA ? ne bih se slozila. jeste gledali/citali vi gospodara muva?

"Gospodar muva, klasični roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu strašna je i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954. U neočekivanim okolnostima, dečaci u početku uživaju blagodeti potpune slobode, ali s vremenom odbacuju tanki oklop civilizacije, dele se u zaraćene grupe i pretvaraju rajsko ostrvo u noćnu moru panike i smrti."

ne slazem se sa teorijom da se svi radjamo dobri a losi postajemo pod uticajem okoline. svi mi imamo potencijal da ispoljimo i dobro i lose. nauceni smo sta je prihvatljivo ponasanje. decu mozemo samo ako ih posmatramo kao osobe bez mogucnosti donosenja moalnog suda dobro/lose da okarakterisemo kao apriori dobru. a ona definitivno posle odredjenih godina mogu da razluce dobro i zlo, zar ne i da cine po tom nahodjenju. mozda smo po zakonu odrasli tek sa 18, ali to ne znaci da su deca pre 18. nesvesna i nesposobna da rasudjuju o dobru i zlu i da su samo zrtve.

Ako gledaš engleski film, to uopšte nije dobar primer, jer oni imaju najgori vaspitni (ne ulazim u obrazovni) sistem u Evropi. U njihovim starijim (19. vek) filozofskim i pedagoškim tekstovima se smatralo da se deca rađaju sa praroditeljskim grehom, tj zla, a da je cilj vaspitanja da se to iz njih istera! Njihova pedagogija počiva na jako lošim temeljima - naravno da se sada zasniva na savremenim shavatanjima u pedagogiji, ali loša tradicija ostavlja loše tragove u mentalitetu. Deca se ne rađaju loša! Ona se samo prilagođavaju sredini u kojoj odrastaju, na nači koji zavisi od njihovih sposobnosti, temperamenta i ponašanja okoline prema njima i pred njima. O razlučivanju dobra i zla ona takođe saznaju od okoline, pa tek onda razlučuju, ali sa svojim nedovoljnim iskustvom često greše u načinu na koji se suprotstvljaju lošem ili neodgovarajućem ponašanju okoline prema njima, pa tako izgleda da su i sama loša.

 

[taote]

Слажем се.

О томе да нема варања и лагања деце почиње се још од првих година... рецимо од оне чувене родитељске лажи: ''Боца (инјекција) нимало не боли, то ти је као кад те боцне комарац!'' или када на питање:''Кааад ћемо стићи?'' одговарају са :''Ево сад ћемо!'', а знају добро да треба да се возе још сатима...
Деца и кроз те баналне ситуације уче да родитељи варају, да им не треба веровати...и да, са друге стране, не треба бити искрен...

To je tačno, od reči do reči, a odnosi se i na sve postupke roditelja koji se ne slažu sa onim što roditelji govore. U ostalom, kad se detetu kaže: "budi dobar", ono najčešće pojma nema šta treba da uradi, jer je to jako uopštena stvar, a kod roditelja to uglavnom znači: "nemoj me smarati" ili "ćuti i pravi se nevidljiv". A deca najviše nauče posmatrajući roditelje i druge odrasle, a manje iz reči. Zavist kod dece se uglavnom rađa iz nerealnih zahteva roditelja i emotivnih ucena, kada se osećaju neprihvaćena od strane svojih roditelja, a vide da neku decu roditelji vole iako su možda "manje dobri" od njih. Nasilna deca su takvo ponašanje videla u svojoj kući, iako je ono često dobro prikriveno od okoline.

 

[Hellen]

Слажем се са оним што рече Таоте у оном претходном посту.

ne slazem se sa teorijom da se svi radjamo dobri a losi postajemo pod uticajem okoline. svi mi imamo potencijal da ispoljimo i dobro i lose. nauceni smo sta je prihvatljivo ponasanje.

Тачно. Рађамо се са различитим потенцијалима и за доброту и за зло, али и сама кажеш да смо НАУЧЕНИ шта је добро а шта зло, значи то је процес учења кроз који прођемо током одрастања. Е сад, не учи се само из књига и лекција, учи се и из живота и околности под којима се одраста. Дете које расте одбачено, невољено, у агресивној средини - научиће да мрзи, да буде агресивно, да презире друге људе...или шта већ...

decu mozemo samo ako ih posmatramo kao osobe bez mogucnosti donosenja moalnog suda dobro/lose da okarakterisemo kao apriori dobru. a ona definitivno posle odredjenih godina mogu da razluce dobro i zlo, zar ne i da cine po tom nahodjenju. mozda smo po zakonu odrasli tek sa 18, ali to ne znaci da su deca pre 18. nesvesna i nesposobna da rasudjuju o dobru i zlu i da su samo zrtve.

Нико није рекао да су деца неспособна да пре 18. године разлуче добро и зло...али и они који свесно бирају да буду зли сигурно то не раде зато што им је ћеиф, него је то последица њихове патње, неповерења у људе, страха...или ко зна већ које трауме.
Ниједно вољено и стабилно дете које се осећа прихваћено и уважавано - неће се понашати агресивно, неће бити зло и неће имати потребу да чини зло.
Утолико су деца која то чине - жртве недостака љубави, пажње, уважавања, сигурности...

 

[alal]

Нико није рекао да су деца неспособна да пре 18. године разлуче добро и зло...али и они који свесно бирају да буду зли сигурно то не раде зато што им је ћеиф, него је то последица њихове патње, неповерења у људе, страха...или ко зна већ које трауме.
Ниједно вољено и стабилно дете које се осећа прихваћено и уважавано - неће се понашати агресивно, неће бити зло и неће имати потребу да чини зло.
Утолико су деца која то чине - жртве недостака љубави, пажње, уважавања, сигурности...

isto to mozes reci i za sve odrasle ljude koji biraju svesno da se ponasaju lose, zlo. ja mogu da razumem kako nastaje zlocinac i da je on u stvari zlostavljano i ne voljeno dete, ali ne umanjujem njegov izbor u celoj prici i samim tim i odgovornost. za silovatelja mogu reci da je jezivo sto je pretrpeo ko zna sta u detinjstvu ali necu pravdati time njegov postupak. on jeste los(ekstremno poredjenje ali samo slikovitosti radi).

razumes? ako dete moze da skapira razliku dobro zlo i svesno je posledica svojih postupaka. sta god bio uzrok njegovog loseg ponasanja, ako svesno bira da povredjuje drugog ja to dete sigurno ne bih nazvala dobrim detetom.

a sto se tice "gospodara muva" uopste nije poenta engleskog ili bilo kog drugog obrazovnog sistema. vec je u cinjenici da moralni kalupi civilizovanog coveka jako lako pucaju kad ih izvadis iz okvira drustva. vrednosti postoje iskljucivo u okviru sisema, ako uklonis sistem pokazujemo pravo lice koje nije uvek lepo i dobro.

 

[Nešto]

a sto se tice "gospodara muva" uopste nije poenta engleskog ili bilo kog drugog obrazovnog sistema. vec je u cinjenici da moralni kalupi civilizovanog coveka jako lako pucaju kad ih izvadis iz okvira drustva. vrednosti postoje iskljucivo u okviru sisema, ako uklonis sistem pokazujemo pravo lice koje nije uvek lepo i dobro.

То је zato što za meru dobrote usvajamo norme koje smo sami ustanovili. Sad kad bismo filozofirali na ovu temu mogli bismo doći do zaključka da svako dobro nipošto nije univerzalno, već samo težnja određenog društva koje postoji u određenom vremenu da prilagodi pojedinca svojim uslovima (Panić, sociologija). Nešto kao "socijalna evolucija"

Deca se, shodno tome, jednostavno ne mogu roditi naučena da budu primer u društvu koje tek treba da ga nauči šta da sledi, već u prvo vreme više egzistira kao životinjica (što je izgleda poenta tog filma, ali nisam ga gledala). Još jedna stvar koja tera na razmišljanje jeste ubacivanje deteta (recimo) sedamnaestog veka u današnjicu. Po svim standardima ima slabe šanse da bude okarakterisano kao "dobro", iako je u svojoj sredini možda bilo oličenje plemenitosti.

Zato naslov ove teme ustvari i nije toliko blesav. Dete svakako postaje dobro, a naspram toga ima opciju da bude bolje ili gore.

 

[blogger with a cause]

Cekaj malo, polako
Sto bi malo dete moralo da "haje" za tvoje misli i osecanja? Nije li to malo preteran zadatak za dete i da li ono treba da se ponasa "dobro" samo zbog tebe?
Kad dodju vazne odluke, i ne treba da te slusa nego treba da uradi po svome. "Detetove" vazne odluke (pod navodnicima je jer kad dodju vazne odluke, dete ce biti odrastao covek) i ne treba da se rukovode tvojim osecanjima i stavovima, nego svojim. To ce znaciti da ti je dete odraslo u zrelu i sigurnu licnost kome ne treba mama da odlucuje za njega.

Ovako bih ja a ti se nemoj vredjati.

Cekaj ti
moje dete je jako malo, jos uvek ne zna sta je dobro, a sta ne... ispituje svet!
Na primer:
kasno sinoc smo se vratili sa puta, bili smo za vikend u Italiji, a stvari su ostale neraspakovane. Jutros dok sam ja sredjivala to, moj sin se muvao u blizini i onda otisao do vrata terase, iza zavese i ja sam posumnjala da ce biti neko njesra, odmah intervenisala... i zatekla ga sa nekim kamencicima u ruci, valjda zato sto poznajem svog sina, odmah nastavila sa otvaranjem njegovih usta... u kojima sam nasla MUVU, ocigledno je bila neka mrtva muva. Nisam vrisnula, ali sam bila ocigledno uznemirena i brzo sam mu to fuj izvadila iz usta. On je malo plakao... onako, govorio je da mu je krivo sto je to uradio. Posle sam mu cistila usta, a on je ukapirao, pa je trazio i da opere zube. Nisam sina tukla, njemu je jasno da on to ne treba da radi jer mu je mama to rekla... Mama ga uci sta treba, a sta ne treba da radi... nema potrebe da se moja uloga sada mesa sa mojom kada moj sin bude birao sta ce raditi u zivotu, cime ce se baviti ili sa kim ce se druziti ili ozeniti. Moja je odgovornost da naucim dete da radi stvari koje su dobre za njega, a da ne radi stvari koje nisu. Jednog dana ce biti dobro za njega da se ja potpuno povucem i ne namecem bas nikakve opcije i ja cu to drage volje uciniti jer zaista ne uzivam da uredjujem tudje zivote... i ovaj moj mi je ponekad previse.

Ne ljutim se.

 

[blogger with a cause]

Da li je moguce da postoje ljudi poput tebe koji ovoliko mogu da iskonstruishu i podele gomilu ovako stupidnih saveta ?????

Da, da...ti si savrshena u svakom pogledu i vrhunski moralni uzor.
Evo, upravo kleshem u drvetu tvoj totem i redovno cu mu se klanjati

trol

 

[Hellen]

isto to mozes reci i za sve odrasle ljude koji biraju svesno da se ponasaju lose, zlo. ja mogu da razumem kako nastaje zlocinac i da je on u stvari zlostavljano i ne voljeno dete, ali ne umanjujem njegov izbor u celoj prici i samim tim i odgovornost. za silovatelja mogu reci da je jezivo sto je pretrpeo ko zna sta u detinjstvu ali necu pravdati time njegov postupak. on jeste los(ekstremno poredjenje ali samo slikovitosti radi).

razumes? ako dete moze da skapira razliku dobro zlo i svesno je posledica svojih postupaka. sta god bio uzrok njegovog loseg ponasanja, ako svesno bira da povredjuje drugog ja to dete sigurno ne bih nazvala dobrim detetom.

a sto se tice "gospodara muva" uopste nije poenta engleskog ili bilo kog drugog obrazovnog sistema. vec je u cinjenici da moralni kalupi civilizovanog coveka jako lako pucaju kad ih izvadis iz okvira drustva. vrednosti postoje iskljucivo u okviru sisema, ako uklonis sistem pokazujemo pravo lice koje nije uvek lepo i dobro.

Тачно. Ја не кажем да дете не треба да сноси одговорност за почињено дело само зато што је жртва, али ипак ЈЕСТЕ жртва.

Кажем, гледам све ове моје ђаке са смањеним оценама из владања... Наравно да им смањујем оцене када почине нешто што подлеже казни по правилнику, али, рекох, када се погледа мало ИЗА сви они су јадна, невољена и запуштена деца. (Што опет не значи да сва јадна, невољена и запуштена деца морјау поћи тим путем, нека успевају да се одупру и да их зло не повуче...али ниједно стабилно дете којем су се родитељи посветили на прави начин нема неких већих проблема са дисциплином у школи.)

 

[Goscica]

Imam dve sestre od tetke.Jedna je olicenje dobrote, a druga zla.Obe su rasle u jednakim uslovima kod istih roditelja, cak je i mala razlika u godinama izmedju njih dve.Naravno sad su odrasle zene i toliko su razlicite da je to neverovatno.Inace jedna je po karakteru pljunuta majka, a druga otac.I sta sad reci? Genetika?

 

[alal]

a kad kazes zla goscice mislis stvarno zla?

 

[Gost 131338]

Cekaj ti
moje dete je jako malo, jos uvek ne zna sta je dobro, a sta ne... ispituje svet!
Na primer:
kasno sinoc smo se vratili sa puta, bili smo za vikend u Italiji, a stvari su ostale neraspakovane. Jutros dok sam ja sredjivala to, moj sin se muvao u blizini i onda otisao do vrata terase, iza zavese i ja sam posumnjala da ce biti neko njesra, odmah intervenisala... i zatekla ga sa nekim kamencicima u ruci, valjda zato sto poznajem svog sina, odmah nastavila sa otvaranjem njegovih usta... u kojima sam nasla MUVU, ocigledno je bila neka mrtva muva. Nisam vrisnula, ali sam bila ocigledno uznemirena i brzo sam mu to fuj izvadila iz usta. On je malo plakao... onako, govorio je da mu je krivo sto je to uradio. Posle sam mu cistila usta, a on je ukapirao, pa je trazio i da opere zube. Nisam sina tukla, njemu je jasno da on to ne treba da radi jer mu je mama to rekla... Mama ga uci sta treba, a sta ne treba da radi... nema potrebe da se moja uloga sada mesa sa mojom kada moj sin bude birao sta ce raditi u zivotu, cime ce se baviti ili sa kim ce se druziti ili ozeniti. Moja je odgovornost da naucim dete da radi stvari koje su dobre za njega, a da ne radi stvari koje nisu. Jednog dana ce biti dobro za njega da se ja potpuno povucem i ne namecem bas nikakve opcije i ja cu to drage volje uciniti jer zaista ne uzivam da uredjujem tudje zivote... i ovaj moj mi je ponekad previse.

Ne ljutim se.

Pa dobro, to je onda druga stvar. Ti si svom detetu autoritet i veruje ti i to tako treba.
Nego neki roditelji umeju da pomesaju vaspitavanje sa emotivnim ucenama koje jako cesto pocinju sa "Tebe bas briga za moja osecanja". Ne kazem da si to ti, ne poznajem te a niti bi uopste lepila etikete bilo kom roditelju (objektivna vodolija ).
Ali ipak mislim da sa jako malom decom stvari stoje jednostavnije i da ne treba mnogo insistirati na "moralnom" aspektu ponasanja u smislu da mora da im budem mnogo krivo ako nesto probaju a to nije bila dobra ideja. Deca su, to im je u opisu ponasanja.

Pozdrav detetu i muvi

 

[Banovani]

DISCIPLINA - SA ARGUMENTMA
ODGOVORNOST
POSTOVANJE
POSTOVLAJE ODLUKA
PODRSKA
LJUBAV
RAZGOVOR
I SRECA SVOG DETETA NA PRVOM MESTU

Takvo dete je srecno dete. Takvo srecno dete je osnov da bude i dobar ucenik. Nema ucenja kod dece koja su deprimirana i nesrecna. Ako ucinite vase dete srecnim ali iskreno, ako imate strpljenja za njega onda ocekujte od njega i dobre ocene. Posto ce takvo dete osecati u najmanju ruku da ce ne ispunjavanjem svoje obaveze izneveriti nekog ko ga jako voli i postuje ali istinski. A onda na svu tu srecu ide i sreca dobrih ocena i uspeha u skoli. I sve to onda gura napred.

I verujte mi sve sto sam gore nabrojao mora da ide zajedno, ali mora.

 

[Goscica]

a kad kazes zla goscice mislis stvarno zla?

Mnoooogo.A ova druga dusa od zene...

 

[blogger with a cause]

Pa dobro, to je onda druga stvar. Ti si svom detetu autoritet i veruje ti i to tako treba.
Nego neki roditelji umeju da pomesaju vaspitavanje sa emotivnim ucenama koje jako cesto pocinju sa "Tebe bas briga za moja osecanja". Ne kazem da si to ti, ne poznajem te a niti bi uopste lepila etikete bilo kom roditelju (objektivna vodolija ).
Ali ipak mislim da sa jako malom decom stvari stoje jednostavnije i da ne treba mnogo insistirati na "moralnom" aspektu ponasanja u smislu da mora da im budem mnogo krivo ako nesto probaju a to nije bila dobra ideja. Deca su, to im je u opisu ponasanja.

Pozdrav detetu i muvi

Nisam ga ucenjivala, ali mi se desilo par puta da se naljutim na njega. Posle se to desilo mom muzu, ali u extremnijoj varijanti (nije hteo da prica sa sinom par minuta, na sta se dete rasplakalo), pa sam na njegovoj greski shvatila koliko je to pogresno. Setila sam se i da se moji roditelji nikad nisu tako ponasali i naravno razumela da se neke stvari ne mogu ocekivati od deteta i da je moja uloga da mu pruzim podrsku u svakom momentu, cak i kada se ponasa lose... pa sam takve stvari zabranila u vaspitanju. Uvek tudje greske lakse primetimo

 

[esperanca137]

Cekaj ti
moje dete je jako malo, jos uvek ne zna sta je dobro, a sta ne... ispituje svet!
Na primer:
kasno sinoc smo se vratili sa puta, bili smo za vikend u Italiji, a stvari su ostale neraspakovane. Jutros dok sam ja sredjivala to, moj sin se muvao u blizini i onda otisao do vrata terase, iza zavese i ja sam posumnjala da ce biti neko njesra, odmah intervenisala... i zatekla ga sa nekim kamencicima u ruci, valjda zato sto poznajem svog sina, odmah nastavila sa otvaranjem njegovih usta... u kojima sam nasla MUVU, ocigledno je bila neka mrtva muva. Nisam vrisnula, ali sam bila ocigledno uznemirena i brzo sam mu to fuj izvadila iz usta. On je malo plakao... onako, govorio je da mu je krivo sto je to uradio. Posle sam mu cistila usta, a on je ukapirao, pa je trazio i da opere zube. Nisam sina tukla, njemu je jasno da on to ne treba da radi jer mu je mama to rekla... Mama ga uci sta treba, a sta ne treba da radi... nema potrebe da se moja uloga sada mesa sa mojom kada moj sin bude birao sta ce raditi u zivotu, cime ce se baviti ili sa kim ce se druziti ili ozeniti. Moja je odgovornost da naucim dete da radi stvari koje su dobre za njega, a da ne radi stvari koje nisu. Jednog dana ce biti dobro za njega da se ja potpuno povucem i ne namecem bas nikakve opcije i ja cu to drage volje uciniti jer zaista ne uzivam da uredjujem tudje zivote... i ovaj moj mi je ponekad previse.

Ne ljutim se.

Ti si prosla sa muvom,a ja sa jorgovanom,samo sto moje dete nije svesni sta je uradilo jer ima 5 meseci.Strasno sam se uplasila,al na svu srecu ne ume bas tako da zine da bi ga stavio usta.Imao je bilo dva cvetica pored brade a u ruci puna saka cveca.Beba videla buket,pa se obradovala i nabrala.To je bila moja greska jer mu na kolicima vise igrackice,a ja sam na rucku obesila torbu sa pijace koju nisam mogla da nosim i naravno buket koji je on dobio jer je sarmirao prodavacicu ne razmisljajuci da ce to on mozda da nabere. Samo da dodam na onaj moj prvi post koji nisi razumela: Nikola jeste dobar i hoce sam da se igra u krevecu dok mama kuva ili obavlja neke brze kucne poslove,al isto tako trazi veliku paznju,mazenje,ljubljenje - mozda ja tu i preterujem u tome,citanje knjiga - obozava da gleda slikovnice,pevanje,ljuljanje,objasnjavanje svakog coska kuce.Znam ja da je to mozda nekom bezveze,al on je toliko radoznao da je meni gust da mu sve pokazujem i pricam. Inace,kad je bio mali bio je strasno zahtevan sto ti kazes i nije hteo ni minuta bez mene.A da ne pricamo o plakanju i nosanju do besvesti.Eto,sada je drugo dete i mama uziva u njemu.Moj trud se isplatio.Nije vise onaj stari drekavac (njegovi drugari - po 2 i 3 dana razlike, ostali su onakvi kakvi su bili kao male bebe.Ne moze se s njima ni u setnju da ne placu ko ludi,a kamo li da negde odu na duze). Eto ,to ti je cela prica

 

[blogger with a cause]

Ti si prosla sa muvom,a ja sa jorgovanom,samo sto moje dete nije svesni sta je uradilo jer ima 5 meseci.Strasno sam se uplasila,al na svu srecu ne ume bas tako da zine da bi ga stavio usta.Imao je bilo dva cvetica pored brade a u ruci puna saka cveca.Beba videla buket,pa se obradovala i nabrala.To je bila moja greska jer mu na kolicima vise igrackice,a ja sam na rucku obesila torbu sa pijace koju nisam mogla da nosim i naravno buket koji je on dobio jer je sarmirao prodavacicu ne razmisljajuci da ce to on mozda da nabere. Samo da dodam na onaj moj prvi post koji nisi razumela: Nikola jeste dobar i hoce sam da se igra u krevecu dok mama kuva ili obavlja neke brze kucne poslove,al isto tako trazi veliku paznju,mazenje,ljubljenje - mozda ja tu i preterujem u tome,citanje knjiga - obozava da gleda slikovnice,pevanje,ljuljanje,objasnjavanje svakog coska kuce.Znam ja da je to mozda nekom bezveze,al on je toliko radoznao da je meni gust da mu sve pokazujem i pricam. Inace,kad je bio mali bio je strasno zahtevan sto ti kazes i nije hteo ni minuta bez mene.A da ne pricamo o plakanju i nosanju do besvesti.Eto,sada je drugo dete i mama uziva u njemu.Moj trud se isplatio.Nije vise onaj stari drekavac (njegovi drugari - po 2 i 3 dana razlike, ostali su onakvi kakvi su bili kao male bebe.Ne moze se s njima ni u setnju da ne placu ko ludi,a kamo li da negde odu na duze). Eto ,to ti je cela prica

Moj sin je sa oko 10-11 meseci znao vec trikove kako da nesto stavi u usta ako mu ja ne dam... na primer, prstom mi pokaze nesto i dok ja trazim sta mi on to pokazuje mali mangup sa drugom rukom trpa u usta zabranjenu stvar. Sa godinu dana je vec znao da ako mu tata ne da nesto, a onda izadje iz sobe, a udjem ja (posto ga nismo ostavljali samog iz ociglednih razloga) onda on pokusa istu tu stvar ponovo jer mozda cu ga ja pustiti da to radi... odavno sam shvatila da mi je sin pametniji od mene i vrlo sam oprezna sa njim... a to sa sarmiranjem je tek prica za sebe... u skoro svakoj setnji on izmami od nekog poklon, dobijao je cvece, cokolade, igracke, poslednje je dobio jagode ( u lokalnoj prodavnici uvek dobije nesto do vlasnice, nikad se ne desi da udje,a ne upeca nesto). A najgore je sto se on tamo pravi da je neki fin decko tako je miran i smeran. Kada odemo kod nekog u posetu tako je uvek tih... niko mi ne veruje da je on apsolutno nemoguce dete.

 

[esperanca137]

mangupcic jedan

 

[shugnara]

Znate šta... evo opet jedan esej.
U prvi mah se složih sa konstatacijom da su sva deca dobra, jer su deca za mene, danas, nešto malo, lepo i slatko, kad se razbesne i budu bezobrazni iritantni su, ali to je opet nešto malo, lepo i slatko, potpuno bezopasno, i na meni je da ga smirim. Ali.....

Kad se malo prisetim dece iz ugla deteta..... nikako ne mogu da kažem da su deca dobra. I to ne "da su sva deca dobra" već baš da su dobra..... deca su kao glina koja pati da bude oblikovana. Na bilo koji način.

Napljujte me sada jer diram u forumsku svetinju.

Iz ugla deteta... podlosti, zavisti, straha i čiste mržnje je među decom toliko mnogo da, ako uzmemo za primer čoveka koji se tako ponaša... odraslog..... (znači van svih njegovih potraživanja koja bi imao kao dete, radi se o čistom odnosu prema drugima), takav čovek bi bio okarakterisan kao poremećen, jer bi odraslim ljudima bilo neshvatljivo da neko može toliko da bude ljubomoran i besan. Ili tužan. Sve njihove emocije su prenaglašene. Sve što rade rade zbog ove ili one emocije.
OK, vole deca. Taman posla da u njima nisu skrivena neka od najjačih i najdivnijih osećanja. Nisam i ne verujem da ću tvrditi ikada da je ljubav prema detetu najjača na svetu, jer joj parira ljubav tog deteta prema roditelju. Ali, možda ću videti.....
Dakle, dete prema detetu nikako nije "dobar stvor" po "default-u", deca se čak ne kriju iza lažne uljudnosti, deca tuku drugu decu, deca se izruguju, malo vaspitanija deca to ne rade pred vama, ali obesite me za uvo ako im se to nikada, ali baš nikada, nije omaklo..... deca se skupe u čopor i upere prst u jedno dete pa urlaju i vrište, ispolje sav bes ovog sveta na njemu, rugaju se i ćuškaju ga..... sutra su OK. Ali neke stvari jednostavno ne znaju!!! (Ovo podseća i na neke forumske situacije )
Dobrota, socijalna dobrota, se uči. Doživljaj čoveka kao sebi ravnog, ni boljeg ni goreg od sebe. Kompleksi se gube, ali za to su potrebne godine. Masu dece znam da su od roditelja naučeni da treba da se osećaju superiornim, jer će ih onda i drugi tako doživljavati. Takvi odrastu i teško, ili nikad, ne izgube taj stav.

I, ma kako ovo zvučalo, mislim da je zloba tu mnogo više urođena. Strah od konkurencije i ne prihvatanje različitosti (Zefirra).
Najbolji učenik u našem razredu (najcenjeniji, uzor, klasičan primer dobrog deteta u očima odraslih, u osnovnoj) je bio majstor ponižavanja druge dece. Bio je od nemirnije dece, mada nije divljao kao neki što su..... ali ga nastavnici nikada ne bi stavljali na liste na kojima su bili drugi učenici... sa mnogo gorim prosekom. Mnogo, ali mnogo uticaja je imao prosek tada.
Nije on bio "loš u srži", ali mu jedan momenat, kada vidi šansu da sebe stavi u centar pažnje, pomuti to malo osećaja što je imao i na osnovu nečije nesreće, sitnog blama ili nečega što zna o njemu..... podigne sebi vrednost. Iživi se.
Ja sam uglavnom bila posmatrač ovih situacija ali mi se jednom - dva puta desilo da budem njegov predmet ismevanja. Svima se, čini mi se, to desilo... pre ili kasnije. U trenucima kada se takve stvari dešavaju, meni li drugima, jedva sam čekala da odrastem.

I odatle mogu tvrditi da je dete, kao dete, zaista dobro (ili iz proseka - bolje) p r e m a d r u g o j d e c i ako je malo pasivnije, povučenije, jer je prvi način eksponiranja koji nauče u školi upravo ovaj - skrenuti pažnju na "glavnog krelca" u razredu.

Drugi deo je zavist. Devojčice su tome sklone a, iz priča mog brata, i dečaci. Bilo je cepanja tuđih kontrolnih zadataka, prebijanja ako je neko uradio bolje, čak sam i u srednjoj imala drugaricu (sedela sam sa njom ) koja je bila toliko bolesno ljubomorna da je u svakoj svesci čuvala desetine nizova njenih..... pa mojih ocena..... koje sam joj ja svaki dan uredno, iz kurtoazije, diktirala na zahtev
Gospode kakav je to pogled imalo kad dobijem 5, a ona 4 :shock:

No, u tim godinama sam sama (bez lažne skromnosti ili bilo kakvog preterivanja) već odavno bila oslobođena zavisti. Nikad totalno (valjda i ne može?) ali su mi ovakvi njeni ispadi bili zabavni i sedela sam sa njom jer mi je sve to bilo interesantno. U 99% slučajeva joj nisam rekla nijednu ružnu reč zbog toga. Ponekad me je i plašila :shock:

U nekom momentu odrastemo i svih se tih gadosti manje-više rasteretimo. Izuzetno sam se dobro osećala kad sam shvatila da je "to" prestalo.

Iz ugla odraslih, kao bezopasno i eventualno njihovo, naravno da je svako dete dobro.

Moj je zaključak da deca nisu ni dobra ni loša (u nekom univerzalnom smislu), već neutralna. I sama ne verujem u zlo, niti u zle ljude, već samo u zle postupke.

Hvala na pažnji :wink:

Slazem se da ne treba verovati u zle ljude vec u zle postupke Kao sto je Jovan Ducic rekao: Ne boj se lazova nego njine lazi... Samo bih postavio pitanje: da li se kao sto si rekla svih se tih gadosti manje-više rasteretimo? Da li to ne postaje kako si napisala socijalna dobrota? Ja bih rekao da dobrota moze dolaziti iz unutrasnje snage ili slabosti...

 

[shugnara]

lexa nisam mogla da citam, sori, tako da ako nesto ponovim...

ovako, sva deca DOBRA ? ne bih se slozila. jeste gledali/citali vi gospodara muva?

"Gospodar muva, klasični roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu strašna je i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954. U neočekivanim okolnostima, dečaci u početku uživaju blagodeti potpune slobode, ali s vremenom odbacuju tanki oklop civilizacije, dele se u zaraćene grupe i pretvaraju rajsko ostrvo u noćnu moru panike i smrti."

ne slazem se sa teorijom da se svi radjamo dobri a losi postajemo pod uticajem okoline. svi mi imamo potencijal da ispoljimo i dobro i lose. nauceni smo sta je prihvatljivo ponasanje. decu mozemo samo ako ih posmatramo kao osobe bez mogucnosti donosenja moalnog suda dobro/lose da okarakterisemo kao apriori dobru. a ona definitivno posle odredjenih godina mogu da razluce dobro i zlo, zar ne i da cine po tom nahodjenju. mozda smo po zakonu odrasli tek sa 18, ali to ne znaci da su deca pre 18. nesvesna i nesposobna da rasudjuju o dobru i zlu i da su samo zrtve.

Odredjenih godina? Koje su to godine? Djecu ne treba pripremati zivotu vec treba da zive SVOJ zivot.

 

[shugnara]

isto to mozes reci i za sve odrasle ljude koji biraju svesno da se ponasaju lose, zlo. ja mogu da razumem kako nastaje zlocinac i da je on u stvari zlostavljano i ne voljeno dete, ali ne umanjujem njegov izbor u celoj prici i samim tim i odgovornost. za silovatelja mogu reci da je jezivo sto je pretrpeo ko zna sta u detinjstvu ali necu pravdati time njegov postupak. on jeste los(ekstremno poredjenje ali samo slikovitosti radi).

razumes? ako dete moze da skapira razliku dobro zlo i svesno je posledica svojih postupaka. sta god bio uzrok njegovog loseg ponasanja, ako svesno bira da povredjuje drugog ja to dete sigurno ne bih nazvala dobrim detetom.

a sto se tice "gospodara muva" uopste nije poenta engleskog ili bilo kog drugog obrazovnog sistema. vec je u cinjenici da moralni kalupi civilizovanog coveka jako lako pucaju kad ih izvadis iz okvira drustva. vrednosti postoje iskljucivo u okviru sisema, ako uklonis sistem pokazujemo pravo lice koje nije uvek lepo i dobro.

Cilj morala je da covjek bude dobar .Ali dobro ne moze postojati bez zla. Te dve suprotnosti su neizbjezne. Kada bismo napravili svet cistog dobra narusila bi se ravnoteza izmedju ove dve krajnosti.Niko ne moze biti svetac jer u svakome postoji mali djavolcic koji stvari dovodi u ravnotezu.Nekada su ljudi ratovali i nisu se borili protiv rata, medjutim, mi se danas borimo protiv rata ali istovremeno pravimo najopasnija oruzja, sto smo vise protiv rata, to su ratovi sudbonosniji. Zlo je uvek rezultat nase slabosti!!!

 

[Danchica]

Sva se deca rode dobra. Postoje samo dobri i losi roditelji.

Ne mozes ako da kazes... Nijedan normalan roditelj nece vaspitavati da krade, laze, da 'sjutra' bude los covjek... Tako da tu nisi u pravu...

 

[Hellen]

Ниједан НОРМАЛАН родитељ....

 

[shugnara]

Ne mozes ako da kazes... Nijedan normalan roditelj nece vaspitavati da krade, laze, da 'sjutra' bude los covjek... Tako da tu nisi u pravu...

Pa kako to da ima toliko ljudi koji, kradu, lazu... Iz toga bih mogao zakljuciti da je malo normalnih roditelja(mada ne znam sta podrazumevas pod tim normalan roditelj) ili ti normalni roditelji imaju dobru namjeru ali ipak ne znaju sta cine?