Kako se izgubilo srpstvo u Crnoj Gori?

D U K Lj A N I N:
Ne samo u Cucama nego i u mnogim drugim krajevima Crne Gore živjeli su Vlasi današnji Crnogorci. Vlasi su jako bitna komponenta crnogorskog bića, srpskog vjerovatno još i više.
Kliknite za proširenje...

Знате, чуо сам једну изреку: Никада се не расправљајте са идиотом. Спустиће вас на његов ниво, а онда победити на искуство.

"Never argue with an idiot. They bring you down to their level and beat you with experience."
 
D U K Lj A N I N:
Ne samo u Cucama nego i u mnogim drugim krajevima Crne Gore živjeli su Vlasi današnji Crnogorci. Vlasi su jako bitna komponenta crnogorskog bića, srpskog vjerovatno još i više.
Kliknite za proširenje...

kao sto rekoh to je klasna podela ,dali su Nemanjici vlasi ?Dali je Bodin vlah?Ovi za koje tvrdis da su vlasi ,su u stvari najsigurnije srbi ...Objasni kako to da imamo vlahe u sred Srbije koji znaju vlaski jezik ,kako njih niko nije asimilovao,a u sred su Srbije ...
 
dscp:
Objasni kako to da imamo vlahe u sred Srbije koji znaju vlaski jezik ,kako njih niko nije asimilovao,a u sred su Srbije ...
Kliknite za proširenje...
Bilo ih je i mnogo više u istočnoj Srbioji do prije 50-100 godina, pa je njih 300.000 posrbljenoo i sad su pravi Srbi, od srpskoga roda i poroda, kako to objašnjavaš? Prije 50 godina znali vlaški jezik, sad više ne znaju? Čudo u svetosavlju, neviđeni kosmički proces koji se nikada i niđe nije desio? hahaha
 
Nemojte više da me propitkujete, opšte znanje o nacijama vam je žalosno. Imate o Vlasima na internetu puno tema.

----> http://img151.echo.cx/img151/4008/britannica10rb.jpg

vlasiprviidio3xp.jpg

vlasidrugidio2ro.jpg
 
D U K Lj A N I N:
Bilo ih je i mnogo više u istočnoj Srbioji do prije 50-100 godina, pa je njih 300.000 posrbljenoo i sad su pravi Srbi, od srpskoga roda i poroda, kako to objašnjavaš? Prije 50 godina znali vlaški jezik, sad više ne znaju? Čudo u svetosavlju, neviđeni kosmički proces koji se nikada i niđe nije desio? hahaha
Kliknite za proširenje...

nije isttina ,ti dokazi da su posrbljeni ,zasto madjari nisu posrbljeni onda ?U svakom lsucaju pokusavas da dokazes nesto za ljude cije je poreklo lako pratiti i ispitati ,a pre svega radi se malom broju srpskog plemstva koje je razgranato po cg ,bosni ,srbiji ...to je kao kada bi tvrdio da su recimo brankovici vlasi ili sokolovici ...sto se mene tice nemas dokaze za takve tvrdnje.
 
D U K Lj A N I N:
Nemojte više da me propitkujete, opšte znanje o nacijama vam je žalosno. Imate o Vlasima na internetu puno tema.

----> http://img151.echo.cx/img151/4008/britannica10rb.jpg

vlasiprviidio3xp.jpg

vlasidrugidio2ro.jpg
Kliknite za proširenje...

dakle sam si sebe pokopao sa ovim .Svi cije se ime dovodi u kontakt sa vlaskim , to se sve desava za vreme turaka ,naprosto nisu vlasi nego srbi ,i naprosto to oznacava klasnu podelu ,ako nadjes dokaz o tome kako se pre turaka ovi ljudi nazivaju vlasima od strane srba ,razgovaracemo .Dakle nista nemaskonkretno.z:poz:
 
Stefan Prvovenčani: Sabrani spisi

Žički natpisi

To su natpisi na severnom odnosno na južnom zidu pod kulom u manastiru Žiča. Predstavljaju ostatke dveju povelja Stefana Prvovenčanog - severni natpis za osnovicu je imao osnivačku povelju iz 1219, južni natpis povelju izdatu 1224-1227. Te povelje, kao i prvobitni natpisi, načinjeni na osnovu njih, nisu sačuvani. Postojeći natpisi su iz početka XIV veka. Prilično su oštećeni.

1. Natpis na severnom zidu pod kulom manastira Žiče (1)

Ovom presvetom hramu Spasa našega Isusa Hrista, po neizrecivoj milosti njegovoj, koju satvori sa nama, ja Stefan, po Božjoj milosti venčani prvi kralj sve srpske zemlje, Dioklitije i Travunije i Dalmacije i Zahumlja, sa prevazljubljenim sinom svojim Radoslavom, po Božjoj milosti mojim namesnikom, prinosimo Tvoja od Tvojih, da bismo bili pominjani u molitvama, dar Spasu našem Isusu Hristu i njegovim svetima: (2) svete častice časnog i životvorećeg krsta Gospodnjega(3) i svetih strasti Hristovih i od rize i pojasa Presvete Bogorodice i od desnice svetoga proroka Preteče Krstitelja Jovana,(4) koju položi na teme Gospodnje, krsteći ga, i od glave Pretečine i od moštiju svih svetih apostola, proroka, mučenika i prepodobnih svetitelja; ikone svetih i časnih likova i sasude zlatne i srebrne i ripide mnoge i zavese i pokrove svete i rize časne i sveta jevanđelja i knjige mnoge i druge ukrase koji su na prosvećenje Spasu našem Isusu Hristu.

A za hranu i odevanje onima koji služe svetom hramu ovom: selo Talsko, sa Ratinom i sa Zaklopitom Lukom; Topolnica s Vojušama, Ribnica sa svim brežuljcima i sa Brenom; Žiča sa Batinom, Ribići s Crnom Rekom, Tlsto Brdo sa Raškim Delom i sa Štitarinom, Peščanica sva s Pečanom, Bukovica, Grahovišta sva, Svinjci, Gračanica, Radijevo, Konarevo, Črnjave sa Serčom, Bresnica sa trgom, Svibnica sa Okruglom, Bobolje sa Čečinom, Gvočanica sa Pupavnima; u Jelcima sela: Dolnja Vas, Borak, Gnjila, Dobrinja, Vitahovo; a u Hvosnu sela: Peć sa svojim zaseocima, Črni Vrh, Stlpezi, Trebovitići, Goražda Vas, Nakl Vas sa Čelpecima i Labljanima, Ljutoglavi sa gradom; a u Zatonu sela: Črnča sa svojim zaseocima, obe Ivanje sa zaseocima, Zamčane sa zaseocima, Dubovo, Gaje, i sva ova sela sa zaseocima svojim; a ovo su u Zeti sela: Trebolje, Plavnici; u Gorskoj Župi Golič. A ovo su planine: na Sporima Nozdre, Javorje s Lukavicama; u Hvosnu Slano Polje sa Tmastim Gvozdom, nad Breznicama Željin, a zimske paše od Brezne naniže niz Sutjesku sa svim pašama kao što obuhvata crkvena međa, sa svim pašama zimskim i letnjim sa one strane Kotlenika.(5)

A ovo su Vlasi koje smo dali ovoj crkvi - ovo su imena:
Grd knez s decom, Radota, Vlkoslav, Tihomir, Stanimir, Vojihna, Dragšan, Njegoslav,(6) Zlina, Miroš, Brajen, Njeguš,(7) Njegota,(8.) Sina, Radomir, Dragan, Bratin, Vojilo, Držihna, Pačemil, Batina, Bratmir, Draguš, Tihomir, Brateš, Grdoš, Gostilo, Pop, Pačen, Bun, Stan, Dragoman, Stan, Desislav, Kupljen, Dajša, Berilo, Njeg,(9) Bunilo, Dragomir, Braten, Stanimir, Bratonjeg, Njegota(10), s decom, Draguš, Bratilo, Radoslav, Tudor, Lucan, Dobromir, Dragoslav, Mužilo, Tihoč, Dragomir, Draguš, Kuman, Milobrat, Draguš, Dragoslav, Brapa, Predilo, Draga, Prvoslav, Draguš, Poligrad, Radiš, Tihomir, s taštom i decom, Zlata, Stan, Dragan, Pop, Mik, Dobriša, Berilo sa decom, Gostimir, Rad, Gostimirova mati, Čuč, Kuman, Bratoslav, Buta, Njeg,(11) Vasil, Brateš, Bratoslav, Dobrc, Ljev,(12) Dragomir, Sraštan, Tudor, Tihomir, Bunilo, Braja, Gostilo, Vojmir, Božaja, Turjak, Predimir, Buč, Krasimir, Bratilo, Budislav, Tihoslav, Mrgela, Raduš, Kupljen, Bratan, Bun, Prodan, Vojihna, Bratohna, Gostiša, Ilija, Bukor, Rad, Bratina, Bala, Sracin, Hrelja, Milac, Dobromir, Sina, Vlad, Desilo, Dobroslav, Tešimir, Budin, Božica, Kuman, Bukor, Rad, Vlad, Stan, Ponjeg,(13) Rug, Grdoš, Zlata, Stan, Dragut, Vlksan, Bogdan, Bratoslav, Begota(14) s decom, Tolak, Dragun, Lubota, Kulin, Velimir, Brzej, Tudor, Bukor, Nanota, Sina, Njeg,(15), Brateša, Berislav, Prvoslav Buckat, Crnomuž, Grdan, Nikola, Dragoš, Dragoslav, Vojin, Gugota, Vusin, Skoromir, Pružin, Vojislav, Doda, Radota, Velimir, Povržen, Vojislav, Berilo, Miroš, Veljen,(16) Sracin, Andrija, Begota,(17) Gostilo, Čvrnjega,(18) Grgur, Bukor, Bogdan, Stan, Desimir, Bežan,(19) Pljen,(20) Vratiša, Dedol,(21) udovica Dragušla i Tus s majkom, Gripon, Črnota, Stan, Šarban, Vojnjeg,(22) Belota,(23) Vojila, Miroš, Slavko, Gostilo, Njež(24) Prodan, Bun, Đed(25) Draguš, Gunja, Bratimir, Vokosav, Gostimir, Hodiša, Predihna, Bukor, Trusen,(26) Nerad, Singur, Draguš.

I ove župe priložismo pod vlast ove crkve: Krušilnicu, Moravu, Borač, Lepenice obe, Belica, Levoč, Lugomja, Rasina, Jelšanica i nad ovim što se prilaže ovoj crkvi da nema protopop dvorski nikakvu vlast, nego što dolazi ili od popova ili od Vlaha, ili popovski bir od zemlje, koji dolazi od popova, polovina da se uzima za ovu crkvu. I da se ne poziva arhiepiskopov čovek kralju bez kraljevog pečata, već ako je kome dužan arhiepiskopov čovek, da ga pozivaju s kraljevim pečatom kralju. Pa ako ne dođe na pečat, onda da mu se pečati upišu kod kralja i da globu uzme arhiepiskop sebi.(27) I ako se pozove kraljev čovek arhiepiskopu, i da bude...

KOMENTARI

1. Ovaj natpis nastao je na bazi osnivačke povelje manastira Žiča, koju je Stefan Prvovenčani izdao krajem 1219. godine. Na žalost, on nije iz vremena podizanja manastira, nego iz početka XIV veka. Prilikom ponovnog živopisanja crkve u vreme kralja Milutina prebrisan je prvobitni tekst i napisan novi. Sigurno je da taj novi natpis prenosi izvorni tekst u najvećoj mogućoj meri (mada su moguća i izvesna odstupanja kao posledica eventualnog oštećenja prvobitnog teksta). Stefan Prvovenčani po izdavanju povelje naredio je da ona bude ispisana i u samom manastiru - pod kulom, kako bi bila što pristupačnija. Moguće je da je prenet čitav tekst povelje ali i da su načinjena izvesna skraćivanja. Treba se podsetiti da je po Nemanjinoj želji u studeničkoj crkvi bio ispisan tekst povelje tom manastiru (ni povelja ni natpis nisu na žalost sačuvani).
Najpotpunija i najbolja dosadašnja studija o Žičkim natpisima - Dušan Sindik, Jedna ili dve žičke povelje? Istorijski časopis, XIV-XV, 1963-65, str. 309-315.
2. Crkva manastira Žiče posvećena je Svetom Vaznesenju (Sv. Spasu). O manastiru Žiči vidi monografiju Milana Kašanina, Đurđa Boškovića i Pavla Mijovića: Žiča. Istorija. Arhitektura. Slikarstvo, Beograd, 1969.
3. Misli se da je to krst koji je posedovao Stefan Nemanja kao najdragoceniju relikviju (nosio je oko vrata); on je taj krst poklonio Stefanu (v. poglavlje XII u Nemanjinoj biografiji).
4. Ruku sv. Jovana Krstitelja nabavio je Sava prilikom putovanja u Nikeju. Čuvana je u Žiči do druge polovine veka, kada je preneta u Peć. Pred propast srpske države, dospela je u ruke despotice Jelene, a ona je kasnije ovu relikviju predala svome ocu Tomi Paleologu, despotu Moreje. Ovaj je tu ruku doneo u Rim, 1461. godine i dao je tadašnjem papi Piju II. Ona je pohranjena u katedrali Svete Marije u Sijeni, rodnom mestu ovog pape. Načinjen je ćivot za ruku. Danas se ta relikvija nalazi u Sijeni, u pomenutoj katedrali (o tome vidi: Milan Kašanin, Manastir Žiča, monografija Žiča, na str. 10-11).
5. O tome gde su se tačno nalazili navedeni posedi vidi u studiju Gavre A. Škrivanića, Žičko eparhisko vlastelinstvo, Istoriski časopis, knjiga IV, 1952-1953, Beograd, 1954, str. 147-172.
6. U originalu: NÊgoslavì.
7. Orig. NÊgou{ì.
8. Orig. NÊgota.
9. Orig. NÊgì.
10. Orig. NÊgota.
11. Orig. NÊgì.
12. Orig. LÊvì.
13. Orig. PonÊgì.
14. Orig. BÊgota.
15. Orig. NÊgì.
16. Orig. VelÊnì.
17. Orig. BÊgota.
18. Orig. ^vrìnÊga.
19. Orig. BÊ`anì.
20. Orig. PlÊnì.
21. Orig. DÊdolì.
22. Orig. BoinÊga.
23. Orig. BÊlota.
24. Orig. NÊ`ì.
25. Orig. DÊdì.
26. Orig. TrousÊnì.
27. Ovde su date dve značajne odredbe - prva se odnosi na prihode manastira a druga na slučaj kada "arhiepiskopov čovek", tj. onaj koji se nalazi na manastirskim posedima načini dug pa se taj dug prijavi kod suda.
Bliže o tome vidi: Dušan Sindik, Jedna ili dve žičke povelje?; Teodor Taranovski, Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi, I-IV, Beograd, 1931-1935.


http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_05.html
 
dscp:
dakle sam si sebe pokopao sa ovim .Svi cije se ime dovodi u kontakt sa vlaskim , to se sve desava za vreme turaka ,naprosto nisu vlasi nego srbi ,i naprosto to oznacava klasnu podelu ,ako nadjes dokaz o tome kako se pre turaka ovi ljudi nazivaju vlasima od strane srba ,razgovaracemo .Dakle nista nemaskonkretno.z:poz:
Kliknite za proširenje...
Smiješan si, prihvati stvari kakve jesu, ne budi tvrdoglavi Vlah, ne kuckaj besmislice.
 
D U K Lj A N I N:
Smiješan si, prihvati stvari kakve jesu, ne budi tvrdoglavi Vlah, ne kuckaj besmislice.
Kliknite za proširenje...

sta si ti meni tacno dokazao sada ,imena i prezimena koja mene interesuju i za koja tvrdim da su srpska nema na spisku ,sto je sasvim i logicno jer su slavenskog porekla ...dakle nemozes me nazivati vlahom jer nemas dokaza za tako nesto ...u krajnjem lsucaju verovatno si ti vlah ili arbanas ...ali to je sada manje vazno ...nisi me inpresionirao sa nicim ,osim sa ovim gde srbin vlada dukljom z:lol:
 
D U K Lj A N I N:
Stefan Prvovenčani: Sabrani spisi

Žički natpisi

To su natpisi na severnom odnosno na južnom zidu pod kulom u manastiru Žiča. Predstavljaju ostatke dveju povelja Stefana Prvovenčanog - severni natpis za osnovicu je imao osnivačku povelju iz 1219, južni natpis povelju izdatu 1224-1227. Te povelje, kao i prvobitni natpisi, načinjeni na osnovu njih, nisu sačuvani. Postojeći natpisi su iz početka XIV veka. Prilično su oštećeni.

1. Natpis na severnom zidu pod kulom manastira Žiče (1)

Ovom presvetom hramu Spasa našega Isusa Hrista, po neizrecivoj milosti njegovoj, koju satvori sa nama, ja Stefan, po Božjoj milosti venčani prvi kralj sve srpske zemlje, Dioklitije i Travunije i Dalmacije i Zahumlja, sa prevazljubljenim sinom svojim Radoslavom, po Božjoj milosti mojim namesnikom, prinosimo Tvoja od Tvojih, da bismo bili pominjani u molitvama, dar Spasu našem Isusu Hristu i njegovim svetima: (2) svete častice časnog i životvorećeg krsta Gospodnjega(3) i svetih strasti Hristovih i od rize i pojasa Presvete Bogorodice i od desnice svetoga proroka Preteče Krstitelja Jovana,(4) koju položi na teme Gospodnje, krsteći ga, i od glave Pretečine i od moštiju svih svetih apostola, proroka, mučenika i prepodobnih svetitelja; ikone svetih i časnih likova i sasude zlatne i srebrne i ripide mnoge i zavese i pokrove svete i rize časne i sveta jevanđelja i knjige mnoge i druge ukrase koji su na prosvećenje Spasu našem Isusu Hristu.

A za hranu i odevanje onima koji služe svetom hramu ovom: selo Talsko, sa Ratinom i sa Zaklopitom Lukom; Topolnica s Vojušama, Ribnica sa svim brežuljcima i sa Brenom; Žiča sa Batinom, Ribići s Crnom Rekom, Tlsto Brdo sa Raškim Delom i sa Štitarinom, Peščanica sva s Pečanom, Bukovica, Grahovišta sva, Svinjci, Gračanica, Radijevo, Konarevo, Črnjave sa Serčom, Bresnica sa trgom, Svibnica sa Okruglom, Bobolje sa Čečinom, Gvočanica sa Pupavnima; u Jelcima sela: Dolnja Vas, Borak, Gnjila, Dobrinja, Vitahovo; a u Hvosnu sela: Peć sa svojim zaseocima, Črni Vrh, Stlpezi, Trebovitići, Goražda Vas, Nakl Vas sa Čelpecima i Labljanima, Ljutoglavi sa gradom; a u Zatonu sela: Črnča sa svojim zaseocima, obe Ivanje sa zaseocima, Zamčane sa zaseocima, Dubovo, Gaje, i sva ova sela sa zaseocima svojim; a ovo su u Zeti sela: Trebolje, Plavnici; u Gorskoj Župi Golič. A ovo su planine: na Sporima Nozdre, Javorje s Lukavicama; u Hvosnu Slano Polje sa Tmastim Gvozdom, nad Breznicama Željin, a zimske paše od Brezne naniže niz Sutjesku sa svim pašama kao što obuhvata crkvena međa, sa svim pašama zimskim i letnjim sa one strane Kotlenika.(5)

A ovo su Vlasi koje smo dali ovoj crkvi - ovo su imena:
Grd knez s decom, Radota, Vlkoslav, Tihomir, Stanimir, Vojihna, Dragšan, Njegoslav,(6) Zlina, Miroš, Brajen, Njeguš,(7) Njegota,(8.) Sina, Radomir, Dragan, Bratin, Vojilo, Držihna, Pačemil, Batina, Bratmir, Draguš, Tihomir, Brateš, Grdoš, Gostilo, Pop, Pačen, Bun, Stan, Dragoman, Stan, Desislav, Kupljen, Dajša, Berilo, Njeg,(9) Bunilo, Dragomir, Braten, Stanimir, Bratonjeg, Njegota(10), s decom, Draguš, Bratilo, Radoslav, Tudor, Lucan, Dobromir, Dragoslav, Mužilo, Tihoč, Dragomir, Draguš, Kuman, Milobrat, Draguš, Dragoslav, Brapa, Predilo, Draga, Prvoslav, Draguš, Poligrad, Radiš, Tihomir, s taštom i decom, Zlata, Stan, Dragan, Pop, Mik, Dobriša, Berilo sa decom, Gostimir, Rad, Gostimirova mati, Čuč, Kuman, Bratoslav, Buta, Njeg,(11) Vasil, Brateš, Bratoslav, Dobrc, Ljev,(12) Dragomir, Sraštan, Tudor, Tihomir, Bunilo, Braja, Gostilo, Vojmir, Božaja, Turjak, Predimir, Buč, Krasimir, Bratilo, Budislav, Tihoslav, Mrgela, Raduš, Kupljen, Bratan, Bun, Prodan, Vojihna, Bratohna, Gostiša, Ilija, Bukor, Rad, Bratina, Bala, Sracin, Hrelja, Milac, Dobromir, Sina, Vlad, Desilo, Dobroslav, Tešimir, Budin, Božica, Kuman, Bukor, Rad, Vlad, Stan, Ponjeg,(13) Rug, Grdoš, Zlata, Stan, Dragut, Vlksan, Bogdan, Bratoslav, Begota(14) s decom, Tolak, Dragun, Lubota, Kulin, Velimir, Brzej, Tudor, Bukor, Nanota, Sina, Njeg,(15), Brateša, Berislav, Prvoslav Buckat, Crnomuž, Grdan, Nikola, Dragoš, Dragoslav, Vojin, Gugota, Vusin, Skoromir, Pružin, Vojislav, Doda, Radota, Velimir, Povržen, Vojislav, Berilo, Miroš, Veljen,(16) Sracin, Andrija, Begota,(17) Gostilo, Čvrnjega,(18) Grgur, Bukor, Bogdan, Stan, Desimir, Bežan,(19) Pljen,(20) Vratiša, Dedol,(21) udovica Dragušla i Tus s majkom, Gripon, Črnota, Stan, Šarban, Vojnjeg,(22) Belota,(23) Vojila, Miroš, Slavko, Gostilo, Njež(24) Prodan, Bun, Đed(25) Draguš, Gunja, Bratimir, Vokosav, Gostimir, Hodiša, Predihna, Bukor, Trusen,(26) Nerad, Singur, Draguš.

I ove župe priložismo pod vlast ove crkve: Krušilnicu, Moravu, Borač, Lepenice obe, Belica, Levoč, Lugomja, Rasina, Jelšanica i nad ovim što se prilaže ovoj crkvi da nema protopop dvorski nikakvu vlast, nego što dolazi ili od popova ili od Vlaha, ili popovski bir od zemlje, koji dolazi od popova, polovina da se uzima za ovu crkvu. I da se ne poziva arhiepiskopov čovek kralju bez kraljevog pečata, već ako je kome dužan arhiepiskopov čovek, da ga pozivaju s kraljevim pečatom kralju. Pa ako ne dođe na pečat, onda da mu se pečati upišu kod kralja i da globu uzme arhiepiskop sebi.(27) I ako se pozove kraljev čovek arhiepiskopu, i da bude...

KOMENTARI

1. Ovaj natpis nastao je na bazi osnivačke povelje manastira Žiča, koju je Stefan Prvovenčani izdao krajem 1219. godine. Na žalost, on nije iz vremena podizanja manastira, nego iz početka XIV veka. Prilikom ponovnog živopisanja crkve u vreme kralja Milutina prebrisan je prvobitni tekst i napisan novi. Sigurno je da taj novi natpis prenosi izvorni tekst u najvećoj mogućoj meri (mada su moguća i izvesna odstupanja kao posledica eventualnog oštećenja prvobitnog teksta). Stefan Prvovenčani po izdavanju povelje naredio je da ona bude ispisana i u samom manastiru - pod kulom, kako bi bila što pristupačnija. Moguće je da je prenet čitav tekst povelje ali i da su načinjena izvesna skraćivanja. Treba se podsetiti da je po Nemanjinoj želji u studeničkoj crkvi bio ispisan tekst povelje tom manastiru (ni povelja ni natpis nisu na žalost sačuvani).
Najpotpunija i najbolja dosadašnja studija o Žičkim natpisima - Dušan Sindik, Jedna ili dve žičke povelje? Istorijski časopis, XIV-XV, 1963-65, str. 309-315.
2. Crkva manastira Žiče posvećena je Svetom Vaznesenju (Sv. Spasu). O manastiru Žiči vidi monografiju Milana Kašanina, Đurđa Boškovića i Pavla Mijovića: Žiča. Istorija. Arhitektura. Slikarstvo, Beograd, 1969.
3. Misli se da je to krst koji je posedovao Stefan Nemanja kao najdragoceniju relikviju (nosio je oko vrata); on je taj krst poklonio Stefanu (v. poglavlje XII u Nemanjinoj biografiji).
4. Ruku sv. Jovana Krstitelja nabavio je Sava prilikom putovanja u Nikeju. Čuvana je u Žiči do druge polovine veka, kada je preneta u Peć. Pred propast srpske države, dospela je u ruke despotice Jelene, a ona je kasnije ovu relikviju predala svome ocu Tomi Paleologu, despotu Moreje. Ovaj je tu ruku doneo u Rim, 1461. godine i dao je tadašnjem papi Piju II. Ona je pohranjena u katedrali Svete Marije u Sijeni, rodnom mestu ovog pape. Načinjen je ćivot za ruku. Danas se ta relikvija nalazi u Sijeni, u pomenutoj katedrali (o tome vidi: Milan Kašanin, Manastir Žiča, monografija Žiča, na str. 10-11).
5. O tome gde su se tačno nalazili navedeni posedi vidi u studiju Gavre A. Škrivanića, Žičko eparhisko vlastelinstvo, Istoriski časopis, knjiga IV, 1952-1953, Beograd, 1954, str. 147-172.
6. U originalu: NÊgoslavì.
7. Orig. NÊgou{ì.
8. Orig. NÊgota.
9. Orig. NÊgì.
10. Orig. NÊgota.
11. Orig. NÊgì.
12. Orig. LÊvì.
13. Orig. PonÊgì.
14. Orig. BÊgota.
15. Orig. NÊgì.
16. Orig. VelÊnì.
17. Orig. BÊgota.
18. Orig. ^vrìnÊga.
19. Orig. BÊ`anì.
20. Orig. PlÊnì.
21. Orig. DÊdolì.
22. Orig. BoinÊga.
23. Orig. BÊlota.
24. Orig. NÊ`ì.
25. Orig. DÊdì.
26. Orig. TrousÊnì.
27. Ovde su date dve značajne odredbe - prva se odnosi na prihode manastira a druga na slučaj kada "arhiepiskopov čovek", tj. onaj koji se nalazi na manastirskim posedima načini dug pa se taj dug prijavi kod suda.
Bliže o tome vidi: Dušan Sindik, Jedna ili dve žičke povelje?; Teodor Taranovski, Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi, I-IV, Beograd, 1931-1935.


http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_05.html
Kliknite za proširenje...

sta to bi ?z:mrgreen:
 
Власи са словенским именима ? Фантастична комбинација. Дошао си да држиш спике о томе што су највеће српске династије мислиле, како су говориле и живеле.

Погледајте само шта пише Шћипур на Cafe Montenegro и биће вам јасно са ким имамо посла.


И да, ниси нам објаснио по чему је Дукља добила име. Ти рече по племену, а историја каже да је племе добило име по граду. Идеш Ротковићевим стопама.
 
Znači Sloveni iz Poljske, ili Srbije ili Italijani, ili Mađari... koji su prije 100 godina došli u USA i promijenili imena i prezimena - poenglezili imena i prezimena, to su dakle čisti 100% Englezi? Jesu zar ne, od engleske krvi, roda i poroda?

Ah te golicave bajke svetosavske crkve, smisle bajku, ponove je oko 10.000.000. puta i onda to postane suva istina. :hahaha:
 
Poslednja izmena:
Шта ова прва (назови) реченица треба да представља ?


СПЦ или како год ти желиш да је назовеш (може и светосавска, то је животна филозофија која је недокучива комунистичкој багри од које си потекао) је барем легитимна црква, свуда призната у свету... А шта је то поновљено 10 милиона пута па је постало истина, ајде да чујемо ?


И шта би за Дукљу, по чему је добила име ? Обрукао си се по ко зна који пут.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
Kako bi izgledala Banovina Hrvatska?
2
Odgovora
48
Pregleda
864
Škutor Kićo
Š
Nina
Zamak Peleš u kom su se venčali kralj Aleksandar i kraljica Marija
Odgovora
4
Pregleda
254
Redmond
Redmond
Nikita Kulganov
Da li se moglo izbeci stradanje saveznicke mladezi u bitci kod Monte Kazina ?
2
Odgovora
47
Pregleda
645
Лекизан
Лекизан

Back
Top