- Poruka
- 20.474
Ja sam mislio da tamo nema, pa da bezim tamo.
-
- Popularno:
- Ruža Black Baccara
- Hoja – Isusova suza
- Đukanović (SNS): Zatvoriti Pravni...
- Studenti već promenili Srbiju DOKAZ:...
- Zaharova ponovo udara na Merca! Koju...
- Skeptični i obrazovani građani brana...
- Ni na Uskrs ne prestaje
- Predlozi za novog Predsednika Srbije ?
- Naučnici tvrde da su otkrili "novu...
- Redmi note 12 raspad telefona
Kako se rešiti stršljana?
- Začetnik teme Belgradeboy
- Datum pokretanja
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 33.125
Sigurno imaju gnezdo u blizini.Ako mozes da ih nadjes i aku su napravili gnezdo blizu tvog prozora,onda sacekaj da padne vece i kada je malo svezije,ima da se kupi sprej za protiv strsljenova i osa.Naprskaj im gnezdo dobro,pa bezi.Pazi se imaju bar 2 strazara koji dizu bunu kada im se nesto priblizi,a opasno po njih.Ako su negde dalje,onda tu gde se najvise pojavljuju,iseci pola plasticne flase od bilo cega i sipaj jedno 5 do 10 santimetara,nekog piva.Oni ce polako da koriste to umesto vose i da se dave u flasi.kako pivo isparava dosipaj po malo da uvek ima da bi se sto vise podavilo.Samo nemoj nista sa njima preko dana i kada je toplo.Izujedace te.Meni su se pre neki mesec nastanili u supi sa ulazne strane vrata.I dok sam ja ulazio da vidim gde se nalaze u dva navrata su me izujedali.Prvi put 4,a drugi posle nekoliko dana 7 komada.Tada sam tek drugi put video gde su tacno i onda sam sacekoa vece,a prethodno kupio sprej,pa polako samo odskrinem vrata i naprskam bez paljenja svetla,tako i drugo vece.Poprskao sam dosta.Iz 2 puta sam potrosio vise od pola spreja.Treci dan sam sisao preko dana i nisam ih cuo da zuje,a video sam napolju ispred vrata supe 20-ak komada,neki su jos blago mrdali.Kada sam usao u supu,na betonu ih je bilo preko 100 i isto tako su poneki jos mrdali,ali nisu mogli da se pomeraju vise.Uzeo sam metlicu i lopaticu i sve ih bacio u kantu za smece.Onda sam uzeo rukavice,jer nisam bio siguran da ih u sacima nema jos koji,a napravili su veliko gnezdo,od 6-7 rwdi saci u obliku kupe.Skinuo sam i to sa vrata i bacio u kantu.Video sam da u sacu ima dosta jajasca za nove mlade.Odneo sam to sve u kontejner i bacio,jer su taj dan dolazili da pazne kontejnere i tako sam se posle 11 ujeda resio tih gadova.Mnogi su me pitali sto nisam isao kod lekara,pa zasto da idem kada nisam osetio nista se pecenja i bolova gde su bili ujedi,a znam da nisam alergican na njih jer su me ujedali i kada sam bio mladji.Samo polako i strpljivo s njima,jer ko je alergican ,a ujedu ga moze biti opasno.
- Poruka
- 42.145
Strogo zaštićeno
Autohtoni stršljen je jedna od posebno zaštićenih vrsta zbog svoje akutne opasnosti za populaciju. Ona ne sme biti ubijena i njeno gnezdo ne sme biti uništeno. Uklanjanje gnezda koje se nalazi na kritičnoj lokaciji moguće je samo uz odobrenje organa za zaštitu prirode. Uplašeni ili neupućeni građani koji se osećaju ugroženi stršljenima često se obraćaju vatrogasnoj službi ili preduzeću za deratizaciju kako bi uklonili navodno uznemirujuće gnezdo. Ako je situacija kritična, često je dovoljna osnovna zaštita gnezda, na primer postavljanjem žice oko zgrada ili postavljanjem jednostavnih ograda i paravana za gnezda u blizini prometnih mesta. Ako je premeštanje gnezda stršljenova neizbežno, za dalje informacije treba kontaktirati i lokalnu NABU grupu.
Ubod stršljena ne predstavlja posebnu opasnost za zdrave ljude.Otrov stršljena nije ništa toksičniji od otrova pčele ili osa. Bez obzira na to, ubod stršljena subjektivno se doživljava kao nešto bolniji od uboda pčele ili druge ose. To je, s jedne strane, zbog dužeg i jačeg uboda stršljena, as druge strane zbog otrovne komponente acetilholina, koja nedostaje u otrovu pčela i osa. Suprotno popularnom verovanju, nije posebno važno koji deo tela je uboden.
Alergijska reakcija
Kao i drugi ujedi insekata, ubodi stršljena mogu, u retkim izuzetnim slučajevima, izazvati alergijske reakcije kod nekih ljudi. Oni počinju koprivnjačom, otokom i crvenilom na mestu injekcije, pa čak i kratkim dahom; Iz predostrožnosti, odmah se obratite lekaru! Međutim, u opasnosti su samo ljudi koji su ranije bili uboli. Teška alergija se razvija samo nakon višestrukih ujeda iste vrste.
Weniger anzeigen
Autohtoni stršljen je jedna od posebno zaštićenih vrsta zbog svoje akutne opasnosti za populaciju. Ona ne sme biti ubijena i njeno gnezdo ne sme biti uništeno. Uklanjanje gnezda koje se nalazi na kritičnoj lokaciji moguće je samo uz odobrenje organa za zaštitu prirode. Uplašeni ili neupućeni građani koji se osećaju ugroženi stršljenima često se obraćaju vatrogasnoj službi ili preduzeću za deratizaciju kako bi uklonili navodno uznemirujuće gnezdo. Ako je situacija kritična, često je dovoljna osnovna zaštita gnezda, na primer postavljanjem žice oko zgrada ili postavljanjem jednostavnih ograda i paravana za gnezda u blizini prometnih mesta. Ako je premeštanje gnezda stršljenova neizbežno, za dalje informacije treba kontaktirati i lokalnu NABU grupu.
Ubod stršljena ne predstavlja posebnu opasnost za zdrave ljude.Otrov stršljena nije ništa toksičniji od otrova pčele ili osa. Bez obzira na to, ubod stršljena subjektivno se doživljava kao nešto bolniji od uboda pčele ili druge ose. To je, s jedne strane, zbog dužeg i jačeg uboda stršljena, as druge strane zbog otrovne komponente acetilholina, koja nedostaje u otrovu pčela i osa. Suprotno popularnom verovanju, nije posebno važno koji deo tela je uboden.
Alergijska reakcija
Kao i drugi ujedi insekata, ubodi stršljena mogu, u retkim izuzetnim slučajevima, izazvati alergijske reakcije kod nekih ljudi. Oni počinju koprivnjačom, otokom i crvenilom na mestu injekcije, pa čak i kratkim dahom; Iz predostrožnosti, odmah se obratite lekaru! Međutim, u opasnosti su samo ljudi koji su ranije bili uboli. Teška alergija se razvija samo nakon višestrukih ujeda iste vrste.
Weniger anzeigen
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 33.125
A ja nisam zasticen,pa on je dosao na moju teritoriju,a ne ja na njegovu.Zar ne smem da udjem u svoju supu.Zajebite te autotorne insekte.Dosta mi je autotornih mezimaca,jos treba da mazim i pazi strsljena,a on da me ujeda svaki dan.
- Poruka
- 42.145
Svaki sukob sa ljudima se često rešava sam - životni ciklus osa i stršljena
Samo nekoliko (sparenih) matica iz kolonije osa ili stršljena preživi zimu. Ove matice u prvim toplim prolećnim danima ispužu iz skrovišta i odlaze da traže hranu. Ona počinje osnivanje svoje države u proleće. Ovo je najkritičnija faza za budućnost kolonije osa ili stršljena, jer za to vreme osnova i završetak svih zadataka u potpunosti počivaju na jednoj matici. Nepovoljna vremenska kolebanja često završavaju ovu fazu osnivanja, a da matica ne može uspešno da izgradi gnezdo. Za to traži odgovarajuće mesto za gnežđenje, to može biti čvor, rupa starog detlića, ali i odgovarajuće sklonište u stambenoj zoni (kutija za gnežđenje ptica, kutija za roletne ili ispod krova). Za izgradnju gnezda koristi se sažvakano trulo drvo koje se navlaži pljuvačkom da bi se dobila siva/braon masa nalik papiru. Po završetku prvog saća, matica polaže prva jaja. Potrebno je neko vreme dok se iz larvi ne pojave prvi radnici. Tokom ovih nedelja matica je sama i mora da obezbedi svom potomstvu proteine u obliku insekata. I samoj su joj potrebni ugljeni hidrati, koje dobija iz cveća ili soka drveta. Kako se veličina države povećava, radnici rasterećuju kraljicu njenih zadataka nege. Sada matica može da se koncentriše samo na polaganje jaja jer se hranom snabdeva od svojih radnika. Kolonije osa i stršljena svoju najveću snagu dostižu leti.
Krajem leta (oko sredine septembra) broj osa i stršljenova u državi stalno opada. Radnici sve više umiru. Iz poslednjeg legla izlaze samo mlade matice i trutovi (mužjaci), koji postepeno odlete iz gnezda i pare se. Kada temperature padnu u jesen, cela kolonija umire. Samo parene mlade matice preživljavaju zimu u zaštićenim skrovištima da bi sledećeg proleća osnovale novu koloniju.
Ako su se ose ili stršljeni naselili na nepovoljnom mestu, ostaci gnezda se mogu bezbedno ukloniti u kasnu jesen, pošto se gnezda sledeće godine više neće koristiti. Ako mesto koje su ovi insekti izabrali za uspostavljanje kolonije dovodi do sukoba, onda bi posebno visoko ugroženim stršljenom trebalo ponuditi zamenu za smeštaj sa posebnim kutijama za gnežđenje na drugoj lokaciji.
Ose i stršljeni su veoma korisni
Sve vrste stršljena i osa koje formiraju države hvataju mnoge za nas štetne insekte kojima hrane svoje potomstvo i tako preuzimaju funkciju prirodnog kontrolora štetočina.Glavna ishrana odraslih stršljena je sok drveta bogat ugljenim hidratima. Za podizanje legla potrebni su im i proteini koje dobijaju u obliku muva, gusenica, paukova i drugih osa.Kolonije osa takođe plene druge insekte (naročito vrste muva) i stoga su veoma korisne. Velike kolonije osa zahtevaju značajne količine ovoga da bi podigle svoje larve. Svoje potrebe za ugljenim hidratima pokrivaju nektarom cveća, medljikom, slatkim voćem (najbolje opalim voćem), kao i hranom i pićima sa šećerom od ljudi.Ne treba potceniti ni njihov doprinos oprašivanju. Svaka osa koja posećuje cveće poput pčela da bi usisala slatki nektar neizbežno doprinosi oprašivanju.
Samo nekoliko (sparenih) matica iz kolonije osa ili stršljena preživi zimu. Ove matice u prvim toplim prolećnim danima ispužu iz skrovišta i odlaze da traže hranu. Ona počinje osnivanje svoje države u proleće. Ovo je najkritičnija faza za budućnost kolonije osa ili stršljena, jer za to vreme osnova i završetak svih zadataka u potpunosti počivaju na jednoj matici. Nepovoljna vremenska kolebanja često završavaju ovu fazu osnivanja, a da matica ne može uspešno da izgradi gnezdo. Za to traži odgovarajuće mesto za gnežđenje, to može biti čvor, rupa starog detlića, ali i odgovarajuće sklonište u stambenoj zoni (kutija za gnežđenje ptica, kutija za roletne ili ispod krova). Za izgradnju gnezda koristi se sažvakano trulo drvo koje se navlaži pljuvačkom da bi se dobila siva/braon masa nalik papiru. Po završetku prvog saća, matica polaže prva jaja. Potrebno je neko vreme dok se iz larvi ne pojave prvi radnici. Tokom ovih nedelja matica je sama i mora da obezbedi svom potomstvu proteine u obliku insekata. I samoj su joj potrebni ugljeni hidrati, koje dobija iz cveća ili soka drveta. Kako se veličina države povećava, radnici rasterećuju kraljicu njenih zadataka nege. Sada matica može da se koncentriše samo na polaganje jaja jer se hranom snabdeva od svojih radnika. Kolonije osa i stršljena svoju najveću snagu dostižu leti.
Krajem leta (oko sredine septembra) broj osa i stršljenova u državi stalno opada. Radnici sve više umiru. Iz poslednjeg legla izlaze samo mlade matice i trutovi (mužjaci), koji postepeno odlete iz gnezda i pare se. Kada temperature padnu u jesen, cela kolonija umire. Samo parene mlade matice preživljavaju zimu u zaštićenim skrovištima da bi sledećeg proleća osnovale novu koloniju.
Ako su se ose ili stršljeni naselili na nepovoljnom mestu, ostaci gnezda se mogu bezbedno ukloniti u kasnu jesen, pošto se gnezda sledeće godine više neće koristiti. Ako mesto koje su ovi insekti izabrali za uspostavljanje kolonije dovodi do sukoba, onda bi posebno visoko ugroženim stršljenom trebalo ponuditi zamenu za smeštaj sa posebnim kutijama za gnežđenje na drugoj lokaciji.
Ose i stršljeni su veoma korisni
Sve vrste stršljena i osa koje formiraju države hvataju mnoge za nas štetne insekte kojima hrane svoje potomstvo i tako preuzimaju funkciju prirodnog kontrolora štetočina.Glavna ishrana odraslih stršljena je sok drveta bogat ugljenim hidratima. Za podizanje legla potrebni su im i proteini koje dobijaju u obliku muva, gusenica, paukova i drugih osa.Kolonije osa takođe plene druge insekte (naročito vrste muva) i stoga su veoma korisne. Velike kolonije osa zahtevaju značajne količine ovoga da bi podigle svoje larve. Svoje potrebe za ugljenim hidratima pokrivaju nektarom cveća, medljikom, slatkim voćem (najbolje opalim voćem), kao i hranom i pićima sa šećerom od ljudi.Ne treba potceniti ni njihov doprinos oprašivanju. Svaka osa koja posećuje cveće poput pčela da bi usisala slatki nektar neizbežno doprinosi oprašivanju.
- Poruka
- 42.145
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 33.125
Pustio sam ih kada sam ih unistio i sada normalno mogu uci u supu.
- Poruka
- 42.145
Posebna karakteristika je njihova sposobnost da formiraju grane ili migriraju: ako kolonije stršljena nađu svoje gnezdilište prenatrpano, mogu se pomeriti. Može se desiti da se kolonija stršljena iznenada nastani u baštenskoj šupi u julu ili avgustu. Još jedna posebna karakteristika ove vrste je njena noćna aktivnost. Čak i u potpunom mraku, životinje i dalje izlete i – slično komarcima ili moljcima – noću završavaju u „svetlosnim zamkama” kućnih i uličnih svetiljki.
- Poruka
- 42.145
Kolonije stršljena su aktivne do sredine oktobra. Njihova maksimalna veličina populacije je samo nekoliko stotina životinja. Oni su prilično pasivne i stidljive životinje koje karakteriše veliki apetit za insekte. Smatraju se dobrim ubicama osa i omogućavaju onima oko sebe da provedu leto uglavnom bez osa.
Stršljeni su posebno strogo zaštićeni prema Saveznoj uredbi o zaštiti vrsta (BArtSchV) i Saveznom zakonu o zaštiti prirode (BNatSchG). Životinje se ne smeju hvatati ili ubijati, a njihova gnezda se ne smeju napadati. Izuzeci zahtevaju prethodno odobrenje organa za zaštitu prirode.
Stršljeni su posebno strogo zaštićeni prema Saveznoj uredbi o zaštiti vrsta (BArtSchV) i Saveznom zakonu o zaštiti prirode (BNatSchG). Životinje se ne smeju hvatati ili ubijati, a njihova gnezda se ne smeju napadati. Izuzeci zahtevaju prethodno odobrenje organa za zaštitu prirode.
