Nisam ovo napisao da kukam niti da se žalim. Prosto mislim da treba da se zna u kakvom vremenu živimo i šta nam dešava.
U nedelju uveče krećem peške sa železničke stanice i idem Bulevarom prema Futoškoj pijaci. U jednom momentu neko me hvata za ruksak i kaže čekaj čekaj, da te nešto pitam. Klasika, njih četvorica, po jedan sa svake strane oko mene sa bokserima i još kaže, "i ona trojica su sa nama (desetak metara dalje)". Pitanja sledećeg tipa: Koje si godište, odakle si, daj nam pare i ajd sa nama iza ćoška. Posle par minuta, dam im iz zadnjeg džepa 200 din. Uzimaju, međutim to nije dosta! Hoće još para. I tu sad počinje natezanjegde su skontali da više neće dobiti i da to sve predugo traje i da će napraviti problem meni ili njima. I onda klasika kao "Da ga pustimo, a?" i odoše najnormalnije...
A gde?Nekih pedesetak metara od karibika kod daltona.
U nedelju u pola 9 uveče! Majke šetaju decu u kolicima i sl. Ljudi saberite se, policije nema! Neće vam niko pomoći ako vam se nešto desi, do vas samih! Zvao sam i 92. Znate šta kažu? "Mi ne možemo ništa, ako vi nećete da podnesete krivičnu prijavu"
I šta onda? Odemo na sud, pa suočavanje, pa se onda vi šetajte Novim Sadom, kad ste poslali nekog u zatvor iz kojeg će da izađe za dve nedelje, pa da se sretnemo posle negde u mraku.
Najinteresantnije je od svega što kad sam počeo da pričam šta mi se desilo, svi :imaju sličnu priču za nekog i to sve u poslednje vreme.
Depresivno? Jeste...
Čuvajte se ljudi.
U nedelju uveče krećem peške sa železničke stanice i idem Bulevarom prema Futoškoj pijaci. U jednom momentu neko me hvata za ruksak i kaže čekaj čekaj, da te nešto pitam. Klasika, njih četvorica, po jedan sa svake strane oko mene sa bokserima i još kaže, "i ona trojica su sa nama (desetak metara dalje)". Pitanja sledećeg tipa: Koje si godište, odakle si, daj nam pare i ajd sa nama iza ćoška. Posle par minuta, dam im iz zadnjeg džepa 200 din. Uzimaju, međutim to nije dosta! Hoće još para. I tu sad počinje natezanjegde su skontali da više neće dobiti i da to sve predugo traje i da će napraviti problem meni ili njima. I onda klasika kao "Da ga pustimo, a?" i odoše najnormalnije...
A gde?Nekih pedesetak metara od karibika kod daltona.
U nedelju u pola 9 uveče! Majke šetaju decu u kolicima i sl. Ljudi saberite se, policije nema! Neće vam niko pomoći ako vam se nešto desi, do vas samih! Zvao sam i 92. Znate šta kažu? "Mi ne možemo ništa, ako vi nećete da podnesete krivičnu prijavu" I šta onda? Odemo na sud, pa suočavanje, pa se onda vi šetajte Novim Sadom, kad ste poslali nekog u zatvor iz kojeg će da izađe za dve nedelje, pa da se sretnemo posle negde u mraku.Najinteresantnije je od svega što kad sam počeo da pričam šta mi se desilo, svi :imaju sličnu priču za nekog i to sve u poslednje vreme.
Depresivno? Jeste...
Čuvajte se ljudi.
