Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Ovih dana u javnost polako izlaze na videlo neki detalji o tome šta su svojevremeno revizori Ministarstva finansija ustanovili kada je reč o nekim ugovorima koje je potpisivalo Ministarstvo odbrane Srbije. Spominju se avioni, automobili i telekomunikacioni uređaji. Spominju se i novčane sume, odnosno gubici koje je Ministarstvo odbrane platilo zbog kursnih razlika "jer je avans za jedan posao uplaćen u 17.25 sati kada Komercijalna banka nije radila, plaćanje je izvršeno u dinarskoj valuti, a kupovina deviza na međubankarskom tržištu obavljena je tek narednog dana po znatno višem kursu"...
Na tapetu ugovori koje je potpisivalo Ministarstvo odbrane Srbije za nabavku aviona, automobila i uređaja: Mnoge stvari su državna tajna
Čini se da je to samo vrh ledenog brega, jer mnoge stvari su još pod oznakom službene tajne, odnosno strogo poverljive.
Kada je reč o nabavci telekomunikacione opreme, komisioni ugovor broj 1572-91-47-07, u vrednosti od 12.886.750,58 evra zaključen je 24.12.2007. godine sa firmom "Jugoimport SDPR", komisionar, radi nabavke taktičkih komutacionih centara (uređaji za naizmenično isključivanje i uključivanje) od stranog proizvođača "Talesa", iako, iz komisijskog izveštaja, broj 1278-174/06 od 13. 11. 2007. proizlazi da je "Tales" dobio 67,05 ponderisanih poena i rangiran kao drugi, dok je izraelska firma "Tadiran" sa 84,79 poena, rangirana kao prva koju je trebalo izabrati za strateškog partnera.
Francuski "Tales" nije prošao ni na verifikacionim ispitivanjima, delovi opreme za radio-uređaj dobili su negativnu ocenu - izveštaj TOC-a broj 12-23434/1 od 30. 8. 2007.
To znači da ponuda "Jugoimport SDPR" od stranog proizvođača "Tales" nije ni trebalo da bude razmatrana, jer delovi opreme nisu zadovoljili testove. Međutim, ponuda se razmatra, a zbog načina ponderisanja, ponderisana je i oprema koja nije prošla na ispitivanjima, rangira se kao prva sa 88,81 pondera, ispred ponude "Jugohemije" od stranog proizvođača "Tadiran", čija je oprema u celini zadovoljila na verifikacionim ispitivanjima, ali je rangirana kao druga sa 88,64 poena.
I pored svih propusta ugovor za radio uređaj se sklapa sa "Jugoimportom SDPR", odnosno "Talesom", koji je izabran za strateškog partnera za nabavku radio-uređaja VF i VFF opsega, osim za sredstva koja nisu zadovoljila na ispitivanjima, pa se kupuju preko "Jugohemije" od firme "Tadiran".
Sad će vidimo dal se nastavlja poltika, samo polako
Evo za promenu - nema prozivki ko je EU i NATO plaćenik od Vučića
Čak su mu direktive Amerike zdravorazumne
Dragan Šutanovac, tvorac milionske štete
Tajne nabavke i kursne razlike
Ljubitelj luksuza i full opreme: Dragan Šutanovac čeka novi Audi A8 Photo: Stock
Nekadašnji načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš bio je u pravu kada je tvrdio da ima nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava u Ministarstvu odbrane, pokazuje dokument do kog je došla Pištaljka. Gubici na kursnim razlikama u poslovanju sa Jugohemijom a.d., kupovina lekova, kupovina stanova, kupovina službenih automobila, ugovaranje tzv. poverljivih nabavki, određivanje stope provizije za komisione poslove ključne su nepravilnosti koje su otkrili revizori u ministarstvu koje je vodio Dragan Šutanovac
Dragane, javi se: Vojnik na sigurnom, daleko od Topčidera
Photo: Stock Da sve ovo ne bi izašlo u javnost Ministarstvo odbrane je tri godine nezakonito skrivalo rezultate revizije, ali su oni saradniku Pištaljke dostavljeni nakon naloga Poverenika za informacije od javnog značaja.
General-potpukovnik Zdravko Ponoš je 2008. upozorio javnost da se budžetom Ministarstva odbrane upravlja „neekonomično i nestručno“, da je finansijska održivost sistema „krajnje sporna“, te da je na „olakom ignorisanju kursnih razlika izgubljeno 400 miliona dinara“. Izveštaj revizora iz juna 2009. do kog je došla Pištaljka pokazuje da je prilikom nabavke mobilnog sistema radio relejnih veza preko Jugohemije a.d. budžet Srbije upravo na kursnim razlikama oštećen za 12.745.230,23 dinara prilikom jednog plaćanja, a 259.331.786,08 dinara prilikom drugog plaćanja.
Ministarstvo odbrane i posrednik (komisionar) Jugohemija su krajem 2007. godine ugovorili uvoz opreme mobilnog sistema radio-relejnih veza izraelske firme Tadiran Communications i to po ceni od 36.946.964,23 američkih dolara. Ministarstvo odbrane je 25. decembra 2007. platilo avans od 25% vrednosti ugovora, odnosno 6.610.129 dolara, i to u 17.52, kada je novac prenet Komercijalnoj banci. Pošto je radno vreme banke tada već bilo isteklo, a plaćanje je izvršeno u dinarskoj valuti, kupovina deviza na međubankarskom tržištu je obavljena tek narednog dana i to po tekućem kursu, umesto po prodajnom kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja, kako je to ugovorom bilo predviđeno. „Zbog toga je nastala kursna razlika od 12.745.230,23 dinara koju je Ministarstvo odbrane platilo 28.12.2007. godine“, navode interni revizori Ministarstva finansija u svom izveštaju. Pritom je Ministarstvo odbrane moglo da otvori devizni račun u NBS i da plaćanje obavlja prema kursu NBS, bez gubitaka na kursnim razlikama, što je učinjeno tek u maju 2008. godine.
Dopuna ugovora između Jugohemije a.d. i Ministarstva odbrane koja je izvršena 24.9.2008. godine predviđala je da se, za opremu koja će biti isporučena 2008. i 2009. godine, izvrši plaćanje „uplatom beskamatnog avansa u iznosu od 17.992.189,50 USD do kraja septembra 2008. godine, s tim da komisionar (Jugohemija) dostavu komitentu (Ministarstvu odbrane) predračun najkasnije do 15.9.2008. godine“. Nakon toga, Ministarstvo odbrane je uputilo zahtev NBS (30.9.2008) da izvrši plaćanje 17.992.189,50 USD sa deviznog računa koji je prethodno otvoren kod NBS.
Cvetkoviću, zadovoljstvo je i DS privilegija poslovati sa vama: Članovi DS nešto potpisuju
Photo: Stock
Međutim, ministarstvo je od NBS (1.10.2008) zatražilo povraćaj prethodno uplaćenih 941,4 miliona dinara, zbog toga što „komisionar Jugohemija nije uspeo da obezbedi svu potrebnu dokumentaciju za otkup deviznih sredstava“. Gotovo mesec dana kasnije (29.10.2008) Ministarstvo odbrane je izdalo nalog za novo plaćanje, a na devizni račun kod NBS ovog puta je izvršen prenos 1,2 milijarde dinara. „Usled porasta kursa USD Ministarstvo odbrane je angažovalo budžetska sredstva u iznosu od 259.331.786,08 dinara većem nego da je plaćanje izvršeno 30.9.2008. godine“, piše u nalazu revizora. Revizori su konstatovali da puna ušteda nije ostvarena zbog nespremnosti komisionara Jugohemije (zbog nedostatka potrebne dokumentacije). Međutim, u izveštaju se ne navodi da li je Ministarstvo odbrane pokušalo da od Jugohemije a.d. nadoknadi štetu koja je nastala očiglednom krivicom te kompanije.
Poverljiva nabavka: Audi A6 za Šutanovca
Photo: Stoc Kao poverljivu nabavku Ministarstvo odbrane tretiralo je kupovinu 19 putničkih vozila više klase za službene potrebe, sa dodatnim uređajima za svetlosnu i zvučnu signalizaciju. Poverljivom odlukom Uprave za snabdevanje (1.9.2008) formirana je komisija i utvrđena je vrednost nabavke na iznos od 45.560.169,49 dinara bez PDV. Preduzeće Porsche SCG d.o.o. iz Beograda dostavilo je ponudu od 104.102.379,39 dinara sa PDV za 19 vozila marke Audi A6 i Audi A8. Potom je Uprava za planiranje i razvoj Ministarstva odbrane odobrila povećanje sredstava za nabavku, a ministar odbrane je doneo odluku kojom se odobrava kupovina automobila ceni od 104.102.379,39 dinara. Međutim, prema zaključku revizora nabavka putničkih automobila nije smela da bude tretirana kao poverljiva.
Strogo poverljiva nabavka: Raketa, bela
Photo: Stock
Posebnu pažnju revizori su posvetili nabavkama tzv. sredstava posebne namene koje je ugovaralo Ministarstvo odbrane i tom prilikom je utvrđeno da Planovi nabavke sredstva posebne namene za 2008. i 2009. godinu nisu doneti u zakonskim rokovima. Nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih usluga, kao i nabavke/prodaje koje su odlukom ministra odbrane određene kao državna tajna i kao strogo poverljive, poverene su JP Jugoimport SDPR. Prema Uredbi o sredstvima posebne namene, ovo preduzeće ima pravo na naplatu komisione provizije do 1,5% od vrednosti izvršene nabavke, kao i na naplatu stvarnih troškova koje nastanu u postupku nabavke. Revizori su utvrdili da ministar odbrane nije doneo posebne propise kojima se definiše „složeni borbeni sistem“, način poveravanja nabavke, način utvrđivanja stope provizije do 1,5% od vrednosti realizovanog posla i vrste stvarnih troškova za koje se plaća Jugoimportu.
Kontrolom pojedinih ugovora o nabavkama sredstava posebne namene revizori su ustanovili da Ministarstvo planski opredeli jedan iznos sredstava u budžetu, a potom izvrši promenu plana i nabavku ugovori po cenama koje budu znatno veće od prvobitno planiranih. Takav slučaj je uočen i prilikom nabavki raketa vazduh-vazduh R-27R preko Jugoimporta. Planom opremanja vojske za 2008. godinu prvobitno procenjena vrednost nabavke ovih raketa je bila 130 miliona dinara, da bi se potom izvršila korekcija plana i iznos uvećao na 288.640.000 dinara. Jugoimport je ugovorio nabavku raketa sa Rosoboroneksportom iz Moskve i to po ceni od 359.008.819,60 dinara sa svim pripadajućim troškovima, što je 70.368.820 dinara više od planski obezbeđenih i odobrenih sredstava u budžetu. Ministar odbrane je doneo odluku da se ova nabavka izvrši (4.12.2008), a istog dana ugovor su potpisali Ministarstvo odbrane i Jugoimport.
DS vojnički šlem: Šutanovac spreman za rat u stranci
Photo: Stock
Sedam dana kasnije (11.12.2008.) ministar odbrane je doneo odluku kojom je promenio raniji Plan opremanja i generalnog remonta naoružanja i vojne opreme za sistem odbrane za 2008. godinu, te je na taj način za kupovinu raketa R-27R odobreno povećanje budžetskih sredstava od 25.315.000 dinara. Revizori su utvrdili da je ugovor o nabavci raketa zaključen pre nego što su obezbeđena dodatna sredstva u budžetu, da za deo ugovora od 45.053.820 dinara uopšte nije odobreno povećanje budžetskih sredstava, te da sporna nabavka raketa nije sprovedena u skladu sa Uredbom o sredstvima posebne namene.
Kontrola javnih nabavki u Ministarstvu odbrane pokazala je da je Uprava za snabdevanje tog ministarstva sprovodila nabavke i potpisivala ugovore sa zdravstvenim ustanovama i apotekama širom Srbije, bez obzira što je nosilac osiguranja vojnih osiguranika bio poseban Fond koji je imao svojstvo pravnog lica. Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika nije ovlastio Ministarstvo odbrane da u njegovo ime može sprovoditi javne nabavke, kako to propisuje Zakon o javnim nabavkama. Dakle, nadležni iz ministarstva su nezakonito i na svoju ruku centralizovali nabavke, dok su fakture dobavljača lekova dostavljane na plaćanje Fondu.
Revizori su proverili i način na koji je Ministarstvo odbrane 2008. godine izvršilo kupovinu stanova za službene potrebe, a za šta su Zaključkom Vlade bila opredeljena sredstva od 425 miliona dinara. Oglasi za kupovinu stanova su u dva navrata objavljeni u Službenom glasniku, ali za ovu kupovinu nije sprovedena javna nabavka. „S obzirom da su stanovi dobra, da je kupovina iz budžetskih sredstava, a da je Ministarstvo odbrane državni organ, stanovi su predmet Zakona o javnim nabavkama, pa je za nabavku istih ministarstvo bilo u obavezi da sprovede postupak nabavki u skladu sa zakonom“, zaključili su revizori u svom izveštaju koji nosi oznake „službena tajna“ i „poverljivo“.
* Tekst sa sajta Pistaljka.rs prenosimo uz dozvolu autora
Fond za razvoj familije Šutanovac
A od rođaka, 120 miliona!
Investicije su municija za biznis: Dragan Šutanovac u društvu uniformisanih poslovnih ljudi
Photo: Stock
Gora prom internacional d.o.o. iz Beograda nalazi se među onim preduzećima koja su u jeku ekonomske krize i nelikvidnosti dobila povoljan kredit iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Za dve godine, tačno 120 miliona dinara državnog novca završilo je na računu preduzeća čiji je vlasnik Goran Šutanovac, brat od strica potpredsednika Demokratske stranke i ministra odbrane Dragana Šutanovca, saznaje Pištaljka
Stop korupciji: Ali, jasno piše, ne i u vojsci
Photo: Raša Nedeljkov U Srbiji postoje privrednici „prvog reda“ kojima domaća i svetska ekonomska kriza gotovo da ne predstavlja nikakvu pretnju i opasnost, jer mogu da se oslone na državne fondove iz kojih dobijaju povoljne kreditne podsticaje. Tako podaci do kojih je došla Pištaljka pokazuju da je Fond za razvoj u tri navrata, dva puta 2009. i jedanput 2010. godine, uplatio sredstva na račun firme Gora prom internacional d.o.o, što je Uprava za trezor Ministarstva finansija knjižila pod šifrom „271 dugoročni krediti“. Ovoj firmi je 28. decembra 2009. godine transferisano 50 miliona i 30 miliona dinara, da bi zatim od države 1. decembra 2010. dobila 40 miliona dinara kreditne podrške. Osim činjenice da je novac usmeren ka biznisu rođaka Dragana Šutanovca, za sada ostaje enigma pod kojim uslovima i sa kojom kamatnom stopom je preduzeće Gora prom dobilo kredit.
Preduzeće za preradu i konzervisanje ribe, ljuskara i mekušaca Gora prom osnovano je 1992, a njegov jedini vlasnik i direktor je Goran Šutanovac. Indikativno je da je preduzeće koje se bavi prekookeanskim uvozom ribe u jeku ekonomske krize, iz godine u godinu, beležilo sve bolje poslovne rezultate. Tako je 2008. godine zabeležilo prihod od 198,9 miliona, a dobit 13,1 milion dinara, da bi već 2009. prihod porastao na 284 miliona, a dobit na 16,9 miliona dinara. Prihodi Šutanovca u 2010. godini iznosili su 472 miliona, a dobit 1,3 miliona dinara, da bi rekord bio ostvaren 2011. godine sa prihodom od 756,2 miliona i dobiti od 2,2 miliona dinara. Svega deset zaposlenih radnika nije predstavljalo prepreku da Gora prom prošle godine „obrne“ preko 7 miliona evra.
