Kako ste prihvatili "neka ide po redu" kad to znaci da nece biti nikoga tu?

[aeternum]

Stiglo me je to da realnost recenice znaci kako svako ostaje sam u nekom trenutku.
Kako ste prihvatili samocu,usamljenost koju to sa sobom neizbezno nosi?
Pradede,prababe,dede,babe,tetke,ujaci,stricevi,otac,majka mozda brat,sestra ce otici u versku dimenziju postojanja.(Neko od njih je ziv ili sa nekim od njih zivite,vezani ste navikama ste se kako god,sta god.)Al' pre vas te cete ovde ostati bez ikog.

Kao vaša iskustva kako ste prihvatili samocu,usamljenost a da vas ne unisti?

Ne razmisljam o tome treba ziveti sada.
Svi smo mi sami, moramo nauciti ziveti sami sa sobom a takodje smo i drustvena bica
uvek mozemo naci sa kim cemo provoditi vreme drusit se itd
to ne mora da su clanovi nase porodice
prijateljstvo ne umire...
A vera mi pomaze da imam ispravan stav prema zivotu
Bez vere u Boga smo nista, jer nam od Boga zavisi zivot.
Biblija nam pomaze da imamo ispravne prioritete i da sa verom i nadom gledamo u buducnosti
a prema veri ocekuje nas vecni zivot...

 

[Cro_čvarak]

Ono što mogu da primetim je tvoje često pisanje kako prihvatiti, ništa ne valja, neće biti bolje, itd.

Sad bez zezanja i bilo kakvih skrivenih namera, jesi li ok?

Mislim da ti je pitanje sasvim suvišno, u depresiji je

 

[Araon]

Mislim da ti je pitanje sasvim suvišno, u depresiji je

Baš zato i nije suvišno. Možda joj samo treba i dodatno lepa reč.

 

[Cro_čvarak]

Svi smo nebitni , sebicni samo o sebi misle kako je njihovom dupetu

Tako je, to je bit depresije, stalno razmišljanje o samome sebi. Što je naša sudbina u usporedbi s sudbinom cijele ljudske vrste? Opet što je ljudska vrsta u usporedbi s planetom našoj? Što je naša planeta u usporedbi s čitavom univerzumom?!?

 

[Sonatica72]

Tako je, to je bit depresije, stalno razmišljanje o samome sebi

Mislim da je to generalizacija. Postoje depresivni ljudi koji su depresivni jer se brinu za svoje najbliže.