Kako se izgubilo srpstvo u Crnoj Gori?

[Marty Misterija]

---------------
Идеја светог Петра Цетињског о обнови српске државе

Извод из: Јован Милићевић, Црна Гора 1797-1851, Петар I Петровић, Идеја о обнови српске државе
[Историјa српског народа, V-1, Београд 1994, стр. 170-171]


Петар I Петровић Његош се почетком 1807. године, одмах по избијању руско-турског рата, преко архимандрита Симеона Ивковића, обратио главнокомандујућем Дунавске армије генералу Михељсону с планом-предлогом о обнови славено-српског царства да би га овај упутио цару Александру. По том плану, Црној Гори би се присајединили Подгорица, Спуж, Жабљак, Бока Которска, Херцеговина, Дубровник и Далмација, па би од те целокупне територије било образовано поменуто царство. Титулу српског цара узео би руски император, а постојао би и "президент" који би морао бити рођени Рус. Његов помоћник био би цетињски митрополит с титулом руског кнеза. Престоница царства био би Дубровник. Поред цетињског митрополита, држава би имала још три епископа: далматинског, которског и херцеговачког; у Задру, Требињу и Котору биле би отворене богословије.

-------------

Пројект Петра I објавио је још у прошлом веку руски историчар А. Петров у свом делу Война России с Турцией, и то у првом тому, 220-222. Такође, још у прошлом веку, према једном руском извештају, објавио га је М. Драговић, Прилози за историју Црне Горе и Боке Которске, Споменик 31 (1898) 107. Према Драговићу наводи га и В. Ђорђевић, Црна Гора и Русија, 1784-1814, Београд 1914, 292. И други историчари га приказују, у краћој или широј верзији, као Д. Лекић, Спољна политика, 213-15, Петар I, 159.


----------------------------------------------------------------------------------------

План цетињског митрополита (владике) Петра I Петровића о формирању славено-сербскога царства 1807.

[Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе, Београд 1999, стр 116]

Према овом плану требало је присајединити Црној Гори Подгорицу, Спуж и Жабљак, Босну, Херцеговину, Дубровник и Далмацију. Од тих области планирано је да се образује царевина. У тој царевини предвиђена је митрополија славено-српске царевине, на чијем би челу био митрополит Петар I. Предвиђало се још и место и за три епископа, и то у Задру за Далмацију, у Требињу за Херцеговину и у Котору за митрополитовог намесника. Међутим, ова сугестија митрополита Петра I није наишла на одобрење у Петрограду. Мир у Тулзиту 1807. између Наполеона Бонапарте и руског цара Александра и довео је Французе у Боку. Тим је осујећен план митрополита Петра I о стварању једне државе, у којој би била и Црква повећана.

Када су Французи завладали Далмацијом, њихов управник Данило понудио је владици Петру I Далмацију на духовну управу с титулом "патријарха свега српског народа или целог Илирика", за шта би добијао плату од 20.000 франака под условом да престане сарађивати са Русијом и прими француски протекторат. Бојећи се да временом не подпадне под власт римског папе, владика је одбио ову понуду. Од овог времена Французи поспешују и форсирају осамостаљивање Српске цркве у Далмацији и Боки. Тиме ускраћују право јурисдикције Цетињској митрополији у Приморју. Због тога се ова митрополија убудуће шири у правцу Брда и Херцеговине, које су Црну Гору сматрале као предводницу за ослобођење. Док је поглед и утицај владике Петра I допирао до Боке, Приморја, Херцеговине и Брда, Његош се све више усмеравао ка Шумадији у којој је тражио ослонац за ослобођење и уједињење.

 

[Marty Misterija]

Аутентична верзија из 1863. гласи:

Ој јунаштва свјетла зоро
Ој јунаштва свјетла зоро,
Мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима,
Разби сила душманима.

Једина си за слободу
Ти остала српском роду.
Дат ће Бог и света Мати
Да се једном све поврати.

 

[Marty Misterija]

ЊЕГОШ О СЕБИ
Након вишемјесечног боравка у Црној Гори, епископ ужички Никифор је на Ђурђевдан 1833, пред одлазак за Србију, добио од Његоша на поклон Вукову "Даницу" из 1826. године. У посвети је Његош записао: "Добром христијанину г-д преосвећеном ужичком еп. Никифору, о Ђурђевудне, на Ловћену, љета 1833". Умјесто потписа, Његош је написао стихове у којима је на врло емотиван начин описао своју националну припадност:

Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим,
сваком громко говорим:
народност ми србинска,
ум и душа славјанска.

 

[Marty Misterija]

ЊЕГОШ О ЦЕТИЊУ

На једном од заплијењених топова донешених 1835. године са Жабљака, дао је Његош да се уреже стих:

Црногорци кад оно витешки
Жабљак тврди турски похараше,
онда мене старца заробише,
на Цетиње српско донесоше.

Овај топ је изложен у Његошевој Биљарди на Цетињу, а натпис на њему је још увијек јасан и читак.

 

[Marty Misterija]

ЦРНОГОРСКИ ГЛАВАРИ
СРПСКИ РОДОЉУБИ


ОПШТЕ ЦРНОГОРСКИ ЗБОР И ЗБОР ГЛАВАРА, односно Вас збор Црне Горе и Збор главара и старјешина су племенски органи, који су повремено сазивани ради разматрања општих питања. Доносили су одлуке о рату и миру, бирали владике и друге сталне главаре (гувернадуре, сердаре, војводе), а касније доносили и законе. Опште црногорски збор је сазиван до времена књаза Данила, 1852, а Збор главара до 1879.

Црногорски главари пишу руском цару Петру Великом, 21. октобра 1711: Ми, сва горе наведена племена и старјешине све разумјесмо и Вашем царском крилу главе приклонисмо, и Вашег посланика, Михаила Милорадовића примисмо за нашег команданта и пуковника. И како су били његови стари изабрани у прва времена при нашијех благочастивијех и светопочившијех царевах српскијех, тако и ми са радостију примисмо врлога и храброга који се на боју добро понаша.

Црногорски и брдски главари пишу, септембра 1742, руској царици и кажу да су православно-грчке вјероисповијести, синови Цркве Источне, који се налазимо у српској земљи - Скендерији, Црној Гори и Приморју.

У писму црногорских главара поглавару Мале Русије, 1752, кажу да су они у далеким странама српске земље, у предјелу црногорском.

Которском провидуру, Јустинијану Берту, црногорски главари шаљу писмо 24. октобра 1756. и за себе кажу да су православне вјере христијанске и закона Цркве Восточне, а рода честна и света славеносрпскаго.

Јуна 1789, главари цијеле заједнице Срба Црногораца пишу руској царици Катарини II и изражавају наду да ми Срби Црногорци нећемо бити остављени без помоћи и додају кад бисмо имали организацију и џебану ми бисмо сву нашу славну српску земљу испод ига варварскога отели, с нашом браћом Србима који се сада налазе наоружани с намјером да ударе на непријатеља са свих страна.

Црногорски главари пишу 1792. млетачком Сенату: Ми смо хвалећи Бога цвијет од вјере и од закона православнога грчаскога, језика и славнога јунаштва српскога.

 

[Kazarski]

Đe to piše?
Kad si to sanjao?
To ti je onaj super lažov Momo rekao?

To piše u ZAKONIKU GRABALJSKOM ...uzmi pa prpčitaj. Pitaj Sveta da ti ga pozajmi prije nego ga pošalju u prdekanu ovi veći od njega Dukljani.

Kako ti možeš biti Srbin, kad si porijeklom iz Kosijera?

i danas u Kosijere ima ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi. Rekoh ti da su moji u Boku 500 godina a u Kosijere smo bili kratko na putu sa Kosova, dok smo pili krvi tvojim đedovima oko Podgorice.

 

[D U K Lj A N I N]

Ti si iz Crne Gore porijeklom ti nikako ne možeš biti Srbin, razumiješ?

Ovo su Srblji, to su zemljoradnici:

Закон Србљем обухвата одредбе које се односе на обавезе и работе земљорадника у средњовековној Србији. Ове одредбе налазе се груписане у повељи цара Душана манастиру Светих арханђела код Призрена.

За разлику од Закона старог Србљем који садржи неколико изратито архаичних законских одредаба, Закон Србљем је из најстаријег слоја одредаба преузео само једну: И виноград да тежи свак по закону како у Студеници у Светаго Симеона. Очигледна је тежња законодавца у овом законику да уједначи и смањи неодређене и неодмерене обавезе зависног становништва. Обавезе се прилагођавају развијеним друштвеним односима који су били успостављени до средине 14. века. Основна временски одређена работа наводи се у првом члану: Да работују у недељи два дана надимицом. Осим кошења сена и прибављања дрва, готово све остале обавезе су одмерене.

Закон Србљем представља етапу ка потпуном прецизирању обавеза зависног становништва што је постигнуто у Душановом законику.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zakon-srbljem

 

[Gruban]

Crnogorci su produkt totalitarnog režima Josipa Broza.On im je sklepao "naciju" inače se većina stanovnika današnje BJRCG nikad nisu ni nazivali Crnogorcima čak ni u strogo provincijskom značenju do 1945 nego su svi imali svoja plemenska ili druga lokalna - pokrajinska imena.

 

[Petar BSK]

Ti si iz Crne Gore porijeklom ti nikako ne možeš biti Srbin, razumiješ?
Ovo su Srblji, to su zemljoradnici:

U feudalnom drustvu obican narod je bio potcinjen vlasteli,bilo gde u bilo kojoj srednjevekovnoj zemlji. U u Srbiji je bilo Srblja,a i u Crnoj Gori,jer je ona bila sastavni deo Dusanovog carstva.
Nego da te pitam,sta to razlikuje Srbe od Crnogoraca. Za Srbe se zna odakle su dosli,kako su dosli na Balkan. A kako su to Crnogorci dosli,koja im je prapostojbina. Srbi su bili pleme pre dolaska na Balkan,za Crnogorce tih podataka nema.

A evo malo sam istrazivao i o takozvanoj nepriznatoj Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi. Na nju je carigradski patrijarh bacio anatemu,i izbacio iz crkve. A evo i ko su osnivaci takozvane crkve :

Милутин Цвијић, рођен у Теслићу, бивши монах манастира Острог, 1990. год. се оженио и тиме прекршио монашки завет, па је стављен под забрану свештенодејства. Прикључио се ЦПЦ-у 1995. год.
Предраг Лалатовић, бивши ученик Богословије. Наводи се да је избачен због крађе. Прикључио се ЦПЦ-у 1999. год.
Живорад Павловић, бивши свештеник из Смедерева, рашчињен због крађе смедеревске црквене општине, како се наводи у одлукама црквених судова. Приступио је ЦПЦ-у 1999. год.
Јелисеј Лалатовић, јерономах, бивши српски монах. Рашчињен због фалсификовања црквених печата и крађе црвеке имовине, почињене прво у Црној Гори, потом у манастиру Милешева у Србији

Monah koji ze ozenio,dva lopova i falsifikator hahahahahahaha

 

[D U K Lj A N I N]

Crnogorci su produkt totalitarnog režima Josipa Broza.On im je sklepao "naciju" inače se većina stanovnika današnje BJRCG nikad nisu ni nazivali Crnogorcima čak ni u strogo provincijskom značenju do 1945 nego su svi imali svoja plemenska ili druga lokalna - pokrajinska imena.

Pročitaj gore od Vase Pelagića kako su se Srbi pravili za krajcare, podmićivanjem.

 

[Alinor]

Није да не верујем да су у стању и ово да ураде, али док читам, као да сам у зони сумрака, нестварно је, јесу ли нормални?

hit godine pred samu Novu godinu

Crnogorci preveli Njegoša

PODGORICA – Crnogorci prevode sami sebe. Prvi se na listi našao ni manje i više nego najveći crnogorski pisac Petar Petrović Njegoš i njegov nadaleko čuveni “Gorski vijenac”. Ta knjiga će uskoro biti objavljena na crnogorskom jeziku, koji je ustanovljen novim Ustavom Crne Gore. Priređivač novog izdanja tog slavnog dela jeste novinar, publicista i analitičar Božidar Miličić, po struci profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti. Propratni tekst uz “korigovani” Njegošev ep napisao je akademik Novak Kilibarda.
“Ovde” i “ovđe”
Miličić je istakao da je u “Gorski vijenac” uneo ortografska pravila crnogorskog jezika. U “Gorskom vijencu” na nekoliko mesta stoji ekavska reč “ovde”, pa je prevodilac umesto toga stavio “ovđe”, jer je, kako kaže, Njegoš tako govorio. Miličić je intervenisao na stotinak mesta u Njegoševom delu, unoseći u određene reči dva nova slova crnogorskog jezika, koja se pišu kao akcentovano “s” i “z”. Izmena je napravljena i u stihu u kojem se pominju “Turci izjelice”, a foneme “z” i “j” zamenjuje novo crnogorsko slovo koje se piše kao “z”, sa apostrofom gore.
I Kilibarda u propratnom tekstu objašnjava da je Njegoš svoje rukopise davao saradnicima, koji su ih prepisivali, a među kojima je i Milorad Medaković. U tom prepisivanju, kako je Kilibarda objasnio, umesto “ovđe” napisano je “ovde” jer je, kaže, Njegošev rukopis bio vrlo nečitak.
U samom prepisvanju, prema Kilibardinom objašnjenju, bilo je nedoslednosti i neujednačenosti u “Gorskom vijencu”. A kako Crnogorci nikako ne mogu bez Beograda, Miličić se za korigovanje “Gorskog vijenca” koristio izdanjem beogradske “Prosvete” i cetinjskog “Oboda” iz sredine 20. veka. Na njihovu sreću, predgovor su napisali lingvisti Radosav Bošković i Vido Latković, obojica iz Crne Gore.
Ispravljanje grešaka
Prevod Njegoša izazvao je burne reakcije. Mnogi smatraju da je potpuno apsurdno prevoditi crnogorskog autora u samoj Crnoj Gori. Ako se logički zaključuje, ispostavlja se da Njegoš nije Crnogorac jer se njegova dela moraju prevoditi, i nameće se pitanje jesu li se na taj način odrekli slavnog pisca…
Miličić kaže da je iznenađen reakcijom srpske javnosti. On objašnjava da nema govora o nekom “političkom ataku na Njegoša”, niti je, kako kaže, Srbima u Crnoj Gori, koje inače veoma ceni, “dirao Gorski vijenac”. Miličić objašnjava da on nije prevodio slavni ep, već da je samo “ispravio pravopisne greške” i prilagodio ga novoj crnogorskoj ortografiji, koja sada ima dva slova više.
– Nije mi ni na pamet palo da prevodim “Gorski vijenac” jer smatram da su srpski, bosanski, crnogorski i hrvatski jedan jezik, već sam samo prilagodio tekst novoj crnogorskoj ortografiji. Meni kao filologu odgovara fonetska formula “Piši kao što govoriš”, što se dešava u Srbiji, Hrvatskoj i BiH, pa zašto to ne bi bilo primereno i u Crnoj Gori, posebno sada kad za to postoje i pravopisni uslovi – objasnio je on.
“Gorski vijenac” na crnogorskom jeziku već je u štampi, a objaviće ga podgorički izdavač “Grafo Bale”.
N. G.
Prevodilac je intervenisao na stotinak mesta u “Gorskom vjencu”, unoseći u određene reči dva nova slova crnogorskog jezika
Kilibarda: Pošto je Njegoš pisao nečitko, prilikom prvog prepisivanja originala napraveljno je mnogo grešaka, koje smo sada ispravili

http://www.nacionalnigradjanski.com/vesti/crnogorci-preveli-njegosa/

 

[Gruban]

Pročitaj gore od Vase Pelagića kako su se Srbi pravili za krajcare, podmićivanjem.

http://megaupload.com/?d=NO64WVLE

 

[kob@zzz]

Citam ovde kolko smrdi ovaj dukljanin i ne verujem. Decko pa uskoro je Nova godina, ako ti je tolko dosadno izadju napolje pa se grudvaj

Evo, ako ti ja kazem da si upravu da smo svi mi svi programirani retardi i roboti i da si ti nas sveti prosvetitelj, cak i spomenik da ti dignem...
Oces li se tad dobrovoljno banovati i poceti da lupas gluposti na nekom drugom mestu???

 

[Pumpaj Dinstanović]

Grčka narodnost je postojala u Boki u 17. vijeku

Molim? Kako, ako su Grci jedan kulturni sloj; stalež, nisu narod, i kakve to ima veze sa dotičnom raspravom?

Bar pola Boke su doseljenici iz stare Crne Gore, pa i Kazanski sam kaže da je iz Kosijera. Misli da su njegovi bili seljačine za plogm na Kosovu, i da živeli u Kosrevu, pa su došli u staru Crnu Goru i bačili ralo, postali žestoki ratnici, i umesto Koserevo dali ime plemenu - Kosijeri. Eto to su ga srpski popovi naučili osrbili ga na besmiselene, sulude priče. I on u to vjeruje. Ali ne brini Slavene što bude više čitao istoriju na internetu, shvatiće da ga otac Momo pravi govedom.

U svakom slučaju - slažemo se da su Crnogorci u Boki kotorskoj izmišljeni 1945. godine?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kompletan narod na Balkanu do 20. vijeka je smatrao da je Srbin vjerska odrednica. Dakle za sve Balkance kad kažeš Srbin do 19. vijeka mislilo se na pravoslavca.

Možeš li mi pronaći ijedan primjer kod Grka, Albanaca i Vlaha u takvoj upotrebi?

 

[Pumpaj Dinstanović]

A pismo sii našao, senzacionalno, u nekom nužniku? Ko ga je objavio? Milorad Medaković ili Atanasije Jeftić?

Ne već, ako se ne varam, Andrija V. Lainović.

Zašto pobogu senzacionalno? Što je ovdje senzacionalno???

 

[Gruban]

U svakom slučaju - slažemo se da su Crnogorci u Boki kotorskoj izmišljeni 1945. godine?

Nesumnjivo.Crnogorstvo je stiglo u Boku na bajonetima 1945.Pre 1945 ni jedan tamošnji stanovnik se nije ni smatrao ni nazivao Crnogorcem.

 

[D U K Lj A N I N]

Ne već, ako se ne varam, Andrija V. Lainović.

Zašto pobogu senzacionalno? Što je ovdje senzacionalno???

Ništa, osim što se pojavilo iznenada 2010. Zar to nije senzacionalno?

 

[D U K Lj A N I N]

Molim? Kako, ako su Grci jedan kulturni sloj; stalež, nisu narod, i kakve to ima veze sa dotičnom raspravom?



U svakom slučaju - slažemo se da su Crnogorci u Boki kotorskoj izmišljeni 1945. godine?

Mislim da ćemo se složiti da su bar polovina Bokelja doseljenici iz Stare Crne Gore?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ništa, osim što se pojavilo iznenada 2010. Zar to nije senzacionalno?

Pa, odvajkada je poznat stručnim krugovima; to što si ti laik kada se tiču pitanja crnogorske istorije i kulture i uglavnom nisi upućen u problematiku, sasvim je druga stvar.

Prvi put je objavljeno na srpskom, u nekoj monografskoj publikaciji, davne 1949. godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mislim da ćemo se složiti da su bar polovina Bokelja doseljenici iz Stare Crne Gore?

Pa, ne baš. Popis stanovništva otkriva dosta izbjeglica iz Hrvatske i Bosne i sa Kosova; a po porijeklu se prepoznaje da je masa ljudi iz Hercegovine i iz Srbije.

Međutim, ko ovdje govori o porijeklu?

Aku su preci čojeka u nekom drugom narodu, nisu bokeljskih korijena već crnogorskih, to ga opet ne čini Crnogorcem, Ovdje ne raspravljamo o porijeklu; po tome bi ispalo da su preko 90% stanovnika južnoslovenskog sloja u Crnoj Gori Srbi, a manje od 10% pravi Crnogorci. Ovdje raspravljamo o nacionalnom identitetu. Je li izmišljen u Boki kotorskoj 1945. godine, ili nije?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nesumnjivo.Crnogorstvo je stiglo u Boku na bajonetima 1945.Pre 1945 ni jedan tamošnji stanovnik se nije ni smatrao ni nazivao Crnogorcem.

Pod kojim nacionalnim programima su pocrnogorčeni Bokelji?

 

[D U K Lj A N I N]

Pa, ne baš. Popis stanovništva otkriva dosta izbjeglica iz Hrvatske i Bosne i sa Kosova;

Ne mislim na izbjeglice i stanovništvo koje se naselilo u zadnjih nekoliko decenija, već si sam dao granicu - 1945. godinu. Dakle prije 1945. nijesu bar polovina Bokelja naselili se iz stare Crne Gore?

 

[D U K Lj A N I N]

Nesumnjivo.Crnogorstvo je stiglo u Boku na bajonetima 1945.Pre 1945 ni jedan tamošnji stanovnik se nije ni smatrao ni nazivao Crnogorcem.

Nije se smatrao Crnogorcem, ali su bar polovina smatrali da su im preci sišli iz stare Crne Gore, zar ne?

 

[D U K Lj A N I N]

Prvi put je objavljeno na srpskom, u nekoj monografskoj publikaciji, davne 1949. godine.

hahaha

Sad ti vjerujem. hahaha

Slavene ti si iz Hercegovine.

Pokaži jedan dokument da je na teritoriji Hercegovine bilo Srba u 15., 16., 17., 18. vijeku?

Znači jedan jedini dokument iz tih vjekova (ne pokazuj kasnija dokumenta koja govori o srpskoj narodnosti u Hercegovini) ?